Akcije

1. Akcije i listing hartija od vrednosti

2. Teme: • Hartije od vrednosti (podela) • Akcije • Delovi akcija • Klasifikacija akcija (podela i objašnjenje) • Fotografije • Listing hartija od vrednosti • Berza nekad i sad

3. ~HARTIJE OD VREDNOSTI~ DUGOROČNE KRATKOROČNE - akcije blagajnički - zapisi: - obveznice komercijalni državni - certifikat o depozitu • finansijski • derivati: opcije fjučersi

4. ~AKCIJE~ -Akcije su vlasničke hartije od vrednosti, koje glase na deo akcionarskog kapitala, kupac akcije stiče vlasništvo nad delom kapitala preduzeća. -Kupujući akcije, investitor očekuje da će ostvariti prihod u obliku dividendi i kapitalnom dobitku. Akcionarima se dividenda isplaćuje iz profita korporacije koji ostaje posle plaćanja kamata i poreza i predstavlja prinos na njihov kapital uložen u preduzeće. Kapitalni dobitak je razlika između kupovne i prodajne cene akcije i direktna je posledica rasta vrednosti korporacije.

5. ~DELOVI AKCIJE~ 1) plašt akcije - sadrži sve bitne elemente i sve ostale elemente koje akcija treba da ima, a koji su predviđeni zakonom o HOV; 2) kuponski tabak - sadrži kupone na osnovu kojih se vrši naplata dividende. Najvažniji podatak koji sadrže kuponi je datum kada se moze naplatiti dividenda; 3) alonž akcije - sadrži informacije o promeni vlasnika akcije, odnosno u alonžu se evidentira ko je trenutno vlasnik akcije, da bi on ostvario prava koja ta akcija sadrži.

6. ~KLASIFIKACIJA AKCIJA~ osnivačke (akcije prve emisije) • Prema redosledu emitovanja: • Prema pravu učešća u dobiti: • Prema pravu glasa: akcije ostalih emisija obične (redovne) prioritetne (povlašćene) akcije bez prava glasa akcije sa pravom glasa

7. 1) Prema redosledu emitovanja -Osnivačke akcije (akcije prve emisije) su akcije koje nisu bile upućene na javnu prodaju već su ih dobili osnivači, jer su preneli svoj kapital u osnivački kapital osnivačkog društva. Osnivačke akcije sadrže pravo preče kupovine što znači da vlasnici ovih akcija (osnivači AD) imaju prednost za kupovinu akcija prilikom svake sledeće emisije. Ukoliko ne žele da iskoriste ovo pravo, akcije se mogu prodavati i javnim pozivom. -Akcije ostalih emisija

8. 2) Prema pravu učešća u dobiti • -Obične akcije predstavljaju vlasnički deo u korporaciji. Koliki će biti udeo pojedinačnog akcionara u korporaciji zavisi ne samo od broja akcija koje je on kupio, već i od ukupnog broja akcija emitovanih od strane korporacije. • -Obične akcije daju svojim vlasnicima niz prava, kao što su: • Pravo preče kupovine. Kao vlasnici korporacije, akcionari koji drže obične akcije imaju pravo preče kupovine nove emisije hartija od vrednosti. • Ograničena odgovornost. Ma koliko bili visoki dugovi korporacije, vlasnici odgovaraju za njih samo onim sredstvima koja su uneli u korporaciju, odnosno do visine svog uloga. Ova pogodnost za akcionare proizlazi iz činjenice da je korporacija samostalan pravni subjekt koji odgovara svojim kapitalom za eventualne gubitke.

