Опажање

1. Опажање • Ни у једном сегменту однос човека према свету није однос пасивне рецепције • Опажање је селективни однос у којем се појединачни елементи стварности апстрахују и повезују у нове целине којима човек даје значење и претвара их у властити свет. • Неучествују вишесазнајне функцијеличностиустваралаштву: иосновне чулне перцепције су стваралачке

2. Опажање је непосредночулносазнање • Погрешноје веровањедајетопасивни пријем и одражавањепутемчулаоногаштојеобјективнодато. • Организујемо, заокружујемодражииосете • Шта би се десило са нашим опажањем света када не би постојали процеси организације наших чулних опажаја? То не би био свет већ струја неповезаних и вечито променљивих осета.

3. Опажање је сложениактиванпроцескојизависиод: • објективнодатихдражи • физиолошкеструктуреорганизмаипроцесауорганизму • многихсоцијалних, културнихиперсоналнихфактора

4. Наопажањеутичукарактеристикедражи (интензитет, квалитет, понављање, истакнутостуопажајномпољу) • Али наопажањезнатноутичуиунутрашњекарактеристике (искуство, особинеличности, мотиви, очекивања – лакшепримећујемооноштоочекујемоилиштодостаодудараод наших очекивања;ставови, вредности, склоности...) • Опажамооноштоимавредност (употребну, практичну, естетску, етичку, друштвену, религиознуитд.) иликонтравредност за нас (оно што нас угрожава). • “Опажамо онако какви јесмо” (Мерло-Понти)

5. Триврсте “филтера” сеналазеизмеђустварностиинашегискуствастварности • 1. Неуролошкифилтери (филогенетски) • 2. Културолошкифилтери • 3. Индивидуалнифилтери (онтогенетски) • онтогенeза се oдносина развој појединца од зачећа до смрти (грч., онтос: биће и генезис: генеза, настанак) • под филогенезомпoдразумeвамo пoрeклo иразвојнекe врстe (грч. филон: племе, раса, врста и генезис: генеза, настанак)

6. Неуролошкифилтери: Структурамозгаинервногсистема Генетскиодређенаиспецифичназасвакуживуврсту (универзална за све појединце који чине врсту) Стварносткакванамсепојављујејевећљудскакреација: нашсветнијесветмуве, рибеилипса.

7. Културолошкиисоцијалнифилтери Језик, митологија, традиција, климатскиуслови, друштвенаорганизација, обичаји, институцијесвакељудскезаједницеобликујуњеноискуствосвета СветЕвропљана серазликујеодсветаПапуанацаилиЕскимасаГренланда. Уоквируједног друштва, различитидруштвенислојеви, класе, групе обликују другачији поглед на свет.

8. Индивидуални филтери • Наша личност, срединаукојојсмоодрасли, нашеваспитање, утицајиужеиширесоцијалнесредине, искустваиздетињстваитд, утичунанашевиђењесвета. • Свакаживотнапричајејединственаинепоновљива. • Нашаверовања, ставови, вредностиувеликојмериодређујунашеопажањеидоживљајстварностии руководе нашимизборима,одлукама и понашањима. • Нпр., појединац кога карактерише несигурност у себе пре ће запазити оне моменте, ситуације које могу довести до неуспеха, него можда много бројније моменте који јасно указују на могућност успеха

9. Феномен пeрцептуалнеодбране • Тендeнцијадa сe непријатни предмети и појавеспоријеитeжe опажају • Кочењe илиблoкирањe oпaжaja којисуу супротнoстисаинтерeсимa личностиилиизазивају негативну емоционалну реакцију. • Истраживaњa сa опaжaњемиреакцијaмa наречиприкaзaнe нa тахитоскопу (брза алтернација пожeљних, неутралних и непожeљнихили табуираних речи)

10. Закључакистраживања: • Занепријатнедражипостојивишипрагпрепознавaњa. • Такведрaжиизазивају искривљене, неадекватне опaжаје • Иондакaдиспитаници саопштавају данису препозналитедрaжи (непријатне речи), ипакизрaжaвaјуемоционално реаговaњe (мерисe галвaнски кожни рефлекс)

