JP SRBIJA UME BEOGRAD

1. JP "SRBIJA�UME"BEOGRAD Generalni direktor Vladan �ivadinovic, dipl. in�.

2. �ume Srbije

3. �umski fond Republike Srbije

4. JP "Srbija�ume" JP "Srbija�ume" osnovano je 01. oktobra 1991. godine na osnovu Zakona o �umama kao dr�avno preduzece Istim zakonom �ume Srbije podeljene su na 27 �umskih podrucja koja predstavljaju prirodne i ekonomske celine, a kojima su obuhvacene �ume u dr�avnoj i privatnoj svojini. JP "Srbija�ume" poverena je za�tita, unapredjenje, kori�cenje i upravljanje �umama, �umskim zemlji�tem i drugim �umskim potencijalima.

8. Danas u sastavu JP "Srbija�ume" posluje 17 �umskih gazdinstava u cijem sastavu radi 66 �umskih uprava. �ume Kosmeta su u nadle�nosti UNMIK-a. Krajem 2002. godine do�lo je do izdvajanja 4 �umska podrucja (�umska gazdinstva) sa teritorije AP Vojvodine, od kada su ove �ume u nadle�nosti novoformiranog JP "Vojvodina�ume" (povr�ina 146.402 ha, zapremina 16.994.998 m3, broj zaposlenih 1.743). U Srbiji, deo dr�avnih �uma (oko 10% od ukupnog) je u nadle�nosti 5 nacionalnih parkova: NP "Tara", NP "Kopaonik", NP "Djerdap", NP "Fru�ka Gora" i NP "�ar-planina".

9. Delatnost Preduzeca Preduzece se bavi sledecim delatnostima: Gajenje, za�tita, odr�avanje i obnova �uma, rekonstrukcija i melioracija degradiranih �uma i �ikara, proizvodnja �umskog semena i sadnog materijala i podizanje novih �uma i �umskih zasada; Proizvodnja �umskih sortimenata i kori�cenje drugih �umskih proizvoda i njihov transport, kori�cenje �uma za rekreaciju, uzgoj i lov divljaci i drugo kori�cenje �uma;

10. Projektovanje, izgradnja i odr�avanje �umskih saobracajnica, parkova i zelenih rekreativnih povr�ina i drugih objekata koji slu�e gazdovanju �umama; Izrada programa, projekata i osnova gazdovanja �umama; Izvodjenje geodetskih radova za sopstvene potrebe; Vr�enje strucnih poslova u �umama sopstvenika; Trgovina na veliko i malo; Spoljno-trgovinski promet; Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu; Unapredjenje i kori�cenje op�tekorisnih funkcija �uma; Preduzece mo�e obavljati i druge delatnosti predvidjene Statutom, pod uslovom da to ne ometa obavljanje napred navedene delatnosti i poslova.

11. �umski fond JP Srbija�ume

12. Drvna zapremina

13. Po povr�ini

14. Struktura zapremine po vrstama drveca

15. Semenarstvo i rasadnickaproizvodnja U okviru JP "Srbija�ume" postoji 99 semenskih objekata sa kapacitetom oko 270 tona semena (tvrdih li�cara i cetinara). U rasadnicima JP "Srbija�ume" proizvodi se oko 16 miliona sadnica, od cega 75% cine sadnice cetinara a 25% sadnice li�cara. U proizvodnom programu nalazi se 200 vrsta i varijeteta sadnica. Godi�nja proizvodnja hortikulturnih sadnica iznosi 204.633 komada. U periodu od 1991-2006. godine JP "Srbija�ume" je po�umilo 39.956 hektara (prosecno se godi�nje zasadi oko 8 miliona sadnica.

