Download
1 / 78
780 likes | 1.46k Vues
Pojam gradanskog prava. - u objektivnom smislu: sistem normi kojima su regulisani imovinski odnosi u odredenoj dru
E N D
1. Uvod u gradansko pravo
prof.dr Ilija Babic-Osnovi Imovinskog prava prof.dr Milorad ivanovic-Gradansko pravo
prof.dr Ilija Babic-Osnovi Imovinskog pravaprof.dr Milorad ivanovic-Gradansko pravo
2. Pojam gradanskog prava - u objektivnom smislu:
sistem normi kojima su regulisani imovinski odnosi u odredenoj drutvenoj zajednici (sadrano u zakonima, propisima)
- u subjektivnom smislu:
pravno ovlacenje subjekta u konkretnom odnosu na osnovu gradanskog prava u objektivnom smislu
3. Predmet su odnosi (imovinski) koje gradansko pravo ureduje.
To su: stvarnopravni, obligacionopravni, naslednopravni odnosi itd.
Obuhvata:uvod u gradansko pravo, stvarno pravo,obligaciono, nasledno i porodicno pravo. U irem smislu obuhvata privredno i radno pravo.
npr-Stvarno pravo je skup pravnih pravila kojima su uredeni odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih prava.
4. Subjektivno gradansko pravo Ovlacenje ili pravo
Zahtev (anpruh) ili tuba u materijalnom smislu- mogucnost prinudnog ostvarenja ovlacenja iz subjektivnog prava
Pr. Objektivna norma: Roditelji su duni da izdravaju svoju decu
Pr. Odnos poverioca i dunika
5. Metod i Nacela gradanskog prava Autonomija volje-sloboda zakljucenja pravnih poslova i sloboda vrenja prava; cl.10 ZOO ogranicava je prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.
Ravnopravnost strana-ucesnici gr.pr.odnosa su u jednakom poloaju, fizicka i pravna lica su ravnopravni;cl.14 ZOO Zabranjuje se da se prilikom zasnivanja prava i obaveza za bilo koga stvara ili iskoricava ekonomski poloaj na tritu. Ravnopravost garantovana i Ustavom.
Prenosivost gradanskih prava-titular moe svoje pravo preneti na drugoga, npr.pravo svojine; neka prava, najcece neimovinska, su neprenosiva (roditeljska prava, pravo izdravanja..).
Imovinska sankcija-odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze, ili za zadocnjenje ispunjenja. sprovodi se na imovini dunika (ne na licnosti kao u krivicnom) u skladu sa nacelom jednake vrednosti davanja;Osnovni princip naknade tete-dovodenje otecenikove materijalne situacije u ono stanje u kome bi se nalazio da nije bilo tetnikove radnje ili proputanja.
Zatita na privatni zahtev-pravo imaoca prava koje je povredeno ili ugroeno da trai zatitu pred sudom ili organom uprave, najcece -parnicni postupak; ne pokrece postupak dravni organ po slubenoj dunosti, vec ostaje inicijativa stranke.
Nacelo dispozitivnosti normi-obligacije; cl.20 ZOO Strane svoj obligacioni odnos mogu urediti drugacije nego to je to zakonom odredeno, ako iz pojedine odredbe zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi ta drugo. Ograniceno imperativnim normama.
6. Izvori Dele se na formalne i materijalne. Formalni izvor prava (objektivno pravo) odraava i potvrduje materijalni izvor kroz opte norme (pravne akte). Najvaniji je zakon, obicaji samo ako su potvrdeni od dravnih organa.
Materijalni izvor prava-drutvena snaga koja propisuje norme-volja vladajuce klase, po jednom shvatanju.
7. Kodifikacija i unifikacija Kodifikacija je zakonski akt (ili vie njih) koji potpuno i sistematski regulie sva vanija pitanja jedne oblasti.
Unifikacija je donoenje zakonskih akata npr iz oblasti gradanskog prava koji vae jedinstveno na podrucju cele drave a na kojoj pre toga ova oblast nije bila regulisana.
8. Prve kodifikacije Hamurabijev zakonik- spomenik drevne Mesopotamije, donet cca 1728g.p.n.e.-1686. p.n.e.- kazuistican, regulisao najvie pitanja ugovora, braka i porodice, nasleda..
Justinijanova kodifikacija Corpus iuris civilis- izvor evropskog kontinentalnog prava-prvo donet Novus codex Iustinianus 529., a zatim 533. god. Donose se Digesta-kodifikacija celokupnog ius-a i Institucije-udbenik prava i kasnije Novele.
9. Evropske kodifikacije Opte zemaljsko pravo Pruske 1794.god, Frdrih Veliki, radili Kockeji i Svarec, sadri preko 19000 paragrafa, privatno i javno pravo.
Francuski gradanski zakonik Code civil, 1804.god., rad na unifikaciji, Napoleon, Trone, laicizam, individualna svojina, osnovne slobode i prava.., vie od 200 god.
Austrijski opti gradanski zakonik 1811. god., Marija Terezija, odredbe o zakonima, pravu lica, pravima na stvari i zajednicke odredbe.
Nemacki gradanski zakonik 1896 god.,nakon ujedinjenja donet, Vinajd i Plank; recepcija rimskog; sadri opti deo, stvarno, obligaciono, porodicno, nasledno i mpp.
vajcarski gradanski zakonik 1912. god,prof. Eugen Huber, sadri statusno, porodicno, nasledno, stvarno i obligacije, trgovacko pravo takode. Izuzetno pohvaljen u strucnim krugovima. Sudija duan da pri tumacenju zakona uzme u obzir stvarnost u drutvu.
10. Kodifikacije kod nas Srpski gradanski zakonik 1844. god, Jovan Hadic, po uzoru na OGZ Austrije, ima 950 paragrafa, sadri licna prava, stvarna prava i zajednicka pravila za licna i stvarna. Obicajna pravila za nasledne i porodicne odnose.
Opti imovinski zakonik CG, 1888 god., Valtazar Bogiic, kodifikovano imovinsko pravo (stvarno i obligacije), originalno kodifikatorsko delo, jezik prilagoden narodu, stil jasan i razumljiv, uvedeni novi termini: docnja, ruljiv ugovor, tetnik, punoletan, punovlastan, drina..
11. Izvori gradanskog prava Ustav-osnovna gradanska prava
ZAKON- najvaniji pisani izvor, formalni izvor-ZOSPO, ZOO, ZON, PZ,..
Pravna pravila-primenjuju se kad odredeni gradanskopravni institut nije regulisan vaecim propisima, da je taj instutut sadran u zakoniku koji je izgubio pravnu snagu i sada ima svojstvo pravnog pravila, i da nije protivan Ustavu RS, zakonima i ostalim vaecim propisima RS. Primenjuju se na osnova Zakon o nevanosti; Pravila sadrana u SGZ, OIZ, AGZ
OBICAJI - izvor gp ako ga strane ugovore ili ako proizilazi iz zakona:, formalno obavezujuci samo ako su priznati od zakonodavca ili suda, jer sud sudi na osnovu Ustava, zakona, ratif.med.ugovora.;
Uzanse pisani trgovinski obicaji, ako su strane ugovorile njihovu primenu ili su njihovu primenu htele, Opte uzanse za promet robom-kofikovani od Glavne arbitrae Jugoslavije, i dalje se primenjuju; Posebne uzanse-samo za odredenu trgovinsku oblast, ako ih stranke ugovore njihovu primenu.
Opti uslovi poslovanja skup pravila prethodno pripremljeni od jedne strane a koja su obavezujua za obe ugov.strane.To su formalni ugovori, priprema, uslovi pod kojim posluje jedno preduzece. Dok adhezioni ugovori-u celosti se ili prihvataju ili odbijaju, druga strana ne moe da ih menja.
