ОБАВЕЗЕ

1. ОБАВЕЗЕ • Обавеза представља садашњу обавезу, дужност или одговорност да се поступи или да се нешто изврши на одређени начин. Обавезе предузећа произилазе из прошлих пословних трансакција или других прошлих догађаја. Измирење садашњих обавеза може значити: • плаћање (новцем или еквивалентима), • пренос других средстава, • пружање услуга, • замјену постојеће обавезе са неком другом, • конверзију обавезе у капитал или • отпис обавезе (у корист прихода).

2. ЗАКОНСКЕ И ИЗВЕДЕНЕ ОБАВЕЗЕ • Законска обавеза је обавеза која проистиче из: • уговора, • закона или • кроз друга дејства. • Изведена обавеза је обавеза која произилази из пословања: • када је предузеће јасно наговијестило осталим странама да ће прихватити одређене обавезе и када је • као резултат наведеног, код тих страна створило оправдана очекивања да ће до испуњења обавезе заиста и доћи.

3. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И РЕЗЕРВИСАЊА Потенцијална обавеза је могућа обавеза која настаје из прошлих догађаја и чије постојање ће бити потврђено само настајањем или ненастајањем једног или више неизвјесних будућих догађаја који нису у потпуности под контролом предузећа. Резервисање је обавеза са неизвјесним роком доспијећа или неизвјесним износом. Ако се може извршити поуздана процјена њиховог износа, резервисања се признају као обавезе, на групама рачуна 40 – Дугорочна резервисања или 49 (рачун 499 – Остала ПВР). Потенцијалне обавезе се никад не признају као обавезе у билансу стања, већ се информације о њима презентују у нотама уз финансијски извјештај.

4. ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДОБАВЉАЧИМА ОБАВЕЗЕ према добављачима су садашње обавезе предузећа (купца), произашле из прошлих догађаја (куповине материјала, робе или услуга), чије измирење ће, како се очекује, довести до одлива ресурса из предузећа захваљујући чијем посједовању и коришћењу предузеће остварује економске користи (у највећем броју случајева је ријеч о одливу новца). При процјењивању да ли нека ставка задовољава дефиницију обавезе, треба поћи од правила ‘’суштина изнад форме’’. ПРИМЈЕР: Обавезе за нефактурисане набавке (конто 4321).

5. ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊЕМ Примјер: Производно предузеће је добављачу за материјал платило 10.000 КМ.

6. ПЛАЋАЊЕ ЧЕКОМ И МЈЕНИЦОМ (10.000 x 5%) x 90/365  123

7. ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПО ИЗДАТОЈ МЈЕНИЦИ ТРЕБА УОЧИТИ ДА СУ РАСХОДИ КАМАТА ПРИЗНАТИ ТЕК О РОКУ ДОСПИЈЕЋА МЈЕНИЦЕ.

8. ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПРУЖАЊЕМ УСЛУГА Доспјелу обавезу од 2.000 КМ, предузеће – дужник измирило је кроз услуге на ревизији годишњег финансијског извјештаја предузећа – повјериоца (добављача).

9. ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПРЕНОСОМ ИМОВИНЕ Доспјелу обавезу од 2.000 КМ, предузеће – дужник измирило је преносом опреме чија је набавна вриједност 3.000 а исправка вриједности 500

10. ПРЕНОС ИМОВИНЕ УЗ ДОБИТАК Доспјелу обавезу од 2.000 КМ, предузеће – дужник измирило је преносом опреме чија је набавна вриједност 2.000 а исправка вриједности 500

11. КОНВЕРЗИЈА ОБАВЕЗА У КАПИТАЛ Обавеза према кључном добављачу за материјал у износу од 20.000 конвертована је у капитал једночланог друштва са ограниченом одговорношћу. Повећање капитала друштва је уписано у судски регистар.

12. ОТПИС ОБАВЕЗА ПРЕМА ДОБАВЉАЧИМА Редовним годишњим пописом и на основу усаглашавања међусобних потраживања и обавеза, утврђено је да добављач ‘’АБЦ’’ д.о.о. не потражује износ од 2.000 исказан на рачуну 4320 – Обавезе према добављачима у земљи. На основу Одлуке органа управљања извршен је отпис обавезе.

13. РАБАТ ОДОБРЕН ОД СТРАНЕ ДОБАВЉАЧА И ИСКАЗАН НА ФАКТУРИ ДОБАВЉАЧА Од добављача за робу је примљена фактура за 10 т брашна. Бруто фактурна цијена брашна, без ПДВ-а, износи 0,50 КМ/кг. Добављач је на фактури одобрио рабат од 10%. Према велепродајној калкулацији цијена, велепродајна цијена брашна износи 0,60 КМ/кг.

14. НАКНАДНО ОДОБРЕНИ РАБАТ ОД СТРАНЕ ДОБАВЉАЧА Од добављача за робу је примљена фактура за 10 т брашна. Фактурна цијена брашна, без ПДВ-а, износи 0,50 КМ/кг. Према велепродајној калкулацији цијена, велепродајна цијена брашна износи 0,60 КМ/кг. Добављач је накнадно одобрио рабат у висини од 10% фактурне вриједности.

15. У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ КОД НАКНАДНО ОДОБРЕНОГ РАБАТА? • У претходном примјеру, накнадно одобрени рабат од 500 књижен је у корист прихода (конто 679). Да ли је то исправно? У принципу, могуће су двије типичне ситуације везане за накнадно одобрени рабат: • добављач за материјал или робу је накнадно одобрио рабат – залихе се воде по стварним набавним цијенама, • добављач за материјал или робу је накнадно одобрио рабат – залихе материјала се воде по планским набавним цијенама, а залихе робе по продајним цијенама. • Увијек кад се залихе налазе на стању (нису утрошене или продате), накнадно одобрени рабат је могуће евидентирати смањењем обавеза према добављачу и корекцијом залиха (тј. њихове набавне вриједности или корекцијом на корективном рачуну: одступања или разлике у цијени). • Међутим, ако су прије одобрења рабата залихе материјала већ утрошене у производњи, односно ако су залихе робе већ продате, тад би смањење обавеза по основу накнадно примљеног рабата требало да прати смањење трошкова (трошкова материјала или набавне вриједности продате робе). • Ипак, да ли је то увијек могуће и да ли је увијек неопходно?

16. КАСА СКОНТО Појмом ‘’каса – сконто’’ означава се промтно или плаћање у одређеном року, при чему дужник стиче право на попуст ако плаћање изврши у уговореном или понуђеном року. У моменту израде калкулације, каса сконто се не може узети у обзир из простог разлога што тад није познато да ли ће заиста бити и искоришћен. Међутим, ако се накнадно искористи тад дужник, плаћањем износа обавезе умањеног за каса – сконто, измирује цјелокупну провобитно насталу обавезу. Позитивна разлика која се при том остварује сматра се финансијским приходом. Поштујући важећи Контни оквир, приходе од искориштеног каса сконта могуће је прокњижити у корист конта 669 – Остали финансијски приходи.