16. Za�tita �uma i za�tita prirode Za�tita �uma od biljnih bolesti i �tetnih insekata, Za�tita �uma od po�ara (365 �umskih po�ara na povr�ini 10.542 ha) Za�tita �uma od coveka (bespravne sece 4.163 m3). U nadle�nosti Preduzeca je 91 za�ticeno prirodno dobro, odnosno 244.122,81 ha povr�ine (50% od ukupno za�ticene povr�ine u Republici Srbiji), na kojoj se sprovode posebne aktivnosti vezane za ovu delatnost.

17. Za�ticena prirodna dobra

18. Lovi�ta i divljac JP "Srbija�ume" gazduje sa 42 lovi�ta ukupne povr�ine 501.161 ha. U njima se gaji oko 11.269 komada krupne divljaci i 80.000 komada sitne divljaci. Godi�nji plan odstrela je oko 1.856 grla krupne divljaci i 3.049 komada sitne divljaci. U dve fazanerije JP "Srbija�ume" godi�nje proizvedu oko 18.400 komada fazanskih pilica i odraslih fazana.

19. Ribarstvo JP "Srbija�ume" povereni su na petogodi�nje upravljanje (2003-2007. god.) delovi ribarskih podrucja Sava I, Sava II, Dunav III i Dunav IV, osim dela kojim gazduje NP "Djerdap".

20. Kadrovi Broj zaposlenih u JP "Srbija�ume" je 3.344 radnika (610 sa visokom strucnom spremom, od toga 491 �umarskih in�enjera i 922 �umarskih tehnicara).

21. Godi�nji izve�taj 2006. godine Godi�nji izve�taj za 2006. godinu prikazan je u sledecim pokazateljima: Naturalni Finansijski Investicije

22. Naturalni pokazatelji

23. Finansijski pokazatelji

24. Unutra�nja organizacija

25. Organizaciona �ema JP "Srbija�ume" 2007. godine

26. Dodatak 1 FINANSIJSKA ANALIZA Sistem finansijskog izve�tavanja i pregled sistema kontrole

27. Zakonski propisi koji reguli�u finansijko poslovanje Prilikom izrade Finansijskih izve�taja Preduzeca moraju se imati u vidu sledeci zakoni i drugi propisi: Zakon o racunovodstvu i reviziji ("Slu�beni list SRJ" br. 71/2002. i 55/2004.); Pravilnik o Kontnom okviru i sadr�ini racuna u Kontnom okviru za preduzeca i zadruge ("Slu�beni glasnik RS" br. 53/2004. i 11/2005.); Pravilnik o obrascima i sadr�ini pozicija u obrascima finansijskih izve�taja za preduzeca, zadruge i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS " br. 75/2004. i 11/2005.); Pravilnik o nacinu i rokovima vr�enja popisa i uskladivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Slu�beni list SRJ" br. 17/97); Uredba o nacinu dostavljanja Finansijskih izve�taja i obradi podataka iz tih izve�taja ("Slu�beni glasnik RS" br. 10/2004.).

28. Zakonski propisi koji reguli�u finansijko poslovanje Zakonom o racunovodstvu i reviziji, uredeno je da se u vodenju poslovnih knjiga, sastavljanju i obelodanjivanju Finansijskih izve�taja, kao i priznavanju i procenjivanju bilansnih pozicija, pocev od 01. januara 2004.godine, primenjuju Medunarodni racunovodstveni standardi (MRS). Takode treba imati u vidu i propise o amortizaciji (Pravilnik o nacinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i nacinu utvrdivanja amorizacije - "Slu�beni glasnik RS" broj 116/2004.); o porezima, o trgovni, o preduzecima, o obligacionim odnosima, o platnom prometu, o Narodnoj banci Srbije, o deviznom poslovanju, o radu. Svakako da se treba pridr�avati op�tih akata i odluka Preduzeca, a posebno Statuta preduzeca, Pravilnika o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama, Analitickog kontnog plana, Kolektivnog ugovora, te pojedinacnih poslovnih odluka donetih u toku godine u vezi sa imovinom i poslovanjem.