Sudska praksa-odluke sudova, posebno drugostepenih;sednice veca Vrhovnog suda;
Pravna nauka-pisana saznanja pravnih pisaca, komentari
12. Subjekti gradanskopravnog odnosa ili imaoci pravne sposobnosti (mogucnost subjekta da ima prava i obaveze) su Fizicka i Pravna lica (organizacija fizickih lica)
druga bica ne mogu biti subjekti gradanskopravnih odnosa, nisu subjekti prava (npr.ivotinje)
13. Fizicka lica Pravna sposobnost: mogucnost lica da ima prava i obaveze, sticanje rodenjem (nasciturus-kada je u njegovom interesu), prestanak smrcu-proglaenjem nestalog lica za umrlo.
Poslovna sposobnost: mogucnost lica da svojom voljom sklapa pravne poslove, stice se sa 18g. ako nad njim nije produeno roditeljsko pravo ili nije lieno posl.spos., (izuzetno se stice ranije-emancipacija sa 16 g.); potpuno poslovno nesposobna lica (do 14 god., samo poslovi malog znacaja i kojima sticu prava i punoletnici koji su liseni posl.sp.) ograniceno poslovno sposobna lica (od 14-18 god.-mogu raspolagati svojom zaradom, sve ostalo uz saglasnost roditelja i punoletnici kojima je produeno rod.staranje usled bolesti ili smetnji u psih.fizickom razvoju nije sposobno za rasudivanje);
Deliktna sposobnost: odgovornost za prouzrokovanu imovinsku tetu, stice se sa 14 god.
Atributi fizickog lica: licno ime (stice se upisom u MKR, odreduju roditelji, pravo na promenu licnog imena sa 15.god), prebivalite-mesto u kom se lice nastani sa namerom da tu trajno ostane, boravite-mesto u kom se lice privremeno zadrava bez namere da tu trajno ostane, dravljanstvo-javnopravni odnos izmedu drave i pojedinca, stice se poreklom, rodenjem na teritoriji RS, med.ugovorom ili prijemom.
14. Pravna lica Organizacija fizickih lica koja:
1) ima imovinu
2) nije zabranjena imperativnim propisima
3) izricito priznata od pravnog sistema
Nisu pravna lica: dravni organi(sud, tuilatvo, policija..), porodicna zajednica, bracna zajednica..
Pravna lica su: privredna drutva(ad, doo, od, kd), javna preduzeca, javne agencije, zadruge, zadubine, fondovi, privredne komore, fakulteti,
Obeleja: poslovno ime, sedite, akt o osnivanju, dozvoljeni cilj, organi.
Ima pravnu (nema licna prava), poslovnu i deliktnu sposobnost.
Atributi: ime (poslovno ime ili naziv), sedite, dravljanstvo.
Odgovara imovinom drutva, ne odgovaraju osnivaci niti zaposleni
Svojstvo pravnog lica stice se upisom u sudski registar odnosno u registar APR-a
Dele se i na udruenja(korporacije i licna udruenja) i ustanove(zadubine, fondovi).
Mogu biti profitna i neprofitna, jednoclana i vieclana, sa jednim ili vie oblika svojine.
Prestanak: stecaj, likvidacija, brisanje iz Registra
15. Gradanskopravni odnos Odnos koji nastaje izmedu subjekta koji ima odredeno subjektivnogradansko pravo i subjekta na kome lei izvesna gradanskopravna obaveza koja odgovara tome pravu
Elementi:
subjekti prava-nosioci prava i obaveza
Prava i obaveze
Objekti nisu elementi gradanskopravnog odnosa, objekat je pretpostavka grad.pr.odnosa, zbog koga on i nastaje. Objekti mogu biti: stvari, radnje, licna dobra i intelektualna dobra.
16. Pravne cinjenice Pojam: to su cinjenice za koje objektivno pravo vezuje neko pravno dejstvo odnosno cinjenice od kojih zavisi postanak, prestanak ili promena grad.subj.prava.
Razlikovati ih od normi gp na osnovu kojih nastaje neki grad.pravni odnos (subj.gp), dok za pravnu cinjenicu norma vezuje nastanak, promenu, prestanak tog prava.
Dele se na:
1) Prirodni dogadaji- nastaju mimo volje coveka (zemljotres, udar groma..)
2) Radnje (ljudske)- nastaju voljom coveka i mogu biti:
a) dozvoljene- npr.pravni poslovi
b) nedozvoljene- npr.delikti
Cinjenicni skup- sve cinjenice koje treba da se steknu da bi nastalo, prestalo ili se promenilo neko pravo.
Npr. Testament (jedna pravna cinjenica), Ugovor (dve ili vie)
17. Pretpostavke Pretpostavke- cinjenice za koje se pretpostavlja da postoje. Dele se na oborive i neoborive.
Oborive-doputaju mogucnost da se odgovarajucim dokazima utvrdi suprotno od onog to se normom pretpostavlja.
pr. Ako je dete rodeno u braku, ocem deteta smatra se mu majke deteta.
Neoborive (presumtio iuris et de iure)-iskljucuju mogucnost dokazivanja postojanja suprotne cinjenice.
Npr. Dete mlade od 7 god je potpuno deliktno nesposobno, nije doputeno dokazivati suprotno.
18. Fikcije Fikcije su cinjenice koje u stvarnosti ne postoje ali se uzima da postoje.
Pr. Smatra se da je zaceto dete rodeno ako je to u njegovom interesu (nasciturus).
Pr. Naslednik koji se odrekao nasledstva u svoje ime, smatra se kao da nikada nije bio naslednik.
19. Via sila - vis maior Via sila-nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni dogadaj u odnosu na sferu delovanja odgovornog lica.
Pr.sankcije OUN zbog kojih dunik nije mogao izvriti svoju obavezu; provala u prostorije odgovornog pravnog lica;
Spoljni dogadaj mora biti u uzrocnoj vezi sa tetom, da bi postojao osnov za oslobodenje gradanske odgovornosti za tetu, u suprotnom lice je odgovorno.
Ako je predmet obaveze, usled vie sile ili slucaja, postao nemoguc, pre zakljucenja ili u vreme zakljucenja ugovora, takav ugovor je nitav. cl.46 i 47 ZOO
20. Slucaj Za razliku od vie sile, slucaj nastaje u sferi delovanja odgovornog (fizickog ili pravnog) lica i stoga ima unutranji karakter.
Subjektivna odgovornost-pociva na krivici koja postoji ako je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom, ali ne i slucajem.
Objektivna odgovornost postoji bez obzira na krivicu i tetnik tada odgovara i za slucaj. Via sila je osnov iskljucenja objektivne odgovornosti.
Pr.odgovornost za tetu nastalu usled opasne stvari ili opasne delatnosti
21. Subjektivno gradansko pravo i srodni pojmovi PRAVNA MOC-postoji onda kada ne postoji pravo (u smislu skupa ovlacenja) kome odgovara neka obaveza, ali postoji mogucnost nekog lica da svojom izjavom volje utice na postanak, promenu ili prestanak nekog subjektivnog prava. Tj. Izjavom volje subjekt prava ima mogucnost da stvara, menja ili ukida pravni odnos. Npr. Izjava o odricanju od nasleda, pravo na razvod braka, izjava o odustanku kod nekih ugovora, prihvat ponude...
Razlika u odnosu na sgp je u duini trajanja i u objektu.
Sgp due traju dok je pravna moc obicno vezana za neki prekluzivan rok. Npr. Naslednik moe da se odrekne nasleda do kraja ostavinske rasprave.
Sgp ima objekat koji se uvek moe izraziti kao imovinska vrednost (npr svojina), dok pravna moc nema objekat.
22. Pravno stanje Pravno stanje postoji kada postoje neki elementi (okolnosti, cinjenicni skup) koje kad im se u buducnosti prikljuci jo neki element (odlucujuca pravna cinjenica), mogu da se pretvore u neko subjektivno pravo.
Npr.savesni posednik(dralac) moe protekom odredenog roka, odrajem, da postane vlasnik stvari. On ima pravnu nadu, icekivanje.