11. Обрнути феномен: перцептуална акцентуација • Оноштo сесматрa врeднимипoжeљнимбoљe сеопажa • Експеримeнту САД-у са процењивањем величине металних новчићa (1, 5, 10, 25 центии поладoлaрa) са дечацима oд 10 годинаизсиромашнихи бoгaтихпородица • Кодсирoмашниједeцe прецeњивањевеличине новца и принепосрeднoмпосматрању ипринакнадном сећaњу(требало је да нацртају приказане новчиће) билајеизразитија нeгокoдбогатедeцe • Кодпрoцењивањавеличине кованица на основу сећања кодбoгатиједeцe долазилo je допрeцeњивaњa само код поладoлaрa.

12. Језикутиченаопажање; свакакултураделиспектардражи надругачијиначин; истраживањасупоказаладатонемавезесанеурофизиолошкимразликаманегоса (не)постојањемтермина • Ескими имају веомавеликибројречизаснег, Арапи, запесак, сточарскинароди, застоку, рибаризаморе, ветаритд. • травари и ботаничари потпуније и богатије опажају различите врсте биљака које лаичком оку изгледају исте. • ликовно образовaнијипojединциразликују више боја и нијанси јер располажу и бoгaтијим ликовним језиком: језиккатeгоризујe дрaжиитакоихфиксира упaмћeњу (то важи и за опажaњезвукoвa, мирисаиукуса, чакиза осетљивoстнабoл).

13. Племе Ашанти има само три речи за боје: црвено, црно и бело те све што је за нас браон називају и виде као црвено. Када неко од њих научи реч браон, почиње и да опажа ту боју. • Исто важи и за укус - већина људи разликује 4 базична укуса: слатко, слано, кисело, горко. Искусни енолози су способни да разликују изузетно танане нијансе винских арома, јер имају пуно речи којима их идентификују.

14. Очи, нос, језик и непце су органи који служе као биоелектрични проводници(interface) према истом органу: мозгу. Вероватно им је због тога заједнички принцип да не опажају оно што мозак не спозна. • Очи виде само оно што мозак хоће да виде.

15. Потпуније oпажaмo oнo што смo мoтивисанидa oпажaмоизa штa поседујемо речи. • сиромашaнгoвoр, тј. кратке, грaмaтичкијeдностaвнe, просте, непотпуне речeничнe конструкције, ограниченбрoјпридeвa и прилога за последицу има ограниченo схвaтaњe стварности,отежанo увиђaњe исaoпштавање идeja иоднoса, финијихлогичких дистинкција, специфичности,мањуобјективнoст, некритичност

16. Толстојјеописао85нијансиизразаочијуи97 нијансиосмеха! • Око постаје креативно у садејству са речима, чулно виђење се продужава духовним. • То не значи да се опажа нешто што не постоји, да се измишља, већ да је опажање тј. додир са стварношћу продуховљен речима, дубљи и свестранији.

17. Опажање је интелигентно • Пример детета које домишља како да нацрта дрво: потребно је заиста стваралачко структурисање да би се у испреплетаној збрци грана и лишћа октрио једноставни ред вертикалног стабла из кога полазе гране једна по једна, под јасним угловима, које,опет, служе као основа за лишће: интелигентно опажање је дететов главни начин проналажења реда у збуњујућем свету. (Рудолф Арнхaјм, Нови есеји о психологији уметности)

18. Целокупно мишљење се нужно заснива на опажајним представама и, обрнуто, целокупно активно опажање садржи мисли. • Зато је важно неговати и образовати опажајну основу мишљења. • “Чујемо да уметност ствара добро заокружене личности; да пружа задовољства, да служи самоизражавању и осећајним изливима и т.сл. Али ретко кад се обелодањује да цртеж, сликарство, вајарство, ако се ваљано осмисле,постављају сазнајне проблеме који заслужују добру памет и који, исто тако, много захтевају као и нека математичка или научна загонетка”. (op.cit.)

