Download
poslovni ambijent i problematika finansijskog optere enja n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
POSLOVNI AMBIJENT I PROBLEMATIKA FINANSIJSKOG OPTERE ĆENJA PowerPoint Presentation
Download Presentation
POSLOVNI AMBIJENT I PROBLEMATIKA FINANSIJSKOG OPTERE ĆENJA

POSLOVNI AMBIJENT I PROBLEMATIKA FINANSIJSKOG OPTERE ĆENJA

103 Vues Download Presentation
Télécharger la présentation

POSLOVNI AMBIJENT I PROBLEMATIKA FINANSIJSKOG OPTERE ĆENJA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. POSLOVNI AMBIJENT IPROBLEMATIKA FINANSIJSKOG OPTEREĆENJA Goran Aleksić master ing. saobraćaja

  2. Po popisu u RepubliciSrbiji u 2010. Godiniima 7.120.666 stanovnikai 2.497.187 domaćinstava. • U svih 4.586 (5,6% ) poslovnih subjekata koji obavljaju delatnost saobraćaja zaposleno je ukupno 100.887 radnika (9,5%), sa prometom od 332.117.000.000 dinara (6,1%). URepubliciSrbiji ima 27.739km savremenihputeva : • Magistralni : 4.908 km (18%) • Regionalni : 9.148 km (33%) • Lokalni : 13.683 km (49%) • I još15.934 km raznihputevanezadovoljavajućegkvaliteta (tucanik, zemljaniineprosečankolovoz) Devizniprihodiposlovnihsubjekatadrumskogsaobtraćaja (2010.) 145.840.000 $

  3. Indeks fizičkog obima usluga drumskog saobraćaja (2005= 100)Drumski putnički međumesni saobraćaj 2010 = 96,5Gradski prevoz putnika 2010 = 110,8 Drumski teretni saobraćaj 2010 = 248,3 Registrovano je • Autobusa : 8.034 i to 7.206 je kodpravnihlica a čak 828 suregistrovalafizičkalica. • U Gradskomsaobraćaju 49 gradovaradi 3.401 autobus sa 367.038 mestakojiprelaze 200.000.000 km iprevezu 750.000.000 putnika. • U Međumesnomsaobraćajuradiukupno 2.511 autobusakojiprelaze 187.000.000 km iprevezu 79.845.000 putnika, koji se vozeprosečno 63,3 km uz 61,4 % iskorišćenostikapacitetaili 31 putnikpovozilunaliniji. • Teretnihvozila : 162.877; Kodpravnihlica je 79.590 (49%) ikodfizičkihlica je 83.287 (51%) • Priključnavozila : 98.963 Kodpravnihlica je 18.504 (19%) ikodfizičkihlica je 80.459 (81%) • Izvoz u inostranstvo u drumskomsaobraćaju je 10.343.000 tonaodčeganajvišepoljoprivredniproizvodiiprehrambeniproizvodi • Uzvozizinostranstva u drumskomsaobraćaju je 14.319.000 tonaodčeganajvišesirovanafta, koks, rafinisaninaftniproizvodi, ugalj, rude metalaiostale rude. • U unutrašnjemsaobraćaju je prevezeno 6.180.000 tonai 1.689.000.000 TKm

  4. SvedenaanalizaoptimalnihtroškovaposlovanjaposlovnecelinedrumskoggradskogiprigradskogsaobraćajunaprojektovanugodišnjuostvarenukilometražuodmilionkilometaraSvedenaanalizaoptimalnihtroškovaposlovanjaposlovnecelinedrumskoggradskogiprigradskogsaobraćajunaprojektovanugodišnjuostvarenukilometražuodmilionkilometara

  5. Svedena analiza optimalnih troškova poslovanja poslovne celine u drumskog međumesnom saobraćaju na projektovanu godišnju ostvarenu kilometražu od milion kilometara

