Национална климатологија

1. Национална климатологија појмови

2. Карта бр. 1 – Средња годишња температура ваздуха у Србији

3. Карта бр. 2 - Просечне годишње суме падавина у Србији

4. Карта бр. 3 - Средњи годишњи ваздушни притисак у Србији

5. Карта бр. 4 - Мрежа падавинских, обичних и синоптичких или главних метеоролоских станица у Србији

6. Карта бр.5 - Климатске области Србије

7. Карта бр. 6 - Струјнице над Србијом у јануару и јулу

8. Карта бр. 7 - Кепенова класификација климата у Србији

9. Карта бр. 4 • Појмови: • Мрежа метеоролошких станица РХМЗ Србије Обухвата 28 синоптичких станица: Палић, Сомбор, Кикинда, Нови Сад; Зрењанин, Банатски Карловац, Сремска Митровица, Београд, Лозница, Ваљево, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Неготин, Зајечар, Црни Врх, Ћуприја, Пожега, Краљево, Златибор, Копаоник, Сјеница, Ниш, Димитровград, Лесковац, Врање, Приштина, Пећ и Призрен

10. Карта бр. 5 . A – Континентална клима (Обухвата Војводину и Перипанонски обод, Поморавље и источну Србију до Нишаве. Јужна граница иде до тока Нишаве, Западне Мораве све до Дрине, а остале границе се поклапају са административним границама Србије према Босни, Хрватској, Мађарској, Румунији и Бугарској). Дели се на 2 подобласти нижих терена и 3 подобласти планинских целина. • A-1-a Подобласт нижих терена (Обухвата равничарске терене Војводине и Перипанонског обода са ниским острвским пл. и побрђем, као и део тока Јужне Мораве, тј. Лесковачку котлину) • A-1-b Подобласт нижих терена (Обухвата долину Тимока од Књажевца до Неготина и Кладова) • A-2-a Подобласт планинских целина (Обухвата планине јужно од Ваљева: Соколске пл., Повлен, Маљен, Сувобор и пл. јужног дела Шумадије: Рудник, Котленик и Гледићке планине) • A-2-b Подобласт планинских целина (Обухвата зону млађих веначних планина, почев од Ђердапа на северу до Нишке котлине на југу) • A-2-v подобласт планинских целина (Обухвата Сврљишке планине и Стару планину) • B – Умерено континентална клима (Обухвата простор од границе са Македонијом и Бугарском на истоку и југоистоку до границе са Б и Х и Црном Гором на западу. На северу до Западне Мораве и Нишаве, а на југозападу до климатске области V.) Дели се на 2 подобласти: B-3-a Подобласт(Пештерска висораван), B-3-b Подобласт(Косовска висораван) • V – Измењено средоземна клима (Ова климатска област се приближно поклапа са регионално-географском границом измеђи Косова и Метохије). Дели се на 3 подобласти: В-1-а Посебна подобласт ( Обухвата Метохијску котлину); В-2-а Подобласт (Обухвата планину Шару); В-2-б Подобласт (Обухвата Проклетије)

11. Карта бр. 7 - а • По Кепеновој класификацији климата у Југославији је заступљено десетак варијаната умерено-топлог C климата и 2 посебне варијанте умерено-хладног (бореалног) D климата. • У сливу Јадранског мора заступљено је 6 варијаната C климата: • 1. Csa – типична етезијска клима са сувим и топлим летом (у јужном Приморју и на острвима јужно од Виса и Хвара. Типичан представник је Хвар) • 2. Cs"ax – прелазна варијанта етезијске климе са сувим летом; у току влажне зиме краћи суви период (у средњој Далмацији. Типични представници су Задар, Шибеник, Сплит и Макарска) • 3. Csax"– прелазна варијанта етезијског климата: суво лето са максимумом падавина у пролеће и крајем јесени (у ниској Херцеговини. Типичан представник је Столац) • 4. Cs"bx - прелазна варијанта етезијске климе са нешто свежијим летима и хладнијим зимама (у Херцеговини и јужној планинској Црној Гори. Типичан представник је Никшић) • 5. Cfsax" – посебна варијанта етезијске климе: падавине су равномерније расподељене, иако су лета сува и топла, док се и зими јавља краћи суви период (у северној Далмацији, Хрватском приморју и Истри. Типичан представник је Пула) • 6. Cfsbx" - прелазна варијанта етезијске климе са нешто хладнијим летом него Цфсаx" (у великим крашким пољима високог крша. Типичан представник је Ливно)

12. Карта бр 7 - б • У сливу Црног и Егејског мора заступљено је 5 варијанти C климата: • 1.Cfw"bx" – посебна варијанта умерено-топлог и влажног климата: у току лета краћи суви период; први максиму падавина у јесен, други у пролеће (у североисточној Словенији и хрватској Подравини до Ђурђевца. Типичан представник Вараждин) • 2. Cfwbx" – посавска варијанта умерено-топлог и влажног климата; зима је сувља од лета; максимум падавина је у рано лето (у Славонији, Посавини, Прокупљу, северном босанском побрђу испод 500m а.в. Типичан представник је Загреб) • 3. Cfwax" – подунавска варијанта умерено-топлог и влажног климата: зима је нешто сувља од лета, које је врло топло, што је карактеристика континенталног поднебља; максимум падавина у рано лето (у Војводини, северној и источној Србији. Типичан представник је Београд) • 4. Cfwsbx" – санџачка варијанта умерено-топлог и влажног климата: падавине су равномерно распоређене током године; мај и јун су кишовитији од осталих месеци, што је одлика континенталног плувиометријског режима (од Травника, преко Сарајева, Прибоја, новог Пазара и Косовске Митровице у појасу широком 40-70 km. Типичан представник је Сарајево) • 5. Csw"ax" – специфична варијанта етезијске климе, тј. македонска варијанта: суво и веома топло лето; зимски кишни период подељен једним краћим сувим; први максимум падавина у јесен, други у пролеће (у Македонији у крајевима нижим од 500-600 m надморске висине. Типичан представник је Битољ) • На планинама око јадранско-црноморског развођа појављује се посебна варијанта умерено-хладног (бореалног) климата D, коју би требало назвати динарском. Дели се на 2 подтипа: 1. Dfwbx" – на земљишту нижем од 1000-1200 m над. вис. 2. Dfwcx" – на земљишту између 1200- 2000 м над. вис. (на словеначким и македонским високим планинама)