Inteligencija osoba sa o štećenim sluhom

1. Inteligencija osoba sa oštećenim sluhom Prof.dr V.Radoman FASPER

2. Istorijat istraživanja • Grinberger 1889g. Prvi koristio materijal sličan kasnije nastalim neverbalnim testovima za merenje inteligencije da bi ispitao gluvu decu i napravio selekciju mentalno sposobnih gluvih za školovanje u odnosu na gluvu decu koja su bila mentalno zaostala

3. Testiranje inteligencije osoba oštećenog sluha IQ testovima • Era testiranja inteligencije gluvih testovima započela je prvim testom inteligencije • BINE-SIMON skalom

4. Prvi testinteligencije: • BineSimonovaSkala (BSS) • Konstruisana 1905.g. • Alfred Bine / čuvenipsiholog - bavio se istraživanjem inteligencije, percepcije, posebno auditivne percepcije

5. Era testiranja IQ-a kod gluvih • Pintner, otac surdopsihologije je prvi primenio BSS 1915g. odnosno Godarovu reviziju ovog testa • Uzorak: 22 gluva učenika prosečnog KU (kalendarskog uzrasta) =12,6 • 4 učenika proglašena atestabilnim • Prosečan MU pokazao zastajanje 4,6 g.

6. Pintner –Patersonova skala 1917g. • Pošto se pretežno verbalna skala BSS pokazala neodgovarajućom za ispitivanje gluvih. Pintner i Paterson konstruišu prvi test neverbalne inteligencije za gluvu decu. • To je prvi standardizovan i normiran test inteligencije specijalno namenjen gluvima

7. Pintnerov neverbalni mentalni test (1929.g.) • Još je i danas u upotrebi • Predvidjen za uzrast 8-13g. • Sastavljen od 6 subtestova u kojima se manipuliše oblicima, vrši predvidjanje pokreta, traži spacijalna orjentacija i slično • Normiran je na 6000 gluve američke dece

8. Pintnerovi rezultati na neverbalnim testovima: • Prosečno zaostajanje MU=2g. • Zaostajanje u obrazovanju OU=5g. • Otvoren je problem odnosa gluvoće (+verbalne deficijencije) i mentalnog zaostajanja. • Pintner je smatrao da bolest koja je izazvala gluvoću istovremeno dovela i do mentalnog zaostajanja

9. Neverbalni testovi inteligencije su pogodniji za ispitivanje gluvih

10. Kasnija istraživanja inteligencije gluvih • Za razliku od Pintnerove faze testiranja IQ-a gluvih koju karakteriše zaključak o njihovoj intelektualnoj inferiornosti, kasnija istraživanja koja su metodološki validnija i koriste raznovrsne metode za ispitivanje daju, mnogo kompleksniju sliku, čak mnogi istraživači smatraju da je inteligencija gluvih vrlo slična kao kod onih koji čuju.

11. Danas u surdopsihologiji ne postoji usaglašeno mišljenje o ovom problemu • Kao što u psihologiji mišljenja ne postoji razrešen problem i usaglašen odgovor na pitanje o odnosu jezika i mišljenja tako ni u surdopsihologiji nemamo jasnih odgovora. • Ovaj stari psihološki problem posebno se zaoštrava u surdopsihologiji, rezultujući u dva suprotna stanovišta o inteligenciji gluvih

12. Mnoge relevantne studije o inteligenciji gluvih • Posebno one rane studije, pristupale su razumevanju problema intelektualnog funkcionisanja gluvih kao problemu kognitivnog razvoja u odsustvu jezika • Savremene studije mnogo više vode računa i kontrolišu implicitnu ili eksplicitnu verbalnu kompetenciju gluvih i naročito znakovni jezik

13. Dva suprotstavljena gledišta: • Grupa autora na čelu sa Pintnerom i Oleronom – inferiornost gluvih • Druga grupa autora na čelu sa Furtom, koji ima pijažeovski pristup- izjednačene, slično razvijene sposobnosti kao kod čujućih

14. ... • Grupa autora na čelu sa Pintnerom i Oleronom smatra da je inteligencija gluvih pogođena gluvoćom i verbalnim deficitom • Druga grupa autora na čelu sa Furtom, koji ima pijažeovski pristup (kognitivistička hipoteza),smatra da se inteligencija gluvih može neometano razviti ...