29. Finansijsko izve�tavanje Prema Zakonu o racunovodstvu i reviziji, a u skladu sa Medunarodnim racunovodstvenim standardima, Preduzece utvrduje stanje imovine, kapitala i obaveza, sastavlja i prikazuje Finansijske izve�taje za tekucu godinu sa stanjem na dan 31.decembra. Finansijski izve�taji obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izve�taj o novcanim tokovima, Izve�taj o promenama na kapitalu, Statisticki aneks, Napomene uz Finansijski izve�taj i Ostale podatke po zahtevu Narodne banke - Centar za bonitet.

30. Finansijski izve�taji Finansijski izve�taji Preduzeca kao pravnog lica sacinjavaju se na osnovu Finansijskih izve�taja delova preduzeca (18 �umskih gazdinstava, Za�titna radionica, Biro za planiranje i projektovnje u �umarstvu i Generalna direkcija) koji se sacinjavaju u skladu sa Aktom o organizaciji i Pravilnikom o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama. Na osnovu Finansijskih izve�taja i Izve�taja o poslovanju ocenjuje se efikasnost poslovanja i kvalitet iskazanog rezultata poslovanja iz cega ce proizaci i ocena uspe�nosti rada rukovodecih timova. Finansijski izve�taji predstavljaju strukturirani prikaz finansijskog polo�aja Preduzeca i poslovnih promena koje su u Preduzecu nastale u odredenom periodu. Cilj Finansijskih izve�taja je da pru�e informacije o finansijskom polo�aju, uspe�nosti i promenama u finansijskom polo�aju Preduzeca, neophodne �irokom krugu korisnika za dono�enje ekonomskih odluka.

31. Bilans stanja i bilans uspeha Bilans stanja i bilans uspeha prikazuju finansijski polo�aj odnosno finansijske afekte poslovnih transakcija i drugih dogadaja (ostvareni rezultat preduzeca) grupisane u elemente Finansijskih izve�taja prema njihovim ekonomskim karakteristikama. Elementi bilansa stanja su: imovina - stalna i obrtna (ono �to preduzece poseduje ) kao aktiva; obaveze (ono �to preduzece duguje) i kapital (ono �to pripada vlasnicima) kao pasiva. Elementi bilansa uspeha su prihodi kao povecanje ekonomskih koristi, rashodi kao smanjenje ekonomskih koristi i finansijski rezultat u vidu dobiti ili gubitka u toku racunovodstvenog perioda. Propisane su cetiri osnovne vrste prihoda i rashoda: poslovni, finansijski, ostali i vanredni. Svakako da poseban znacaj i najveci obim imaju poslovni prihodi i rashodi nastali iz obavljanja osnovne delatnosti Preduzeca. Finansijski rezultat Preduzeca je rezultanta pozitivnih i negativnih efekata po svakoj od cetiri vrste prihoda i rashoda. Ostvarena dobit, nakon odbitka poreza na dobit, predstavlja povecanje neto imovine (kapitala). Ukoliko je utvrden gubitak, po umanjenju za porez na dobitak, dolazi do smanjenja neto imovine. Na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha izracunavaju se i anliziraju razni pokazatelji (indikatori) uspe�nosti poslovanja i kvaliteta imovine, obaveza i kapitala.