  6. Struktura troškova u drumskom teretnom saobraćaju za vozila preko 20t

  7. Prevoznici u drumskomsaobraćajuukupno, zagorivoizazaradetrošečaki do 70% ukupnihtroškovaposlovanjagdedržavasvojimzahvatanjemparticipira u istompreko 27%. • Minimalnitroškoviposlovanjaprevoznika u drumskomsaobraćajuiznosepreko 1euro pokilometruštoznačida se državiplaća više od 30% zasvakipređenikilometar a poreznadodatuvrednostiznosipreko 18 dinaraposvakomkilometru. • Plaćanje PDVa , Poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, goriva i ostalih dažbina prema državi, nemaju vezu sa naplatom potraživanja. U takvom poslovnom ambijentu dolazi do problema likvidnosti. Kao rešenje nude se BANKE koje imaju neprimereno velike kamatne stope i svojom poslovnom politikom klijentima kratkoročno pomažu a dugoročnonanose • Kaznenu politiku je neophodno promeniti i prilagoditi realnosti. Zakonom o bezbednosti saobraćaja i Zakonom o drumskom saobraćaju propisane su nerealno visoke kazne za pravna lica po osnovu propusta i postupanja pojedinaca (vozača).

  8. Drumski putnički saobraćaj • Siva ekonomija je prema svim procenama preko 40%. Siva ekonomija stvara neregularan poslovni ambijent i direktno urušava privredne subjekte koji se bave prevozom. • Oni ne plaćaju PDV, neosiguravaju putnike, nemaju periodične tehničke preglede propisane zakonom, ne ispunjavaju standarde zaštite životne sredine, vozači nemaju redovne zdravstvene preglede, ne plaćaju za socijalnu i zdravstvenu zaštitu i rade na crno.. Oni obavljaju prevoz i u domaćem i međunarodnom linijskom saobraćaju bez voznog reda, što je nedopustivo. • RepublikaSrbijapoosnovuSiveekonomije, selektivneprimenezakona i korupcije u drumskom putničkom saobraćajugodišnjegubipreko 60.000.000 eura • Pokrenuta je inicijativa da Vlada Republike Srbije formira radno telo od predstavnika više ministarstava za borbu protiv sive ekonomije i korupcije u drumskom saobraćaju. • Na tržištu međumesnog linijskog saobraćaju je neracionalan i neefikasan poslovni ambijent. U poslednje 2 godine vrši se registrovanje linija i polazaka po novim opštim uslovima prevoza putnika bez daljinara. Za posledicu imamo neodržive redove vožnje, previše polazaka a premalo putnika u autobusima. • Veliki su problemi u gradskom i prigradskom saobraćaju. Lokalne samouprave ne odvajaju dovoljno sredstava u budžetu za gradski prevoz. Pored toga njihova dugovanja su izuzetno velika, a cena 1 km u gradskom saobraćaju iznosi 1,30 EUR. • Pojedine lokalne samouprave ograničavaju cene prevoza u gradskom i prigradskom saobraćaju, nameću konkretne popuste i bonitete za putnike a ne vrše nikakvu subvenciju lokalnog prevoza. • Srbija nijepotpisniksporazuma o međunarodnompovremenomprevozuputnika (Interbussporazum) kojiVažinapodručjuzemalja EU, Bugarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovačka, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija, Turska, Estonija, Letonija, Litvanija i Moldavija. • MORAMO SE UKLJUČIVATI U MEĐUNARODNE SPORAZUME.

  9. Kao primere kvalitetnog i stručnog organizovanja gradskog i prigradskog saobraćaja navodimo grad Beograd, ali i gradove Novi Sad, Subotica, Smederevo i Kragujevac. Postoje opštine sa malom gustinom naseljenosti koje nisu u sklopu gradova a između njih postoje putovanja đaka i učenika, kao socijalna kategorija, pri čemu oni nemaju organizovan gradski ili prigradski prevoz. Takav prevoz đaka, kao i prevoz zaposlenih na posao između susednih lokalnih samouprava neophodno je proglasiti kao komunalna delatnost, tj da ima nižu poresku stopu od 8%

