Andrijana Stanojevic - Ginin

1. AndrijanaStanojevic - Ginin Koncept M13, 514/12

2. Nastanak e-mail - a Oktobra1971. Rej Tomlinson,hakeru najboljem smislu značenja te reči, napisao je prvi program koji je omogućavao razmenu poruka između dvaračunara. Tomlinson, diplomac sa bostonskog MIT- a, bio je u to vreme zaposlen u BBN-u (Bolt, Beranek, Newman), laboratoriji uKembridžu, u državi Masačusets.

3. Radeći na Digitalovim PDP-10 Tomlinson je najpre napravio program koji je omogućavao da korisnici istog računara jedan drugom ostavljaju poruke. Međutim, kako piše u svojoj knjizi „Kratka istorija budućnosti“ teoretičara Interneta Džona Nautona su svrbeli su ga dlanovi pa je napisao i program koji tekstualne poruke razmenjuje između dva računara. Transfer poruke je uspeo.

4. Danas je elektronska pošta vodeći servis na Internetu, i smatra se da je u svetu koristi više od pola ljudi, dok su procene da će je 2000. koristiti 1,2 milijarde. Većina poruka je trivijalna, najveću gužvu prave reklame svake vrste kao i mejlovi inicirani (i inficirani) različitim virusima. No, život bez e-mail-a mnogima je danas potpuno nezamisliv. Pored programa za razmenu pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka@ (et, poznatiji kao „ludo a“ ili „majmun“, u Finskoj „uspavana mačka“, u Koreji „puž“, u Mađarskoj „bubica“, dok se kod Slovena sve više naziva svojim imenom “deset hiljada“ ili “tma“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi nalozi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Njegov princip adresiranja koristi se i dan-danas.

5. Razvoj imejla zaokružen je 1975. godine kada je programer po imenu [pdja]] napisao program “Msg“ (od engleskog “message“ tj. poruka). Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj ideji da u program uvrsti opciju odgovaranja na poruku, takozvano “Re“ (reply) koje je on tada nazvao “answer“ (odgovor).

6. Štasuvirusi? Virusi su mali softverski programi koji imaju zadatak da bitno promene deo računarskih programa. Cilj jeste promena određenih parametara u računaru ali i onesposobljavanje rada računara. U računaru se menjaju algoritmi čime se menjaju bitne karakteristike. Najzastupljeniji virusise šire elektronskom poštom. Danas uglavnom su hakeri odgovorni za sveopšte širenje virusa. Najbitniji razlozi za širenje virusa su – uništavanje monopola Majkrosofa, tajni ratovi među ekonomijama, napadi na velike sisteme (Pentagon).

7. Pravimo bitnu razliku između crva i virusa. Crvi se samo umnožavaju, a takođe predstavljaju vrstu virusa, i ne mogu da se nalepe na druge programe. Prvi virus koji je otkriven jeste u APRANET sistemu 1987. Danas najpoznatiji virusi jesu Trojanski konji (Trojanci).

8. Šta je WWW? Svetska mreža (engl. World Wide Web, W3, WWW) ili jednostavno veb je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu. Uz pomoć internet pregledača, korisnici mogu da gledaju veb stranice koje obično sadrže tekst, slike, zvučni i video-zapis. Veb su stvorili Englez Tim Berners-Li i Belgijanac Robert Kajo, 1990. godine, radeći u CERN-u  Ženevi. Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za internet, a zapravo označava samo jednu od usluga koje omogućava internet. Sastavni delovi veba su server, klijent, HTML, URL i HTTP.