Monetarne i javne finansije

1. Monetarne i javne finansije MEGATREND UNIVERZITET PRIMENJENIH NAUKA POSLOVNA ŠKOLA MEGATREND Beograd dr Nataša Simić, nsimic@megatrend-edu.net

2. Konsultacije:ponedeljak, 15 – 16 časova Kabinet br.30 Literatura: Nataša Simić, “Monetarne i javne finansije”, “Megatrend”, Beograd, 2005.god.

3. POJAM I SUŠTINA FINANSIJA PRVI DEO

4. Finansije predstavljaju naučnu disciplinu koja izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa:* kreiranjem,* prikupljanjem,* raspodelom,* trošenjem i * upravljanjem novčanim sredstvima. • Osnovni cilj je zadovoljenje ličnih, opštih i zajedničkih potreba društva.

5. Na francuskom (la finance) - označava novčane poslove pojedinaca ali i prihode i rashode države • Na nemačkom jez. Finanzen – državno poslovanje vezano za prihode i rashode • Na Engleskom – finance – poslovi u nac. privredi • Na srpskom: dva značenja

6. 1. Aktivnost u pribavljanju, raspolaganju, upravljanju, prometu i upotrebi novca i zasnivanju imovinskih odnosa između pravnih i fizičkih lica • 2. Naučna disciplina koja proučava određene ekonomske kategorije.

7. Finansije nastaju sa nastankom robno-novčanih odnosa • Podrazumevaju: • poslove tekućih naplaćivanja i isplate u gotovom novcu, • sve aktivnosti vezane za kredite • sve aktivnosti vezane za osiguranje • kupovina i prodaja valuta i deviza, • emisiju i povlačenje novca • rad banaka • sve poslove privredene aktivnosti

8. “Finatio” • je latinska reč iz koje je proistekao pojam finansija i koji se danas kao takav upotrebljava u gotovo svim jezicima sveta. • označava – plaćanje • Financia i financia pecuniaria su izrazi koji su se razvili iz pojma finatio, i označavaju plaćanje, plaćene iznose u novcu.

9. Finansije kao naučna disciplina • Finansije kao naučna disciplina temelje svoje izučavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnoni interes finansija danas je – javni ili društveni interes. • Funkcionalnost finansija se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokratičnosti, federalizmu, opštosti itd.

10. Finansije kao i svaka naučna disciplina imaju svoju: • Teoriju – (čine je ekonomska, politička, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva) • Politiku – (finansijsku politiku) koja je deo društvene i ekonomske politike i čine je institucije, instrumenti, mere i mehanizmi Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike

11. Finansije se dele na: mikrofinansije i makrofinansije

12. Predmet izučavanja finansija • Finansijska ekonomika – izučava finansijsko poslovanje firme dabi se izvršilo finansiranje uz najmanje troškove • Finansijska politika – primenjena nauka o finansijama • Finansijsko pravo – skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija

13. Makrofinansije obuhvataju sledeće oblasti: • Monetarne finansije, • Javne – društvene finansije, • Bankarstvo, • Međunarodne finansije, • Osiguranje. Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.

14. Mikrofinansije obuhvataju izučavanje funkcija finansija na nivou preduzeća. • Zadatak izučavanja finansija je da blagovremeno pribave novčana sredstva za zadovoljenje određenih potreba u delokrugu rada državnih organa (državna administracija,sudstvo,odbrana,policija,...), društvenih delatnosti (nauka,obrazovanje, kultura, zdravstvo.

15. Monetarne finansijePojam i suština novca • Njegovo pojavljivanje i upotreba počinje sa pojavom robne razmene. Do tada se razmena obavljala neposredno – trampom. • Funkciju opšteg ekvivalenta su obavljali stoka, so, krzno, tekstil i sl. • Pojavljuje se metal sa određenom težinom, uz utiskivanje određenih znakova.

16. Prvi sistem se naziva penzatarskim(metali sa određenom težinom) • Drugi sistem se naziva numeričkim(metal sa utisnutim znakom) • Pojavljuje se zlato u ulozi opšteg ekvivalenta koji počinje da uspešno rešava problem funkcionisanja razmene zbog osobina koje poseduje ato su: postojanost, retkost, deljivost,pri čemu se ne menja odnos zbira delova i celine. • Zlato ima vrednost i upotrebnu vrednost.

