Neeksperimentalna istra živanja

1. Neeksperimentalna istraživanja Predmet: Metodologija naučnih istraživanja 07. i 08.11. 2008. Mirjana Beara

2. Neeksperimentalna istraživanja • Namenjena su istraživanju povezanosti (a ne kauzalnosti) varijabli • Raniji naziv: “ex post facto” istraživanja • Istraživač nema direktnu kontrolu nad nezavisnom varijablom zato što je ona nastala ranije ili zato što nije u mogućnosti da njome manipuliše

3. Neeksperimentalna PREDIKCIJA (predviđanje) OTKRIVANJE STRUKTURE Oba cilja se zasnivaju na OTKRIVANJU POVEZANOSTI (korelacije) Eksperimentalna OTKRIVANJE UZROČNO-POSLEDIČNIH VEZA Ciljevi neeksperimentalnih istraživanja vs. eksperimentalnih

4. Uslovi uzročnosti i vrste istraživanja • Prvi uslov uzročnosti: neka pojava X nastala je pre pojave Y (NV je nastala pre ZV) • Drugi uslov: između pojava X i Y postoji povezanost • Treći uslov: eliminisana su sva alternativna tumačenja, osim da X uzrokuje Y • Neeksperimentalna istraživanja ispunjavaju samo prva dva uslova, a usled nedostatka kontrole ne i treći, dok eksperimentalna ispunjavaju sva tri uslova

5. Nacrti neeksperimentalnih istraživanja • “eksperimentalna” (programska) i kontrolna grupa – mogu da postoje • Može da postoji i randomizacija • Međutim, nijedno neeksperimentalno istraživanje nema eksperimentalnu kontrolu nezavisnih varijabli i ometajućih varijabli

6. Primeri nacrta neeksperimentalnih istraživanja • Tx M • Tx N M N M • Tx Pr M Pr M

7. EKSPERIMENTI Pokušavaju da otkriju uzročno-posledične veze Zadovoljavaju sva tri uslova za to (vremenski sled, povezanost, eliminaciju neželjenih uticaja) Postoji eksperimentalna manipulacija NV (tretman) Zasnivaju se na eksperimentalnojh kontroli varijabli Uzorkovanje je slučajno Obično je visoka interna validnost, a eksterna je obično niska NEEKSPERIMENTALNA ISTR. Ispituju povezanost između pojava Zadovoljavaju samo vremenski sled i povezanost pojava X i Y Nema eksperimentalne manipulacije NV Zasnivaju se na analizi individualnih razlika Uzorkovanje ne mora biti slučajno (randomizirano) Niska interna ali visoka eksterna validnost Zaključci o razlici eksperimentalnih i neeksperimentalnih istraživanja

8. TERENSKO ISTRAŽIVANJE • Svako neeksperimentalno istraživanje koje na dovoljno velikom uzorku iz postojeće socijalne strukure utvrđuje pojave ili odnose ili testira hipoteze a izvodi se u realnim životnim uslovima

9. TERENSKO ISTRAŽIVANJE • Osnovna snaga je visoka eksterna validnost • Uslovi za eksternu validnost: a. Sličnost uslova pod kojima se vrši istraživanje sa uslovima u kojima ispitanici žive b. “dovoljno veliki uzorak” – reprezentativan

10. TERENSKA ISTRAŽIVANJA • Koriste različitu metodologiju: posmatranje, psihološko testiranje, upitnici, intervjui... • Prevagu imaju kvantitativne metode • Terenske studije su većinom kvantitativna istraživanja • Postoje različite vrste terenskih istraživanja: eksplorativna (deskriptivna)/konfirmativna, prediktivna, korelaciona... • Postoje i terenski eksperimenti!

11. ANKETNO ISTRAŽIVANJE(survey) • Neeksperimentalno • Koristi se veoma često u naukama o ponašanju • Osnovni cilj: zaključivanje o populaciji na osnovu uzorka • Razvoj doživela u XX veku, imaju veliki značaj za celokupni društveni život • Obično se koristi upitnik i strukturisani intervju • Često se koriste u praktične i komercijalne svrhe

12. VRSTE ANKETNIH ISTRAŽIVANJA (s obzirom na ciljeve i namenu) • Politikološka (poverenje u političare i institucije, partijska opredeljenja, predikcije izbora...) • Marketinška (potrošačke preferencije i ponašanje) • Medijska (čitanost, slušanost, gledanost medija) • Sociopsihološka (vrednosti, životni stilovi, navike) • Socioekonomska (socijalna pokretljivost, materijalni status, potrebe tržišta rada...) • Itd.

