AMPLIFIKACIJA

1. AMPLIFIKACIJA

2. ODREĐIVANJE AMPLIFIKACIJE Jedanodbitnihfaktora u rehabilitacijigovoraijezikadeceoštećenogsluha je određivanje odgovarajuće amplifikacije prema rezidualnom sluhusvakogdeteta. Važnostkorišćenjapreostalihslušnihpotencijalakaofaktoraučenjagovoraijezika, prepoznat je vrlorano, ali se ozbiljnije u ovojoblastipočinjeradititekpronalaskomslušnihaparatasaelektričnimpotencijalom. Slušniaparat je električnopomagalokojeslužizapojačavanjezvukaiznadpragaslušnihsposobnostiosobaoštećenogsluhakako bi onamoglačutigovor sagovornika (Savić, 1994). U surdološkoj praksi postoje dva oblika određivanja amplifikacije.Jedan je određivanje individualnih slušnih aparata, a drugi oblik se odnosina određivanje amplifikacije na kliničkom selektivnom amplifikatoru.Amplifikacija se određuje na osnovu dobijenog audiogramskog nalazainaosnovuopservacijedeteta. Surdologimazadatakdanaosnovudobijenogaudiogramskognalaza, bezobzirana to dali se radi o nalazuobjektivneilisubjektivneaudiometrije, odredikoji je to individualniaparatkojiposvojimtehničkimkarakteristikamanajvišeodgovaradetetu, tj. njegovimostacimasluha.

3. ODREĐIVANJE AMPLIFIKACIJE Određivanje amplifikacije na kliničkom selektivnom amplifikatorurazlikuje se od određivanja amplifikacije na individualnim aparatima. Razlikaje u tome što kada se određuju individualni aparati detetu, surdologima paletu ponuđenih aparata sa određenim i unapred utvrđenim tehničkimkarakteristikama, i on trebasamodaodredikojiaparat, premaaudiometrijskomnalazu, najviše odgovara određenom tipu slušnog oštećenja. S druge strane, određivanje selektivne amplifikacije je zasnovano naaudiometrijskom nalazu, ali tu nema ponuđenih i propisanih tehničkih karakteristika,već sam surdolog na selektivnom amplifikatoru mora, naosnovuaudiometrijskihnalaza, daodreditehničkekarakteristikenaaparatu, kakointenzitetske, tj. decibelske, takoifrekvencijske. Znači, surdologodređuje na aparatu koliko će se određeno frekventno područje intenzitetskipojačati, naosnovuaudiograma, a kasnijeinaosnovureakcijadetetaoštećenogsluha. Ovo je veomaozbiljanidelikatanposaokojiznačajnoutičenasam uspeh rehbailitacije.

4. ODREĐIVANJE AMPLIFIKACIJE Određivanje amplifikacije je složen surdoaudiološki postupak kojipodležepovremenimproveramaikontrolamaopservacijomdetetainjegovihreakcijanaamplificiranizvuk. Detetuoštećenogsluhauvek se preporučujebinauralnoslušanjebezobziranaasimetričnostilisimetričnostoštećenjasluha. To značiprepisivanjedvaslušnaaparata. Postupaknavikavanjadetetaoštećenogsluhananošenjeiučenjekorišćenjaslušnihaparatapripadadelusurdološkogtretmanaimožetrajatidužiilikraći period, štozavisiodmnogofaktora, alinajvišeodsamogdetetainjegoveporodice.

