460 likes | 639 Vues
Zakon komparativnih prednosti. 2 . predavanje, 24 . februar. I kolokvijum : 12 . i 13. april 2014 II kolokvijum: 24. i 25. maj 2014. merkantilisti. Merkantilisti su verovali da zemlja može da ostvaruje dobitke od međunarodne trgovine jedino na račun drugih zemalja.
E N D
Zakon komparativnih prednosti 2. predavanje, 24. februar
I kolokvijum: 12. i 13. april 2014 • II kolokvijum: 24. i 25. maj 2014
merkantilisti • Merkantilisti su verovali da zemlja može da ostvaruje dobitke od međunarodnetrgovine jedino na račun drugih zemalja. • Moja zarada – vaš gubitak
Merkantilisti • Str. 35 – u naslovu box-a piše Manove • a posle Tomas Mun (Thomas Munn) (1571–1641) • Igra sa nultom sumom? • Koliko jedan dobije, toliko drugi gubi
Obavezno - box 2.2 • Merkantilizam je živ i zdrav • 18. februar – NY times • Svuda - državamožedaimadobitodtrgovinesamonauštrbdrugihdržava • Dakle: treba ostvarivati suficit ili deficit?
Većinarazvijenih zemalja ograničavauvoz • poljoprivrednihproizvoda, • tekstila, • obuće, • Čelika • sa ciljem zaštite domaće zaposlenosti. • Istovremeno daju subvencije
Debata kao pre 200 godina • How Convincing Is the Case for Free Trade? • By UWE E. REINHARDT, is an economics professor at Princeton. • America’s Maligned and Misunderstood Trade Deficit
30-40 miliona ugroženih radnih mesta u SAD • Naučnici, • Mathematičari, • Radiolozi • operatori • Editori
Podsetnik • Uvoz ne smanjuje zaposlenost • Zašto? • Izvoz ne povećava zaposlenost • Zašto?
Pitanje: koja je zemlja najbogatija? • Primetite da su merkantilisti merili bogatstvo država količinom plemenitih metala – deviznim rezervama • A danas ...
Danasmerimobogatstvo • Fondovima kapitala, • dobrima i uslugama kao i • prirodnim resursima koji stoje na raspolaganjuza njihovu proizvodnju.
o Dohi • Šta bi se desilo kada bi ukinuli subvencije? • Hrana bi poskupela • CAIRNS bi se uključio u razmenu • Najsiromašnije zemlje bi tek tada stradale jer uvoze hranu... • Siromaštvo bi svakako poraslo
Adam Smit • Ukoliko jedna država • ništa nedobija • ili gubi, • ona će jednostavno odbiti da razmenjuje. • To je onaj indirektni dokaz o korisnosti
Malo toga je potrebno za uzdizanje zemlje od najnižeg oblika varvarstva do najvišeg obilja izuzev mira, niskih poreza i dobrog deljenja pravde – sve ostalo donosi prirodni poredak stvari
laissez–faire • najmanje moguće mešanje vlasti u ekonomski sistem Kontra-stav? Kejnz: na dugi rok, svi smo mi mrtvi
Smit – apsolutne prednosti • Ako se razmena vrši u odnosu 6Ž:6P • SAD ostvarujedobitod2P - tj. štedi ½ časaradnogvremena • I može jedinodarazmenjuje 6Žza4P
opšta formula4P< 6Ž < 30P, ukupna dobit: 26PSAD – štedi 2P, tj 30 minutaUK – štedi 24P, tj. 24:5h ~ 5h! to je 30P (6x5P) minus 6P=24P Ako su odnosi razmene 6Ž:6P 6 30
Greška u knjizi – str. 39? • Istih ovih šest časova mogu da proizvedu 30Ž u Ujedinjenom Kraljevstvu(6 časova puta 5 jardi platna po jednom času). • Treba - 30P
AdamSmit Rikardo 5
Dobitodrazmene • Međutim, mi još nismodokazali zakon • moramo da pokažemo da SAD hoće da razmenjuje sa UK • SAD bi bile ravnodušne u slučaju 6Ž:4P
Dobit od razmene • SAD sigurno ne bi trgovale ukoliko bi dobijale manje od 4P za 6Ž.
