СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА-РЕПУБЛИКА СРБИЈА

1. СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА-РЕПУБЛИКА СРБИЈА 19. Март 2014 Београд

2. Основни разлози смањења броја становника: • Негативан природни прираштај у међупописном периоду • Исељавање у иностранство (емиграција)

3. Пораст-пад броја становника (2002-2011)

4. Живорођени, умрли и природни прираштај 1961-2012.* Први пут забележена негативна вредност природног прираштаја 1992. * Без података за АП Косово и Метохију

5. Витални догађаји у Републици Србија 1961-2012 * Годишњи губици преко 30 хиљада (сваке године нестаје општина величине Ћуприје, Књажевца, Неготина...)

6. Становништво Србије, према свим обележјима демографске старости, може се сврстати у групу изразито старих популација, и то не само у европским, него и светским оквирима. • Удео младих је низак и опадајући, а удео старих висок и стално расте. • У последњих 50 година удео младе старосне групе у укупном становништву Србије готово се преполовио, а удео старијег становништва повећан је 2,5 пута.

7. Просечна старост старији за 2 године! • Просечна старост становника Европске уније је 41,6 година. • Немачка (44,6) • Италија (43,5) • Бугарска и Аустрија (42,5) • Србија и Грчка (42,2 године)

8. Највећа просечна старост Црна Трава 53,7 Гаџин Хан 52,5 Сврљиг 50,6 Најмања просечна старост Тутин 32,1 Нови Пазар 33,5 Сјеница 37,0

9. Становништво Републике Србије по старости, пописи 1981-2011 и пројекције 2041 (средња варијанта са миграцијама)

10. Становништво Републике Србије по старости, 2011. Стари 65 и више год. Деца млађа од 15 год. Радни контингент (15-64)

11. Графикон 1. • Удео становништва 0-14 и 65+ у укупном становништву Србије

12. Пројекције становништва • Све варијанте пројекција становништва показују значајан раст удела старијих особа (65 и више година старих) у укупној популацији. • Према варијанти средњег фертилитета њихов удео расте са 17,3 посто у 2011. години на 24,1 посто у 2041. • Све варијанте предвиђају и смањење удела радно-способног становништва (15-64 године) у укупној популацији, а пад би се кретао од 5,3 до 7,9 посто, зависно од варијанте. • Повећава се и удео јако старих особа (старијих од 80. година) у укупној популацији (3,5-7.5%). • Све ове особине указују на све израженији процес старења становништва у Србији. • Становништво Србије ће демографски старити уколико се оствари ма која комбинација претпоставки на којима се базирају варијанте пројекција. Разлике по варијантама би се испољиле једино у брзини процеса старења

13. Графикон 2. • Пројекција становништва Србије по старосним групама према средњој демографској варијанти

14. Фактори који утичу на процес старења • фертилитета, морталитета и миграција, али и под снажним дејством наслеђеног старосног састава, односно под утицајем тзв. демографске инерције (што пресудно утиче на бројност будућих генерација родитеља, дакле на стопу наталитета). • Старење становништва је пре свега резултат великог пада фертилитета и његовог дугог задржавања на ниском нивоу. За шездесет година (између 1950. и 2010. године) просечан број деце по жени је више него преполовљен (стопа укупног фертилитета је са 3,13 деце по жени сведена на 1,41), што је битно сужавало основу старосне пирамиде – старење од базе. • Достигнути ниво фертилитета је врло низак, тако да већ више од пола века (од 1956. године) он не обезбеђује ни просту репродукцију становништва. Очекивано трајање живота • На повећање броја старих и врло старих људи утиче и пораст очекиваног трајања живота. • Очекивано трајање живота је демографски показатељ који је под директним утицајем смртности становништва по старости. • Према подацима из 2011, у Србији очекивано трајање живота за мушкарце износи 71,6 године, а за жене 76,8 година.

15. Очекивано трајање живота • За последњих шест деценија у Србији је остварено значајно продужење средњег трајања живота рођених. Животни век мушкараца је продужен за 17, а жена за 18. година. Током педесетих и шездесетих година прошлог века, најзначајније смањење смртности је остваривано код одојчади и мале деце (што је у знатној мери успорило ефекте пада фертилитета) и утицало на повећање очекиваног трајања живота при рођењу. • У истом периоду, очекивано трајање живота старих је продужено само за 2 (мушкарци), односно за 3 године (жене). О доприносу смањења смртности код старог становништва (60 или више година) се не може говорити, јер је код тих старосних кохорти очекивано трајање живота готово стагнирало. • Дужина животног века мушкараца и жена у Србији је нижа од просека земаља ЕУ. За ЕУ-25 он износи 74,9 за мушкарце и 81,8 за жене.

16. У наредном периоду може се очекивати Пад укупног броја становника Пораст просечне старости Смањење учешћа радног контингента у укупном становништву Опадање удела младог радно способног становништва у радном контингенту

17. Хвала на пажњи ! Гордана Бјелобрк Шеф одсека за демографију E-mail: gordana.bjelobrk@stat.gov.rs