1 / 15

ФАРМАКОГЕНЕТИКА АНТИЕПИЛЕПТИКА

ФАРМАКОГЕНЕТИКА АНТИЕПИЛЕПТИКА. проф. др Наташа Ђорђевић Катедра за фармакологију и токсикологију Факултет медицинских наука Универзитет у Крагујевцу. Фармакогенетика. Фармакогенетика је н аука која се бави испитивањем утицаја генетике на индивидуалну реакциј у на лекове

jag
Télécharger la présentation

ФАРМАКОГЕНЕТИКА АНТИЕПИЛЕПТИКА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ФАРМАКОГЕНЕТИКА АНТИЕПИЛЕПТИКА проф. др Наташа Ђорђевић Катедра за фармакологију и токсикологијуФакултет медицинских наука Универзитет у Крагујевцу

  2. Фармакогенетика • Фармакогенетика је наука која се бави испитивањем утицаја генетике на индивидуалну реакцију на лекове • Основни циљеви фармакогенетике подразумевају: • побољшање ефикасности лечења • смањење учесталости нежељених дејстава лекова • Фармакогенетика има практичну примену када: • постоје значајне интер-индивидуалне разлике у одговору на лек • лек има малу терапијску ширину • у диспозицији лека учествују полиморфни протеини • постоји доказан утицај генетике на исход лечења • болест и/или могући нежељени ефекти су превише озбиљни • одговор на терапију и/или нежељене ефекте је тешко пратити

  3. Епилепсија • Епилепсија је једно од најчешћих неуролошких обољења, чије је лечење непредвидљиве ефикасности и безбедности • једна трећина пацијената остаје резистентна на терапију • озбиљне нежељене реакције често условљавају прекид лечења • Лечење епилепсије подразумева ''trial and error'' приступ • дозе лекова прилагођавају се након започете терапије, према постигнутој концентрацији лека у крви и терапијском одговору • оптимизација терапије често траје веома дуго • Варијабилност у одговору на терапију делом је последица индивидуалних генетских карактеристика пацијената • на фармакокинетику антиепилептика утичу ензими и транспортери кодирани полиморфним генима • на фармакодинамику антиепилептика утичу рецептори кодирани полиморфним генима

  4. Фармакогенетика антиепилептика- истраживања - • Генотипизација • детекција појединачних варијација гена • скенирање генотипа (GWAS) • Фенотипизација • мерење активности појединих протеина • Студије асоцијација • утврђивање везе између генотипа и фенотипа • утврђивање клиничке значајности • укључивање осталих фактора утицаја

  5. Фармакогенетика антиепилептика- примери истраживања - • Abe T, et al. Association between SCN1A polymorphism and carbamazepine-resistant epilepsy. Br J Clin Pharmacol. 2008 Aug;66(2):304-7. • Guo Y, et al. Effects of UGT1A6, UGT2B7, and CYP2C9 genotypes on plasma concentrations of valproic acid in Chinese children with epilepsy. Drug Metab Pharmacokinet. 2012;27(5):536-42. • Lovrić M, et al. Association between lamotrigine concentrations and ABCB1 polymorphisms in patients with epilepsy. Ther Drug Monit. 2012 Oct;34(5):518-25. • Puranik YG, et al. Association of carbamazepine major metabolism and transport pathway gene polymorphisms and pharmacokinetics in patients with epilepsy. Pharmacogenomics. 2013 Jan;14(1):35-45. • Twardowschy et al. The role of CYP2C9 polymorphisms in phenytoin-related cerebellar atrophy. Seizure. 2013 Apr;22(3):194-7.

  6. Фармакогенетика антиепилептика- клиничка примена - • Заснива се на фармакогенетском тесту • алтернатива ''onedrug/dosefitsall'' и ''trial and error'' приступу • Фармакогенетски тест мора бити: • аналитички и клинички валидан • клинички значајан и исправно интерпретиран • Рутинско фармакогенетско тестирање пацијената са епилепсијом пре почетка лечења тренутно се препоручује* за: • карбамазепин • фенитоин • валпроичну киселину • клобазам *http://www.fda.gov/Drugs/ScienceResearch/ResearchAreas/Pharmacogenetics/ucm083378.htm

  7. Карбамазепин- пример клиничке примене - • Индикације у неурологији: парцијална и тоничко-клоничка епилепсија, биполарни поремећај, тригеминална неуралгија • Бројна и опасна нежељена дејства • до 30% свих пријављених нежељених реакција на лекове • у до 20% болесника условљавају прекид терапије • најопаснија су потенцијално летална (SJS, TEN) • Веза између генотипа и фенотипа • метаболише се полиморфним ензимима • гени CYP3A4, CYP3A5, EPHX1, UGT2B7, CYP1А2, CYP2C8 • делује на полиморфни рецепторNav1.3 • кодиран геном SCN2A • имунолошки условљене нежељене реакције • полиморфни HLA гени

