Prvo i drugo poglavlje

1. 2. predavanje, 22. februar Prvo i drugo poglavlje

2. Događaj nedelje - Nemačka:Ministar Guttenberg napisao doktorat –plagijat • smatraprofesorprava iz Bremena Andreas Fišer-Lescano • Ne sme da koristi titulu • paralela • Vojislav Šešelj – Brana Miljuš • Sporne magistrature političara – komisija iz iste stranke • Kako obezbediti transparentnost

3. Vanredni izbori u Srbiji… …bi omelievropskeintegracije i u interesu je Srbije da ihodloži što je moguće više, do redovnogtermina – kaže u intervjuu za „Blic“ VolframMas, nemačkiambasador u Beogradu.

4. 5.Dati su podaci za hipotetičkuprivredu koja se sastoji iz dvasektora

5. obračun

6. Zadaci- nastavak • 1. Koja od navedenih varijablispada u varijabletoka? • A. Vrednost kuće u kojoj živite • B. Stanje na Vašem tekućem računu • C. Vašamesečnapotrošnjahamburgera • D. Zalihehamburgera u Vašemfrižiderupočetkommeseca • Odgovor: C. Varijabletokadefinisane su u intervalu, a varijablefonda u određenomvremenskomtrentku.

7. Koja od navedenih varijabli nije fond? A. javni dug B. radna snaga C. količina novca koje drži stanovništvo D. BDP Odgovor: D. Pošto BDP nema vrednost u svakomtrenutku, već samo u intervalu, onaspada u varijabletoka.

8. 4. BDP obuhvata A. izdatke na sva finalna dobra i usluge B. sumu dohodaka svih aktera u privredi C. ukupnu dodatu vrednost svih firmi u privredi D. sve navedene elemente Odgovor: D.

9. 5. Pretpostavimo da farmer gaji žito i prodaje ga pekaru za 1$, pekar pravi hleb i prodaje ga trgovini za $2, a trgovac ga prodaje potrošačima za $3. Ova transakcija povećava BDP za A. $1 B. $2 C. $3 D. $6 Odgovor: C. BDP uključuje samo vrednosti finalnih dobara i usluga. Stoga ova transakcija povećava BDP za 3$.

10. 6. Koja od navedenih varijabli nije uključena u BDP? A. plata sudija Ustavnog suda B. vrednost stanarina koju koriste (a ne plaćaju) vlasnici stanova C. vrednost usluga prevoza koje koriste vlasnici automobila D. dodata vrednost prevoza od proizvođača do trgovine Odgovor: C. U principu, BDP bi trebalo da uključi i imputiranu rentu na korišćenje automobila, ali u praksi to nije slučaj.

11. 7. U kom slučaju... ...suma rashoda u jednoj privredi nije ista sumi ostvarenih prihoda? A. u slučaju da je štednja veća od investicija B. u slučaju da nema izvoza C. u slučaju da su investicije u zalihe negativne D. ni u jednom slučaju – uvek se podudaraju Odgovor: D. Suma rashoda uvek je jednaka ukupnom ostvarenom dohotku.

12. 8. BDP će porasti ako, pod ostalim neizmenjenim okolnostima, A. uvoz poraste B. izvoz se ne poveća C. poraste potrošnja trajnih potrošnih dobara D. smanje se izdaci za naoružanje Odgovor: C. Rast uvoza, pad izvoza, odnosno pad budžetskih rashoda će uticati na smanjenje BDP. Rast potrošnje trajnih potrošnih dobara će povećati BDP.

13. 9. Koji od narednih stavova tačno opisuje razliku između nominalnog i realnog BDP? A. Realni BDP uključuje samo dobra; nominalni BDP uključuje i usluge B. Realni BDP se meri na osnovu stalnih, a nominalni na bazi tekućih cena C. Realni BDP jednak je razlici nominalnog BDP i amortizacije D. Realni BDP jednak je proizvodu nominalog BDP i ICM. Odgovor: B.

14. 10. Ako proizvodnja ostaje ista a cene se udvostruče A. realni i nominalni BDP ostaju isti B. realni BDP ostaje isti, a nominalni se prepolovljava C. realni BDP ostaje isti, a nominalni se udvostručuje D. realni BDP se udvostručuje, a nominalni se ne menja Odgovor: C. Realni BDP se izračunava u stalnim cenama, tako da inflacija ne utiče na izmenu njegove vrednosti. Nominalni BDP će se udvostručiti.

15. 11. Realni BDP jednak je A. nominalnom BDP umanjenom za neto izvoz B. količniku nominalnog BDP i deflatora C. proizvodu nominalnog BDP i deflatora D. količniku realnog BDP i deflatora Odgovor: B.

16. 12. Ako proizvodnja ostane ista, a cene se udvostruče onda je deflator A. 25 B. 50 C. 100 D. 200 Odgovor: D. Deflator je količnik nominalnog i realnog BDP. Stoga je njegovavrednost 200.

17. 13. Dati su podaci KAJMAKTREŠNJE cenaproizv. cena proizv. 2000$0.50 20 $1.00 5 2011$1.00 10 $0.5010 Ako je 2000bazna godina, koliki je deflator za 2011? A. 0 B. Izmedju 0 i 1 C. 1 D. Veci od 1 Odgovor: C. Pošto i nominalni i realni BDP u 2011. godinivrede $15 , deflator BDP ima jediničnuvrednost.

