Strucna praksa 1

1. Strucna praksa 1 Visoka �kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaca u Novom Sadu

2. Lista tema za strucnu praksu sticanje prakticnih znanja o vrticu kao instituciji sticanje prakticnih ve�tina komuniciranja s grupom dece sticanje prakticnih iskustava o aktivnostima vaspitaca sa decom i roditeljima razvoj ve�tina pedago�ke interakcije sticanje prakticnih ve�tina negovanja autonomije u vrticu zavr�ni rad

3. Strucna praksa  Tema: sticanje prakticnih znanja o vrticu kao instituciji

4. Strucna praksa Cilj predmeta Sticanje prakticnih znanja i iskustava o specificnostima decjeg vrtica kao instituciji; ucenje da se iz razlicitih uglova posmatra �ta znaci odrastanje dece u kolektivu, kao i kakve to zadatke postavlja pred vaspitaca. da se upoznaju sa razlicitim oblicima saradnje vrtica s porodicom.

5. Strucna praksa Literatura Pravilnik o op�tim osnovama pred�kolskog programa, Prosvetni pregled, Beograd, 2006, 60 strana. 5

6. Pracenje i ocenjivanje Ve�ba (5 poena) radi se na casu 15.10. Ve�ba (5 poena) radi se na casu 26.11. Kolokvijum (do 40 poena) radi se 24.12. Seminarska ve�ba (do 20 poena) predaje se 24.12. Rad (do 30 poena ) na ispitu Ukupno do 100 poena

7. Za izlazak na usmeni deo ispita potrebno je da student ima najmanje 25 osvojenih predispitnih poena! Student koji ne ostvari minimalan broj predispitnih poena pristupa ponovnom skupljanju poena u semestar u kome se slu�a taj ispit! Osvojeni predispitni poeni va�e tri ispitna roka! Opravdan je samo jedan izostanak sa prakse (obavezno prilo�iti ljekarsko uverenje!)! Eseji se rade i predaju, kao i ve�ba, iskljucivo dana koji je vec naznacen!

8. Kolokvijum se radi 24. 12. po grupama ! Rezultati kolokvijuma, kao i rezultati ve�be saop�tavaju se 14.01 kada ce studenti doci sa grupom sa kojom je radio kolokvijum!

9. Pred�kolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju se temelji citave buduce licnosti i od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspje�nost i dometi potonjeg razvoja i ucenja, pa je i citava dru�tvena zajednica zainteresovana za njega. Pred�kolsko vaspitanje je funkcionalno povezano u celinu vaspitno-obrazovnog sistema i integralni je deo sistema dru�tvene brige o deci. Strucna praksa

10. Op�ti cilj pred�kolskog vaspitanja i obrazovanja je da se doprinese celovitom razvoju deteta pred�kolskog uzrasta , tako �to ce mu pru�iti uslove i podsticaje da razvija svoje sposobnosti i svojstva licnosti, pro�iruje iskustva i izgraduje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu. Ciljevi pred�kolskog vaspitanja i obrazovanja su: upoznavanje i ovladavanje samim sobom (razlikuje delove tela, upoznaje svoje potrebe, opa�anja, osecanja,misli...) razvija odnose i saznanja o drugim ljudima (gradi poverenje i sigurnost u druge ljude, razvija prijateljske odnose sa vr�njacima....) izgradivanje saznanja o okolini i nacinima delovanja na nju (upoznaje i otkriva svojstva predmeta i pojava u okolini na osnovu sopstvene aktivnosti � posmatranje, poredenje...)

11. Strucna praksa Pred�kolski period je najburniji period razvoja i svaki od uzrasta u okviru ovog detinjstva ima svoje specificnosti. Uslov uspje�nog vaspitno-obrazovnog rada je vodenje racuna o ovim specificnostima, kao i o individualnim karakteristikama svakog deteta. Op�te osnove pred�kolskog programa donosi Nacionalni prosvetni savet, ali da bi rad sa decom bio prilagoden uslovima u kojima pred�kolska ustanova deluje , kao i potrebama dece svaka pred�kolska ustanova donosi sopstveni pred�kolski program, polazeci od Op�tih osnova.

12. Pred�kolska ustanova - uredivanje i opremanje Prema odgovarajucim zakonskim propisima, normativima i zahtjevima postavljenih u Op�tim osnovama pred�kolskog programa vrtic treba da se uredi i opremi na sledeci nacin: Objekat decjeg vrtica treba da bude lociran blizu mesta stanovanja dece, udaljen od saobracajnica i mjesta (fabrika) koje mogu zagaditi lokaciju. Gradi se za �est vaspitnih grupa i svaka od njih ima svoju sobu za boravak (grupnu sobu) i pratece prostorije � garderobu i sanitarije. Strucna praksa

14. Uredenje enterijer Prostorije za decu cine: ulaz sa tremom, garderoba, grupna soba, sanitarna prostorija, vi�enamenska prostorija (sala), prostorija za preventivno�zdravstvenu za�titu i radionica.