15. ... Istraživanje IQ OSOS pomoću testova

16. Inteligencija OSOS merena testovima • Veksleroveskale: • WAIS (Weschler-ova skala za merenje inteligencije odraslih) • WISC (Weschler-ova skalazamerenjeinteligencijedece) • WPPIS(Weschler-ova primarnaskalazamerenjeinteligencijedece predškolskoguzrasta) ….

17. Istraživanje VIQ pomoću testova • Verbalni testovi inteligencije pokazuju značajno zaostajanje verbalnog IQ gluvih, posebno gluve dece. Prva istraživanja dala su procenu o 3 god. zaostajanja jezičke razvijenosti gluvih učenika • Primeri: WB skala (Majklbast)gluvi učenici na uzrastu od 12-17g.(14-20g.) Pokazali su prosečan VIQ=66,5 i VIQ=65,5 • Zaostajanje na 5 subtestova verbalne skale (najviše aritmetika)

18. Subtestovna analiza • Najslabiji rezultati na verbalnoj skali bili su na računanju i pamćenju brojeva • Sa povećanjem uzrasta došlo je i do napretka na subtestovima Opšte shvatanje i Opšta informisanost, tako da su se na uzrastu oko 20g. približili čujućima. • Na subtestovima Računanje,Pamćenje brojeva, Sličnosti nije bilo napretka

19. Problemi sa brojevima

20. VIQ nagluvih • Blago zaostajanje: 5-8 IQ poena • Studija Pintnera i Leva: 1100 nagluve i čujuće dece. Nagluvi sa oštećenjem od 10-40 decibela, • Ispitani su Pintnerovim verbalnim testom inteligencije, zaostajanje je iznosilo 5 IQ poena. Podgrupa od 10-25Db nije se značajno razlikovala od kontrolne grupe koja čuje dok je druga podgrupa imala prosečno zaostajanje od 8 IQ poena • Njihov zaključak: nagluvi imaju normalnu verbal. inteligenciju

21. Ispitivanja manipulativnim testovima (MIQ) • Istraživanja Olerona, Andersona, Savića, Radoman, pokazuju deficite u neverbalnoj inteligenciju ispitvanoj određenim testovima (WISC , Raven i dr.) • Marfi zadao WISC neverbalnu skalu i našao prosečan IQ britanske gluve dece IQ=98 . Majklbast je zadao WB neverbalnu skalu gluvim adolescentima od 12-17g. i dobio prosečan količnik IQ=101 a u drugom ispitivanju IQ=93 gde je dobio porast sa uzrastom (IQ od 84-103)

22. Majklbast je zaključio • Da gluvi na manipulativnoj skali postižu prosečne rezultate • Subtestovna analiza pokazala je najslabije rezultate mlađe gluve dece na subtestu Šifra, ali i njihovo poboljšanje sa uzrastom tako da oko 20g. prevazilaze normu za čujuće • Na ostalim manipulativnim subtestovima prevazilaze normu za čujuće

23. Nagluvi na manipulativnim testovima Nagluvi sa blažim oštećenjima sluha većinom pokazali jednak nivo intelektualnog funkcionisanja kao i oni koji čuju. Na subtestu Kosovih kocaka (Majklbast ; Radoman ) nadmašili čujuće.

24. Vernonova analiza 1969g. • Analizirao preko 50 različitih istraživanja inteligencije gluvih neverbalnim instrumentima i zaključio da se njihovi IQ rezultati distribuiraju na suštinski isti način kao i u populaciji koja čuje (Gausova zvonasta kriva)

25. Subtestovna analiza pokazala: • Selektivno delovanje oštećenja sluha na pojedine aspekte intelektualnog funkcionisanja: -zamena broja simbolom (subtest “Šifra”)najslabiji rezultat na Vekslerovim skalama kod mlađih gluvih -socijalna inteligencija (subtest “Strip”) -zaostajanje u zaključivanju analogijom (Hiski, Raven)