32. Analiza Bilansa stanja na dan 31.12.2006.godine- Analiza srtukture Bilansa stanja

33. Ukupna knjigovodstvena vrednost imovine JP�Srbijasume� iznosi 59.214.061.000din. (740.175.763 EUR ). U strukturi Bilansa stanja, u aktivi, ukupnu imovinu cini stalna imovina i obrtna imovina. U strukturi stalne imovine, koja cini 98,00% ukupne aktive, najvece uce�ce imaju : biolo�ka sredstva( �ume i �umsko zemlji�te), koja cine 91,51% stalne imovine ili 89,46% ukupne aktive i nekretnine i oprema ( gradevinski objekti, postrojenja i oprema), koji cine 8,39% stalne imovine ili 8,22% ukupne aktive. Obrtna imovina cini 2,00% ukupne aktive.U strukturi obrtne imovine najvece uce�ce imaju: kratkorocna potra�ivanja i plasmani, 60,11% i zalihe 39,89%. U strukturi Bilansa stanja, u pasivi, najvece uce�ce cini kapital, 97,85% ukupne pasive, dok dugorocna rezervisanja i obaveze ucestvuju sa svega 2,15% u ukupnoj pasivi. Iz odnosa ukupne obrtne imovine i kratkorocnih obaveza proizilazi koeficijent op�te likvidnosti, koji iznosi 1,25 i pokazuje da su kratkorocne obaveze pokrivene obrtnom imovinom.

34. Analiza bilansa uspeha za 2006. god.- Analiza strukture bilansa uspeha U periodu 01.01.2006. godine do 31.12.2006. godine reduzece je ostvarilo dobit u iznosu od 94.000.000 din. (1.175.000 EUR) . U strukturi Bilansa uspeha u okviru pojedinih podbilansa ostvareni su sledeci rezultati :

36. Ukupan rezultat poslovanja prikazan je u sledecoj tabeli:

37. Iz napred navedenih tabela mo�e se zakljuciti da u okviru ukupnih prihoda, poslovni prihodi ucestvuju sa 92,11%, a svi ostali prihodi svega 7,89%. U okviru ukupnih rashoda poslovni rashodi cine 94,11%, a svi ostali rashodi svega 5,89%.Struktura poslovnih prihoda data je u sledecoj tabeli:

38. Struktura poslovnih rashoda data je u sledecoj tabeli:

39. Analiza novcanih tokova Analiza novcanih tokova radi se prema zahtevima Medunarodnog racunovodstvenog standarda 7- Izve�taj o tokovima gotovine ( IAS 7- CASH FLOW STATEMENTS) . Prema MRS 7- Izve�taj o tokovima gotovine mo�e da se radi po direktnoj ili indirektnoj metodi. Izve�taj o tokovima gotovine JP � Srbija�ume �radi se po direktnoj metodi, a u skladu sa Pravilnikom o obrascima i sadr�ini pozicija u obrascima finansijskih izve�taja za preduzeca, zadruge i preduzetnike. Analizom nocanih tokova obuhvataju su sve naplate i isplate (prilivi -odlivi) u gotovini i gotovinskim ekvivalentima (kratkorocne obveznice, blagajnicki i komercijalni zapisi, menice, cekovi...) preko blagajni i poslovnih racuna preduzeca (dinarski i devizni) ukljucujuci kompenzacije, cesije i asignacije, provedene preko tih racuna. Novcani tokovi izmedu racuna delova preduzeca (interni novcani tokovi) ne obuhvataju se analizom jer se, u smislu MRS-7, ne smatraju novcanim tokom. Takode, transformacija gotovine u gotovinske ekvivalente i obrnuto ne smatra se novcanim tokom zbog njihovog jednakog tretmana (neutralni efekat). U ukupnim novcanim tokovima godini uce�ce kompenzacija, cesija i asignacija iznosi oko 20%, a uce�ce deviznih priliva u ukupnim prilivima iznosi 0,22%. Ukupni novcani tokovi u Preduzecu ostvaruju se preko 54 dinarska i 4 devizna racuna po delovima preduzeca kod poslovnih banaka

40. Cilj izrade i analiziranja Izve�taja o novcanim tokovima Cilj izrade i analiziranja Izve�taja o novcanim tokovima je da pru�i veoma va�ne informacije za uoblicavanje poslovne aktivnosti preduzeca. To su informacije o prilivima i odlivima gotovine u preduzecu, o tome odakle gotovina potice, za �ta je gotovina kori�cena, kolika je promena u saldu gotovine na kraju obracunskog perioda u odnosu na pocetak, itd. Analiza takode treba da pru�i informacije upravljackom timu o sposobnostima preduzeca da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente, da placa dospele obaveze i o mogucnostima investiranja, �to je najpouzdaniji pokazatelj njegove uspe�nosti.