15. Strucna praksa Predvorje decjeg vrtica treba da bude prostrano i lepo uredeno. Garderobe odvojene za svaku grupu; sme�tene na prilazima grupnih soba; pregrada sa kukama za kacenje krupnijih komada odjece (za svako dete posebno) fijocice za sitnice; prostor ispod sedi�ta za ostavljanje obuce. Na pregradi treba da bude neka fotografija koju raspoznaje, a kasnije i napisano ime deteta.

16. Grupna soba je namenjena za vaspitno-obrazovni rad, odmor i ishranu dece (ako ne postoji posebno trpezarija); prostrana i pogodna za kreiranje djelimicno izdvojenih prostora; osvetljena; na prozorima zavese i po mogucnosti roletne; tepisi; prozori niski da deca posmatraju �ta se u dvori�tu de�ava.

17. Sanitarna prostorija se sastoji iz dva dela: deo za negu i higijenu sa umivaonicima i deo sa kabinama u kojima se nalaze klozetske �olje. Vi�enamenska prostorija (sala) je predvidena za razlicite perceptivno-motorne, dru�tvene aktivnosti, fizkulturne ve�be, proslave i priredbe, kino-predstave i sl. Oprema sale: strunjace, daske, grede, mostovi ili lestvice, lopte, klupe, obruci, vijace, klavir i drugo.

20. Prostorija za preventivno�zdravstvenu za�titu slu�i za povremeni rad zdravstvene slu�be (rad medicinske sestre na preventivi, stomatologa, lekara i sl.) i po potrebi za izolaciju bolesnog deteta do dolaska roditelja. Radionica je prostor u kome deca, vaspitaci i strucni saradnici izgraduju igracke i didakticki materijal, razna sredstva za vaspitno-obrazovni rad, crtaju, slikaju i slicno.

22. Prostorije za vaspitno osoblje kabinet vaspitaca sa strucnom bibliotekom; prostorija za strucnu slu�bu (pedagoga, psihologa, socijalnog radnika i druge saradnike) i ostava za didakticki materijal. Pratece prostorije prostorija za upravu i administraciju; garderoba za osoblje; sanitarne prostorije za osoblje; razne ostave

24. Stolovi � najbolje uglasti zbog mogucnosti rasporedivanja na razlicite nacine; za cetvoro ili �estoro dece. Stolice - odgovarajuce velicine , sa naslonom , antomski oblikovane, cvrste da mogu izdr�ati te�inu odrasle osobe. U vrticu treba uvek da bude lepo aran�iranog cveca, postera i slika (decjih i umetnickih), produkata decjih ruku i narodnih rukotvorina. Decu privlace slike �ivotinja, prevoznih sredstava, prizora iz bajki i sl., ali njih ne treba da bude previ�e i treba ih s vremena na vreme menjati.

26. Materijal za vaspitno-obrazovni rad � osnovni zahtjevi su da budu : cvrsti - zbog lakog rukovanja; privlacni � lepo oblikovan i stilizovan, zanimljiv i sa odabranim bojama; higijenski i bezopasni; bogati po mogucnostima za kori�cenje ; prilagodeni deci po velicini, slo�enosti i nacinu rukovanja; uskladeni sa decjim potrebama; svojim osobinama navode na vr�enje svih operacija koje doprinose fizickom razvoju, socio-emocionalnom...

27. da podstice razlicite tipove socijalne interakcije (individualne aktivnosti, grupne aktivnosti); da slu�e za socijalne kontakte; u svom izgledu i nacinu upotrebe sadr�e informacije o tehnici, kulturi i tradiciji. Materijale treba izlo�iti pregledno i atraktivno: oznaciti police, nacrtati materijal koji se na njima nalazi tako da deca mogu sama da se snadu.

29. Povremeno treba pro�iriti kontekst igre dodajuci nove materijale u postojeci prostor, zavisno od interesovanja dece.

30. I pored specijalno prilagodene opreme i name�taja deca moraju biti stalno nadgledana od strane vaspitaca koji treba neprekidno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca krecu i na vreme otkloni sve potencijalne opasnosti (npr. o�tri uglovi na name�taju, polomljene igracke i sl.).