13. Primer jednog anketnog istraživanja • U sklopu jednog projekta za smanjenje nezaposlenosti, izvršena je analiza tržišta rada • Putem statističkog anketnog istraživanja ispitano preko 1200 kompanija u Beogradu I Banatu • Rezultati

14. VRSTE PODATAKA KOJI SE PRIKUPLJAJU ANKETAMA • Sociološka, ekonomska ili antropološka svojstva (pol, starost, obrazovanje, prihod, bračni status, posedovanje dobara, itd) • Ponašanje ljudi - prošla, sadašnja ili buduća: (npr učestalost gledanja pozorišnih predstava, šta jedu, gde i kako rade, kako vaspitavaju decu....) • Stavovi i mišljenja (npr. ispitivanje javnog mnjenja)

15. USLOVI ZA VALIDNOST ANKETNIH ISTRAŽIVANJA • Reprezentativan uzorak • Iskrenost u odgovorima ispitanika

16. VRSTE ANKETNIH ISTRAŽIVANJA (s obzirom na način prikupljanja podataka) • Ankete sa ličnim intervjuisanjem • Telefonska anketa • Poštanska anketa • Internet anketa • Longitudinalno anketno istraživanje • Vođenje dnevnika Sve češće se primenjuje računarska podrška anketiranju (primer: glasanje preko web stranica, slanje upitnika elektronskom poštom itd)

17. pauza

18. KORELACIONO I STRUKTURALNO ISTRAŽIVANJE • Korelaciona istraživanja su jedna od najčešće primenjivanih u naukama o ponašanju • Imaju dvojaku namenu: a. Da tragaju za povezanošću dve ili više varijabli (prediktivna istraživanja) ili b. Da tragaju za latentnim strukturama iza manifestnih varijabli (strukturalna istraživanja)

19. Razlike između eksperimentalnog i korelacionih istraživanja Mini kviz: iz ponuđenih odgovora, podvucite ključne razlike • Broj objekata: u eksperimentima je mali, u korelacionim istraživanjima je veliki • Mesto odvijanja: eksperiment se radi u laboratoriji, a korelaciono na terenu • Cilj: eksperimentalna nastoje da otkriju uzroke ZV a korelaciona samo povezanost među varijablama • Manipulacija varijabli: u eksperimentalnim istraživanjima postoji manipulacija varijablama, a u korelacionim je nema

20. Korelacija i uzročnost • Korelacija je samo jedan od uslova uzročnosti • Ako ustanovimo da među varijablama postoji korelacija, ne smemo da tvrdimo da između njih postoji uzročna veza • Ali – ne smemo da tvrdimo i da ne postoji!! • Razlog: tumačenje korelacije

21. Dva osnovna tumačenja korelacije: 1.Povezanost postoji ili zato što je jedna varijabla izvor drugoj... 2. ... Ili obe imaju zajednički izvor

22. Primer: • Ustanovljeno je da postoji značajna povezanost između potrošnje sladoleda i stope nasilničkog kriminala • Da li to znači da je jedenje sladoleda uzrok povećanog nasilja? • Sladoled se više jede tokom meseci kada je toplo – da li to znači da je temperatura uzrok povećanog nasilja?

23. Primer - nastavak • Kada je toplo, ljudi više izlaze, imaju više slobodnog vremena (raspust), više se druže, stupaju u ljubavne veze...- a sve to stvara povoljnije uslove za nesporazume i konflikte – agresivno ponašanje • Dakle: ne temperatura, već drugačije socijalno ponašanje ljudi tokom letnjih meseci utiče i na veću potrošnje sladoleda i do povećane agresivnosti – korelacija postoji, ali sladoled nije direktan uzrok agresivnosti, kao ni sama povišena temperatura

24. PREDIKTIVNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA • Za većinu ustanovljenih korelacija se, pre ili kasnije, pokaže da su zasnovane na medijatorskim, moderatorskim ili onim varijablama koje su izvor i jednoj i drugoj varijabli – a ne da NV uzrokuje ZV • Međutim, iako se ne može nesumnjivo ustanoviti uzročna veza, korelaciona istraživanja imaju visoku prediktivnu vrednost

25. PREDIKTIVNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA • Primer prediktivne vrednosti: iako ne znamo tačno šta uzrokuje povećano nasilje tokom letnjih meseci, mi možemo da se pripremimo za povećano nasilje tako što ćemo angažovati više čuvara reda, pripremiti službu hitne pomoći, itd. tokom letnjih meseci

26. STRUKTURALNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA • Ona koja na osnovu opaženih korelacija manifestnih varijabli tragaju za latentnim varijablama • Najčešće se radi o traganju za uzrocima individualnih razlika • U logičkom smislu, to znači da su srukturalna istraživanja takođe kauzalna istraživanja! • Ali, razlika u odnosu na eksperiment je u tome što nema manipulacije nezavisnim varijablama!

27. STRUKTURALNA KORELACIONA ISTRAŽIVANJA/3 • Prepoznatljiva su i po tome što po pravilu primenjuju tehnike MULTIVARIJATNE ANALIZE: faktorsku analizu, kanoničku korelacionu analizu i diskriminacionu analizu

28. Vežba: • Utvrdite: Da li je istraživački nacrt vaše grupe korelacioni? • Ako jeste, odredite da li je u pitanju korelaciono prediktivno, ili korelaciono strukturalno istraživanje i obrazložite zašto. • Vreme za rad: 10 minuta

29. pauza

30. www.psihologija-np.com

31. Vrste neeksperimentalnih istraživanja Da se podsetimo… • Većina terenskih istraživanja su neeksperimentalna • Anketna istraživanja • Korelaciona istraživanja: prediktivna i strukturalna • Transferzalno i longitudinalno istraživanje, istraživanje kohorti i retrospektivno istraživanje

32. TRANSFERZALNO I LONGITUDINALNO ISTRAŽIVANJE • Podela na osnovu faktora “vreme” • Transferzalna: nemaju za cilj praćenje vremenskih promena (“sazrevanja”, “razvoja”) • Longitudinalna: namenjena upravo praćenju vremenskih promena Podvrste: • Analiza kohorti (postupak koji se primenjuje i u longitudinalnim, ali pre svega u transferzalnoj postavci da bi se ipak ispitao uticaj vremena na promene ZV) • Retrospektivno istraživanje: uvek kada ispitujemo varijable ili događaje u prošlosti

33. TRANSFERZALNA Obavljaju se u jednom trenutku Presek Nemaju za cilj da istraže uticaj vremena na promene zavisnih varijabli LONGITUDINALNA Merenja se vrše u više uzastopnih vremenskih tačaka “Razvoj” Imaju za cilj ispitivanje uticaja vremena na promene zavisnih varijabli TRANSFERZALNA VS. LONGITUDINALNA ISTRAŽIVANJA

34. Analiza kohorti • Kohorta: grupa pojedinaca koja se odlikuje nekim zajedničkim događajem ili iskustvom koje su doživeli u isto vreme • Primeri: osobe rođene iste godine, parovi koji su iste godine sklopile brak, učesnici nekog rata...

35. Istraživanje kohorti Mini kviz: • Kako bismo istraživanje kohorti primenili u longitudinalnom nacrtu? (npr. u istraživanju kako su se negovale bebe nekad i sad) • A kako bi ono izgledalo u transferzalnom nacrtu? (npr. želimo da ispitamo povezanost između uzrasta i stila odevanja)

36. Istraživanje kohorti u longitudinalnom nacrtu • Stilovi negovanja beba nekad i sad: formiramo kohortu bračnih parova koji su stupili u brak npr. 2000. • Tokom dvadeset godina, pratimo kako oni neguju bebe

37. Istraživanje kohorti u transferzalnom nacrtu: • U ograničenom vremenskom periodu (npr. dva meseca), ispitaćemo nekoliko različitih kohorti i uporediti ih po tome kakav im je stil odevanja • Moguće kohorte: ljudi starosti 10, 20, 30, 40 i 50 godina.