41. ANALIZIRANJE NOVCANIH TOKOVA Ukupni novcani tokovi analiziraju se kroz tri grupe novcanih tokova u zavisnosti od izvora njihovog nastanka, a u cilju sagledavanja njihovog uticaja na finansijski polo�aj preduzeca.To su novcani tokovi iz poslovnih aktivnosti, novcani tokovi iz aktivnosti investiranja i novcani tokovi iz aktivnosti finansiranja. Poslovne aktivnosti preduzeca su osnovne aktivnosti (delatnosti �umarstva) iz kojih se ostvaruje najveci obim prihoda, a time i priliva preduzeca. Ukupno ostvareni prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti cine 98,97% ukupnih priliva. Ukupni odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti cine 95,10% ukupnih odliva. Vidljivo je da su najznacajniji i najveci prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti od naplate potra�ivanja i primljenih avansa (87,35%) dok su najveci odlivi za placanje dobavljacima (45,70%) i isplatu zarada, naknada zarada i drugih licnih rashoda (42,24%). Aktivnosti investiranja predstavljaju pribavljanje (sticanje) i prodaju (otudivanje) stalne imovine (nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i biolo�ka sredstva) i ostala ulaganja koja nisu obuhvacena gotovinskim ekvivalentima. Po tom osnovu, ukupni prilivi gotovine cinesvega 0,61% ukupnih priliva. Aktivnosti finansiranja su aktivnosti koje dovode do promene velicine i sastava osnovog kapitala preduzeca i visine pozajmljenih sredstava (uzeti krediti i druge pozajmice). Ove aktivnosti cine svega 0,42% ukupnih priliva .

42. Finansijske izve�taje za prethodnu godinu, Preduzece dostavlja Narodnoj banci Srbije- Centru za bonitet pravnih lica do 28. februara tekuce godine, nakon �to ih razmotri i usvoji Nadzorni i Upravni odbor preduzeca. Osim Finansijskih izve�taja, Preduzece saglasno poreskim propisima, dostavlja Poreskoj upravi u propisanim rokovima poreske bilanse i poreske prijave. Finansijski izve�taji se sastavljaju za poslovnu godinu koja se poklapa sa kalendarskom godinom. Tim izve�tajima prethodi obavezni popis imovine, kapitala i obaveza kojim se utvrduje stvarno stanje i vr�i njegovo uskladivanje sa knjigovodstvenim stanjem te utvrduju eventualne razlike (vi�ak, manjak, otpis). Na osnovu Pravilnika o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama i odluke Upravnog odbora, u Preduzecu se sacinjavaju Finansijski izve�taji i za tromesecne periode (januar - mart, januar -jun, i januar -septembar). Ovi izve�taji rade se na isti nacin kao i godi�nji izve�taji s tim �to im ne prethodi obavezan popis imovine, kapitala i obaveza i nema obaveze njihovog dostavljanja NBS -Centru za bonitet. Finansijske izve�taje razmatra i usvaja Upravni odbor uz prethodno mi�ljenje Nadzornog odbora. Upravni odbor odlucuje o podeli dobiti. Za potrebe operativnog rada, poslovnog odlucivanja i rukovodenja, svi delovi Preduzeca sacinjavaju odredene mesecne, sedmicne i dnevne informacije i izve�taje (o proizvodnji, prodaji, tro�kovima, zaradama, stanju gotovine, obaveza, potra�ivanja i slicno). Odredeni Finansijski izve�taji i informacije dostavljaju se i nadle�nim ministarstvima i drugim dr�avnim organima i slu�bama.