Npr.zakonski naslednik kada nema testamenta je na osnovu same cinjenice srodstva u odredenom pravnom stanju (smrcu bliskog srodnika on postaje naslednik).
23. Pravni status i pravni institut Pravni status ili pravni poloaj-je skup okolnosti u vezi sa jednim licem koji utice na sticanje, vrenje i zatitu njegovih subjektivnih prava. To su svojstva koja poseduje neki subjekt prava.
Npr. Pravna sposobnost, poslovna sposobnost, procesna sposobnost, dravljanstvo...
Pravni institut-predstavlja sve one norme koje reguliu jedan odredeni drutveni odnos.
Npr.pravni institut svojine, pravni institut nunog dela, pravni institut zastupnitva..
24. Podela subjektivnih gradanskih prava I Apsolutna prava -ona prava ciji imalac ima neposrednu vlast nad dobrima koja su predmet tog prava; deluju prema svim trecim licima (erga omnes), a obaveza trecih lica je da se uzdre od radnji kojima bi se titular ometao u vrenju svog prava. Vai pravo sledovanja-da titular ima pravo da sledi stvar, zahteva povracaj svoje stvari od svakog lica kod koga se ona nade. Nezastariva su;
1) Licna-pravo na ivot, slobodu, telesni integritet, poslovni ugled...
2) Stvarna-pravo svojine, pravo slubenosti, rucna zaloga, stanarsko pravo, pravo gradenja, zakup, posluga;
3) Intelektualna-autorsko pravo i pravo industrijske svojine(pronalazacko pravo-patent, ig, model, uzorak..)
II Relativna prava -ona prava koja deluju izmedu tacno odredenih lica (inter partes), poverioca i dunika; imaju imovinski karakter sa odreenim sadrajem (davanje, cinjenje i necinjenje, trpljenje), snabdevena su sankcijom obaveznog ispunjenja odn, naknadom prouzrokovane tete za slucaj neispunjenja. Zastarevaju protekom odredenog vremena;
25. Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava ciji su predmeti iskazani u novcanom iznosu ili se mogu izraziti u protivnovcanoj vrednosti.
Npr.pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene;
Neimovinska prava su ona prava koja nisu iskazana u novcanom iznosu niti se mogu izraziti u novcanoj protivvrednosti.
Npr.Licna prava su neimovinska jer za svoj predmet imaju ivot, cast, slobodu...ako su ta prava povredena moe se traiti naknada tete.
26. Prenosiva i neprenosiva prava Gradanska prava su generalno prenosiva ili prometljiva-mogu se prenositi pravnim poslom na druga lica.
Neimovinska prava su neprenosiva bez izuzetka, dok su imovinska prava po pravilu prenosiva.
Npr.pravo na zakonsko izdravanje je vezano za licnost imaoca i ne moe se preneti na drugo lice.
Izuzetak: pravo plodouivanja iako je imovinsko pravo, ono nije prenosivo, jer je vezano za licnost plodouivaoca, traje do njegove smrti.
27. Imovina Je skup svih subjektivnih gradanskih prava jednog lica.
Predmet imovine: stvarna prava (stvar), intelektualna prava imovinskog karaktera(autorsko delo), obligaciona prava (prestacije) koja se mogu novcano izraziti i pravo na naknadu tete, prava licnosti samo u smislu naknade (ne)imovinske tete u slucaju povrede dobra(licno dobro). Inace licna prava ne ulaze u sastav imovine jer se ne mogu novcano izraziti (pravo na ime, cast..)
Imovina je nedeljiva i predstavlja jedinstvenu celinu. Odvajanje imovine od f.lica-putem ugovora o ustupanju i raspodeli za ivota, od pravnog-stecajem npr.
Bitno obeleje-promenljivost, uvecavanje i smanjivanje, realna subrogacija-prenos prava svojine sa jednog lica na drugo. Ili univerzalna sukcesija-prenos imovine sa ostavioca na naslednike. Zaostavtina nije sva imovina.
Moemo govoriti o imovini deteta, imovini bracnih drugova, imovini ostavioca, imovini pravnog lica...
28. Objekti gradanskog prava Su pretpostavke, a ne elementi gradanskopravnog odnosa, povodom njih nastaje gradanskopravni odnos,to su: stvari (objekt stvarnog prava), radnje (objekat oblig.prava, cinjenje, davanje, necinjenje i trpljenje), licna (pravo na ivot, slobodu, na ime..) i intelektualna dobra(objekat autorskog i prava industrijske svojine, autorska dela, ig, dizajn, model, patent..).
Stvar je materijalni deo prirode u vlasti coveka na kojoj postoji neko subj.gr.pravo. (npr.ne moe biti Sunce, a ne mogu biti ni stvari koji su neodvojivi od coveka(ugradeni zubi). Stvari mogu biti i buduce stvari, vano je da na njima lice moe steci neko subj.gradansko pravo.
29. Radnje, licna i intelektualna prava Aktivna ili neaktivna ponaanja na koja je dunik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Ta ponaanja moraju se odraziti na imovinu jednog ili drugog. To su: davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje.
Licna prava-prava na licnim dobrima, neodvojiva od licnosti, pr. pravo na ivot, slobodu, cast..Jednim delom se tite imovinskim pravom ako se mogu izraziti u imovinskom vidu (nematerijlna teta, kao novc. satisf.).
Intelektualna prava-tvorevine ljudskog uma koja za svoj predmet imaju autorska prava i prava ind.svojine (patent, ig..). Pored moralne komponente (pravo na objavljivanje dela) imaju i imovinsku komponentu (iskoricavanje pronalaska).
30. Pravni poslovi Pravni posao je izjava volje ucinjena sa ciljem da se zasnuje gradanskopravni odnos, da nastane, da se prenese ili da se ugasi neko subjektivno pravo, ako to doputa pravni poredak.
Svaka izjava volje nije pravni posao, jer izjavom mogu nastati i pravne radnje. Izjava mora biti slobodna(bez prinude, pretnje ,zablude), ozbiljna(sa namerom da se zakljuci), stvarna (da se ne prikriva neki drugi posao), da ima predmet (moguc, doputen, odreden ili odrediv-u suprotnom pravni posao je nitav) i osnov (mora da postoji i da je doputen-u suprotnom pp je nitav).
Moe biti data izricito ili precutno (konkludentnim radnjama). Cutanje nije pristajanje.
31. Sastavni delovi pravnog posla Bitni sastojci: oni elementi koji moraju da postoje da bi pravni posao uopte nastao. Ukoliko nema bitnog sastojka, pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo. Pr. ugovor o kupoprodaji je zakljucen kad su se strane saglasile oko predmeta i cene.
Prirodni sastojci: po prirodi se nalaze u samom pravnom poslu i oni su na snazi iako stranke prilikom sklapanja posla nisu o njima nita ugovorile. Pr.kod ugovora o kupoprodaji prodavac odgovara za skrivene nedostatke stvari, iako u ugovoru to nije navedeno.
Slucajni (sporedni) sastojci: nisu predvideni u samom zakonu, nego postoje po volji stranaka koje su ih posebno predvidele kako bi pr.posao modifikovale i prilagodile svojim potrebama. Pr.klauzula o uslovu, roku, kapari...Moraju biti izricito navedeni jer se njihovo postojanje ne pretpostavlja, a onaj koji tvrdi da postoje slucajni sastojci mora to i da dokae.
32. Jednostrani, dvostrani i viestrani pravni poslovi Jednostrani pravni poslovi nastaju, proizvode pravno dejstvo i prestaju izjavom samo jedne volje. Pr.sacinjavanje testamenta, ponuda za zakljucenje ugovora. Razlikovati ih od jednostranih ugovora-npr.ugovor o poklonu-obaveza se stvara samo za poklonodavca.
Dvostrani pravni poslovi su ugovori, nastaju izjavama obe strane. Razlikovati ih od dvostranih ugovora-nastaju obaveze za obe strane. Svaki ugovor pa i jednostrani je dvostrani pravni posao.
Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvrena je s obzirom da li jedna ili obe strane izjavljuju volju, a podela na jednostrane i dvostrane ugovore je izvrena prema podeli prava i obaveza izmedu stranaka.
33. Teretni i dobrocini, formalni i neformalni pravni poslovi Teretni su oni pravni poslovi kod kojih se daje naknada(nagrada) za korist koja se poslom dobija. Za cinidbu jedne strane druga strana daje protivcinidbu. Pr. Kupoprodaja, razmena, zakup..
Dobrocini su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju dobija od druge strane. Pr.poklon, posluga...
Formalni su oni pravni poslovi za ciju se punovanost trai odredena forma i ta forma je bitna, cini konstitutivni elemenat pr.posla. Npr. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti uslov punovanosti je pismena forma sa potpisima stranaka koji su overeni u sudu.
Pravni posao je neformalan ako se moe zasnovati na bilo koji nacin, recima, ubicajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnocu moe zakljuciti da je pravni posao nastao. ZOOcl.28.
34. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi, inter vivos i mortis causa Kauzalni su oni pravni poslovi kod kojih je cilj (kauza) jasno istaknut, tako da se pouzdano moe utvrditi obaveza jedne (poklon) ili obeju strana (kupoprodaja). Vidljiva je svrha obavezivanja i poznata su dejstva medu stranama pr.posla.
Apstraktni pravni poslovi su oni kojih kauza nije istaknuta, te se ne vidi zbog cega se stranke obavezuju. Kauza iako nije istaknuta, ona mora da postoji, u suprotnom ugovor je nitav.Pr.izdavanje menice jer se iz menicne isprave ne vidi osnov obavezivanja njenog izdavaoca,tj.trecim licima ostaje nepoznato da li se menicni iznos duguje korisniku po osnovu zajma,prodaje...
Poslovi inter vivos nastaju za ivota onih koji su ih zakljucili i oni proizvode po pravilu dejstvo samo za ivota stranaka, ali mogu proizvoditi i posle smrti samo ako pravni posao nije zakljucen s obzirom na posebna svojstva subjekta (intuitu personae)
Pravni poslovi mortis causa su oni cije dejstvo pocinje smrcu odredenog lica. Pr.testament, legat...
35. Modifikacija pravnih poslova USLOV Uslov je buduca i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utice na pravni posao.
Pravni posao u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, nitav je u celosti. Nitav je i pravni posao koji je zakljucen pod nemogucim uslovom.
Osnovno obeleje uslova-neizvesnost. Ugovor je zakljucen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neke neizvesne cinjenice.
Ako je uslov unet u pravni posao, on postaje njegov bitan sastojak.
36. Vrste uslova Uslovi se mogu podeliti na: odlone i raskidne, potestativne, kauzalne, meovite, neprave, pozitivne i negativne.
Odloni uslov odlae dejstvo pravnog posla sve dok se uslov u odredenom roku ne ispuni. Ako se uslov ne ispuni, pp nece proizvoditi pravno dejstvo.Kada se odloni uslov ispuni, pp deluje momenta njegovog zasnivanja, osim ako iz prirode posla ili volje strana ne proistice neto drugo. Pr.naslednik odreden testamentom pod odlonim uslovom, ako se uslov ostvari konacno stice nasledna prava. U suprotnom, ne nasleduje
Pravni posao koji sadri raskidni uslov proizvodi pravno dejstvo od pocetka, a dalja vanost pp zavisi od ispunjenja ili neispunjenja tog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, ne nastupi, pravni posao ostaje na snazi, punovaan je. Ali, ako nastupi raskidni uslov, pravni posao tog trenutka prestaje da vai bez ikakve radnje pravnog subjekta u tom poslu i njegovo dejstvo se protee na ubuduce. Dejstva koja je pr.posao proizvodio do nastupanja raskidnog uslova su punovana. Pr. test.nasl. pod raskidnim gubi prava ako se ostvari
37. Rok-pojam i vrste Rok je trenutak u vremenu, ili odredeni protek vremena, cijim nastupanjem pravni posao nastaje ili prestaje. Rok je izvesna, buduca cinjenica koja uvek nastupa. Slucajan je sastojak pravnog posla odreden voljom ug.strana, kojim pravno dejstvo pr.posla nastaje od odredenog trenutka ili traje do odredenog momenta. Rok koji ne moe nastupiti ili je neprimereno dug, je nitav.
Dele se na odlone, raskidne, subjektivne,objektivne,imperativne, dispozitivne, prekluzivne, zakonske, sudske..
Odloni-pravni posao deluje od odredenog trenutka u vremenu(od 1.aprila). Raskidni-nastupanjem dejstvo pravnog posla prestaje (zakup 1 god).
Subjektivni rok-tece od saznanja subjekta za pravno relevantnu cinjenicu, a Objektivni rok se racuna od nastanka pravno relevantne cinjenice (pricinjene tete, zaklj.ugovora), njegovim istekom istekao je i subjektivni rok, dui je.
Imperativni rokovi su odredeni prinudnim propisima, i ne mogu se menjati voljom ugovornih strana, npr.zastarelost potraivanja. Dispozitivni su odredeni po pravilu zakonom, i mogu se menjati voljom ug.strana.
38. Podele rokova-Prekluzivni rokovi i rokovi zastarelosti... Prekluzivni rokovi su takode predvideni zakonom, u okviru njih se mogu steci neka prava, preduzeti neka radnja ili tititi neko pravo. Protekom prekluzivnog roka u kome pravo nije steceno, ono se potpuno gubi ili po sili zakona prestaje mogucnost preduzimanja radnje ili zatite prava (on je peremptoran). Rok za albu.
Razlikovati ih od rokova zastarelosti cijim istekom se gubi samo zahtev u materijalnom smislu, ali ne i pravo, pa obligacija postaje naturalna, ne moe se utuiti, te dunik ako istakne prigovor zastarelosti, sud ce odbiti zahtev poverioca. Prekluzivni su po pravilu kraci od rokova zastarelosti i nije moguc prekid ili zastoj tog roka. Prekluzivni rokovi su ustanovljeni najcece za apsolutna prava i pravne moci (preobraajna prava) i sud o njima vodi racuna po slubenoj dunosti za razliku od rokova zastarelosti-prigovor.
Materijalnopravni rokovi su odredeni materijalno pravnim propisima, npr.ZOO-om, a procenopravni odredeni su procesnim zakonima, npr.povracaj u predanje stanje, rok za albu-ZPP-om.
Zakonski rokovi su odredeni zakonom, ne mogu se produivati ili skracivati, dok su sudski rokovi mogu produiti novom sudskom odlukom, ocena sudije. Rokovi takode mogu biti odredeni pravnim poslom, te se moe menjati voljom ugovornih strana.
39. Racunanje rokova Rokovi se racunaju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kalendara, tzv.civilno racunanje vremena (prihvatio ZOO). Dan se uzima kao celina, traje od 00-24h.
Rok odreden u danima pocinje da tece prvog dana posle dogadaja od koga se rok racuna (ako je odreden za tri dana od danas, pocinje da tece sutra), a zavrava se istekom poslednjeg dana roka (istice treceg dana u 24h), ne moe biti neradni dan ili praznik.
Rok odreden u nedeljama,mesecima ili godinama, zavrava se onog dana koji se po broju i imenu posklapa sa danom nastanka dogadaja od koga rok pocinje da tece, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, rok istice poslednjeg dana tog meseca.
Astronomsko racunanje vremena je racunanje vremena na sate i minute i primenjuje se samo kada je to izricito propisano ili ugovoreno ili proizilazi iz prirode pravnog posla, u suprotnom vai civilno racunanje vremena, npr.upis u zemljine knjige, upis u registar patenata, igova..prior tempore, potior iure.
40. Nalog Nalog je teret (obaveza) koji se namece korisniku dobrocinog raspolaganja (nasledniku, legataru, poklonoprimcu). Moe se sastojati u bilo kojoj cinidbi koja moe biti predmet obligacije, a obaveza je na sticaocu koristi.