18. 14. Sivu ekonomiju merimo… • A. Pomoću dva metoda : • upoređivanjem podataka o potrošenoj električnoj energiji • Sabiranjem vrednosti novčanica velike vrednosti van opticaja • B. Procenom časova neprijavljenog rada • C. Nema načina • Odgovor: A u razvijenim zemljama, kod nas ne daju dobre rezultate

19. 15. Indeks cena na malo (ICM) meri A. promenunivoa cenafiksnekorpedobara i usluga . B. promenunivoa cenakorpedobara i usluga, ali se sadržajkorpeneprestanomenja C. količinunovcakojupotrošačiutroše za održanjeistogstepenazadovoljenjapotreba Odgovor: A.

20. 16. Pretpotavimo da potrošač kupuje jednu jabuku i jednu pomorandžu svakg meseca. • U baznojgodinicena imje bilaista – 1$. U tekućojcenajabukase udvostručila dok je cenanarandži ostala ista. Ako je ICM najpre bio 100, vrednostovogindeksadanas biće • A. 50 • B. 100 • C. 150 • D. 200 • Odgovor: C. Pošto su troškovikorpedobarabili2$u baznoj, a 3$u tekućojgodini, vrednost ICM je 150.

21. 17. Koji je od navedenih iskazatačan? A. ICM meri nivocena, deflator meri promenu nivoa proizvodnje B. ICM je lančani, a deflator bazniindeks. C. Ponderi ova dvaindeksanisuisti D. deflatoruzima u obzir i uvezenadobra, ICM ne. Odgovor: C.

22. 18. Podostalimnepromenjienimokolnostima, akoporaste cena uvoznihautomobila A. Deflator raste, ICM raste B. Deflator raste, ICM ostajeisti C. Deflator ostajeisti, ICM raste D. Deflator raste, ICM raste, ali ne u istomprocentu Odgovor: C. Dobra proizvedena u inostranstvu ne ulaze u deflator

23. 19. U zemlji A je otpočela proizvodnja luksuznihautomobila… Nažalost, ova zemja je mala i siromašna, te sve automobilaizvozi u susednuprijateljskuzemlju po imenu B. Koji će indeks u zemlji-izvoznicibitipromenjen? A. ICM. B. deflator BDP C. i deflator i ICM D. nijedan Odgovor: D. Deflator BDP

24. 20. Koji od narednihdogađaja može uticati na raststopenezaposlenosti? A. raststanovnštva (ponuda r.s. – ista) B. proporcionalnirastponude r.s i brojanezaposlenih C. porastponuder.s bez promene brojazaposlenih D. porastbrojazaposlenih bez promenebrojanezaposlenih Odgovor: C. Ako radnasnagaporaste a brojzaposlenih se nemenja, stopanezaposlenostiraste.

25. 21. Koji od sledećihslučajeva će uticati na izmenupodataka o nezaposlenosti? A. penzionisaniradnik koji nastavlja da radi B. lice na privremenomradu koje tražiposao C. direktor koji daje ostavku da bi se kandiovao na izborima D. studentitrećegodineEkonomskogfakulteta koji ne daju redovno ispite Odgovor: C.

26. 22. Pretpostavimo da radniknapuni 65 godina i ode u penziju. Koja varijabla ne menjavrednost A. brojnezaposlenih B. stopanezaposlenosti C. ponudaradnesnage Odgovor: A. Radnici koji dobrovoljnonapuštajuposao ne smatraju se nezaposlenim.

27. 23. Pretpostavimo da građaninzemlje A svakidanide u susednuprijateljskuzemlju B. Dohodakovogalica će bitiobračunat kao: A. BNP u zemlji A, kao i u BNP u zemlji B B. BNP u zemlji A, ali u BDP u zemlji B C. BDP u zemlji A, ali u BNP u zemlji B D. BDP u zemlji A, kao i u BDP u zemlji B Odgovor: B.

28. 24. Pretpostavimo da građanin Italije radi u zemlji A i nešto kasnije dobijenjenodržavljanstvo. Šta se onda dešava A. pada italijanski BDP, raste BNP u zemlji A B. pada italijanski BNP, raste BNP u zemlji A C. pada italijanski BDP, raste BDP u zemlji A D. pada italijanski BNP, raste BDP u zemlji A Odgovor: B. Pošto je radnikuzeodržavljanstvo, italijanski BNP pada, a za tolikoraste BNP u zemlji A.

29. Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP? Kratak odgovor je – neće. • Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good for the Economy? Ili na linkubrokenwindow • Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa • Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

30. Zašto ICM precenjuje inflaciju • Supstitucija • Skuplje narandže zamenićemo jabukama, ail to ICM ne može da registruje . • Rast kvaliteta • Današnji deterdženti 100 puta su bolji nego pre 20 godina, ali ICM to ne može da registruje • Novi proizvodi • Ne uključuju se u ICM dok ne postanu veoma široko korišćeni • Outleti – nisu uključeni • U SAD se procenjuje da ICM zbog toga precenjuje inflaciju za oko 1% godišnje (ukupna inflacija – 2%)

31. INVESTICIJE • U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K) • Dakle, pazite! U investicije će spadati: • investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu; • investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd. • investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

32. u dnevoj štampise u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata.  • to je preraspodela, a ne investicija • dakle, ni strane direktne investicije  -   ne moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! • Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

33. Portfolio investicije • predstavljaju kupovinu ili prodaju • inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti, • što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP • dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu • ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako,,,

34. Dinamika • Pravilo 72 • Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti • t = 72/r • Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

35. dostizanje

36. Primer: Srbija i Grčka

37. 6000 4400

38. A tek što su rezultati nestabilni…

39. Kako izgleda svet danas- GNI per capita 2009. godine

40. Ovo je GNI – ukupnoU podatke ulazite ovako

41. Bez EU, svet izgleda ovako