М OTIVACIJA ZA ŠKOLSKO UČENJE

1. МOTIVACIJA ZA ŠKOLSKO UČENJE

2. Učenje može postati jako redak dogadjaj Prisutni ... Slušali ... Čuli ... Razumeli ... Zapamtili ... Koristiće...

3. Motivacijazaškolskoučenjeje pokretačponasanja - aktiviraprocesučenja,reguliše, podržavaučenjeivodi do ciljaučenja.Ono što se vidiizponasanjaučenika (razmišljanja, postupanja, emocije) nazivamo MOTIVISANOST ZA UČENJE.

4. Motivacija za školsko učenje Motivacija se uvek dešava u učeniku, učenik je centralni izvor sopstvenog motivacionog delovanja. Učeniku ne možemo „dati” motivaciju, jer ona u suštini „u njemu već postoji’’, ali se u procesu školovanja može: - negovati - dodatno učvršćivati, podsticati - ili suprotno, pomoću drugačijih motivacionih podsticaja može se doprineti njenom opadanju. Učenici se u procesu podučavanja mogu motivisati (doprinosimo njihovoj motivaciji) ili demotivisati (doprinosimo nemotivisanosti – potpunoj inerciji) za učenje, odnosno za rad u školi.

5. „Izvor“ motivacije • 1. unutrašnja (intrizična) – aktivnosti koje su u ljudima same po sebi važne i donose zadovoljstvo, bez dodatne nagrade; daje dobre rezultate u učenju ali i u drugim aktivnostima - podržavaju je: konstruktivna kritika bez negativnih evaluacija same osobe; optimalni nivo izazova (gde osoba može da uspe u zadatku ali da mora da uloži neki napor i da od toga zadatka nauči) i dovoljan stepen autonomije u zadatku; - umanjuju je soljašnji pritisci, rokovi, previše detaljna uputstva, nagrade i kazne, previše kontrole • 2. spoljašnja (ekstrinzična) – aktivnosti koje pokreću, održavaju ponašanje pojedinca zbog ‘’dobitka’’ koji može biti socijalno odobravanje, izbegavanje neuspešnosti, dobra ocena,pobeda ali ne i sama aktivnost.

6. Unutrašnja motivacija znači zainteresovanost učenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava učenika zadovoljstvom; učenik želi da sazna više, da napreduje. • Spoljašnju motivaciju izgrađujemo i prepoznajemo ako je učenikovo ponašanje usmeravano nagradama i kaznama. Tako učenik uči za ocenu, da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka kazna), za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kažnjen...

7. Pitanjezaučesnike Koliko je učenika (%) motivisanozaučenjeunutrašnjommotivacijom a kolikospoljašnjommotivacijom? Na osnovukojihpokazateljastedoneliovajzaključak?

8. Motivacija za školsko učenje • Činilac uspešnog učenja • Uspostavlja se irazvijau školi • Bez osmišljene intervencije teško se može razviti, a postojeća se lako gubi. • Cilj je da se tokom celog školovanja održava i razvija

9. Šta utiče na motivaciju? • Ciljevi učenja • Nivo zadovoljenosti potreba • Lična uverenja učenika o uzrocima postignutog (ne) uspeha • Socijalno okruženje koje sa karakterističnim, psihološki usmerenim motivacionim podsticajima učenika svakodnevno usmerava u procesu učenja – podstiče ga ili odbija od određenih ponašanja povezanih sa učenjem

10. 1. Ciljevi učenjadugoročni i kratkoročni • Pokreću na aktivnost, po principu prevazilaženja nesklada izmedju onog «gde smo sada» i «gde želimo da budemo» • Pokreću učenika na aktivnost ukoliko su: jasni – smisleni, relevantni – odmereni u odnosu na njegove mogućnosti, vremenski realno i jasno definisani • Povratna informacija obaveštava učenika koliko se približio cilju. Najefikasnija je ona kojom se ukazuje na napredak, na postignuto; u preporukama za sledeći korak navodi se ono što učenik još nije savladao.

11. 2. Nivo zadovoljenosti potreba • Potrebe su biološki ili psihološki zahtevi koji se manifestuju stanjem napetosti ili nezadovoljstva. Abraham Maslov • potrebe su uređene hijerarhijski • da bi više potrebe mogle da utiču na motivaciju neke osobe, treba da su zadovoljene niže • neostvarene niže potrebe mogu doći u sukob sa ciljevima višeg nivoa koje postavlja nastavnik

12. Maslov: hijerarhija motiva • Važno za školu: potreba za uvažavanjem mora da bude zadovoljena da bi mogla da se razvije potreba da se zna i razume (potrebe nedostatka-potrebe razvoja)

13. 3. Lična uverenja o uzrocima ne/uspeha Suviše optimističko ili pesimističko ubeđenje u sopstvene sposobnosti, može kratkoročno ili dugoročno da oslabi motivaciju za učenje. Na primer, preterano pozitivan pogled na sopstvene sposobnosti za učenje sprečava zamenu strategija učenja u slučaju neuspeha, dok nerealnost saznavanja utiče i na učenikov izbor zadataka neprimerenih njegovom znanju i stvarnim sposobnostima i slično.

14. Lična uverenja o uzrocima ne/uspeha pripisivanjeneuspeha nedostatkom sposobnosti – izbegavati!

15. Školska situacija zasićena informacijama o uspehu/neuspehu utiče na percepciju sebe. • Važno je kako se daje povratna informacija: najveće motivaciono dejsto imaju nastavnici koji interpretiraju uloženim trudom(Hunter i Barker, 1989) • KodnasseuglavnompovratnainformacijadajekaoISHOD (''Lepositoobjasnio'') ilikaovrednovanjesposobnosti (''Totijebašpametno'') Relevantno za školu:

16. Podsetnikzadavanjepovratneinformacije: što češće odmah Konkretno, relevantno i jasno tražiti i naći razloge za pozitvnu PI ( time se utvrđuje ponašanje) osigurati da svaki učenik dobije u nekom trenutku pozitivni PI (naći trenutak kada je to adekvatno) nikad ne povezivati sa karakteristikama osobe, nego sa ponašanjem koristiti formulaciju ” ovo je odlično, a na ovome još treba raditi” nije nastavnik jedini izvor PI – vršnjački je često jači(upravljanje razredom je zato bitno) 16

17. Ne zaboravite: • Motivacija se uvek dešava u učeniku, učenik je centralni izvor sopstvenog motivacionog delovanja • Učenikunemožemo „dati”motivaciju, jeronausuštini „unjemuvećpostoji’’, aliseuprocesuškolovanjamože: • -negovati - dodatnoučvršćivati, podsticati • ilisuprotno, pomoćudrugačijihmotivacionihpodsticajamožesedoprinetinjenomopadanju. • Učeniciseuprocesupodučavanjamogumotivisati (doprinosimonjihovojmotivaciji) ilidemotivisati (doprinosimonemotivisanosti – potpunojinerciji) zaučenje, odnosnozaraduškoli.

18. Motivacijazaškolskoučenjeje: • činilacuspešnogučenja • ciljškolovanja • uspostavljaseirazvijauškoli • bezosmišljeneintervencijeteškosemožerazviti, apostojećaselakogubi