A fektivna vezanost

1. Afektivna vezanost Džon Bolbi

2. Za koga se i zašto vezujemo? • Primeri: • Približavanje važnog ispita • Prevara i prekid emotivne veze • Odbacivanje od strane vršnjaka • Šta osećamo, koga tražimo, šta dobivamo?

3. Ko su figure vezanosti adolescenata? • Ključni zadatak adolescencije: razvijanje autonomije • “Deluje da se adolescenti aktivno trude da pobegnu od vezanosti za roditelje, a veze sa njima doživljavaju više kao stege koje ih ograničavaju nego kao spone koje ih čine sigurnim (Allen & Land, 1999)”. • Nužnost pobune? • “Adolescenti najlakše i najbezbolnije ostvaruju autonomiju kada ona ne ide nauštrb afektivnih veza sa roditeljima, već naprotiv, kada se ona razvija u kontekstu sigurnih odnosa sa njima koji obično traju i mnogo posle adolescencije (Grotevant & Cooper, 1986; Steinberg, 1990)”. • Ko su vaše figure vezanosti? Odgovor zavisi, između ostalog, od vašeg obrasca vezanosti. • “80% sigurnih adolescenata bira roditelja, najčešće majku. • Jedna trećina odbacujućih je imenovala sebe kao svoj primarni oslonac, a preostale dve trećine su uglavnom birali prijatelja ili brata/sestru, mada uz komentar da ti odnosi nisu naročito bliski. Svega jedan od 26 ispitanika odbacujuće reprezentacije vezanosti je odabrao roditelja! • Preokupirani u dve trećine slučajeva biraju braću/sestre i najbolje prijatelje kao glavne oslonce, a jedna trećina je imenovala roditelje (Freeman, 1997)”.

4. Individualne razlike: obrasci, stilovi vezanosti • Kako izmeriti individualne razlike u vezanosti? • Upitnici • Intervju: AAI • Sadržaj i NAČIN (dosledno, argumentovano, s dovoljno detalja) na koji pričamo o bliskim odnosima i figurama vezanosti: • Sigurni/autonomni (odsustvo odbrana, uvid) vs. nesigurni obrasci: • Preokupirani (neregulisana osećanja, odbrane) • Odbacujući (odbrane, omalovažavanje, negacija) • Bojažljivi (nerazrešena trauma)

5. Zašto su važni obrasci vezanosti? • Interpersonalno funkcionisanje (partnerski i prijateljski odnosi, roditeljstvo) • Nesigurno vezane osobe: teže pronalaženje partnera, češći konflikti u vezama, manje zadovoljstva u bliskim odnosima, manje kompetentni kao roditelji • Mentalno zdravlje • Kod osoba s psihičkim smetnjama (depresija, anksioznost, bolesti zavisnosti, poremećaji ličnosti..) češće susrećemo nesigurne obrasce vezanosti • Nesigurno vezane osobe: niže samopoštovanje, slabija organizacija selfa, nezrele odbrane, slaba regulacija afekata (implusivnost, agresivnost, depresivnost, korištenje psihoaktivnih supstanci)

6. Pogled unazad: Kako nastaju obrasci vezanosti • Mogućnost procene sa 12 meseci: Strana situacija (Meri Ejnsvort) - film • Korišćenje majke (figure vezanosti) kao sigurne baze • Sigurno vs. nesigurno vezana deca (ambivalentna, izbegavajuća i dezorganizovana) • Predviđanje ishoda SS na osnovu obrasca vezanosti majke! • Šta se dešava u odnosu majka-dete, u svakodnevnoj interakciji što proizvodi individualne razlike u ponašanju na uzrastu od 12 meseci?

7. Šta je potrebno bebi za pravilan razvoj ličnosti • ODNOS – postoji primarna potreba za odnosom vezanosti u kojem beba dobiva: • Zaštitu • Doživljaj sigurnosti - istraživanje • Prostor za izgradnju selfa (šta vidi beba u majčinom licu?) • Emocionalnu regulaciju • Prostor za razvijanje kapaciteta za mentalizaciju

8. Važnost ranih iskustava • Životinjsko carstvo: • Pacovi: mladunci koje majke više timare bolje izlaze na kraj sa stresom, više istražuju sredinu, manje su anksiozni (efekat materinske nege je značajniji od naslednog faktora!) (Francis et al, 2003; Liu et al, 2000) • Rezus majmuni: mladunci koji odrastu bez majke (ili “adekvatne” zamene) razvijaju mnoštvo teškoća u ponašanju, uključujući i u domenu instinktivnog seksualnog i roditeljskog ponašanja • Koliko je bebi važna odrasla osoba: procedura nepokretnog lica - film

9. Po čemu se razlikuje interakcija roditelj-beba kod sigurno i nesigurno vezanih roditelja? • “Osetljivost” i responzivnost: regulacija bebinih osećanja/potreba • Regulacija svojih osećanja • Ogledanje, “kontejnment”

10. Zaključak • Razlike u kvalitetu svakodnevne interakcije majka-odojče proizvode specifične razlike u • očekivanjima odojčeta od interakcije • stilu emocionalne regulacije (hiper/hiporegulacija) • sposobnosti integrisanja svojih iskustava i formiranju celovitog selfa • u načinu funkcionisanja mozga (lučenje neuropeptida, sazrevanje i funkcionisanje prefrontalnog korteksa, reaktivnost amigdale)

11. Pogled unapred: šta predviđa sigurna vezanost na uzrastu od 12 meseci? • Harmoničan odnos s roditeljima na predškolskom uzrastu (Thompson, 2008) – osnov za saradnju, usvajanje vrednosti i uspešniju socijalizaciju (Kochanska, 2002) • Kvalitetnije odnose s vršnjacima na predškolskom i školskom uzrastu – bolje socijalne veštine, manja usamljenost, šira mreža prijatelja i bolje korišćenje socijalne podrške (Anan & Barnett, 1999; De Mulder et all, 2000, Sroufe, 2005) • Osobine ličnosti i doživljaj sebe (veće samopoštovanje, samopouzdanost, pozitivan afekat, Sroufe, 2005; sposobnost da priznaju svoju nesavršenost (Cassidy, 1988; ). • Bolju emocionalnu regulaciju (konstruktivnije ispoljavanje gneva, uspešnije prevladavanje stresa) (Contreras et al, 2000; Gilliom, 2002; Kerns et al, 2007), bolje razumevanje osećanja, naročito negativnih i složenih, veću empatičnost (Steele et al, 1999) • Siguran/autonoman obrazac vezanosti u adolescenciji i u odraslo doba! (Minnesota Study of Risk and Adaptation from Birth to Adulthood, Sroufe, 2005 i dr.)

12. Šta je vezanost i zašto je važna?