Nalog mora biti moguc, razumljiv i jasan, u skladu sa javnim poretkom i dobrim obicajima.
Ugovor o poklonu se moe raskinuti od strane poklonodavca, ako poklonoprimac ne ispuni nalog.
Npr.testamentom testator naloi nasledniku ili legataru da neto ucini ili da se uzdri od neceg to bi inace bio ovlacen da cini (da mu podigne spomenik, da osnuje zadubinu), tako da izmedu njih ne nastane obligacioni odnos-nema nacela ekvivalentnosti prestacija.
41. Forma pravnih poslova Prihvacen je princip neformalizma u zasnivanju pravnih poslova u savremenom pravu (ZOO cl.67)tj, pravilo je da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odredena forma, sem ukoliko je zakonom ili ugovorom predvidena odredena forma-onda je formalan i bez te predvidene forme ne proizvodi pravno dejstvo.
Za punovanost nekih pr.poslove je obavezna pismena forma , npr.ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (pismena forma, overa potpisa u sudu, upis u zknj), ugovor o kreditu, ugovor o gradenju...
Za pisani testament-pisana forma i 2 svedoka. Ugovor o do.izdravanju-pismena forma, overen od sudije i procitan stranama. Za sve kasnije izmene i dopune takode.
42. Zastupanje Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za racun zastupanog fizickog ili pravnog lica, na osnovu ovlacenja za zastupanje.
Pravni posao zakljucen preko zastupnika smatra se pravnim poslom zastupanog lica i pravne posledice takvog pravnog posla pogadaju zastupanog (njegovu imovinu), kao da ga je on sam zakljucio.
Zastupnik-lice koje preduzima pravne poslove u okviru datog mu ovlacenja. Zastupani-lice u cije ime i za ciji racun se posao preduzima. Trece lice-lice sa kojim zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za racun zastupanog.
Slucajevi kada pravni subjekt nije u stanju da neposredno izjavi svoju volju iz pravnih i faktickih razloga. Pravni-nedostatak poslovne sposobnosti-maloletnici i lica liena poslovne sposobnosti. Fakticki razlozi-udaljenost, odsutnost, pravna neukost...
Nema zastupanja kod ugovora intuitu personae, niti kod testamenta, a samo iz opravdanih razloga kod verenika pri zakljucenju braka...
43. Zastupnitvo i drugi instituti Ugovor o komisionu-komisionar zakljucuje pravne poslove u svoje ime ali za tudi racun, dok kod zastupanja zastupnik preduzima pr.poslove u ime i za racun zastupanog.
Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje na preduzimanje faktickih radnji, da pronade i dovede u vezu sa nalogodavcem lica koja bi stupila sa njim u pregovore radi zakljucenja ugovora. Za razliku od nalogodavca, koji preduzima fakticke radnje, zastupnik i komisionar preduzimaju pravne radnje.
Nezvano vrenje tudih poslova-preduzima jedno lice bez ovlacenja gospodara posla, ali u njegovom interesu. On preduzima i pravne i fakticke poslove, zastupnik samo pravne i samo uz ovlacenje zastupanog.
44. Zakonsko zastupnitvo Zakonsko zastupnitvo postoji u slucajevima kada se neposredno na osnovu zakona odreduje zastupnik i obim njegovog ovlacenja.
Zakonski zastupnik je fizicko lice koje je zakonom ovlaceno da preduzima pravne radnje u ime i za racun zastupano (fizicko ili pravno lica).
Pr.roditelji su na osnovu zakona zastupnici svoje maloletne dece, imaju pravo i dunost da zastupaju dete u svim pravnim i poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Ono traje dok dete ne stekne poslovnu sposobnost (ali roditelji ne mogu priznati ocinstvo, podneti zahtev za dozvolu braka- jer su to poslovi koji su strogo vezani za licnost maloletnika).
Zakonsko zastupnitvo prestaje kada nestanu razlozi koji su do njega doveli, npr. Kada poslovno nesposobno lice stekne poslovnu sposobnost, okonca se postupak stecaja privrednog drutva..
45. Zastupnitvo na osnovu odluke dravnog organa Zakonsko zastupnitvo postoji u slucaju kada su uslovi za postavljanje zastupnika i obim ovlacenje odredeni zakonom, a zastupnik je odreden odlukom suda ili drugog dravnog organa.
Npr. To je slucaj sa zastupanjem poslovno nesposobnih lica(ticenika) od strane njihovih staralaca. Prema PZ-u Staralac se postavlja licu koje nije pod roditeljskim staranjem, kao i prema licima lienim poslovne sposobnosti. Za poslove koje prelaze obim redovnog upravljanja (pr.otudenje nepokretnosti ticenika), staralac mora da dobije odobrenje organa starateljstva.
Sudsko zastupnitvo nastaje odlukom suda kojom se odreduje zastupnik i obim njegovih ovlacenja.
Pr. Sud ce prema ZPP-u svojom odlukom postaviti privremenog zastupnika tuenom ako nije parnicno sposoban a nema zak.zastupnika, ili ako obe strane imaju istog zak.zastupnika...
46. Zastupanje pravnih lica I Statutarno zastupnitvo je predstavljanje pravnih lica od strane njihovih organa odredenih statutom pravnog lica, kojim se odreduje obim ovlacenja organa prilikom istupanja u pravnom prometu. Poslovodni organ (direktor) je na osnovu zakona zastupnik privrednog drutva (ZPD).
Prokura je nacin zastupanja pravnog lica. Privredno drutvo moe ovlastiti jedno ili vie lica da zakljucuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa delatnocu pr.drutva. Prokura ne sadri ovlacenje za zakljucenje pr.poslova kojim se otuduju ili opterecuju nepokretnosti. Prokura se daje u pismenoj formi, samo fizickom licu, neprenosiva je, ne moe se dati na odredeno vreme niti se moe vezati za uslove. Pr.drutvo u svako doba moe opozvati prokuru. (ZPD)
Stecajni i likvidacioni upravnici su zakonski zastupnici privrednog drutva u stecaju ili likvidaciji, dok se postupak ne okonca. (ZPD)
47. Zastupanje pravnih lica II Poslovno punomocje je jedan od oblika zastupanja pravnog lica i privredno drutvo ga moe dati u granicama zakona i njime ovlastiti punomocnika da zakljucuje ugovore i obavlja druge poslove koji su uobicajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti. Moe biti ograniceno na odredene poslove. Nisu redovno poslovanje poslovi otudenja nepokretnosti, menicno jemstvo, uzimanje zajma..
Trgovinski putnik je punomocnik privrednog drutva koji je ovlacen da preduzima samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomocju koje mu je drutvo dalo. Mora imati posebno ovlacenje da bi mogao da zakljuci ugovor, ili da naplati cenu...
Punomocnici po zaposlenju su radnici privrednog drutva koji rade na poslovima zakljucenja ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, ugostitelji, radnici na alterima.. Ovlacenja za zakljucenje i ispunjavanje ugovora proizilazi iz cinjenice da obavljaju radnu dunost.
48. Ugovorno zastupanje Nastaje ugovorom izmedu vlastodavca (zastupanog) i punomocnika (zastupnika) kojim se ovlacuje punomocnik da u ime vlastodavca preduzima odredene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu stranu (trece lice-sa kojim punomocnik zakljucuje ugovor). Ovlacenje za zastupanje je punomocje. Ako je za pravni posao propisana forma, ista forma vai i za punomocje.
Punomocje moe biti opte ako se punomocnik ovlasti da preduzima iri obim poslova u ime i za racun vlastodavca koji se odnose na redovne poslove.
Punomocje je specijalno-kada se tacno odrede pravni poslovi koje punomocnik moe preduzeti u ime i za racun vlstodavca. Npr.za prodaju stana
Punomocnik moe preduzimati samo one poslove za koje je ovlacen. Pravni posao koji zakljuci zastupnik sa trecim licem obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.