  10. Drumski teretni saobraćaj • U 2011 je bilo 5.000 dozvola. Bilisuvelikiproblemibaš u trenutkukada je trebaloda se vozisveževoće, a isada. Ruskiprevoznicinisuzainteresovanizaprevoz robe izSrbijeiiskoristejedva7% dozvola. Zadnjadvamesecahladnjačestoje, prevoznicinemajudozvole, a ruskedozvole se prodajuza 600 do 700 eura. Na osnovutrgovinskihugovorasapartnerimaizRusijeočekuje se daćeza 2012 godinutrebati 10.000 dozvola. • Sa Ruskomfederacijomje postignutdogovor o slobodnojtrgoviniibescarinskipristupruskomtržištu. Prevozteretafunkcionišepoprincipudozvola. Zahtevamoda se pod hitnopokreneinicijativazauspostavljanjeliberalnogprevozateretasaRusijom a dok se to ne dogodiinstiramodaMinistarstvotrgovineobezbedidozvolezaprevoz robe koja se izvozi u Rusijuidadozvolebuduvezanezarobu, kako bi moglizaprevozdakonkurišusviprevoznici. • U svakomsmislućemopodržatiportalekaošto je berzateretašpediter.com( i slične), gde se bezposrednika, natransparentannačinusposatavnjadirektankontakttransporteraivlasnika robe za transport, podefinisanimtržišnimcenama “Srbijatransporta”. Portal Špediter.com je namenjenprevoznicimakojirade u spoljnotrgovinskomprometualiidomaćemsaobraćaju. • Doneta je regulativa u prevozuživihživotinjaiorganoleptičkihproizvodakojastupanasnaguod 2012. Godine. Njome se vršiboljazaštitaprevoznikakoji se baveprevozomtihproizvodaidaje se većikvalitetzaštiti robe u transportu. • Ministarstvu finansija je upućen zahtev da se prevoz robe i putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju okarakteriše kao “PRETEŽNO IZVOZNI POSAO”.

  11. Razvojnovihtehnologijaiprojekatazaštiteživotnesredinesuinternzivni, a stručnousavršavanjeneophodno. • Saobraćaj jestrateška privredna grana, a posebno to treba da bude u republici Srbiji, s obzirom na naš geografski položaj. • Tehnologije, organizacijaiprincipiposlovanja u drumskomsaobraćajusvakogadanaintenzivno se unapređuju. U tom smislu je neophodnoMinistarstvotransportakojeće se transportombavitikaoprivrednomgaranom. • Prevoznicima u drumskom saobraćaja srbije je PotrebnoMinistarstvoTransporta kao sistemska institucija razvoja, modernizacije i efikasnosti saobraćaja i prevoznika republike srbije. • U ovom trenutku, Siva ekonomija je prioritet svih prioriteta u drumskom saobraćaju. Stroža kontrola nelegalnih i stranih prevoznika. • Neophodno je da se rad lokalnih saobraćajnih i komunalnih inspektora podigne na viši nivo i efikasnosti i uspostavi stručna i funkcionalna saradnja sa republičkom inspekcijom sa jasno koordinisanim ciljevima i odgovornostima. • Vladarepublikesrbijemoraobezbeditiregularanposlovniambijent i omogućiti privrednicima da mogu poslovati u ovako teškim uslovima ekononomske krize i veoma visokim cenama energenata. Pronaći model za uključivanje delatnosti prevoza u drumskom saobraćaju u paket mera za ublažavanje posledica ekonomske krize. • Hitno podići efikasnost rada sudova za prekršaje. • Poziv prevoznicima da budu deo jedinstvenog granskog udruženja poslodavaca drumskog saobraćaja srbije. Dijalog sa sindikatima je od velike važnosti i za poslodavce i za zaposlene.

  12. DokMinistarstvoza infrastrukturuizgradiputeve, i obnovi saobraćajnu infrastrukturu, ako ne bude ministarstva transporta, postoji velikaopasnostdaponjimanećevozitivozilaprevoznikaizSrbije, jerihtada nećebiti !!!