1 / 14

НЕРАВНОМЕРАН РАЗВОЈ – ОСНОВНА ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА

НЕРАВНОМЕРАН РАЗВОЈ – ОСНОВНА ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА. Проф. Мирослав Маркићевић. Узроци неравномерног развоја у свету. Економска подела света. Граница између богатог Севера и сиромашног Југа иде дуж 30° N – предложена од Вилија Бранта 80-тих година ХХ века (Брантова линија).

gen
Télécharger la présentation

НЕРАВНОМЕРАН РАЗВОЈ – ОСНОВНА ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. НЕРАВНОМЕРАН РАЗВОЈ – ОСНОВНА ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА Проф. Мирослав Маркићевић

  2. Узроци неравномерног развоја у свету

  3. Економска подела света Граница између богатог Севера и сиромашног Југа иде дуж 30°N – предложена од Вилија Бранта 80-тих година ХХ века (Брантова линија). Просечан доходак per capita у свету: 4250 долара. Богати Север – преко 10000 долара, Средње развијене земље – 500 до 10000 долара, сиромашни Југ – мање од 500 долара по глави становника.

  4. Укупан БДП света у порасту, али је он много бржи у развијеним земљама. Поларизација се увећава и сиромашне земље не могу да изађу из сиромаштва. Међутим, у оквиру глобалног Југапочеле су да се издвајају државе које убрзано просперирају (Бразил, Аргентина, Јужноафричка Република, Турска, неке земље Персијског залива). У оквиру географског ареала глобалног Севера бројне земље суочавају се са финансијско-економском кризом, порастом незапослености и опадањем свог утицаја на светском нивоу.

  5. Модел Центар – периферија Промене које су се појавиле на размеђу 20. и 21. века указују на пирамидалну шему у глобалном размештају економске развијености. Прва група – економски развијене земље – њих 23. „Економски центар“ или „први свет“ – водеће земље Г7 – САД, Канада, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Јапан. 12% светског становништва и 65% светског дохотка. Друга група (750-9000 долара per capita) – „економска полупериферија“ – већина земаља Латинске Америке, Источне и ЈИ Европе и бившег СССР-а (30 земаља). На Далеком Истоку – „мали тигрови“ (Сингапур, Хонг Конг, Јужна Кореја, Тајван). Ресурсима богате земље – „велики тигрови“ – Бразил, Мексико, Нигерија. Трећа група – земље у развоју – „земље периферије“ – 140 земаља света.

  6. Европска Унија, део богатог Севера • ЕУ (посматрана у целини) је водећа светска економија и најразвијенији регион света. Међутим, њено учешће у светском БДП-у опало је са 30% 2005. године на 25% 2011. године, што још увек далеко превазилази учешће становништва ЕУ у становништву света (7%). БДП по становнику у ЕУ је троструко је већи од светског просека.

  7. Индекс хуманогразвоја/ИХР/ (Human Development Index /HDI/) HDIсе добија на основу: • 1) просечног трајања живота становништва, • 2) степена образовања (писмености одраслих и процента уписаних ученика) и • 3) животног стандарда (БДП/стан.). Теоријски, распон индекса је од 0,001 за најнеразвијеније до 1,000 за најразвијеније. Највиши ИХР имају земље Европе (Норвешка је прва у свету, са готово 0,950), Англоамерике и Аустралија, а најнижи већина афричких земаља (ДР Конго је последњи, са мање од 0,300). • Међу балканским државама, највиши индекс хуманог развоја 2011. године имала је Словенија (21. место у свету), а за њом су следиле Грчка (29.), Хрватска (46.), Румунија (50.), Црна Гора (54.), Бугарска (55.), Србија (59.), Албанија (70.), Босна и Херцеговина (74.) и Македонија (78.).

  8. Степен развоја држава света према индексу хуманог развоја 2011. године

  9. Мултинационалне компаније • Уместо држава, све већом економском моћи располажу мултинационалне компаније. Њихова седишта налазе се у најразвијенијим земљама (већином у САД), али су им послови разгранати широм света. • Мултинационалне компаније експлоатишу природне ресурсе у земљама широм света, у њима запошљавају велики број јефтине радне снаге, контролишу тржиште и финансирају технолошки развој, али искључиво ради остваривања већег профита. Често имају и пресудан политички утицај, захваљујући коме обезбеђују сопствене економске интересе и неразвијене земље доводе у још већи степен зависности. • Вредност најмоћнијих светских мултинационалних компанија је и по више стотина милијарди долара, а њихови годишњи профити су надмашују БДП већине држава света. • Тако је годишњи профит Ексон мобила из САД или Гаспрома из Русије сличан БДП-у Етиопије, афричке државе која има површину 1,1 милиона км2 (12 пута већа од Србије) и готово 90 милиона становника (10 пута више од Србије). Стога мултинационалне компаније све више диктирају услове и темпо глобалног развоја.

  10. Првих десет мултинационалних компанија по укупном приходу (2011.)

  11. Првих десет мултинационалних компанија по профиту (2011.)

  12. Трансформација пејзажа – глобалне еколошке последице

  13. Крај предавања Хвала на пажњи!

More Related