5. КСАФА – М АПАРАТ

6. КСАФА – В АПАРАТ

7. PODEŠAVANJE KSAFA-M APARATA PREMA NALAZU SA OBJEKTIVNE AUDIOMETRIJE • Objektivna audiometrija je dijagnostička tehnika koja daje rezultate odgovora na zvučne draži na nivou moždanog stabla. Zvučni stimulus koji se koristi za dobijanje reakcija je nefiltrirani klik sa frekventnim opsegom do 3000 Hz. Ovom tehnikom se ne vrše ispitivanje reakcija na pojedinim određenim frekvencijama te se u završnom nalazu dobijaju samo kvantitativni parametri stanja sluha, bez precizne slike kakva su decibelska odstupanja u odnosu na određene frekvencije. Pr. Auditivni evocirani potencijali moždanog stabla se izazivaju na 110 dB obostrano. Zaključak: radi se o senzorineuralnom oštećenju sluha sa biološkom pragom oko 90 dB (T.M., rođ.1996, nalaz 1997.). KAKO SE VRŠI PODEŠAVANJE KSAFA-M APARATA? • Kod osoba urednog sluha auditivni potencijali moždanog stabla izazivaju se pri intezitetu od 30 – 35 dB onda je jasno da ako imamo slučaj koji je naveden u prethodnom primeru od vrednosti biološkog praga koji iznosi 90 dB oduzmemo 30 – 35 dB da bi se dobilo pojačanje koje treba izvršiti na aparatu ono iznosi 55 – 60 dB na prvom kanalu sa lepezaztim povećanjem inteziteta do VII kanala jer su u slučaju senzorineuralnog oštećenja sluha visoke frekvencije više oštećene (kriva descendentnog tipa).

8. PODEŠAVANJE KSAFA-M APARATA PREMA NALAZU TONALNE AUDIOMETRIJE • Podešavanje Ksafa-m aparata prema nalazu stanja sluha sa tonalne audiometrije podrazumeva selektivno pojačanje delova spektra do nivoa urednog slua 0 – 10 dB. • Tonalna audiometrija predstavlja dijagnostičku metodu koja se izvodi tako što je stimulativna zvučna draž čist ton određenog inteziteta. • Procedura podešavanja Kasafa-m aparata na osnovu nalaza stanja sluha sa tonalne audiometrije podrazumeva sledeće:

9. PODEŠAVANJE KSAFA-M APARATA PREMA NALAZU TONALNE AUDIOMETRIJE • Od inteziteta dobijenih tonalnom audiometrijom na pojedinačnim frekvencijama oduzima se 30-40 dB što pripada intezitetu govora koji se unosi preko mikrofona u Kasafa-m aparat • Intezitetska razlika koja je preostala da bi se dostigao referentni nivo urednog sluha se pjačava na samom aparatu potenciometrima za intezitet (ulazni, kanalni i izlazni potenciometar). Jačina ulaznog potenciometra je od 0 do 10dB, kanalnog od 0 do 50 dB i izlaznog od 0 do 20 dB. Najčečće se ulazni kanal podešava na 5 dB, kanalni prema potrebi i izlazni do 10 dB. Intezitetsko pjačanje ulaznog i izlaznog kanala se povećavaju ili smanjuju ako vrednosti audiogramskog nalaza to zahteva. • Konačno fino podešavanje inteziteta Ksafa-m aparata se vrši prema reakcijama deteta. Pr. Nalaz na tonalnoj audiometriji pokazuje teško oštećenje sluha sa audiogramskom krivom descedentnog tipa sa intezitetskim odstupanjima od 60 do 90 dB na čitavom frekventnom opsegu

10. PODEŠAVANJE KSAFA-M APARATA PREMA NALAZU TONALNE AUDIOMETRIJE Frekvencija Nalaz TA Kanali Ulaz+Kanal+Izlaz 125 Hz 60 dB I 30 dB 250 Hz 70 dB II 40 dB 500 Hz 80 dB III 50 dB 1000 Hz 90 dB IV 60 dB 2000 Hz 90 dB V 60 dB 4000 Hz 90 dB VI 60 dB 6000 Hz 90 dB VII 60 dB 8000 Hz 90 dB VII 60 dB Podešavanje Ksafa-m aparata prema nalazu sluha sa tonalne audiometrije. Ovaj primer predstavlja osnovnu amplifikaciju u čije okvire se dodatno unose promene u zavisnosti od metodološkog sadržaja surdološkog tretmana. 125 250 500 750 1000 1500 2000 3000 4000 6000 8000 -10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110