  8. Карбамазепин- пример клиничке примене - • Дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ • одрасли: почетна доза 100-200mg дневно • деца: почетна доза 10-20mg/kg телесне тежинедневно • ''trial and error'' приступ • прилагођавање дозе према концентрацији лека у крви: терапијски опсег од 4 до 12μg/ml (17-50 μmol/l) • Дозирање које укључује фармакогенетику: • HLA-B*1502(такође и HLA-A*3101) повећава ризик од развоја SJS/TEN синдрома • повезаност уочена код Азијата • FDA препоручује генотипизацију HLA-Bгена (такође и HLA-A*3101), као генетски маркер за леком изазвани SJS/TEN синдром, пре увођења лека у терапију код Азијата • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2014/016608s103,018281s051,018927s044,020234s035lbl.pdf

  9. Фенитоин- пример клиничке примене - • Индикације у неурологији: парцијална и тоничко-клоничка епилепсијаи статус, конвулзије код повреда/у неурохирургији, тригеминална неуралгија • Бројна нежељена дејства • најчешће захваћени ЦНС и ГИТ • најопаснија су потенцијално летална (SJS, TEN) • Веза између генотипа и фенотипа • метаболише се полиморфним ензимима • гени CYP2C9, CYP2C19,CYP2B6, CYP2D6, CYP3A4, CYP3A5, EPHX1, UGT, COMT • делује на полиморфни рецепторNav1.3 • кодиран геном SCN2A • имунолошки условљене нежељене реакције • полиморфни HLA гени

  10. Фенитоин - пример клиничке примене - • Дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ • одрасли: почетна доза 200mg дневно • деца: почетна доза 5mg/kg телесне тежинедневно • ''trial and error'' приступ • прилагођавање дозе према концентрацији лека у крви: терапијски опсег од 10 до 20mg/l (40-80 μmol/l) • Дозирање које укључује фармакогенетику: • HLA-B*1502 повећава ризик од развоја SJS/TEN синдрома • повезаност уочена код Азијата • FDA препоручује генотипизацију HLA-Bгена, као генетски маркер за леком изазвани SJS/TEN синдром, пре увођења лека у терапију код Азијата • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2014/008762s050,010151s038lbl.pdf

  11. Валпроична киселина- пример клиничке примене - • Индикације у неурологији: све врсте епилепсија, неуропатски бол, профилакса мигрене • Бројна нежељена дејства • најчешће захваћени ГИТ, ЦНС и РЕС • најопаснији је хемијски хепатитис • Веза између генотипа и фенотипа • генетски су условљене нежељене реакције • мутација POLGгена (митохондријална ДНК полимераза γ) • мутације гена значајних за циклус уреје: NAGS (N-ацетилглутаминсинтетаза), CPS1 (карбамоилфосфатсинтетаза 1), ASS1 (аргининсукцинатсинтетаза 1), OTC (орнитинтранскарбамилаза), ASL (аргининсукцинатлиаза), ABL2 (c-abl онкоген 2)

  12. Валпроична киселина- пример клиничке примене - • Дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ • почетна доза 10 до 15 mg/kg дневно • доза се повећава за 5 до 10 mg/kg недељно до оптимума • ''trial and error'' приступ • прилагођавање дозе према концентрацији лека у крви: терапијски опсег од 50 до 100mg/l • Дозирање које укључује фармакогенетику: • мутације POLGгена (A467T и W748S) повећавају ризик од инсуфицијенције јетре и смртног исхода • мутације NAGS, CPS1, ASS1, OTC, ASL и ABL2 гена повећавају ризик од хепатичке енцефалопатије и смртног исхода • FDA препоручује генотипизацију POLG, NAGS, CPS1, ASS1, OTC, ASL, ABL2 пре увођења лека у терапију • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2013/018081s056lbl.pdf

  13. Клобазам- пример клиничке примене - • Индикације у неурологији: додатна терапија у реѕистентним епилепсијама, укључујући Lennox-Gestaut Sy код старијих од 2 године • бројна нежељена дејства • најчешће захваћен ЦНС • Веза између генотипа и фенотипа • метаболише се полиморфним ензимима • гени CYP2C19, CYP3A4, CYP2B6 • делује на полиморфни рецептор GABAA • кодиран геном GABR • активни метаболит N-дезметил-клобазам • превођење посредовано CYP2C19

  14. Клобазам- пример клиничке примене - • Дозирање: • ''onedrug/dosefitsall'' приступ • деца: почетна доза 5-10mgдневно • ''trial and error'' приступ • прилагођавање дозе према ефикасности и безбедности до максимално 20-40mgдневно • Дозирање које укључује фармакогенетику: • кодCYP2C19спорих метаболизера (носиоци CYP2C19*2) ниво активног метаболита клобазама је 2-5 пута већи него код екстензивних метаболизера • око 10% белаца су CYP2C19спори метаболизери! • FDA препоручује почетну дозу од 5mgдневно и титрирање дозе до максимално 20mgдневно кодCYP2C19спорих метаболизера • http://www.accessdata.fda.gov/drugsatfda_docs/label/2013/202067s002,203993s002lbl.pdf

  15. Фармакогенетика антиепилептика- уместо закључка - • Фармакогенетика антиепилептика има за циљ оптималан терапијски одговор и смањење нежељених ефеката и токсичности у лечењу епилепсије. • Захваљујући дугогодишњим истраживањима, за поједине антиепилептике данас је доступна аналитички и клинички валидна фармакогенетска информација. • Уз потврду о клиничкој значајности, на лекарима је да, за добробит својих пацијената, потребу за фармакогенетским тестом препознају, а резултате исправно интерпретирају.

More Related