FINANSIJSKI DERIVATI

1. FINANSIJSKI DERIVATI MKnez…

2. OPCIJE

3. Opcije - definicija • Forvordi i fjučersi su pravi terminski ugovori, ali opcije to nisu (nemaju sve potrebne atribute) • Opcija je pravo, ali ne i obaveza da se kupi (call) ili proda (put) određeni osnovni instrument (aktiva, roba, hartija od vrednosti itd.) po unapred ugovorenoj ceni (strike – exercise price), do tačno određenog dana u budućnosti. • Opcija je ugovor dve strane

4. Opcije – istorijski osvrt • Na Londonskoj berzi, 20tih godina 19. veka prvi put su se pojavili oblici opcija koji su se zvali “calls” i “puts” • Sredinom 19. veka na CBOT, posle forvorda i fjučersa, sa uspehom je razvijen sistem robnih opcija • Finansijske opcije, međutim, nemaju tako dugu istoriju • Savremena organizovana trgovina počela je 1973. godine na CBOE (Chicago Board Options Exchange)

5. Opcije • Spadaju u kategoriju pod nazivom “kontigentna ili uslovna prava” (contigent clame) • Opcije pružaju mogućnost da se odluka o kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se tržište kreće u pravom smeru

6. Opcije - definicija • Odnosi se regulišu opcionim sporazumom (Option Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili proda određenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru određenog perioda vremena. Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono što vlasnik od njega traži, dakle da proda ili kupi određenu aktivu, u određenom periodu vremena i po ugovorenoj ceni.

7. Opcije - definicija • Kupac opcije (holder) ima tri mogućnosti: • Da iskoristi opciju • Da opciju proda na sekundarnom tržištu • Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne) • Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najviše određen odnosom cena tekuće tržišne cene aktive i ugovorene cene

8. Opcije - definicija • Prodavac (writer)mora da izvrši preuzetu obavezu, ali ako se u međuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogućnosti: • Da pokuša da se nagodi sa kupcem • Da nađe drugog subjekta koji će preuzeti ugovornu obavezu

9. Tipovi opcija • Evropski tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi samo na dan dospća. Ne može je koristiti pre, već isključivo na dan koji je naznačen na opciji (Expiration Date). • Američki tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi bilo kog dana do momenta kupovine pa do roka dospeća. Ovaj tip je mnogo složeniji, što posebno dolazi do izražaja u procesu vrednovanja opcije.

10. Opcije - cene • Strajk cena (strike price) je cena po kojoj će se transakcija izvršiti (ako se ikada izvrši). Strajk cenu utvrđuje berza. • Tržišna cena (market price) je ona po kojoj se trguje opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti od ponašanja osnovne aktive

11. Opcije • Za razliku od fjučersa, opcije se obično iskoriste ako cena predmeta opcije dostigne strajk cenu • Odnos između cene akcije (ili druge aktive koja je predmet opcije) i strajk cene su veoma značajne

12. Opcije – dobitak i gubitak • Kupovinom opcija može se ostvariti dobit na osnovu promene cene • Bez obzira na vrstu opcije, potencijalni gubitak svodi se na premiju, iznos koiji se plaća za kupovinu opcije (ograničen rizik)

13. Opcije - pozicije

14. Opcije - pozicije Contract holder Contract byer LONG POSITION Contract writer Contract seller SHORT POSITION

15. Opcije - trgovanje • Postoje četiri pozicije u trgovini opcijama, od kojih zavisi i ishod (dobitak ili gubitak) prema kretanju tržišta: • Prodavac prodajne opcije(Short put) • Kupac prodajne opcije (Long put) • Prodavac kupovne opcije (Short call) • Kupac kupovne opcije (Long call)

16. Short put – Prodavac prodajne opcije zarađuje kada tržište raste Writer prodaje prodajnu opciju (1 ABC Jan 50 PUT @ $5) kada je cena kompanije ABC $49. Holder može da kupi akciju kompanije ABC po ceni $50 tokom celog trajanja opcije i to plaća premiju od $5. Ukoliko tržište pada, holder će realizovati opciju i kupiti akciju po $50. Zatim će prodati akciju po njenoj tržišnoj ceni. Imajući u vidu da cena akcije može pasti na vrednost 0, writer ima rastući gubitak, sve više i više kako opcija ide “in the money”. Sa druge strane, ako tržište raste, ugovor neće biti realizovan zato što je “out the money”. Writer će u tom slučaju zaraditi samo premiju i to je jedini njegov dobitak u ovom slučaju.

17. Long put – Kupac prodajne opcije dobija kada tržište pada Holder kupuje jednu prodajnu opciju (1 ABC Jan 50 PUT @ $5), kada je tržišna cena akcije kompanije ABC $49. Holer ima pravo da proda akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom trajanja opcije i za to plaća premiju od $5. Ako tržište pada, holder može da iskoristi opciju i proda akciju po $50, a zatim da kupi akciju po njenoj tržišnoj (sada nižoj) ceni. S obzirom da cena akcije može da padne na 0, holder ima rastući dobitak pošto je opcija u tom slučaju “in the money”. Sa druge strane, ako tržište raste preko $50, bilo bi besmisleno da se realizuje opcija koja je “out the money”. Holder gasi opciju i gubi samo premiju koju je platio za nju. To je ujedno i maksimalan mogući gubitak.

18. Short call – Prodavac kupovne opcije zarađuje kada tržište pada Writer prodaje jednu kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL @ $5) kada je tržišna cena akcije $51. Holder može da kupi akciju kompanije ABC po ceni od $50 kupcu opcije u toku trajanja ugovora i naplaćuje premiju za prodatu opciju $5. Ako tržište raste, holder će sigurno želeti da iskoristi svoje pravo i kupi akciju po nižoj ceni od tržišne. Tada prodavac opcije mora da kupi akciju po tržišnoj ceni (naked option) da bi je prodao po $50. S obzirom da cene akcija mogu neograničeno rasti, time je i potencijalni gubitak neograničen, sve više što opcija ide “in the money”. Sa druge strane, ako tržište padne ispod $50, bilo bi besmisleno koristiti opciju, s obzirom da je “out the money”. Ugovor će se ugasiti, a prodavac će zadržati premiju. To je, u ovom slučaju, njegov maksimalni dobitak.

19. Long call – Kupac kupovne opcije zarađuje kada tržište raste Holder kupuje kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL @ $5) kada je tržišna cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom celog trajanja opcije i za to plaća premiju $5. Ako tržiše rasteholder može da kupi akciju po ceni od $50 bez obzira što je ona niža od tržišne. Zatim može tu isti akciju da proda po tržišnoj (višoj) ceni i zaradi na razlici. Imajući u vidu da je rast cena akcija neograničen, neograničen je potencijalni dobitak sve dok je kupovna akcija “in the money”. Obrnut je slučaj ako cena akcije krene da pada ispod strajk cene, opcija je tada “out the money”. U tom slučaju holder pušta da se opcija ugasi i gubi premiju.