Vlastodavac moe u svako doba otkazati punomocje za zastupanje bez posebne forme. Prestaje punomocje i smrcu vlastodavca odnosno punomocnika ako su fiz.lica, odnosno prestankom pravnog lica-ako su pravna lica, gubitkom posl.sposobnosti, otkazom..
49. Nevaeci pravni poslovi su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravno dejstvo jer im nedostaje neka od pretpostavki odredenih zakonom. Da bi pravni posao proizvodio pravno dejstvo potrebno je da postoje: poslovna sposobnost subjekta, slobodna, saglasna i ozbiljna izjava volje, moguc, doputen i odreden-odrediv predmet obaveze, doputen osnov i zakonom ili voljom strana predvidena forma pravnog posla. U suprotnom pravni posao nije punovaan.
Nevaeci pravni poslovi dele se na nitave i ruljive.
Nepostojeci pravni posao je takav pravni posao kome nedostaje elemenat koji je bitan za njegov nastanak. On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer pravni posao nije ni nastao. On se ne ponitava jer nije ni zakljucen. Ukoliko bi sud proglaavao ovakav posao nepostojecim mogao bi da donese samo deklaratornu odluku.
Npr.izjava volje apsolutno poslovno nesposobnog lica
50. Nitavi pravni poslovi Nitav je onaj pravni posao koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima jer se njima vreda opti interes. Ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni zakljuceni. Takav pravni posao je od pocetka bez pravnog dejstva i protekom vremena ne moe postati punovaan.
Tuba odnosno zahtev za utvrdivanje nitavog pravnog posla ne zastareva, a mogu je podneti strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dravni organi po slubenoj dunosti. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti.
Ako su ispunjenje obaveze iz nitavog pravnog posla, svaka strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog posla, a ako nije moguce vracanje, daje se naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke.
51. Konvalidacija i konverzija Nitav pravni posao se izuzetno moe konvalidirati i to ako je zabrana bila manjeg znacaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.Takode, za ugovore za koje je uslov punovanosti forma ugovora, mogu se osnaiti ako su izvrile u celini ili pretenom delu obaveze iz tog pravnog posla, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana ne proizilazi ta drugo.
Konverzija-pretvaranje jednog pravnog stanja u drugo. Nitav pravni posao moe se konvertovati u punovaan ukoliko ispunjava pretpostavke za punovanost nekog drugog posla, da je taj drugi pravni posao u skladu sa ciljem koji su ug strane imale u vidu prilikom zakljucenja pravnog posla i da bi ug.strane zasnovale taj drugi pravni posao da su znale za nitavost svog pravnog posla.
Delimicna nitavost-nitavost sporednih odredaba ugovora koja ne povlaci nitavost i samog ugovora i to ukoliko ugovor moe da opstane bez nitave odredbe koja ne sme biti uslov niti odlucujuca pobuda zbog koje je ugovor zakljucen.
52. Fiktivni i simulovani pravni poslovi Fiktivan je onaj pravni posao koji se zakljucuje da bi se stvorio privid za treca lica o njegovom postojanju, iako ga ugovorne strane stvarno ne ele i izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. Nema namere strana za preuzimanje prava i obaveza.
Cilj zakljucenja je izigravanje zakonskih obaveza ili prava trecih lica. Ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije zakljucen. Prividnost se ne moe isticati prema savesnom trecem licu. Nitav je. Pr. Otudenje nepokretnosti da bi se izigrao poverilac
Simulovani je onaj pravni posao koji strane zakljucuju iako njegovo dejstvo ne ele da bi prikrile drugi pravni posao cije dejstvo ele da se ostvari(disimulovan pr.p). Simulovani nema pravno dejstva meu ugov.stranama. Disimulovani ce proizvoditi pravno dejstvo ako ispunjava uslove za punovanost. Npr. zakljuce ugovor o poklonu da bi prikrili ugovor o kupoprodaji i sl.
53. Zabranjeni i zelenaki pravni posao Zabranjeni su oni pravni poslovi koji su zabranjeni zakonom, suprotni su imperativnim normama, kao npr.ugovor o nasledivanju, brak lica istog pola...
Zelenaki pravni posao je onaj u kome jedna strana koristeci se nudom ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenocu ili zavisnocu, ugovori za sebe ili nekog treceg, korist koja je u ociglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugoj strani dao ili ucinio, ili se obavezao dati ili uciniti. ZOO-cl.141. Njime se kri nacelo jednakosti davanja, jer je kod njih ocigledna nesrazmera uzajamnih davanja ali i namera jedne ug.strane da iskoristi okolnosti koje su se stekle kod druge ug.strane (razlika u odnosu na prekomerno otecenje), ali se kri i nacelo savesnosti i potenja i dobrih obicaja. Samo kod teretnih, dvostrano obaveznih ugovora. Pr.zajam sa previsokom kamatom.
Otecena strana moe traiti u roku od 5 god smanjenje obaveze na pravican iznos i ako sud to dozvoli ugovor ostaje na snazi.
Ne moe se konvalidirati, nitav je.
54. Pravni poslovi posl.nesposobnih lica i neprofitnog pravnog lica Mladi maloletnici (do 14 g) su potpuno poslovno nesposobni, ali mogu preduzimati poslove malog znacaja, poslove kojima se pribavljaju iskljucivo prava i pr.poslove kojima ne sticu ni prava ni obaveze. Takode i punoletna lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti. Nitavi su svi pravni poslovi koje oni zakljuce, van navedenih.
Pravni posao neprofitnog lica koje ono preduzme van okvira svoje pravne sposobnosti je nitav, a savesna strana moe zahtevati naknadu tete. Ako se radi o profitnom pr.licu, ovi poslovi ce obavezivati drutvo osim ako je trece lice bilo nesavesno a isto se dokae.
55. Ruljivi pravni poslovi Ruljivi ili relativno nitavi pravni poslovi su oni koji proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poniteni u odredenom roku na zahtev lica u cijem je interesu ruljivost ustanovljena, zbog nedostatka kojim se vreda pojedinacni interes.
Tubu za ponitaj moe podneti lice ciji je interes povreden u prekluzivnom roku, cijim istekom-ako se ne podnese tuba- se ruljiv posao osnauje od zakljucenja. Ako sud donese odluku o ponitenju pravnog posla, ponitenje ima retroaktivno dejstvo-povracaj u predanje stanje i naknada tete.
Ruljivi su pravni poslovi zakljuceni u zabludi, pod prevarom, pretnjom ili prinudom, kao i poslovi ograniceno posl,spos. Lica ako su zakljuceni bez saglasnosti zak.zastupnika i pravni poslovi kod kojih postoji prekomerno otecenje.
56. Zabluda Zabluda-pogrena predstava o stvarnosti odn. o nekoj cinjenici koja je bitna za punovanost grad.pr.odnosa. Prema ZOO samo bitna zabluda je relevantna i to: ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zasniva pr.posao, i na okolnosti koje se smatraju odlucnim za neki pravni posao, a strana koja je u zabludi ne bi inace zasnovala takav pravni odnos da je znala za pravo stanje stvari.
Strana koja je bila u bitnoj zabludi ima pravo da zahteva poniptaj pravnog posla, osim ako nije postupila sa panjom koja se u prometu zahteva.
Subjektivni rok za ponitaj je 1 god od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno 3 god od zakljucenja ugovora. Druga ugovorna strana ako je savesna, ima pravo da trai naknadu tete bez obzira to strana koja je bila u zabludi nije kriva za svoju zabludu.
57. Prevara, pretnja i prinuda Prevara je namerno izazvana ili odravana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odredenu volju, zakljucila pravni posao-kvalifikovana zabluda. Za postojanje prevare bitno je da postoji namera da se drugo lice dovede u zabludu ili u njoj odri, i da se ona realizuje preduzimanjem faktickih radnji.
Ponitaj pravnog posla moe traiti prevarena strana ako je savesna i ako dokae da je prevara uticala na zakljucenje pravnog posla. Prevaru moe izazvati i trece lice u slucaju dobrocinog pravnog posla.