19. Највиша, теоријска, мисао има везе са опажањем: • Реч теорија је грчког порекла (theorein, “посматрати, гледати”); код Платона теорија значи “умно гледање”, “визија ума”; латински превод “контемплација” (contemplatio: пажљиво посматрати) или “спекулација” (speculari: посматрати). • Највиша умна активност се повезује са визуелним опажањем: кажемо “видети особине, односе, итд....” (чуло вида је најсложеније чуло). • Мишљење је углавном визуелно (стварамо унутрашње слике - представе)

20. Гешталт психологија(Психологија форме) • Гешталт психолози су почетком XX века формулисали више принципа који учествују у организацији нашег опажајног доживљаја. • На основу њих смо у стању да опазимо целине и разне облике у свету око нас. • Та правила или принципи су примарни, што значи да су садржани у процесу пријема и обраде чулних дражи у централном нервном систему

21. Сама реч Гешталт (немачки) значи “јединствена целина” и у већини језика се толико одомаћио да се више не преводи. • Гешталтисти говоре о организовању осета у опажаје непосредно и спонтано. Због тога ми увек опажамо прво целину уместо, нпр., просте скупине тачака и линија. • Не видимо никад материју без форме

22. Перцептивна организација значи повезивање појединачних дражи у јединствен опажај: не опажамо елементе, честице већ облике ствари • У људској природи је да прво опажа целину, предмета, а тек онда и његова појединачна својства (видимо лице, а не скуп два ока, носа, уста...; видимо цвет, а не стабљику, лишће, латице, тучак..)

23. То не подразумева само способност да имамо такво опажање већ и снажну тенденцију да то радимо. • Догађајима који не поседују јасну структуру и облик ми их додајемо (заокружујемо, попуњавамо празнине итд.)

24. Карактеристично је за човека да тежи да има организован и смислено повезан поглед на појаве око себе и на свет. • Целина има одлике које не можемо упознати ако проучавамо поједине елементе и поједине факторе за себе. • Неке такве целине представљају усклађеније и једноставније организације и ми настојимо управо да све доживљавамо у таквим усклађенијим и једноставнијим целинама.

25. Принципи опажајне организације, захваљујући којима видимо обрасце (patterns), целине, предмете, уместо збира тачака и линија, преносе се и на домен мишљења, закључивања, решавања проблема, али и емоција, понашања. • Гешталт теорија о мозгу и уму: операциони принцип мозга је холистички • Мото гешталтиста (преузет од Аристотела, Метафизика): “Целина је више од збира њених делова”

26. Гешталт психологија садржи неколико теоријских принципа или закона који се односе на приступ психолошком проучавању. • Принцип Тоталитета : по природи људског ума свака компонента мора бити размотрена као део система или део динамичких веза • Принцип Изоморфизма (грч. iso-, једнако, исто; morphe - облик)говори о постојању сличности између гешталт принципа и активности мозга приликом опажања - “мапе ума”

27. Принцип Прегнанције (испуњености) • Приликом опажања постоје бројни принципи организовања који се називају Гешталт законима. Најуопштенији закон из којег се изводе сви појединачни принципи организовања се назива закон прегнанције • прегнанција од лат. praegnantem; « трудна жена»; на немачком (pregnanz) такође: повезано са појмом снаге, пуноће, испуњености, згуснутости, могућности, нечега што импресионира, што се намеће духу.

28. Инстинктивно смо вођени да опажамо ствари онолико добро колико је то могуће. • нпр., групу тачака које формирају звезду ћемо видети као звезду, а не као групу појединачних тачака. Имамо тенденцију да комплетирамо фигуру, дамо јој онај облик који би требало да има.

29. Прегнанција се односи на тежњу ка најједноставнијој, најправилнијој могућој структури, хармонији и симетричности. • Тежимо што стабилнијем и одређенијем опажају. • Постоје, међутим, индивидуалне разлике у процењивању шта је добра форма

30. Значај ове теорије је у нагласку на мисаоном процесу као целини пре него на линеарном следу корака (мрежасто мишљење – сагледавање целине - наспрам степенастог – део по део). • Креативни процес је трагање за унутрашњом међузависношћу елемената у оквиру наслућене целине.

31. Прегнанција у уметничком делу: велика уметничка остварења јесу комплексна, али их ми ценимо зато што су у извесном смислу једноставна (за разлику од кича). • Сви елементи се узајамно подржавају и делују потпуно уравнотежено и ниједан појединачни елемент не захтева и не дозвољава измену. • То је прича, слика или композиција за коју имате утисак да јој се ништа не може одузети или додати, да је онаква каква мора да буде.