9. C)Upravljanje korporacijom. Vlasnici običnih akcija imaju pravo da odlučuju o svim bitnijim pitanjima vezanim za poslovanje korporacije. Da bi se obezbedilo efikasno upravljanje korporacijom, što je prvorazredni interes njenih vlasnika, akcionari biraju ljude koji će reprezentovati njihove interese. Izabrani predstavnici čine upravi odbor. Upravni odbor angažuje menadžere koji su zaduženi za operativno vodjenje korporacije. D) Prava akcionara u slučaju bankrota korporacije. U slučaju bankrota, prvo se ispaćuju obaveze prema kreditorima, vlasnicima obveznica i prioritetnih akcija, pa tek na kraju vlasnicima običnih akcija. Kao vlasnici korporacije, akcionari su poslednji u redu za isplatu kada se ona gasi. E) Dividende. One se isplaćuju iz profita koji ostaje posle plaćanja kamata i poreza. Upravni odbor‚odlučuje o tome da li finansijski položaj kompanije omogućava isplatu dividende, tj. da li će se one uopšte isplaćivati, kao i o tome kolike će one biti. Dividende se, po pravilu, isplaćuju mesečno.

10. -U proceduri obračuna isplate dividendi značajna su četiri datuma: • Datum objavljivanja, kada upravni odbor objavljuje: isplatu dividendi, njihov iznos i datum isplate; • Datum evidentiranja akcionara, kada se vrši pregled knjige akcionara – samo oni akcionari koji su tog dana upisani u knjigu akcionara dobijaju dividendu; • Datum bez dividende koji je četiri radna dana pre datuma evidentiranja. Naime, pošto se novi vlasnik akcija upisuje i knjigu akcionara pet radnih dana nakon kupovine akcije, onaj akcionar koji je kupio akciju četiri radna dana pre datuma evidentiranja neće biti u knjizi akcionara kada se bude vršio pregled knjige. Umesto njegovog imena stajaće još uvek ime starog vlasnika. S obzirom da dividendu dobija stari vlasnik, tržišna vrednost akcije se, počev od datuma bez dividende, umanjije za iznos dividende; • Datum isplate koji je obično oko dve nedelje posle datuma evidentiranja, kada kompanija šalje ček akcionaru.

11. -Prioritetne akcijesu vlasničke HOV. To znači da one predstavljaju vlasnički udeo u korporaciji i da daju pravo na dividendu. Prioritetne akcije se razlikuju po nekim bitnim odeležjima od običnih akcija. Kao prvo, prioritetne akcije nose fiksnu dividendu, za razliku od običnih akcija čija se dividenda ne zna unapred. Dividenda prioritetnih akcija može biti izražena u novčanom iznosu ili kao procenat. S obzirom da je iznos dividende unapred određen, prioritetna akcije se svrstavaju među HOV sa fiksnim prinosom u koje spadaju i obveznice. Drugim rečima, prioritetne akcije imaju obeležja i vlasničkih (akcije) i kreditnih (obveznice) instrumenata. Prioritetne akcije daju neke prednosti svojim vlasnicima u odnosu na vlasnike običnih akcija zbog čega su i označene kao povlašćene. Dividende na prioritetne akcije isplaćuju se pre dividendi na obične akcije. Takođe, i u slučaju bankrota kompanije, vlasnici prioritetnih akcija potražuju svoj ulog pre običnih akcionara. Međutim, s obzirom da se radi o vlasnicima, prioritetni akcionari mogu očekivati povraćaj uloga, tek pošto se prethodno namire vlasnici obveznica.

12. -Vrste prioritetnih akcija: • Opozive prioritetne akcije – njihovo osnovno obeležje je da ih emitent može povući, po unapred utvrđenoj ceni, kada to zaželi. • Zamenljive prioritetne akcije – daju pravo vlasniku da ih zameni, kada to zaželi, za unapred utvrđen broj običnih akcija. Npr. Ako je odnos zamene 1:4, to znači da se jedna konvertibilna prioritetna akcija može zameniti za četiri obične akcije. • Kumulativne prioritetne akcije – daju pravo na isplatu celokupnih neispaćenih dividendi, pre nego što počne isplata dividendi na obične akcije. • Participativne prioritetne akcije – daju, osim utvrđene prioritetne dividende, i pravo na dividendu koja pripada vlasnicima običnih akcija, u skladu sa odlukom o izdavanju.

