ТРОШКОВИ БРУТО ЗАРАДА

1. ТРОШКОВИ БРУТО ЗАРАДА • Појмом бруто зарада обухватају се бруто примања запослених радника која им припадају по основу редовног радног односа. • Бруто примања радника по основу редовног радног односа чине нето примања (нето плате, односно нето зараде и законом прописани порез и доприноси). • Тренутно важећа стопа пореза на бруто плате износи 8% - прописана је Законом о порезу на доходак. Порез се рачуна примјеном прописане стопе на доходак запосленог који се добије кад се од бруто плата одузму прописани доприносуи. • Важећи доприноси се, дакле, рачунају на бруто плате и износе: • допринос за ПИО – 17%, • допринос за здравство – 11,5%, • допринос за запошљавање – 0,7% и • допринос за дјечију заштиту – 1,4%.

2. ТРОШКОВИ НАКНАДА ПЛАТА • Накнадама плата сматрају се одређена бруто примања која запосленим радницима, као и сама плата, припадају по основу редовног радног односа а прописана су Законом о раду, Општим колективним уговором и гранским колективним уговорима, те Уговором о раду кога радник, по правилу, треба да потпише са послодавцем. • Примјери накнада бруто плата су: • топли оброк, • накнада за прековремени рад, рад ноћу и у нерадне дане, • накнада за долазак на посао и одлазак са посла, • накнада за одвојени живот, • накнада за рад на терену (теренски додатак), итд. • Како се, према важећим прописима, опорезују наведене накнаде?

3. ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ • Осталим личним расходима сматрају се одређена ‘’специфична’’ давања, која радницима или члановима њихових породица припадају такође по основу чињенице да се радници налазе у радном односу у предузећу. Ипак, таква давања се не могу везати за сам радни процес. Примјери ових расхода су: • исплате јубиларних награда, • накнаде за зимницу, огрев и сл., • поклони за Осми март, новогодишњи пакетићи, • помоћ запосленим и члановима њихове породице у случају смрти, теже повреде на раду, • исплата отпремнина код одласка у пензију, итд. • Како се оваква давања опорезују према тренутно важећим прописима? • Шта је то дневница за службени пут? Кад се исплаћује? Како се опорезује?

4. ПОВРЕМЕНИ И ПРИВРЕМЕНИ ПОСЛОВИ Сваки радник, приликом заснивања редовног радног односа, са послодавцем закључује Уговор о раду. Уговор о раду се може закључити на одређено и неодређено вријеме. За обављање повремених или привремених послова не закључује се Уговор о раду, већ Уговор о повременим и привременим пословима. Повременим пословима сматрају се они за чије извршење је неопходан утрошак одређеног, мањег, броја радних часова, с тим да појединац обављајући такве послове за одређеног послодавца, годишње може утрошити највише 150 часова, с прекидима. Привременим пословима сматрају се они за чије извршење појединац годишње може склопити уговор са послодавцем на период од максимално 60 дана. Како се опорезују исплате по основу повремених и привремених послова?

5. УГОВОР О ДЈЕЛУ ПОЈАМ УГОВОРА О ДЈЕЛУ! КОЈИМ ЗАКОНОМ ЈЕ ТАЈ ПОЈАМ УРЕЂЕН? ЗА КОЈА СЕ СВЕ ДЈЕЛА ЗАКЉУЧУЈЕ УГОВОР О ДЈЕЛУ? КАКО СЕ ОПОРЕЗУЈУ ИСПЛАТЕ ПО ОСНОВУ УГОВОРА О ДЈЕЛУ? КАД НЕКО ЛИЦЕ МОРА КОД НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА РЕГИСТРОВАТИ ОДРЕЂЕНУ ДЈЕЛАТНОСТ ДА БИ СЕ ЊОМ БАВИЛО ЛЕГАЛНО? КАКО СЕ УОПШТЕ МОГУ ПРЕПОЗНАТИ ПОСЛОВИ КОЈЕ МОЖЕ ОБАВЉАТИ НЕРЕГИСТРОВАНО ФИЗИЧКО ЛИЦЕ?

6. ОБРАЧУН И КЊИЖЕЊЕ ТРОШКОВА БРУТО ЗАРАДА Према рекапитулацији за мјесец април 2010. године, бруто плате запослених радника износе 15.286 КМ. Бруто плате су исплаћене 05. маја.

7. ОСТАЛИ РАСХОДИ • Осталим расходима сматраћемо трошкове и расходе у оквиру: • групе конта 55 – Нематеријални трошкови и • групе конта 57 – Остали расходи. • У оквиру групе 55 евидентирају се трошкови од којих већина уобичајено прати пословање сваког предузећа, али се ипак не могу директно везати за цијену коштања конкретног учинка (производа, робе или услуге). На примјер, трошкови платног промета (у земљи или иностранству) као такви не улазе, нити у цијену коштања готовог производа, нити у набавну вриједност продате робе, нити у цијену коштања неке услуге коју обавља услужно предузеће. • Остали (ванредни) расходи су расходи који се појављују без неког посебног правила, не могу се предвидјети нити планирати. Пословање било ког предузећа само по себи није условљено појавом ових расхода иако они, понекад, могу пресудно утицати на финансијски резултат.

8. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ОСТАЛИХ РАСХОДА Суштинска разлика у евидентирању између трошкова који припадају групи 55 и расхода који се обухватају на групи 57 је у томе што се први књиже према тзв. ‘’бруто принципу’’ а други врло често према тзв. ‘’нето принципу’’, односно у висини повезаних губитака. На примјер, трошкови премија осигурања (конто 552) књиже се у висини бруто обрачунатог износа. С друге стране, губици остварени продајом основних средстава, материјала итд. књиже се као расходи у износу који представља негативну разлику између продајне и књиговодствене вриједности основних средстава, односно материјала. Неки расходи у оквиру групе 57 се такође књиже у бруто износу. На примјер, казне, пенали, издаци за хуманитарне и културне намјене и сл. Треба уочити да су то расходи који нису везани за губитке по основу (сталне или текуће) материјалне имовине, већ за директно трошење новца.

9. РАСХОДОВАЊЕ ОПРЕМЕ Трговачко предузеће је расходовало дотрајалу опрему чија је набавна вриједност 15.000 а исправка вриједности 14.000.

10. ПРОДАЈА ЗАЛИХА МАТЕРИЈАЛА Производно предузеће је продало залихе материјала неискоришћене у производњи за износ од 4.000, без ПДВ-а. Набавна вриједност залиха материјала износи 5.000. Залихе се прате по набавним цијенама.

11. ПРОДАЈА ЗАЛИХА МАТЕРИЈАЛА Производно предузеће је продало залихе материјала неискориштене у производњи за износ од 4.000, без ПДВ-а. Набавна вриједност залиха материјала износи 5.000 а планска 4.500.

12. ПРОДАЈА ЗАЛИХА МАТЕРИЈАЛА Производно предузеће је продало залихе материјала неискориштене у производњи за износ од 4.000, без ПДВ-а. Набавна вриједност залиха материјала износи 5.000 а планска 4.500. Промјене на залихама материјала се прате кроз погонско рачуноводство.

13. МАЊАК НА ЗАЛИХАМА Редовним годишњим пописом утврђен је мањак на залихама робе. Малопродајна вриједност залиха које недостају износи 11.700. Просјечна стопа укалкулисане разлике у цијени у залихама износи 10%. За износ мањка се терете расходи периода.