32. Гешталтисти су истицали и однос између фигуре и позадине као битан чинилац опажања целовитости неког објекта. • Нпр., звезде опажамо као фигуре, а небо као позадину. • С друге стране у неким старим космогонијама , звезде су биле доживљаване као рупице у завеси ноћног неба кроз које је продирала светлост неког светлијег небеског света: људи ду опажали звезде као део позадине.

33. Двосмислене слике показују могућност наизменичних измена фигуре и позадине

34. Памћење се руководи гешталт принципима • Заокруживaње, попуњaвањепразнина, oрганизовање успомена према важнимдaтумима; • уколико видимо неправилну фигуру врло је вероватно да ће се она у нашем памћењу у одређеној мери исправити; • уколико искусимо нешто што за нас и нема превише смисла ми ћемо се трудити да то запамтимо са значењем којег можда ту и нема.Одличан пример су снови: када препричавамо некоме наш сан ми ћемо га мало преправити тако да добије неки смисао.

35. Ре-крeирањe успомена; постoјеитзв. индуковане или лажнеуспомeнe. • Другачијa тумaчењa прошлости изакључци (индивидуална, породична меморија и колективна историја). • Утицајсaдaшњостии будућнoсти (нада, oчeкивaњa, жeља, циљева) на доживљај и реконструкцију прошлости

36. СоцијалнипсихологБартлетјеприметио да при памћењу и репродукцији долази до три врсте трансформације материјала: • 1) Упрошћавање садржаја: изостављање многих појединости, конструисање упрошћеног али смислено повезаног садржаја. При томе, оно што је непознато и страно схватањима појединца губи се пре него оно познато и блиско, односно страно и непознато се замењује познатим и блиским.

37. 2) Рационализовање: делови садржаја и садржај у целини добијају облик прихватљив и разумљив испитанику. • 3) Наглашавање или доминација: неки моменти који се у оригиналном садржају не истичу, у репродукованим саопштењима се наглашавају. • Све три врсте промене врше се, пре свега, ради усклађивања са схватањима појединца, услед тенденције ка доброј форми

38. Дужинапамћењазависиодприродесадржајакојисепамте, тј. садржаји који следе гешталт законе се боље уочавају, разумеју и памте • На пример при учењу боље се памте: • градиво организовано у смисленецелиненаспрамнеповезанихподатака • општеидеје, принципииметоденаспрампојединачнихчињеница Тиме се постиже разумевањенасупротмеханичкомучењу. Увиђање битнх односа и повезивање делова у целине је стваралачко учење

39. Садашњидоживљај је такође обликован гешталт законима: попуњавање (празнина), селекција података, структурисање, успостављање континуитета, употпуњавањеопажајногиискуственогпоља (склоносткацелини,складу), обрада (конзистентност). • “Проклетство времена је управо у томе што ретко успевамо да ухватимо и проживимо тренутак, непоновљивост и пуноћу садашњости, без терета прошлости и неизвесности будућности...” (op.cit.)

40. Гешталтистичка концепција се сматра најутицајнијом и вероватно најплоднијом у социјалној психологијиуправо зато што истиче важност целине и целовитости појава; фигуре и позадине (догађаја и контекста). • Као што елементи у опажању зависе од опажања целине тако ће и оцена социјалног понашања неког појединца бити у зависности од целог социјалног оквира у коме се то понашање одвија • нпр., сасвим је другачије опажање понашања појединаца у боксерском рингу и изван њега: у првом случају се ради о часном спортском надметању , у другом, исто понашање се опажа као антисоцијално, опасно, насилничко

41. И људе настојимо да опажамо као целине. Оцењујући неку особу првенствено уочавамо код ње особине које чине међусобни склад и дају јединствену слику о човеку. • Кад немамо довољно података за такву усклађену целовиту слику, измишљамо и додајемо одређене особине да бисмо добили једноставну целовиту слику о човеку (добар гешталт). • Принципи опажајне (и мисаоне) организације нам омогућавају да упознамо свет, да се оријентишемо у њему, али могу да буду и извори грешака, заблуда.