14. ~Listing hartija od vrednosti~ -U slučaju kada neko preduzeće želi da započne novi projekat, a nema dovoljno sredstava može svoje akcije da emituje na berzi. Tržište kapitala, između ostalog, postoji zbog toga da bi lakše došao do sredstava koja ti nedostaju, a onima koji imaju višak slobodnih sredstava pruža se mogućnost da ih profitabilno ulože. Neophodno je samo javiti se brokeru i on će nam pomoći oko pripremanja dokumentacije za emisiju akcija i izlazak na Berzu. Od Centralnog registra ćeš dobiti međunarodno standardizovane oznake, a onda će Komisija za HOV da odobri prospekt za distribuciju HOV preduzeća. Prvi korak je da se uradi prospekt i da se javno obavi poslovanje preduzeća. Ono mora biti javno jer ko god želi da kupi akcije neke druge kompanije ima pravo da dobije uvid u poslovne podatke i rezultate te kompanije.

15. -Prospekti svih preduzeća kojima se trguje na Berzi objavljeni su na internet stranicama. Odgvornost za tačnost podataka u prospektu snosi menadžment preduzeća i za to garantuje svojim potpisom i overom. Na Berzi možeš da trguješ u okviru primarnog i sekundarnog trgovanja, na berzanskomi slobodnom berzanskom tržištu. -Na primarnom tržitu obavlja se prva prodaja tzv. izdavanje hartija da bi se prikupio “svež kapital”, dok se na sekundarnom tržištu trguje hartijama nakon njihovog izdavanja. Oba tržišta su međusobno povezana: razvijenost jednog je preduslov dobrog funkcionisanja drugog.

16. -Na berzanskom tržištu trguje se samo HOV koje su primljene na listing Berze, shodno utvrđenim pravilima, što je još jedno od prednosti listinga. Neophodno je uključiti se na organizovano slobodno berzansko tržište Beogradske berze i zatim svakodnevno pratiti kretanje ponude, tražnje i cene akcija. -Tržišna cena se određuje na nivou na koji su spremni da pristanu i ponuda i tražnja za akcijama. Svakodnevno trgovanje dozvoljava mnogo brže reagovanje na tržišne promene. Cena akcija može da se menja, a to zavisi od preduzeća i od uslova na tržištu. Kad poraste poverenje investitora, mnogo je lakše obezbediti dodatni kapital za nove investicije. Osim toga, zadovoljni akcionari teže će se odlučivati da prodaju svoje akcije novim potencijalnim vlasnicima zbog povećanja vrednosti svoje imovine i redovne dividende.

17. -Zahtev za uključivanje na listing može se podneti nakon 6 meseci od kako je preduzeće uključeno na sobodno berzansko tržište. Uslovi su precizirani pravilima Berze npr. Preduzeće mora da ima preko 10.000.000e kapitala i da posluje preko 3 godine, a još neki dodatni uslovi se odnose na redovne isplate dividendi i distribuciju akcija u vlasnitvu manjinskih akcionara. -Kotiranje akcija na Berzi predstavlja prestiž među konkurentim kompanijama(dobijaš besplatnu promociju kroz izveštaje Berze, stičeš poverenje poslovnih partnera i zaposleni su više motivisani za rad). -Izlazak na Berzu će omogućiti tvom preduzeću jeftinije i fleksibilnije finansiranje, povećan obim prodaje i tržišnog učešća, veću produktivnost, okrenutost javnosti, finansijsku stabilnost.

18. ~Berza nekad i sad~ Suve šljive, žito, pasulj i svinje bile su najprodavanija roba kojom se tada trgovalo. Od 1894. i zvanično nastaje Beogradska berza koja je sve do Drugog svetskog rata bila jedna od poznatijih i cenjenih institucija ove vrste u Evropi. Do trgovine akcija dolazi kasnije zbog potrebe onih koji su imali višak novca kako bi lakše pronašli one kojima je novac bio potreban za obavljanje nekog posla. U zavisnosti od kvaliteta firme, akcije mogu da se kupe vrlo povoljno, ali onda na njima ne može da se očekuje neka veća zarada, još manje dividenda. Najskuplje akcije na svetu emitovala je kompanija warrena Buffetta “Berkshire Hathaway”. Pojedinačna akcija ove kompanije dostigla je 2007. godine svoju najvišu vrednost, kada je prodavana po ceni od 149.972 dolara.