38. Retrospektivno istraživanje • Uvek kada ispitujemo varijable, pojave ili događaje u prošlosti • Npr. uticaj učešća u ratu na anksioznost • Prava retrospektivan istraživanja su ona kod kojih SVE varijable pripadaju prošlosti • Npr: istraživanje uticaja/povezanosti depresije i suicida – čak i ZV (suicid) se desio u prošlosti

39. ISTRAŽIVANJA SPECIJALNE NAMENE • Komparativna analiza i komparativne studije • Pilot istraživanje • Akciono istraživanje • Evaluaciono istraživanje • Metodološke i psihometrijske studije • “Edukativno” i “pravo” istraživanje

40. Vežba: • 6 grupa • Uz pomoć teksta, izvucite najvažnije karakteristike dobijenog specijalnog/namenskog istraživanja i pripremite trominutnu prezentaciju ostalim grupama • Vreme za rad: 20 min • Prezentacije: 20 min

41. 1.Komparativna analiza i komparativne studije • KA: bavi se samo prikupljanjem i prezentacijom podata o obuhvacenim objektima analize • KS: prikupljene podatke ćemo koristiti da bismo uočene razlike koristili za bolje upoznavanja objekata • Primer: kupovne navike dve zemlje koje poredimo (vršimo komparaciju)

42. 2.Pilot istraživanje • Namena je prvenstveno da uštedimo – vršimo probno istraživanje da bismo proverili uzorkovanje, instrumente... • Služi za otkrivanje mogućih problema • Proporcionalno manje nego glavno istraživanje • Služe za pripremu velikih i skupih istraživanja • Nalaženje referentnog okvira pojava koje istražujemo

43. 3.Akciono istraživanje • Smenjuju se akcija i istraživanje • Npr. želimo da sprovedemo neki novi program u školi • Uglavnom kvalitativna i primenjena • Problem istraživanja je praktičan • Istraživanje teče paralelno sa programom koji se primenjuje • Najčešće je u pedagogiji i pedagoškoj psihologiji, ali i u adaptaciji marginalnih grupa, borbi protiv bolesti zavisnosti itd.

44. 4. Metodološka i 5. Psihometrijska istraživanja • Metodološka istraživanja istražuju uzorak objekata istraživanja, uticaj anketara na pojave itd • Konstrukcija mernih instrumenata – testova, skala, upitnika... • Postupak standardizacije je psihometrijska studija kojoj se određuju svojstva mernog instrumenta i njegova validnosti

45. 5. “Edukativno” i “pravo” istraživanje • Edukativna su namenjena sticanje akademskog stepena – master, doktorat... • Cilj da pokaže da kandidat zna da primeni i da se konformira zahtevima metodologije • “Prava” su uglavnom komercijalna, naručuju se za određene namene (npr ankete javnog mnjenja, prognoze izbora itd)

46. 7.Evaluativno istraživanje • Evaluacije raznih reformi, projekata, poduhvata • CIlj da se oceni uspešnost nekog društvenog projekta • Sistematsko prikupljanje i ocenjivanje informacija da bi se stekla upotrebjiva predstava o nečemu • Povezanost sa konkretnom organizacijom, politikama, i koristi se u raznim oblastima • Podele: ocena potreba, evaluacija ishoda, procesa i efikasnosti; studije izvodljivosti; evaluacija programa • Deskriptivna, normativna i evaluacija uticaja i efekata nekih projekata,programa, reformi • Koristi različite metode i tehnike

47. STUDIJA SLUČAJA • Svrstava se i u vrste i u metode istraživanja • Suština je da se proučava mali broj slučajeva, ali intenzivno i “produbljeno” • Ekstremno idiografska, ali može biti i kvalitativnog i kvantitativnog pristupa • “Slučajevi”: pojedinci, porodice, institucije, narodi, kulture, ljudski proizvodi (emisije, knjige, časopisi...) • Mogu da imaju longitudinalni ali i transferzalni pristup • Može se upotrebiti u kvazi-eksperimentalnom i neeksperimentalnom nacrtu

48. KADA SE KORISTE STUDIJE SLUČAJA • Skoro jedina mogućnost kada istražujemo retke i izuzetne pojave • Služila je kao generator naučnih teorija (Darvin...) • Za evaluaciju • Za proveru teorija i hipoteza • Ali je nećemo koristiti ako želimo da izvršimo generalizaciju na populaciju – jer ne možemo koristiti statističke metode i zaključivanje

49. ETNOGRAFSKE I BIOGRAFSKE STUDIJE SLUČAJA • Etnografska studija slučaja: Margaret Mid je sprovodila istraživanja plemenskih zajednica tako što je godinama živela sa njima • Biografska metoda (life story research): koristi intervju za prikupljanje životne priče ali se koriste i razni dokumenti, dnevnici, radovi itd. kao i učesničko posmatranje • Autobiografska - memoari