Pretnja je stavljanje u izgled nekog zla kojim se izaziva strah kod druge strane, radi zakljucenja pravnog posla. Da bi bila razlog ruljivosti pretnja treba da izazove opravdani strah kod druge strane, da odlucujuce utice na formiranje volje druge strane, da je protivpravna a strah mora biti osnovan.Ponitenje pravnog posla povlaci njegovu nevanost od zakljucenja i povracaj u ps.
Prinuda je upotreba fizicke sile sa ciljem da se od strane u pravnom poslu u momentu njegovog zakljucenja iznudi neko ponaanje. Pravni posao zakljucen pod prinudom jenepostojeci, jer nema volje. U slucaju podizanja tube za ponitaj, sud donosi utvrdujucu presudu, konstatuje da pp nije ni nastao.
58. Konvalidacija ruljivog pravnog posla Da bi konvalidacija proizvela pravna dejstva potrebno je: da se radi o ruljivom pravnom poslu,da se preduzima od lica u cijem je interesu ruljivost ustanovljena a ono je svesno toga i upoznato je sa razlozima ruljivosti, poslovno je sposobno i u mogucnosti je da slobodno izjavi svoju volju. Konvalidacijom se otklanja nedostatak usled koga je pravni posao bio epajuci,uslovno vaeci, i ruljiv posao postaje punovaan od pocetka.
Konvalidaciju razlikovati od ratifikacije pravnog posla koja predstavlja naknadno odobrenje pravno valjanog posla koji je zakljucio punomocnik prekoracenjem granica ovlacenja vlastodavca, dok konvalidacija predstavlja osnaenje manljivog pravnog posla u punovaan pravni posao.
59. Prekomerno otecenje Prekomerno otecenje-sredstvo kojim se u dvostrano obaveznim ugovorima titi princip jednake vrednosti davanja izmedu ugovornih strana. Postoji ako su strane zakljucile dvost.obav.ugovor, ako postoji ocigledna nesrazmera uzajamnih davanja i ukoliko otecena strana u vreme zakljucenja ugovora nije mogla znati za pravu vrednost svoje obaveze.
Tuba za ponitaj ruljivog posla-1 god od zakljucenja ovog pravnog posla. Ne moe oteceni zahtevati odstranjenje ocigledne nesrazmere. Moe druga strana da ugovor odri na snazi ako ponudi otecenom dopunu do prave vrednosti.
Ako je ugovor poniten, ponitenje deluje od pocetka i smatra se da ugovor nije ni zakljucen. Vri se restitucija ako su strane ispunile svoje obaveze u celini ili delimicno.
61. Zloupotreba prava Cl. 13 ZOO- Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog kojeg je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.
Cl-4 ZOSPO-Zabranjeno je vrenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato, ili protivno moralu drutva.
Vrenje prava koje kao iskljucivi cilj ima nanoenje tete drugome, istovremeno je institucionalna i individualna zloupotreba prava, jer se javlja kao suprotnost cilju radi kojeg je ustanovljeno i kao povreda nacela savesnosti i potenja.
Npr.ikanozno vrenje prava-kad se pravo vri iskljucivo da se drugom nanese teta, beskorisno-kada titular vri svoje pravo bez opravdanog interesa i time nanosi tetu drugom, nesrazmerno-vrenje prava kojim se ostvaruje interes koji je u ociglednoj nesrazmeri u odnosu na tetu koja se drugom nanosi...
62. Zastarelost Zastarelost je protek vremena u kojem titular prava nije vrio svoje pravo unutar zakonom utvrdenog roka, usled cega gubi pravo na zahtev odnosno tubu u materijalnom smislu.Pravo u ovom slucaju ne prestaje vec se pretvara u prirodnu-neutuivu obligaciju. Nastupa kada protekne zakonom odredeo vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Ako poverilac i zahteva ispunjenje obaveze, dunik uvek moe istaci prigovor zastarelosti, ukoliko ga ne istakne i plati potraivanje nema pravo da traci povracaj.
Zastarevaju samo relativna prava.Opti rok zastarelosti 10 god. Dui rokovi jedino kod naknade tete prourokovane krivicnim delom.
Rok zastarelosti pocinje da tece od dospelosti potraivanja. Kod prestacija koje glase na cinjenje rok pocinje da tece prvog dana posle dana kada je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze, a ako se dunikova obaveza sastoji u necinjenju, proputanjuili trpljenju, prvog dana posle dana kada je dunik postupio protivno obavezi.
Potraivanje koje je vezano za nastupanje uslova ili roka, rok zast. Pocinje teci kada se odloni uslov ostvari odnosno nastupi rok.
Rok zastarelosti potraivanja naknade tete pocinje teci od saznanja otecenog za tetu i pocinioca tete.
63. Posebni rokovi zastarelosti Kraci su od opteg roka zastarelosti i odnose se na pojedina zakonom utvrdena prava.
Za 3 god. zastarevaju potraivanja: povremenih davanja (rok tece od dospelosti svakog pojedinog davanja, a samo pravo iz koga proisticu povr.davanja za 5 god), medusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga i naknada tete po tom ugovoru, potraivanje zakupnine i naknade prouzrokovane tete u subj.roku, u obj 5 god.
Za 1 god. zastarevaju potraivanja: naknade za isporucenu el.energiju, gas, vodu, cistocu.. kada je isporuka izvrena za potrebe domacinstva, potraivanja radio stanice i rtv stanice, pote, telegrafa i telefona, pretplate na povremene publikacije i casopise..
Potraivanja ugovaraca osiguranja iz ugovora o osiguranju ivota zastareva za 5 god, a iz ug o osiguranje imovine i ostalih za 3 god.
64. Zastoj zastarelosti Sprecava pocetak toka zastarevanja iz uzroka odredenih zakonom, usled cega vreme potrebno za zastarelost ne moe poceti da tece ili vec zapoceto vreme prestaje da tece. Po prestanku uzroka koji je doveo do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se uracunava u zakonom odredeni rok zastarelosti.
Zastarelost ne tece: izmedu roditelja i dece dok traje rod.pravo, izmedu bracnih partnera dok traje bracna zajednica, izmedu ticenika i staraoca-organa starateljstva dok traje starateljstvo.
Zastarelost ne tece u pogledu onih lica koja se na nalaze na vojnoj dunosti u vreme mobilizacije, u slucaju neposredne ratne opasnosti ili rata.
Zastarelost ne tece u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tudem domacinstvu prema poslodavcu, dok taj radni odnos traje.
Razlozi zastoja zastarelosti su nesavladive prepreke objektivnog karaktera:elem,nepogode, rat, moratorijum, via sila..
65. Prekid zastarelosti Je pravna situacija koja nastaje radnjama poverioca ili dunika, a ima za posledicu da zastarevanje koje je pocelo teci ne proizvodi pravno dejstvo te se ni ne racuna u zakonom odredeni rok zastarelosti, pa rok zastarelosti pocinje teci iznova posle prekida.
Radnjama dunika se prekida ukoliko prizna dug, izjavom poveriocu ali i posredno, davanjem otplate, placanjem kamate, davanjem obezbedenja.
Radnjama poverioca (procesnim) se prekida rok zastarelosti, kada podigne tubu, istakne prigovor prebijanja potraivanja u sporu...Tuba ne sme da ima formalne nedostatke, mora biti podneta nadlenom sudu i pre isteka roka zastarelosti za konkretno potraivanje, da se njome trai utvrdivanje postojanja potraivanja.
66. Prigovor zastarelosti Posledice zastarelosti ne nastupaju po sili zakona protekom vremena potrebnog za zastarelost, nego je potrebna volja dunika da se primeni zastarelost. ZOO cl.360- sud se ne moe obazirati na zastarelost, ako se dunik na nju nije pozvao. Primenice se pravila o zastarelosti po prigovoru zastarelosti dunika u sporu koji istice tueni dunik protiv tubenog zahteva poverioca. To je peremtorni prigovor, ima za posledicu odbijanje tube u mat.smislu i nemogucnost ostvarenja tube poverioca.