Primer Advokat kuca dva puta brže od svoje sekretarice • 100USD na sat advokatske usluge • 10 USD na sat kucanje • Advokat će biti na stvarnom gubitku od 80USD za svaki sat kucanja!!!
Razlog ovome je u tome štobi on uštedeo 20USD (pošto kuca dva puta brže od sekretarice) ali bi ostao bez zaradeod 100USD u advokaturi
Granice isplativosti 4P < 6Ž < 12P
Rastojanje između 12P i 4P (tj., 8P) predstavlja ukupne dobitke od razmene. • Ko dobija koliko? • SAD dobijaju 2P, UK – ostatak, tj 6 4P < 6Ž < 12P
Zadatak sa ispita • Ako za 1 sad rada zemlja A može da proizvede 3 jedinice robe X ili 3 jedinice robeY a zemlja B ima kapacitet za 1X ili za 3Y (rad je jedini input), a razmena se obavlja u odnosu 3X: 3Y, onda u razmeni zemlja ____ dobija ___jedinica robe ____. • Granice isplativosti • 3P < 3Ž < 9P Zemlja A Zemlja B 3 3 1 3
1Ž:2P 6Ž:4P
Troši razmenjuje Proizvodi samo platno Troši razmenjuje Proizvodi samo žito
Srbija • 1985. godine • Preporuka – restrukturirajte tekstil
Pozivajući se naTabelu 2.5 zasvakislučajodredite dali je mogućarazmenaiosnovuzarazmenu. 2. Kada bi se uspostavila cena 4ž:4P, koliko koja zemlja dobija?
4. * Slučaju B - SAD i UK razmenjuju4Žza4P (a) dobitak SAD?(b) dobitak UK? (c) oblast razmene? a)SAD dobija 1P, tj 20 min. b) UK dobija 4P, tj. 2h c) 3P < 4Ž < 8P.
Koji procenat razmene se zasniva na apsolutnim prednostima? • a. Čitava • b. Veći deo • c. Manji deo • d. Nimalo
Ovde se setite primera advokata i sekretarice • Koliko gubi advokat ako prekucava tekstove ako on na sat zaradjuje 1000$ • A sekretarica 100$ • A on kuca tri puta brže od sekretarice?
Roba u kojoj zemlja ima najmanje komparativno zaostajanje je roba u kojoj zemlja pokazuje: • a. Apsloutno zaostajanje • b. Apsolutnu prednost • c. Komparativno zaostajanje • d. komparativnu prednost
Ako zemlja A za 1 čas rada proizvede 3X ili 3Ydok zemlja B proizvede 1X ili 3Y : • a. Zemlja A komparativno zaostaje u X • b. Zemlja B komparativno zaostaje u Y • c. Zemlja A ima komparativnu prednost u X • d. Zemlja A zaostaje u oba proizvoda
U prethodnom zadatku važi: • a Px/Py=1 u zemlji A • b. Px/Py=1/3 u zemlji B • c. Py/Px=3 u zemlji B • d. sve navedeno je tačno
Ako u prethodnom zadatku imamo razmenu po relativnim cenama 3X:3Y • a. zemlja A je na dobitku od 2X • b. zemlja B je na dobitku od 6Y • c. zemlja A je na dobitku od 3Y • d. zemlja B je na dobitku od 3Y
Opseg uzajamno korisne razmene će biti : • a 3Y < 3X < 5Y • b. 5Y < 3X < 9Y • c 3Y < 3X < 9Y • d. 1Y < 3X < 3Y
. Ako u zemlji imamo 3X=3Y a u inostranstvu važi 1X=1Y • a. Neće biti razmene • b. Relativna cena je ista u obe zemlje • c. Relativna cena robe y ista je u obe zemlje • d. sve navedeno je tačno