1 / 18

Крсташки ратови

Крсташки ратови. Верско обележје. Крсташки ратови су почели као сукоби између хришћана и муслимана. Трајали су од 1095.г. До 1270.г. Почели су сабором у Клермону. Папа је позвао хришћане да ослободе Христов гроб од неверника. Изглед крсташа. Обележје крсташа. Јерусалим. Христов гроб.

deon
Télécharger la présentation

Крсташки ратови

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Крсташки ратови

  2. Верско обележје Крсташки ратови су почели као сукоби између хришћана и муслимана. Трајали су од 1095.г. До 1270.г. Почели су сабором у Клермону. Папа је позвао хришћане да ослободе Христов гроб од неверника.

  3. Изглед крсташа

  4. Обележје крсташа

  5. Јерусалим

  6. Христов гроб

  7. Освајања крсташа Предводе их истакнути феудалци Освајају Малу Азију и Јерусалим Основане су крсташке државе Створени су витешко-монашки редови Они су градили утврђења у којима је била њихова војска

  8. Освајања крсташа

  9. Муслимани заузимају Јерусалим Султан Саладин предузео је поход на Јерусалим и узео га од Хришћана. Хришћани су могли уз откуп да изађу из града. Пад Јерусалима је повод за нови крсташки рат. Предводе га Фридрих Барбароса и Ричард Лавље Срце, али без успеха.

  10. Четврти крсташки рат 1204.г крсташи су освојили Цариград Основали су Латинско царство Опљачкали су и разорили град, а нису ни помислили да ослободе Јерусалим

  11. Дечији рат Уверење да невина деца једина могу да ослободе света места. Поход деце се завршио без успеха.

  12. Последице крсташких ратова Успостављене су трговачке везе Развили су се трговачки градови: Венеција и Ђенова Европљани се упознају са културом источних народа

  13. Devet krstaških ratova Prvi krstaški rat 1147.-1149. poveli su normanski, flandrijski i holandski riteri. Osvojili su Jerusalim i stvorili nekoliko grofovija i jerusalimsku kraljevinu. Drugi krstaški rat 1196-1199. pod vođstvom francuskog kralja Luja VII i nemačkog kralja Konrada III završio se bez rezultata.

  14. Treći krstaški rat 1199.-1202 vode engleski kralj Ričard Lavjeg Srca, francuski kralj Filip II Avgust i nemački car Fridrih I Barbarosa. U ovom pohodu nemački car se udavio u jednoj rečici, Filip II Avgust se posle svađe sa engleskim kraljem vraća u Francusku. Ričard Lavljeg srca je uspeo ugovorom da obezbedi slobodan dolazak hodočasnika u Jerusalim.

  15. Četvrti krstaški rat 1202.-1204. vodili su francuski feudalci pod vođstvom Mletačke republike. U ovom pohodu krstaši su zauzeli Carigrad, stvoreno je Latinsko Krstaško carstvo i stvorene još neke manje države. Peti krstaški rat 1217.-1222. vođen je protiv egipatskog sultana koji je vladao Palestinom. Zbog unutrašnjih razdora, krstaška vojska je morala da napusti Egipat.

  16. U Šestom krstaškom ratu 1228.-1229., Fridrh II Hoenštaufovac osvaja Jerusalim. Francuski kralj Luj IX preduzeo je sedmi (1248.-1254.) i osmi (1270.) kstaški rat, ali bez većih uspeha. Treba pomenuti i dva dečija krstaška rata (1212.). Po crkvenom uverenju Hristov grob mogli su da oslobode samo bezgrešni dečaci. Međutim, deo dece su trgovci prodali u Egiptu, a drugi deo je stradao od zime i gladi.

  17. Posledice: Posledice krstaških ratova su opadanje ugleda rimskog pape Dominacija italijanskih gradova u sredozemlju Upoznavanje Evrope sa kulturom Istoka.

More Related