Prigovor dunik moe istaci u dva slucaja: u postupku pred sudom koji je pokrenuo poverilac spornog potraivanja i ukoliko je sam dunik pokrenuo postupak tubom za utvrdenje zastarelosti odredenog potraivanja
67. Prekluzija Se zasniva na cinjenici proteka nevrenja prava u zakonom predvidenom roku. Rok u kom se mora podici tuba ili izvriti odredena radnja pod pretnjom gubitka prava.Protekom vremena-roka, gubi se pravo u celini (kod zastarelosti se gubi samo pravo na tubu umat.smislu dok samo pravo postaje prirodna obligacija) ili po sili zakona prestaje mogucnost zatite prava. Prekluzija nastupa ako se pravna moc nije vrila u odredenom roku (kod zastarelosti se ne vri oblig.pravo).
Prekluzivni rok tece neprekidno, nema zastoja i prekida.
Na prekluziju sud pazi ex officio, a na zastarelost po prigovoru tuenog.
Ukoliko je dunik ispunio obavezu po proteku prekluzivnog roka, moe da zahteva povracaj onoga to je dao, dok kod isteka roka zastarelosti zakon zabranjuje ovu mogucnost cak i u slucaju da je dunik bio u zabludi u pogledu zastarele obaveze.
Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni i objektivni, odnosno materijalnopravni i procesnopravni.
68. Odraj je institut stvarnog prava, predstavlj dravninu stvari ili stv.prava koja traju odredeno vreme i na osnovu koga jedno lice stice pravo svojine ili drugo stvarno pravo, to za posledicu ima istovremeno i prestanak stvarnog prava njenog ranijeg imaoca. Posledice odraja su suprotne posledicama zastarelosti i prekluzije. Primenjuje se samo na stvarna prava, i njime se mogu steci samo stvarna a ne i druga prava. Sam odraj ne moe dovesti do sticanja prava svojine, potrebno je da postoji savesnost draoca. Odrajem se fakticko stanje pretvara u pravno.
69. Prava koja traju odredeno vreme Imovinska intelektualna prava istekom zakonskog roka prestaju da postoje po sili zakona i ne mogu se produavati, niti se taj rok moe prekinuti, zastati.
Autorska imovinksa prava traju za ivota autora i 70 g posle njegove smrti.
Filmsko delo-rok trajanja autorskog prava traje 70 g od smrti reisera, scenariste, kompozitora muzike za film..
Patent traje 20 god od datuma podnoenja prijave.
Pravo na dizajn traje 25 god od podnoenja prijave za priznanje dizajna organu uprave.
70. Samozatita Je oblik vansudske zatite povredenog ili ugroenog subj.grad.prava koju vri samovlasno titular tog prava.
Doputena je pod sledecim uslovima: pravo koje se titi treba da postoji, a ne ako je obaveza zastarela ili je pravo prestalo usled prekluzivnog roka, ili ga se titular odrekao; da u datom slucaju sudska zatita ne bi bila blagovremena ili efikasna-postoji opasnost od povrede prava; radnja titulara mora biti neophodno potrebna-da nije preduzeta pravo se ne bi zatitilo i primerena- da odgovara radnji povrede prava; da pravo koje se titi nije nesrazmerno manje vrednosti od tete koja se zatitnom radnjom nanosi drugome.
Vidovi samozatite: nuna odbrana, krajnja nuda i samopomoc.
71. Sudska zatita Gradanska subjektivna prava se mogu tititi u parnicnom, vanparnicnom i izvrnom postupku po zahtevu njihovog titulara.
Parnicni postupak-sporovi iz oblasti licnih, porodicnih, radnih, trgovackih, imovinskih i drugih grad.pravnih odnosa.
Vanparnicni- isto samo ako nema spora.
Izvrni- sprovodenje prinudnog ostvarenja potraivanja na osnovu verodostojne ili izvrne isprave i sprovode obezbedenje potraivanja.
72. Tuba i vrste Tuba je inicijalni akt kojim se pokrece parnicni postupak, a tuiocevo traenje u pogledu glavne stvari i sporednih davanja je tubeni zahtev-petitum.
Kondemnatorna-tuba na osudu, cinidbu-traenje tuioca da se tueni obavee na neko cinjenje u njegovu korist i podobna je za prinudno izvrenje. (npr.tuba za naknadu tete)
Preobraajna ili konstitutivna-tuba kojom se zahteva uspostavljanje novog stanja (npr.tuba za razvod braka), nije podobna za izvrenje
Deklarativna ili utvrdujuca.tuba kojom tuilac zahteva da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava-pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave (npr. Tuba za utvrdenje prava svojine), nije podobna za izvrenje.
Vrsta tube odreduje i vrste presuda.
Odluka u vidu reenja se donosi u sporu zbog smetanja dravine.
Prinudno se izvrava samo ona odluka koja je postala pravosnana a protekao je paricioni rok.
73. Prenoenje i sticanje imovinskih prava Je prelazak subjektivnog gradanskog prava prethodnika u imovinu sticaoca prava. Ne mogu se prenosti neka imovinska prava, npr.licne slubenosti kao ni licna prava.
Prema obimu sticanja, sukcesija moe biti univerzalna, singularna, translativna ili konstitutivna.
74. Derivativno sticanje Postoji ako sticalac subjektivno gradansko pravo izvodi iz prava prethodnika. Prenosilac ne moe na sticaoca preneti vie prava nego to ih sam ima. Prenos se vri pravnim poslom-ugovorom.
Mora postojati iustus titulus-pravni osnov i modus acquirendi-nacin sticanja. Pr.ugovor o prodaji pokretne stvari je pravni osnov a nacin sticanja je predaja stvari.
Neka imovinska prava se sticu na osnovu samog pravnog posla-npr. Ugovor o cesiji, ugovor o preuzimanju duga, ugovor o licenci..
75. Originarno sticanje Postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika vec na osnovu cinjenica odredenih zakonom. Npr. Zakoniti i savesni dralac stvari stice pravo svojine na toj stvari odrajem protekom tri godine, cl.28 ZOSPO.
76. Translativan prenos Translativan prenos ili sukcesija postojace u slucaju kada prethodnik na sticaoca prenese u celini pravo koje ima (npr.ugovorom o prodaji prenese mu pravo svojine na kat.parceli).
Deli se na singularnu (prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili vie tacno odredenih prava, ali tako da sledbenik ne stice sva prava prethodnika, npr.legatar) i univerzalnu sukcesiju (prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta, npr.naslednik).
Konstitutivan prenos nastaje kada prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego delimicno, u uem obimu (pravo slubenosti).
77. Subrogacija Je promena subjekta (licna subrogacija) ili objekta (realna ili stvarna subrogacija) u gradanskopravnom odnosu tako da njegove osnovne pravne osobine ostaju neizmenjene.
Licna subrogacija- npr. zakljucenjem ugovora o cesiji ili ugovora o preuzimanju duga-menja se licnost poverioca odnosno dunika.
Stvarna subrogacija-kada prestaje jedan objekt pravnog posla a umesto njega se pojavljuje drugi, pritom on zadrava bitne osobine. Npr. Zaloena stvar po dozvoli suda se moe prodati za odredenu cenu, koji iznos se stavlja u depozit suda na mesto zaloene stvari, kako bi se iz njega namirilo poveriocevo potraivanje.
Subrogacija moe biti ugovorna i zakonska.
78. Prestanak imovinskih prava Stvarna prava mogu prestati odricanjem od prava svojine( tzv,derilikcija), propacu stvari ili prenoenjem na drugog pravnim poslom.
Obligaciona prava najcece prestaju izvrenjem dugovanih cinidbi od strane dunika. Mogu prestati i prebijanjem, otputanjem duga, prenovom, sjedinjenjem, nemogucnocu ispunjenja, protekom vremena, otkazom ugovora koji je na odredeno vreme zakljucen.