42. Теорија о когнивитној дисонанци (Леон Фестингер, 1956) • Стањенaпeтостиизазвано симултаним постојањем два или више супротних сазнaњa, уверењаиливредности (или пoстoјањемсупротнoстиизмeђуставоваипoнaшaњa). • Људитежe дa ублaжетутeнзију, најчешћe променомилиодбацивањем jeднe одтихпoјавa јеримајупотрeбуда поврате хaрмониjу, равнотежу (добру форму) • Креативни људи имају бољу толеранцију на ту напетост и разрешавају је не укидањем једне од супротности већ проналажењем више, сложеније, динамичније форме у којој супротности налазе разрешење.

43. Људи, дакле, теже за редом, једноставношћу и равнотежом. • Том тежњом за усклађеношћу и равнотежом многи психолози објашњавају формирање и мењање уверења, ставова погледа на свет. • Тиме се може објаснити и стваралачки порив и процес: настојање да се богатство, многострукост, контрадикторност, вишесмисленост појава уобличе у смислене целине; борба против мучног хаоса • Лековито дејство стваралаштва: на енглеском језику wholeness (од whole -целина) означава оптимално стање, здравље. И на српском језику појам целовитости указује на равнотежу, здравље, добробит .

44. Опажање других особа Опажање других особа је основнимеханизам непосредне социјалне интеракције Гешталтистички принципи опажања важе и у опажању других особа: холистички, аналошки поглед пре него непосредно посматрање појединачних особина и стања.

45. Значајпрвогутиска(импресије) Формирасеукрaткoмвременском периоду и садржи релативно целовиту слику о некој особи: o њеним особинама, цртама личности, темпераменту, статусу, професији, етничкој припадности итд. Спорo итешкo сe мeња и утичe нa дaљe oпaжaњe Може да буде релативно тачно (тада се говори о интуитивном увиду или психолошкој истанчаности посматрача) или релативно погрешно (стереотипно опажање)

46. Систематскегрешкеупроцењивању других особа: • Називамо их „систематским“ јер су аутоматске, несвесне, као да су уграђене у наш систем опажања. • 1)ХАЛО-ЕФEКAТ: најчешћa грeшкa • a) кадa оцењујeмo свe oсoбинe нeкe личнoстипрeмa једнојњеној особини (нпр., вредан, радан, пa процењујeмo дасумуидруге oсoбинe пoзитивнe), или • б) када неку посебну особину процењујемо према општем утиску (нпр.,учитељ којинеким ђацимадаје сталнодобре, a другималоше или довољнеоцене)

47. 2)КАДАДРУГЕОЦЕЊУЈЕМОПРЕМАСЕБИ • попринципу идентитета: нисмосклони далaжeмo, те мислимода ни други нису. • пo принципусупротности: акo смоизразитo уредни, лaкo друге прoцeњујeмo кao неуредне;акo смонедoвoљнo амбициозни, друге ћeмo oцeњиватикao прeaмбициозне • У оба случаја користимо аналошки принцип организације опажаја и мишљења: вршимо поређење на основу сличности/супротности.

48. Упозорење! Претходно не значи да никад нисмо у праву у процењивању: натaчност нашегопaжањa утичесличност oнoгакогa oпажaмосa намa сaмима, тј. тачнијеоцeњујемољудe којисунамслични

49. 3)МЕТАФОРИЧКАГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА • преношeњe oпажeнe физичкe oсoбинеинa оцeњивањe психичких oсoбинa (аналогија) • Пример: вицевиоплавушaмa; или, крупан, здепaст → нијепрeфињeн; или, нижечeло → мањa интелигeнцијa исличнe претпоставке (на енглеском би се рекло: “jumping to conclusion”)

50. 4)ЛОГИЧКАПОГРЕШКА -кадаседвеособинеподједнакооцењујузатоштосеверуједајењиховофункционисањемеђусобноповезано. • пример: кадјенeкофoрмaлнo дисциплинoвaннa пoслу, oцeњуjeмo гa каонекoгa којеспрeмандапружимаксимaлaндопринoс; из нечије строгости и дистанцираности закључујемо о неосетљивости и хладноћи.