17. Vrednost ima jer je za njegovu proizvodnju utrošen ljudski rad • Upotrebnu vrednost – jer se može koristiti u različite svrhe Zlato je dugo imalo dominantnu ulogu novca a ima je i danas ali u manjoj meri. Danas postoje i druge vrste novca:papirni,kreditni,depozitni novac.

18. VRSTE I VREDNOST NOVCA METALNI NOVAC Zašto metali preuzimaju funkciju opšteg ekvivalenta? Zbog svojih osobina: laka prenosivost, trajnost, deljivost, moguće ih je topiti. Osim zlata i srebra kao novac je korišćeno i gvožđe i bakar. U starom veku su novcupripisivana posebna svojstva i simbolizovao je božanstva.

19. Zbog toga su na monete utiskivani likovi raznih božanstava,ili likovi vladara. U XV veku sa početkom merkantilizma u Evropu počinju da pristižu veće količine plemenitih metala (poreklo iz trgovinskih odnosa i osvajačkih pohoda) U XVII veku država po prvi put preuzima na sebe “izdavanje” kovanog (metalnog) novca, sa tačno određenim oblikom, težinom i kvalitetom (količinskim odnosom različitih metala u svom sastavu). Tako je nastala moneta. (kovani novac tačno određenog sastava težine i kvaliteta).

20. Kovanje i promet novca donosili su redovne prihode državnoj, tj. vladarevoj kasi,kada se po prvi put javljaju pokušaji krivotvorenja novca, što se smatralo najtežim zlodelom protiv države , veleizdajom i kažnjavalo smrtnom kaznom (smrtna kazna za tajnokovanje novca vodi poreklo još iz rimskog prava). .

21. Članom 169. Zakonika cara Dušana (1354.g), smrtna kazna spaljivanjem za tajno kovanje novca postala je deo srednjevekovnog srpskog krivičnog prava. Smatralo se najtežim krivičnim delom protiv države. Pre Dušanovog zakonika nema pisanih tragova o kažnjavanju smrtnom kaznom za ovakva dela u našim krajevima.

22. U XVIII veku raspoložive količine zlata nisu mogle da prate potrebe industrijske revolucije. U ovakvim uslovima napušta se metalizam (upotreba metala za izradu novca) i prelazi se na izradu,izdavanje i upotrebu papirnog novca.

23. PAPIRNI NOVAC Posle sloma metalizma nastupa razdoblje zlatnog standarda i stvaranje i upotreba papirnog novca (XVII vek). Papirni novac je prvi put upotrebljen 1690.god.u državi Masačusets. Početkom XVIII veka pojavljuje se u Francuskoj, a kasnije i u drugim zemljama.

24. Tek sa pojavom novčanica (banknota) sa zlatnim važenjem, papirni novac poprima karakter prometnog sredstva. U početku su papirne novčanice bile zamenljive za zlato, ali je kasnije usledilo veće odstupanje vrednosti papirnih novčanica od zlatnog pokrića.

25. Razlikujemo 3 standarda: • Čisti zlatni standard (vrednost papirnih novčanica u opticaju bila je za oko 1/3 iznad raspoložive količine zlata, jer su procene pokazivale da se toliko novčanica nikada ne povuče iz opticaja i zameni za zlato)

26. Zlatnopolužni standard (vrednost papirnih novčanica u opticaju je 2/3 iznad raspoložive količine zlata, s tim da više nije bila svaka novčanica zamenljiva za zlatni novac, nego samo za iznos novčanica u vrednosti jedne zlatne poluge.

27. Zlatno devizni standard (vrednost papirnih novčanica u opticaju mogla je biti za oko 2/3 iznad raspoložive količine, ali sada ne samo zlata nego i deviza. Počinju se osnivati berze novca, na kojima se upoređuje odnos jedne valute prema drugoj (tzv. “kotiranje valuta”) na kojima je utvrđivana razlika između vrednosti zlata i vrednosti papirnih novčanica pojedinih valuta.