43. U skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, a na osnovu prosecnog broja zaposlenih, ukupnog prihoda i vrednosti imovine na dan sastavljanja Finansijskih izve�taja (u poslednjoj poslovnoj godini), Javno preduzece �Srbija�ume � razvrstano je u veliko pravno lice. Ovo razvrstavanje odreduje poziciju Preduzeca u narednoj poslovnoj godini, njegov poreski tretman, obavezu revizije Finansijskih izve�taja itd.

44. Sistemi kontrole Va�na funkcija u poslovanju svakog pravnog lica je kontrola procesa rada i svih delatnosti i poslova. Kontrola se organizuje kao interna, eksterna i revizija.

45. Interna kontrola Interna kontrola kao segment sistema kontrole organizuje se kao: neposredna (primarna) kontrola procesa rada, racunovodstvena kontrola (primarna i naknadna ), strucna interna kontrola. Primarna (neposredna) kontrola procesa rada je najva�niji deo sistema kontrole u svim delatnostima preduzeca. Prakticno, to znaci da svaki izv�ilac svoj deo precesa rada obavlja u skladu sa propisima i uobicajenim procedurama, a da svaki sledeci nadredeni (revirni in�enjer, poslovoda, rukovodilac odelenja ili slu�be, �ef uprave, direktor dela Preduzeca, izvr�ni direktor) vr�i neposrednu kontrolu u svom delokrugu poslova, nadle�nosti i odgovornosti. Racunovodstvena kontrola (prethodna ili primarna i naknadna) podrazumeva kontrolu ispravnosti nastale poslovne promene i ispravnosti i verodstojnosti racunovodstvene isprave, a vr�i je rukovodilac organizacionog dela ili slu�be u preduzecu u kome je ta promena (isprava) nastala i overava je svojim potpisom.Naknadnu kontrolu zakonitosti, istinitosti, ispravnosti i tacnosti racunovodstvenih isprava, pre predaje na knji�enje i placanje, vr�i lice zadu�eno za poslove likvidature. Strucna interna kontrola organizuje se preko sistematizovanih internih kontrolora �umarske, pravne, ekonomske i drugih struka iz okvira delatnosti preduzeca. Ovi kontrolori, sistematizovani u kabinetu generalnog direktora, kao strucna, samostalna i odgovorna lica, rade u skladu sa planom kontrole (redovna kontrola) i po nalogu Generalnog direktora (vanredna kontrola). Svoje izve�taje podnose Generalnom direktoru i za svoj rad odgovaraju Generalnom direktoru.

46. Eksterna kontrola Eksternu kontrolu obavljaju inspektori (kontrolori) nadle�nih dr�avanih organa iz oblasti delatnosti preduzeca (�umarski inspektori), finansija (poreska - finansijska policija,devizna inspekcija), rada (inspekcija rada), tr�i�ta (tr�i�na inspekcija), unutra�njih poslova itd. U svim slucajevima dobro organizovane i uspe�ne neposredne, racunovodstvene i strucne interne kontrole, sve je manje posla ili su za preduzece bolji rezultati eksterne kontole. Negativni nalazi eksternih kontrola (inspekcija) podrazumevaju ozbiljne probleme (�tete) za preduzece i odgovorna lica.

47. Revizija Kao veliko pravno lice, a u skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, Preduzece je obavezno da vr�i eksternu reviziju finansijskih izve�taja (poslovanja) od strane ovla�cenog i nezavisnog revizora. Cilj revizije finansijskih izve�taja je da omoguci nezavisnom revizoru da, na osnovu analize finansijskih izve�taja, izrazi mi�ljenje o tome da li su finansijski izve�taji sastavljeni u skladu sa zakonom, Medunarodnim racunovodstvenim standardima i drugim propisima, te da li oni verno i objektivno prikazuju finansijsko stanje i rezultate poslovanja. Izve�taj ovla�cenog revizora usvaja Upravni odbor preduzeca i donosi odluku o obelodanjivanju finansijskih izve�taja najkasnije do 30. juna tekuce, za prethodnu godinu.