31. Uloga vaspitaca Izabere i defini�e prostore koji ce postati sredina za ucenje; Napravi plan opremanja prateci interesovanja i ve�tine dece; Sakupi sa decom i roditeljima raznovrsni materijal za aktivnosti; Upozna decu i roditelje sa prostorima ustanove; Sa decom napravi vodic za pravila pona�anja vezana za prostore i materijal; Materijal treba da podstice razlicite tipove socijalne interakcije; Treba nabaviti strukturirani i nestrukturirani materijal; Materijal treba izlo�iti pregledno i atraktivno; Treba biti fleksibilan u postavljanju i kori�cenju materijala u odredenim prostorima; Povremeno treba pro�iriti konteks igre dodajuci nove materijale; Prostor treba urediti da lici na domaci; Prostor izvan radne sobe je va�an deo programa.

32. Centri interesovanja (kutici) Manipulativni centar (sitni predmeti, slagalice, bockalice, dru�tvene igre, kocke za slaganje) Centar za razvoj govora (knjige koje su deca napravila i gotove knjige, papir, kasetofon, tabla za pisanje, jastucici i tepih za sedenje) Centar za razvoj krupne motorike (sprave, penjalice, strunjace, vijace, obrucevi, klupice, drugi rekviziti) Umetnicki (likovni) centar (�tafelaji, bojice, papiri, olovke, kecelje, heftalice, makaze, trake, lepak i sl.)

33. Centar za dramatizaciju i igru uloga (krevet, fotelja, razne vrste lutaka, kuhinja, ogledala, razlicite vrste uniformi i garderobe koju deca mogu oblaciti, �e�iri, posude, predmeti iz kuce i sl.) Centar za senzorni razvoj (velike plasticne posude za pesak, vodu idr., igracke za vodu, tegle za presipanje, police za razlicito zrnevlje, biljke i sl.) Graditeljski centar (velike kocke i materijali sa kojima deca mogu graditi u prostoru, drvene grede, oblo�ene kutije od cipela, veliki kamioni u kojima deca mogu da sednu) Centar za igru dece napolju (ba�tenski alat, lopte, kolica, igracke koje deca iznose iz sobe u dvori�te, vijace i sl.) Svi ovi centri, sem centra za igru napolju, nalaze se u sobi i deca se svakodnevno opredeljuju za neki od centara.

39. Zavisno od teme koja se radi, u sobi se povremeno organizuju novi centri. (npr. organizuje se prostor za?pecenje, pravljenje hleba i sl. ?, ako je tema pekar)

41. Uredenje eksterijera Odgovarajuce dvori�te (treba da bude �to vece) i sadr�i: Prostor na kome se nalaze tereni (treba da je travnat) za trcanje, okretanje, slobodno hodanje, skakanje, veranje, za igre sa loptom i obrucima i sl. Prostor sa spravama - sadr�i sprave za ljuljanje, sprave za penjanje, sila�enje i klizanje � tobogan, sprave za puzanje i provlacenje, mostice i dr. Pe�canici su poseban uredaj na ovom prostoru i treba da sadr�i razlicite pribore � kofice, lopatice, kalupe i sl. Gradili�te - gradevinski i drugi pogodni materijal (lake opeke, �uplje kocke, stari komadi name�taja, �per ploce ili daske ...), kao i alat i pribor za rad (testere, cekici, lepak, lenjir...)

42. Brckali�te i prskali�te � sadr�i male lopte, baloni, plasticne posude ... Kutak �ive prirode � namenjen za razne otkrivacke i radne aktivnosti; sastoji se iz dva dela: ba�te i zookutka Park � prostor sa negovanom travom, drvecem koje pru�a hlad i sl. Deo otvorenog prostora mo�e da bude natkriven posebnim nastra�nicama tako da deca mogu boraviti na vazduhu i za vreme ki�nih, hladnih dana.

48. Funkcije eksterijera: Maksimalno kori�cenje sunca i cistog vazduha; Obavljanje slo�enijih ve�ba kretanja � penjanje, hvatanje, gadanje; Sticanje ve�tine kori�cenja predmeta, oruda i alata; Sticanje iskustva i znanja o �ivoj prirodi i prirodnim pojavama; Podsticanje na pokretne igre u prostoru; Podsticanje medusobnih kontakata dece razlicitih uzrasta.

49. Ve�ba Znacaj organizacije (unutra�njeg i spolja�njeg prostora ) za razvoj pred�kolskog deteta

50. Strucna praksa 50

51. Strucna praksa

52. Planiranje vaspitno-obrazovnog rada Planiranje vaspitno-obrazovnog rada je uslovljeno: - op�tom koncepcijom vaspitanja; - organizacijom �ivota u pred�kolskoj ustanovi; - du�inom boravka dece; - formiranjem vaspitnih grupa i - strukturom prostora. Potreba za planiranjem se odvija na tri nivoa: - nivou vaspitne grupe; - nivou manje grupe dece i - nivou individualnog deteta.