28. Uspostavlja se valutni kurs – odnos vrednosti zlata i vrednosti papirnih novčanica pojedinih valuta. • Uvodi se mehanizam tzv. zlatnih tačaka, preko kojih su valutni kursevi odražavali odstupanje pojedinih nacionalnih valuta od jedinstvene međunarodne vrednosti zlata. Ovaj mehanizam zlatnih tačaka se temeljio na zakonskom pravu zamene papirnih novčanica za zlato.

29. Uvodi se mehanizam gornje i donje zlatne tačke: 1. Gornja zlatna tačka predstavlja izvoz zlata – postoji takav nivo valutnog kursa pri kome se sva plaćanja inostranstvu podmiruju izvozom zlata, jer je to za izvoznika povoljnije nego da kupuje drugu valutu kod centralne banke.

30. 2. Donja zlatna tačka predstavlja uvoz zlata – znači da je nivo valutnog kursa takav da se isplati zameniti valutu u inostranstvu i uvesti zlato u zemlju, jer razlika između valutnog kursa i zlatnog pariteta pokriva troškove unosa (dovoza) zlata. Konvertibilnost je bila na snazi do 30-tih godina prošlog veka ali je značila zamenljivost papirnog novca za zlato a tek kasnije konvertibilnost znači međusobnu razmenljivost različitih nacionalnih valuta.

31. KREDITNI NOVAC • Pojavljuje se dopunsko sredstvo plaćanja – priznanica ili certifikat o zlatu • Nije postojala obaveza prihvatanja priznanice o zlatu kao sredstva plaćanja, već je bilo zasnovano na dobroj volji poverioca, kao izraza njegovog poverenja u mogućnost zamene papira za zlato. • Izdavale su ih samo poznate i solidne banke, čime su se iste obavezivale da će donosiocu priznanice isplatiti naznačeni iznos u zlatu.

32. Papirne novčanice zamenljive za zlato su štampale posebne banke ovlašćene od strane države – emisione banke. • Kako banknote nisu bile dovoljne za pokriće potreba robnog prometa, kao dopunsko sredstvo plaćanja se pojavljuje kreditni novac (papirne novčanice, čekovi, menice i dr.) • Kreditni novac nije imao pravi status novca, već je tretiran kao “novčani surogat” (zamena novca)

33. Funkcije novca 1. Funkcija mere vrednosti 2. Funkcija prometnog sredstva 3.Funkcija sredstva plaćanja 4. Funkcija novca kao sredstva za zgrtanje blaga 5. Funkcija svetskog novca • Funkcija novca kao konzervatora vrednosti • Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti • Funkcija novca kao garanta slobode konzuma

34. 1. Ova funkcija proističe iz delovanja zakona vrednosti prema kome se vrednost svake robe određuje količinom društveno potrebnog rada za proizvodnju te robe. F.mere vrednosti je u tome što se vrednost svake robe izražava u novcu i predstavlja cenu te robe.

35. 2. Ova funkcija se ispoljava u tome što je posredovanjem omogućena razmena robe. Imalac bilo koje robe može tu robu zameniti za bilo koju drugu robu posrednim putem, tako što prvo zamenjuje svoju robu ili usluge za novac, kojim onda može kupiti robu koju želi.

36. 3. Ova funkcija proističe iz činjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa vremenom plaćanja. Pored kupovine postoje i druge usluge, obaveze i sl. Čije se plaćanje može odložiti. To je posledica razvoja proizvodnih snaga sa sve većom podelom rada i pojavom kreditnih odnosa. Novac kao takav u sbi sadrži funkciju platežnog sredstva.

37. 4. Ova funkcija je nastala iz okolnosti da se novac kao zamena za bilo koja dobra i robe koje imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao čuvati da bi se trošio onda kada njegovom imaocu odgovara. U današnje vreme, kada su razvijeni štedno-kreditni odnosi, čuvanje novca je sve ređe. Novac se ulaže u štednju, koja vlasnicima donosi kamate.