26. Faktorska analiza • Različite faktorske matrice kod gluve dece koje se približavaju matrici čujućih na starijem uzrastu • Farantova studija pokazala da gluvoća distorzira pojedine faktore i otežava međusobnu integraciju različitih sposobnosti

27. Nekoliko istraživača sugerisalo je • Neuropsihološke i iskustvene razlike između gluvih i onih koji čuju kao rezultat kvalitativno različitih kognitivnih stilova i različitih stilova informacionog procesiranja • Ovde se javlja i hipoteza o neurološkom oštećenju koje može izazvati probleme kod rešavanja neverbalnih zadataka (česta je matern. rubela,meningitis, febrilnost)

28. Pijažeovski tip eksperimenta • Furt: princip istovetnosti i simetričnosti uspešno rešen dok je princip suprotnosti bio problem za gluvu decu na uzrastu od 7-12g. (uzorak 180G. I 180Č.) • Odnos dela i celine zadavao deci od 6-14g. Koji su jednako uspešno rešili kao i čujući. • Konzervacija težine-zaostajanje 1,7g kod osmogodišnjaka, konzervac.količ. 5g.

29. Nalazi dobijeni opservacijom • Manje simboličke igre kod gluve dece • Furtovi opisi (str.124 ,Surdopsihologija)

30. Apstraktno mišljenje • Mekendrijus proučavao apstraktno i konkretno mišljenje gluvih ,slepih i onih normalnog sluha i vida. Našao da je mišljenje gluvih mnogo bliže konkretnom • Oleron: gluvi inferiorni na zadacima deduktivnog mišljenje • Rajt je pronašao probleme u rešavanju aritmetičkih zadataka i na Velč testu apstraktnog rezonovanja (Raven i geometr. crteži-uspešni)

31. Jezička sposobnost i apstraktno mišljenje • Silverman je zadavao rešavanje apstraktnih problema kod gluve i čujuće dece. Gluva deca su zaostajala. Kada je gluvu i čujuću decu izjednačio na osnovu sposobnosti čitanja dobio je eliminaciju razlika u apstraktnom rezonovanju • To znači da su bolje jezičke sposobnosti (čitanje) doprinele boljem rešavanju apstraktnih problema kod gluve dece

32. Bestovo istraživanje • Poredio rezultate na različitim kognitivnim testovima kod tri grupe dece. Pokazalo se da je uspešnost na testovima povezana sa boljom jezičkom sposobnošću. Čujući bili najuspešniji a zatim oni gluvi koji su raspologali najvišim stepenom razvijenosti oralnog i manuelnog jezika • Best zaključio: G. napreduju kroz iste faze kognitiv.razvoja ali sporije,koriiste iste strategije

33. Perisnes i Long • Primenili test apstraktnog rezonovanja na 144 studenta brucoša (duboke gluvoće) na Nacionalnom tehničkom institutu za gluve. • Pokazalo se da je kod gluvih muškaraca gubitak sluha povezan sa slabijim čitanjem, pisanjem i apstraktnim rezonovanjem u poređenju sa čujuć. • Pokazalo se da simultano korišćenje manuelnog i oralnog jezika , bolje (nego samo manuelnog), povezano sa apstraktnim mišljenjem gluvih žena i muškaraca

34. Bolje komunikativne sposobnosti- bolje apstraktno mišljenje gluvih

35. Unutrašnji govor gluvih • Može biti osim verbalno- auditivnog porekla i vizuelnog i kinestetičkog porekla pa mentalni kodovi mogu biti daktilološki , gestovni, mimički ali i vizuelno verbalni te na njima može počivati razvoj pamćenja učenja,simbolizacije tj. razvoj mišljenja osoba sa slušnim oštećenjem

36. Gluva deca gluvih roditelja • U nekim istraživanjima su pokazala više neverbalne IQ rezultate Nasledne gluvoće- viši rezultati (Luis 1993.g.). Viši NIQ gluve dece gluvih roditelja u poređenju sa gluvom decom čujućih roditelja (Bril 1970.g.) Kaše i sar. (1983.g.) genetska gluvoća- bolja neverbalna inteligencija