53. Planiranju vaspitno-obrazovnog rada predhodi sistematsko pracenje : posmatranje, slu�anje, spremnost i sposobnost da se svako dete upozna i razume. Vaspitno-obrazovni rad se planira na osnovu uocenih interesovanja dece (deteta), problema ili uocenih te�koca. U planiranju, kao i u prakticnom radu, va�no je dosledno slediti ciklus: posmatranje, planiranje, delanje, pracenje i procena efekata delovanja. Evaluacija je sastavni deo planiranja i konstantno se evaluira rad cele ustanove, sopstveni rad, sama deca.

54. Planirati je moguce: tematski (rad po projektima ili centrima interesovanja) i po vaspitn-obrazovnim oblastima.

55. Izvori sadr�aja rada sa decom sociokulturni sistem � nauka i tehnika, saobracaj, sport, umetnost, tehnologija i druge delatnosti postojeceg dru�tva; sistemi komunikacije i simbolizacije � sadr�aji koje deca srecu na televiziji, radiju, novinama, plakatima..., a koji ce biti predstavljeni: grafickim, gestovnim, jezickim, logickim, motornim simbolima. tradicija i pro�lost � sadr�aji koji poticu od susreta sa razlicitim obicajima, folklorom, religijskom strukturom, istorijom, nacinima obelje�avanja znacajnih datuma za dete, porodicu, vaspitnu grupu, zajednicu...

56. neposredan prakticni �ivot koji decu okru�uje � kontakti s vr�njacima i drugom decom, decja pitanja, aktivnosti dece, produkti, pona�anja dece ... vrednosni sistem � sadr�aji dobijeni preko ciljeva koje program nagla�ava i odabranih zadataka od strane vaspitaca

57. Aktivnosti rada sa decom Aktivnosti nege: obroci, odr�avanje higijene, spavanje, oblacenje i sl. Aktivnosti u kojima deca prihvataju neke obaveze i uloge u negovanju sredine i zajednice: da sakupljaju kao grupa neki materijal, da pospreme igracke , zaliju cvece i sl. Rekreativne aktivnosti: kratkotrajne rekreativne pauze, organizovani izleti, desetominutno ve�banje, ve�banje u sali ili dvori�tu i sl. Interakcijske aktivnosti Aktivnosti u koje se ukljucuju roditelji

58. Aktivnosti koje se odvijaju u prirodi: upoznavanje dece sa razlicitim prirodnim pojavama, prikupljanje razlicitih uzoraka, pravljenje zbirki.... Aktivnosti upoznavanja lokalne sredine: posete raznim institucijama, razgovori sa ljudima raznih zanimanja, razmena iskustva izme�u dece i odraslih, igranje uloga isl. Aktivnosti istra�ivanja i eksperimentisanja Aktivnosti vezane za tradiciju i susret dece sa kulturnim dobrima � susret dece sa najboljim tekovinama koje njihova kultura nudi za pred�kolski uzrast: decje knjige, filmovi, narodne price, tradicionalne igre... Stvaralacke i produktivne aktivnosti: crtanje, slikanje, ples, govorno stvarala�tvo, intelektualno stvarala�tvo, muzika...

59. Psiholo�ke aktivnosti � sa decom organizovati razgovore o svakodnevnim dogadanjima, radionice, dramatizacije i druge aktivnosti usmerene na odr�avanje fizickog i mentalnog zdravlja deteta (razvoj pojma o sebi... ). Vremenska organizacija realizacije aktivnosti mora biti fleksibilna i prilagodena : uzrasnim karakteristikama (osobenostima) grupe; individualnim mogucnostima i potrebama dece u grupi; materijalnim uslovima (oprema, prostorija i dvori�te vrtica); godi�njem dobu i senzonskim prilikama i dr.

60. Vremenska organizacija izborna aktivnost usmerena aktivnost kombinovane aktivnosti obroke spavanje zadovoljavanje higijenskih i fiziolo�kih potreba jutarnje telesno ve�banje i rekreativne pauze

61. Ne insistirati da sva deca u isto vreme zavr�e svoje radove, vec im ostavljati na raspolaganju dovoljno vremena da zapocetu aktivnost dovedu do kraja i postignu u njoj optimalni nivo bez nametanja. Vreme koje dete provodi ne sme biti optereceno ?cekanjem? i zadovoljavanjem samo bazicnih potreba.

62. Zadaci i uputstva za rad u vrticu Posmatrati i zabele�ite sve aktivnosti dece u toku jednog dana u vrticu (�ta su sve deca radila) i prikazati vremenski raspored realizacije pomenutih aktivnosti. Komentar: Da li je vremenska organizacija fleksibilna ili postoji ustaljen raspored realizacije aktivnosti i za�to je to tako? Da li se takva organizacija vremena (koja je zastupljena) pokazala kao dobra za razvoj deteta i ako nije za�to nije ? Da se studenti u dogovoru sa vaspitacem - mentorom ukljucuju u sve aktivnosti koje se organizuju za vreme strucne prakse, nakon cega treba zabele�iti sledece:

63. u koju/e aktivnost/i Ste ucestvovali � opis aktivnosti; broj dece koja su ucestvovala u realizaciji; vreme trajanja; �ta Ste pri tom dobro uradili, a �ta je moglo drugacije i bolje; opi�ite svoja osecanja i razmi�ljanja tokom aktivnosti i posle; da li je po Va�em mi�ljenju bilo uspe�no ili ne, za�to? Razgovarati sa vaspitacem o planiranju, programiranju, pracenju i vrednovanju vaspitno-obrazovnog rada sa decom i navesti Va�e mi�ljenje i zapa�anje

64. Strucna praksa 64

65. Pred�kolske ustanove - dopuna porodicnom pred�kolskom vaspitanju � znaci da pred�kolski program doprinosi podizanju op�teg kvaliteta �ivljenja i to tako �to: zadovoljava potrebe porodice i njene ciljeve � tako �to odgovara potrebama porodice (oblikom koji nudi, organizacijom, programski); omogucuje uce�ce roditelja u oblikovanju programa, pru�a im izbore... obrazuje kroz informisanje i pru�anje adekvatnog modela vaspitanja i obrazovanja � posredno obrazuje roditelje putem uce�ca, prisustva, informisanja roditelja i organizovanjem aktivnosti za roditelje. omogucava uce�ce roditelja u vaspitanju na javnom planu

66. Strucna praksa Korist za dete koja se ostvaruje saradnjom vrtica sa porodicom: kontinuitet porodicnog i institucionalnog vaspitanja; lak�a adaptacija i bolje prihvatanje vrtica; kontakt sa vecim brojem odraslih; sagledavanje roditelja u drugom uglu. .

67. Strucna praksa Korist za roditelja koja se ostvaruje saradnjom vrtica sa porodicom: upoznavanje svog deteta van porodicnog konteksta; usavr�avanje roditeljskih ve�tina; licna satisfakcija � ispoljavanje vlastitih sposobnosti, talenata

68. Strucna praksa Korist za vaspitaca koja se ostvaruje saradnjom vrtica sa porodicom: povecanje profesionalne kompetencije - boljim poznavanjem roditelja bolje ce razumeti dete, bolje planirati i organizovati rad; veca podr�ka, razumevanje i uva�avanje od strane roditelja; tehnicka pomoc � od dobijanja ideja do pomoci u realizaciji.

69. Sa roditeljima je moguce saradivati na vi�e razlicitih nacina: Oblici obostranog informisanja (razgovori, panoi za obave�tavanje roditelja, individualni razgovori, bro�ure za roditelje, kucne posete, telefonski pozivi...); Zajednicko sticanje znanja u vaspitanju dece (radionice, roditeljski sastanci, panel diskusije, predavanja, seminari, savetovali�ta za roditelje, zajednicka biblioteka, radne grupe...); Zajednicko �ivljenje (uce�ce roditelja u radu pred�kolske ustanove i igri dece, volontiranje, uce�ce u priredbama i proslavama, izletima, zajednicko dru�enje dece i roditelja...)

71. Ve�ba: Uloga vaspitaca u planiranju vaspitno-obrazovnog rada u decjem vrticu

72. Seminarska ve�ba U dogovoru sa vaspitacem isplanirajte kompletan postupak rada sa decom (za jedan dan) i napi�ite realizaciju tih aktivnosti od momenta dolaska dece u vrtic, vremensku i prostornu organizaciju i sl. Dati kratak komentar o deci, uslovima za rad, organizaciji rada i onome �to ste Vi kao vaspitac uradili kako bi stvorili prijatnu atmosferu za rad Ime i prezime:.......... Tema:................... Grupa: ............. Aktivnost i njen tok: ........... Komentar o deci:............. Komentar o uslovima rada:.............. Komentar o organizaciji rada i onome �to ste Vi kao vaspitac uradili kako bi stvorili prijatnu atmosferu za rad:............................