38. 5. Ova funkcija novca je nastala iz sve veće potrebe da se na osnovumeđunarodne podele rada vrši razmena između pojedinih zemalja. U početku je zlato obavljalo funkciju svetskog novca (zbog svoje vrednosti i upotrebne vrednosti) i postalo univerzalna roba jednaka za sve, bez ograničenja na zemlju proizvođača. U savremenim uslovima međunarodna razmena se naravno ne vrši putem zlata, već preko ovlašćenih nacionalnih banaka.

39. Međunarodno plaćanje se vrši na osnovu kurseva valuta, koji predstavljaju odnos vrednosti jedne valute prema drugoj, ili prema zlatu, zavisno od postignutog dogovora između zemalja učesnica u razmeni.

40. 1. Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti i • 2. Funkcija novca kao garanta slobode konzuma, predstavljaju novije funkcije novca (prema nekim autorima to i nisu nove funkcije nego su samo izvedene iz nekih od pet “starih” funkcija novca).

41. Prva funkcija novca proističe iz mogućnosti da se novac koji se poseduje ne mora odmah koristiti, jer postoji mogućnost njegovog čuvanja i angažovanja prema nahođenju njegovog imaoca. F-ja novca je i u tome što se pomoću njega izražava stanje solventnosti i likvidnosti.

42. Likvidnostse odnosi na kratkoročnu vremensku usklađenost, tj. sposobnost banke da odgovori dospelim obavezama u određenom roku. • Princip solventnosti daje primat dugoročnoj vremenskoj usklađenosti tj. stalnoj sposobnosti banke da svoje obaveze isplati u celini.

43. Nelikvidnost nastaje u slučaju kad kod određenog subjekta (preduzeća, banke) nastupi stanje neusklađenosti između izmirenja obaveza i naplate potraživanja. Ako nastane dugotrajnija nemogućnost izmirenja obaveza, nastupa stanje insolventnosti, gubi se solventnost subjekta, što za sobom povlači mnoge posledice, pa i sam stečaj.

44. Druga funkcija se sastoji u tome što se za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su izložene prodaji bez ograničenja. Ograničenje postoji samo u izuzetnim prilikama, kada se organizuje racionirano snabdevanje ili kada se kupovina obavlja radi nedozvoljene trgovine.

45. Kupovna moć novca • se izražava odnosom jedinica novca prema određenoj količini robe ili meri usluga, odnosno, koliko se robe ili usluga može dobiti za određenu količinu novca. • Kupovna moč novca se može meriti i izražavati na • unutrašnjem i • međunarodnom tržištu

46. Na unutrašnjem tržištu kupovna moć se meri odnosom ukupnih robnih fondova i njihove strukture s jedne i novčanih fondova s druge strane. • Posmatranje kretanja kupovne moći: -statički -dinamički

47. Statički kupovna moć novca se određuje po tome koliko se u jednom periodu može kupiti robe ili dobiti usluga za određenu količinu novca. • Dinamički se kupovna moć novca prati tako što se na osnovu statističkih metoda prikupljanja,obrade i analize podataka prate cene najvažnijih proizvoda i usluga i vrši njihovo upoređivanje.

48. Kupovna moć novca se najčešće meri indeksom cena na malo i indeksom troškova života. • Na međunarodnom tržištu kupovna moć novca se meri prema mogućnosti koliko se jedinica stranog novca može dobiti za jedinicu domaćeg novca, ili koliko se daje jedinica domaćeg novca za jednu jedinicu stranog novca.

49. Novčani sistemi • predstavljaju skup zakonskih propisa koji regulišu sva pitanja koja se odnose na novac jedne zemlje. • Po pravilu određeni monetarni sistem važi na teritoriji jedne zemlje, ali može i obuhvatati i teritoriju više zemalja (monetrana unija). Primer EU i € i SAD i $. • Ako monetarni sistem važi na teritoriji jedne zemlje onda se govori o monetarnom suverenitetu.

50. Monetarne unije predstavljaju viši stepen privredne i društvene integracije između zemalja. • Zakonom i propisima se regulišu najbitnija pitanja vezana za monetarne sisteme jedne zemlje. • Najvažnija pitanja koja se regulišu monetarnim sistemom su: