1 / 41

- DIGITALNI FOTOAPARATI-

- DIGITALNI FOTOAPARATI-. DIGITALNI FOTOAPARATI. Mini računari koriste memorijske kartice umesto filma Digitalna fotografija. KATEGORIJE DIGITALNIH FOTOAPARATA. Kompaktni Standardni (bridge) Profesionalni (Digital Single Lens Reflex). PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA.

kita
Télécharger la présentation

- DIGITALNI FOTOAPARATI-

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. -DIGITALNI FOTOAPARATI-

  2. DIGITALNI FOTOAPARATI • Mini računari • koriste memorijske kartice umesto filma • Digitalna fotografija

  3. KATEGORIJE DIGITALNIH FOTOAPARATA • Kompaktni • Standardni (bridge) • Profesionalni (Digital Single Lens Reflex)

  4. PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA

  5. PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA • Kada svetlo prođe kroz objektiv, pada na fotosenzor; • Naponi, stvoreni u svakom pikselu, pretvaraju se u signale koji se pojačavaju na potreban nivo za njihovu obradu; • Vrši se pretvaranje signala u niz digitalnih podataka; • Uključenje interpolacije između susednih piksela koji su karakterisani određenom bojom.

  6. DELOVI DIGITALNOG FOTOAPARATA • Osnovni elementi digitalnih fotoaparata su: • objektiv, • zatvarač, • fotosenzor, • procesor slike, • ekran i • kućište sa komandama.

  7. OBJEKTIV • Od njega zavisi u najvećoj meri krajnji rezultat fotografije. • Osnovne oznake na objektivima nam govore kolika je svetlosna propusna moć objektiva i u kojim granicama se kreće (blenda), kao i žižna daljina sa svojim rasponom. • Od objektiva zavisi koliko možemo veliki kadar da napravimo kao i devijacije slike.

  8. OBJEKTIV • Fotografije sa iste tačke (udaljenost 5m) Objektiv 28, 35, 50, 80, 105, 200 mm

  9. OBJEKTIV • Različite razdaljine do predmetafotografisanja. 200mm iz približno 5m do 28mm iz približno 70cm

  10. OPTIČKI DEO • Otvor blende, veličinu otvora zapisujemo sa: • f/2.8, f/4, f/5.6, f/8, f/11, f16 itd.

  11. OPTIČKI DEO f/16 f/1.4 f/5 f/32 f/2.8 f/11

  12. ŽIŽNA DALJINA • Veoma bitna za snimanje zbog realnog doživljaja slike. Ona nam govori koji će predmeti biti oštri. • Predstavljena nizom koga čine brojevi, međusobno dobijeni množenjem sa korenom iz 2=1,41. Najčešći niz ovih brojeva je: 1,4 – 2 - 2,8 – 4 - 5,6 - 8- 11 – 16 – 22 - 32. • Što je broj manji, blenda se više otvara, u aparat ulazi više svetlosti i broj oštrih predmeta je manji.

  13. ŽIŽNA DALJINA • Na primer, broj 2 označava da će samo predmeti koji se nalaze na 2m ispred i iza fokusa biti oštri. Različite žižne daljine

  14. DUBINSKA OŠTRINA • Najlepše su fotografije koje liče na pravi doživljaj koji se stvara u našem oku. • Dubinska oštrina je efekat dubine prostora, tj. zamućivanje predmeta koji stoje van fokusa. • Postiže se podešavanjem ekspozicije i žižne daljine. • Da bi se izbegla mutnost, treba se fokusirati i izoštriti predmet koji je centar fotografije.

  15. DUBINSKA OŠTRINA • Ekspozicija (dužina snimanja) takođe utiče na otvor blende, a samim tim i na osvetljenje. • Veći otvor blende omogućava duže snimanje. Dubina na fotografiji

  16. KOMPONAVANJE DIGITALNIH FOTOGRAFIJA • Pri snimanju fotografije je najbitnije kadrirati baš onaj događaj koji snimamo, bez mnogo detalja u njegovoj okolini. Krupan kadar kao pravilno isticanje očiju

  17. ODABIR POZADINE • Za snimanje dobre fotografije, bitno je uhvatiti pravi trenutak. • Dobro je snimati više varijanti istog motiva, a kasnije izabrati najbolji. Loše i dobro odabrana pozadina

  18. PRIRODNO OSVETLJENJE • Najlepše fotografije se dobijaju pod prirodnom svetlošću. • Difuzno svetlo umekšava ivice i deluje prirodnije i dramatičnije. Različita prirodna osvetljenja

  19. EFEKTI PRI SNIMANJU • Pravilo trećina obezbeđuje harmoničnu kompoziciju. Simetrična i nesimetrična kompozicija

  20. EFEKTI PRI SNIMANJU • Prigušena svetlost daje dramatične tople tonove, dok jaka direktna svetlost hladi tonove. Hladno i toplo osvetljenje istog motiva

  21. FOTOELEKTRIČNI DEO • Senzor je uređaj koji meri fizičke veličine i pretvara ih u signale koje može očitavati čovek ili instrument. • CCD • CMOS • Foveon senzori

  22. CCD SENZOR • Najčešći foto senzor u digitalnim foto aparatima (Charged Couple Device). • 1969. Willard Boyle i George Smith (firma Bell Labs) • Danas se koristi samo kao optički senzor za digitalne fotoaparate i kamere.

