Васељенски Сабори

1. Израз богооткривене Истине I део Васељенски Сабори

2. Васељенски (икуменски; икумена-насељена земља) • Сабор (гр. синодос, лат. концилиум) • Васељенски сабори су скупови, сабори епископа или њихових представника из целог хришћанског света који су доносили одлуке које се тичу вере, учења, поретка, богослужења и дисциплине. Саборске одлуке су обавезне за целу Цркву. Дефиниција:

3. ХришћанскаЦрквајенесамоподефиницијивећ и посвомебићусаборназаједницаБога, Анђела,светитеља и свихПравославнихверника. Другимречима, Црквапостојинасаборниначин. ОтудасуЦрквениСабориодсамогпочеткањеногисторијскогпостојањабилинезамењивиауторитет у везисаЦрквенимучењем и јединствениорганЦрквеногзаконодавства, односноЦрквеногпоретка и уређења. ДелатностВасељенскихсаборапротежесенацелуЦркву, несамопросторновећ и временскикрозсвуисторију. Саборскеодлукесубогочовечанскодело, јеркрозОцеделујеДухСветикакосуконстатовалиучеснициАпостолскогсабора у Јерусалиму:"ЈеругоднобиСветомеДуху и нама..." (Дап 15,28). Педесетница (силазак Светога Духа на апостоле)

4. Никејски Сабор - 325.г. Цариградски Сабор - 381.г. Ефески Сабор - 431.г. Халкидонски Сабор – 451.г. Други Цариградски – 553.г. Трећи Цариградски – 680/681.г. Други Никејски – 787.г. Православна Црква признаје седам Васељенских сабора:

5. je одржан граду Никеји (данас: Изник - Турска) од 20. маја до 25. августа 325. године. Било је то прво окупљање свеколике Цркве након познатог Апостолског сабора у Јерусалиму. Сабор је сазвао цар Константин Велики (305-337), а повод је била Аријева јерес. У раду Сабора учествовало је око 300 Епископа махом са Истока. Први Васељенски Сабор Оци Првог васељенског сабора у Никеји

6. АРИЈАНСТВО (грч: Αρειανισμός); јерес названа по јеретику Арију, александријскомсвештенику; прва велика Христолошка јерескоја је угрозила Православну веру, Арије је тумачио као да је Исус Христос створење Божије, и према томе није једнак и раван Творцу, Богу Оцу. Син Божији није рођен, није вечан, Он је први и најсавршенији створ Божији који је створио све остало. Признати да је Синдео Једносуштног, по Арију би значило: мислити да је Отац сложен, дељив и изменљив. Арије и аријанци су на Сабору осуђени као јеретици, донето је исповедање вере (Никејски символ) у коме се каже да је Син Божији рођен од Оца, да није створен и да је једносуштан Оцу (όμοούσιον τω πατρί). Арије и његови следбеници су протерани у Илирик на Балкану. Борба са аријанством је продужена и након Сабора. Црква Свете Софије у Изнику

7. Први васељенски сабор је донео 20 канона којима се регулишу унутрашњи Црквени живот и дисциплина. На сабору је решено и питање Антиохијског раскола у Египту, као и питање датума празновања Васкрса (Пасхе); одлучено је да сви Хришћани празнују Христово Васкрсење у исто време, а осуђени су они који Васкрс празнују у исти дан када и Јудеји својустарозаветну Пасху. Нешто касније тачно је утврђено када се у годишњем кругу празника слави Васкрс као покретни празник: после пролећне равнодневнице, а прве недеље после пуног месеца и после 14. дана јеврејског месеца нисана (март-април). Никеја (Изник) данас

8. Верујемо у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог. • И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, рођеног од Оца јединородног, то јест из Очеве суштине, Бога од Бога, Светлост од Светлости. Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало, како на небу тако и на земљи. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао и оваплотио се и постао човек, Који је пострадао и Који је васкрсао у трећи дан, Који се вазнео на небеса и Који ћe доћи да суди живима и мртвима. • И у Духа Светога. [А оне који говоре беше када Га не беше, и пре рођења не беше, и да је постао из небића, или тврде да је Син постао из друге ипостаси, или суштине, или да је створен, или да је променљив, или преобразив, такве анатемише (проклиње) Саборна и Апостолска Црква.] Никејско исповедање

9. АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ , александријски Архиепископ, непобедиви бранилац никејског Православног исповедања вере у Свету Тројицу и један од највећих богослова Цркве Христове свих времена, због чега је и назван: "Велики“. Атанасије је учествовао на Никејском сабору , који је осудио Арија и његово лажно учење, и усвојио, углавном захваљујући залагању Св. Атанасија, израз омоусиос (једносуштни) за Бога Сина у његовом односу према Богу Оцу. НИКОЛА МИРЛИКИЈСКИ – прозван Чудотворац услед многих чуда која су се десила његовим молитвама. Присуствовао је Првом васељенском сабору . Из велике ревности према истини ударио је јеретика Арија и због тога био удаљен са Сабора и лишен епископског достојанства. Враћен је пошто се сам Господ Исус Христос и Пресвета Богородица јавили неколицини архијереја на Сабору и објавили Своје благоволеније према Николају.  У новије време, коорпорација Кока-Кола га је “преобразила” у ”Деда Мраза“. Празнује се 2. маја и 18. јануара. Празнује се 6. Децембра и 9. маја.