1 / 23

PRISTUP INTERNETU

PRISTUP INTERNETU. Pristup Internetu  je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost i cena, ima svoje prednosti i slabosti. Pristup Internetu. Internet provajderi.

ezhno
Télécharger la présentation

PRISTUP INTERNETU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PRISTUP INTERNETU

  2. Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost i cena, ima svoje prednosti i slabosti. Pristup Internetu

  3. Internet provajderi Internet servisprovajder (skraćenoISP) je kompanijakojasvojimkorisnicimaomogućavauslugupriključivanjana Internet ipovezaneservise. Internet provajder (internet posrednik) povezan je stalnimvezamavelikepropusnemoći (brzerazmenepodataka) zadrugeinternetposrednike, kojisudaljevezanizadruge internetposrednikeitakodalje.

  4. Vezeizmeđu internet posrednikaprekokojih se odvijaglavnimrežnisaobraćajzove se internet okosnicaili eng. backbone. To suvezevelikihbrzina a kaoprenosnicimogu se koristitizemaljskilinkovi (optički link) ilimogubitiposredstvomsatelita (satelitski link).

  5. Neki najznačajnijidobavljačiširokopojasnogInterneta u Srbijisu: • Telekom Srbija • SBB (kablovski internet) • SezamPro on line ADSL • Eunet • BeotelNet • RadijusVektor • SCnet • PTT Net • Verat Net • Neobee.net

  6. Dial-up • Analogna telefonska linija • Potreban običan modem • Brzina pristupa (prenosa podataka) do 56 Kb/s Maksimalna brzina prenosa je izuzetno mala i pri tome je telefonska linija zauzeta (u praksi se danas retko sreće)

  7. ISDN • Potreban ISDN modem • Brzina pristupa 64 - 128 Kb/s Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja Internet saobraćaj dešava samo preko jednog kanala.

  8. ADSL • ADSL  (Asymmetrical Digital Subscriber Line). • Potreban ADSL modem • Brzina pristupa nekoliko Mb/s

  9. ADSL MODEM

  10. ADSL Pošto je prenospodataka van govornogopsega, telefonskalinija je slobodnazaobavljanjerazgovoratj. telefoniranje. Brzinekojesunaraspolaganju u Srbijisuod512/2048 Kb/spa sve do nekoliko Mb/s. Brzinaslanjapodatakaserverapremapretplatniku  (Download) islanjepodatakaodpretplatnika ka serveru (Upload) nijeistatj. brzinaprenosapodatakasaservera ka pretplatniku je nekolikoputaveća.

  11. Kablovski Internet • Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. • Brzine i cene su slične kao ADSL. • Za prenos signala se koristi  koaksijalni/optički kabl koji se koristi za prenos TV signala.

  12. Neki kablovski operateri na korišćenje daju kablovski modem koji u sebi ima ruter i wireless ruter pa nije potreban dodatni ruter.

  13. Bežični pristup (Wireless) • Potrebna Wireless kartica • Brzina pristupa nekoliko Mb/s

  14. BežičnatehnologijaVaj-Faj • (WiFi, Wireless Fidelity). • Tehnologijarelativnomalogdometa,do 1500 m, razvijena jeza aerodrome, univerzitete,kafiće, marine...

  15. Bežična tehnologija Vaj-Maks • (WiMAX, World Wide Interoperability  Microwave Acces) • Postižedometi do 50 km, ugradovimanijevišeod 5 km.

  16. Mobilni internet • GSM/GPRS -Brzine prenosa podataka do 53,6 kb/s • EDGE -Brzine prenosa podataka od 220-475 kb/s • 3G je pojam koji pokriva čitav niz naprednih bežičnih tehnologija, kao što su UMTS, HSPA, WCDMA. Brzina prenosa podataka do 7,2 Mb/s

  17. Satelitski pristup • Potrebni satelitska antena i receiver • Brzina pristupa 2-16 Mb/s • Vrstaprenosa : • Preko TV satelita • Geostacionarnihsatelita • Satelitakojinisugeostacionarni. • Pored visokeceneoverelativnonovijetehnologijeimajuisvojihdodatnihmana (npr. kašnjenjesignalakodgeostacionarnihsatelita)

  18. Povezivanje LAN-a na Internet Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše nalik na poštanski sistem. Svaki uređaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše. Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju između računara uz pomoć tog istog Internet Protocol-a, koji funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to što pomaže tom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i isporuči vam tekst, sliku ili video.

  19. ”Put” kojim taj poštar mora da prođe, krcat je "raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do svog odredišta. Ta mreža rutera, sa računarima i drugim mrežnim uređajima na krajevima saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.

  20. Povezivanje lokalne mreže na internet ostvaruje se preko rutere. Na slici ispod možete videti kako izgleda lokalna mreža bazirana na bežičnom ADSL ruteru. Ako se koristi kablovski Internet, jedina razlika bi bila u tome što je neophodno da se kablovski modem nalazi između Interneta i rutera. IP adrese rutera

  21. Ruter ima dva porta i dve IP adrese (WAN i LAN). WAN adresa, koja je u našem primeru 79.175.65.20, predstavlja onu jedinstvenu Internet adresu koju je ruter dobio onog momenta kada se povezao sa Internetom. LAN adresa je unutrašnja adresa rutera, preko koje će se povezati ostali uređaji u lokalnij mreži. LAN opseg IP adresa je određen standardom i prva dva broja su uvek 192 i 168, dok su druga dva broja promenljiva. LAN adresa rutera je fabrički podešena mada se naravno može menjati, a u našem primeru je 192.168.0.1, dok ostali računari u mreži dobijaju svoje adrese od rutera i to uglavnom u rastućem nizu. LAN adrese nisu direktno dostupne sa Interneta i "poštar" ih ne može sam pronaći, već prvo mora da konsultuje ruter, do kojeg ume da dođe, pa ga on onda prosledi dalje gde treba.

More Related