  23. CMOS SENZOR • Complimentary Metal Okside Semiconductor • 1963. Frank Wanlass (firma Fairchild Semiconductor) • Senzor za svaki piksel omogućava da se podaci obrade u istom trenutku. • Ugrađuju se u bridge i DSLR fotoaparate.

  24. FOVEON SENZORI • Firma Foveon počela proizvodnju 2002. godine. • Očitava RGB na svakom pikselu. • RGB filteri smešteni jedan iznad drugog. Poređenje vrsta senzora: FOVEON i CCD/CMOS

  25. FORMATI DATOTEKA • Najčešći format je JPEG (Joint Photographic Experts Group). Pošto je JPEG format fajlova kompresovan on je i do 8 puta manji od nekompresovanih formata kao što su RAW i TIFF. • RAW fajlovi su veoma veliki i omogućavaju maksimalnu kontrolu i manipulaciju nad fotografijama uz specijalan kompjuterski softver koji se obično dobija uz kupljeni fotoaparat.

  26. FORMATI DATOTEKA

  27. MEMORIJSKE KARTICE • Fotografije na memorijskim karticama mogu se lako kopirati na računar i potom izbrisati. • Dostupne u raznim kapacitetima i raznim brzinama prenosa podataka. • Popularni tipovi memorijskih kartica su: • Compact Flash, • Memory Stick, • SD, • xD

  28. KORIŠĆENJE DIGITALNIH FOTOAPARATA • Oslobađati mesto na memorijskoj kartici. • Koristiti baterije koje se pune. • Koristiti čitač kartica. • Iskoristiti prednosti digitalnog zapisa. • Smanjiti upotrebu blica.

  29. POJMOVI VEZANI ZA RAD FOTOAPARATA • Piksel-osnovna jedinica informacije slike. • Svaki se piksel najčešće sastoji od tri komponente, a to su crvena (red), zelena (green) i plava (blue). Piksel je asocijacija na jednu fotoćeliju senzora. Geometrija pixela

  30. BROJ MEGAPIKSELA ZA DOBRU FOTOGRAFIJU • Senzor se sastoji od matrice elemenata osetljivih na svetlo. Množenjem vertikalne i horizontalne kolone dobijamo rezoluciju senzora. Tako senzor sa rezolucijom od 1280x1024 ima 1310720 piksela, tj. 1.3 MP. • Kvalitet fotografije najviše zavisi od objektiva. Rezolucija senzora nije toliko bitna. Bitnija je količina šuma koji stvara senzor, preciznost definisanja boje, fizička veličina senzora...

  31. DIGITALNA FOTOGRAFIJA • Prednosti digitalnih aparata: • memorijska kartica • mogućnost pregleda snimljenih fotografija na licu mesta • za štampanje potreban samo štampač • beleže se podaci o datumu i vremenu snimanja • služe i za kraće video zapise i zvuk

  32. KLASIČNA FOTOGRAFIJA • Prednosti analognih fotoaparata: • jeftiniji od digitalnih (još uvek) • sporije troše baterije • teže je izgubiti materijalne fotografije • nisu žrtve virusa ukoliko su loši medijumi na kojima se čuvaju • mogućnost praćenja osetljivosti filma • jači kvalitet

  33. POJAM TEMPERATURE BOJE • Razlike u boji belog svetla izražavaju se pojmom temperature boje (K). Što je temperatura boje viša, svetlo je bogatije plavom bojom, a što je niža, bogatije je crvenom. Odnosi se samo na belo svetlo. Dnevno svetlo Kućna svetiljka Korigovani beli balans

  34. KOREKCIJA TEMPERATURE BOJE • Može se uticati na boju svetla izborom izvora svetla koje daje željenu temperaturu boje ili stavljanjem obojenih filtera ispred reflektora. Filter za umetničku rasvetu pri dnevnom svetlu Filter za dnevno svetlo pri umetničkoj rasveti

  35. POJAM BALANSA BELOG Auto Sunčano Oblačno Volframova svetlost Fluorescentna svetlost

  36. UZROK CRVENIH OČIJU PRILIKOM SLIKANJA UZ FLEŠ • Kad se oko osvetli pod vrlo malim uglom u odnosu na osu objektiva, može se videti crvenilo koje nastaje usled osvetljenosti krvnih sudova sudovnjače. • Može se videti kada se zrak blica ili nekakvog drugog izvora svetlosti usmeri prema oku pod malim uglom da se isti zrak vrati pravo u foto aparat. • Kad se fotografiše sa aparatom koji ima ugrađen mali blic blizu objektiva. • Red eye reduction

  37. OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM • Rotacija slike za ugao : g (x,y) = f (xcos - ysin, xsin + ycos) • Izlazna slika često nije u području ulazne slike, pa se primenjuje translacija.

  38. OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM • Crop

  39. OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM • Promena osvetljaja(brightness) • Linearno menjamo sve vrednosti na skali sivog g (x,y) = k f (x,y) k= 1.2 original k= 0.5

  40. OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM • Promena kontrasta • Intezitete u području (low_in, high_in) ulazne slike transformiše u područje (low_out, high_out) u izlaznoj slici. • Može biti linearna ili nelinearna transformacija. +2.0 +1.0 +/-0 -1.0 -2.0

  41. HVALA NA PAŽNJI!

More Related