1 / 55

Lideri već probili led – ostali se razvijaju na imitacijama

Lideri već probili led – ostali se razvijaju na imitacijama Razvijeni imaju zastarelu infrastrukturu – ovi odmah idu na najbolju Produktivnost raste naglo pri prelasku radnika iz poljoprivrede u ind. Rast dohotka mladih povećava štednju i pumpa investicije . Sa padom ideja, moraju sami

linnea
Télécharger la présentation

Lideri već probili led – ostali se razvijaju na imitacijama

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Lideri već probili led – ostali se razvijaju na imitacijama • Razvijeni imaju zastarelu infrastrukturu – ovi odmah idu na najbolju • Produktivnost raste naglo pri prelasku radnika iz poljoprivrede u ind. • Rast dohotka mladih povećava štednju i pumpa investicije. • Sa padom ideja, moraju sami • Ponuda jeftinog rada presušuje • Sve više ljudi u uslugama, gde produktivnost ne raste • Trenutak konvergencije povlači se u budućnost • Isto se desilo Azijskim tigrovima, latinskoj americi, itd

  2. Poglavlja 8:Ograničenja u razmeni : carine• uticaj carine na potrošače i proizvođače• troškoviikoristiod carina u malojivelikojzemlji• optimalna carina iodmazda• značenjeivažnoststrukture carina

  3. slobodnatrgovinamaksimiziraautput u celomsvetui korisna je za sve zemlje.Zašto onda SVE zemlje uvode carine?

  4. obično ih zagovaraju interesne grupe unutarzemljekoje bi trebalodaimajukoristiodovakvihrestrikcija. • Senator Šumer – carine na SVU kinesku robu – 27% • Zašto nije prošlo?

  5. Ko ima veće carine • Razvijene zemlje, koje štite svoje najbogatije građane • Manje razvijene zemlje, koje tako štite svoje najbogatije građane • Svi

  6. Dokaz – carine u SAD, Japanu, itd…

  7. Carine u Brazilu, Meksiku, Koreji, Kini, Rusiji…

  8. Doha? • Razvijeni traže ... • Nerazvijeni traže.... • rezultat?

  9. VRSTE CARINA • AD VALOREM – 10% • SPECIFIČNA – po komadu • KOMBINOVANA

  10. Za bicikl od 100 i 200$

  11. Srbija • http://www.fcs.yu/srpski/zakon/CarinskaTarifa2008.pdf • http://www.e-customs.rs/srpski/zakon/CarinskaTarifa2008.pdf

  12. Uticaj carina na parcijalnu ravnotežu Efekat na potrosnju: -20: BN Efekat na proizvodnju:+10: CM Efekat na razmenu :-30x: BN+CM Efekat na budžet :+30$: MJHN, isti je jer je carina 1$ po jedinici uvoza Raste doma ća proizv. uvoz Sama proiz vodi uvozi

  13. Uticaj carine na potrošačev i proizvođačev višak Rast proizvođačevog viška usled carine Gubitak potrošačevog viška usled carine PX = 1, domaći proizvođači proizvode 10X i imaju OACV = 10$ prihoda. Sa carinomi PX = 2$, oni proizvode 20X i imaju OGJU = 40$ prihoda. Od ukupnog porasta od30$ (AGJC + VCJU) u prihoda proizvođača, VCJU = 15$ (neosenčena površina ispodkrive SX između 10X i 20X) predstavlja prirast njihovih troškova proizvodnje, dokostali deo (osenčena površina AGJC = 15$) predstavlja porast rente ili proizvođačevogviška.

  14. Troškovi i koristi od carine Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60 Carina – MJHN = 30 RENTA ili proizvođačev višak- AGJC = 15 Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10

  15. carina vrši 2 vrste preraspodele dohotka • Od potrošača - domaćim proizvođačima proizvoda (koji dobijaju višu cenu) • od faktora koji je u zemlji relativno obilan ka faktoru koji je u zemlji relativno redak (koji proizvodi uvozne proizvode)

  16. Deljenjem gubitka potrošačevog viška sa brojem radnih mesta koja susačuvana • u industrijizahvaljujućicarini (ilinjojekvivalentnojstopizaštite) možemodaizračunamotroškovepojednomsačuvanomradnommestu

  17. Gubitakblagostanja isto je što i trošak zaštite putem carina (CJM + BHN na Slici 8.3).

  18. troškovi očuvanjasvakog radnog mesta u proizvodnji gumene obuće - 122.000$ (208 milionadolarapodeljenosa 1.705 sačuvanih radnih mesta) – a proizvođačev dobitak – 55000 usd = + +

  19. Ali procene pokazuju da je društvo platilo čak 750.000 USD za svako radno mesto koje je sačuvano u industriji čelika. “Daćemo vam otpremninu u iznosu od 750.000 USD—ne godišnje, već samo jednom—u zamenu za obećanje da nikada više nećete tražiti posao u čeličani.

  20. Možete li da zamislite jednog jedinog radnika koji bi odbio ovu ponudu? Zar to nije dovoljan dokaz da je naš sadašnji metod očuvanja radnih mesta u čeličanama sulud?” Blinder (1987).

  21. Zašto ljudi u to ne veruju • ljudi pridaju “…beskonačno veliki značaj” vestima o izgubljenim radnim mestima zbog konkurencije iz inostranstva, • a “nulti značaj ” daje radnim mestima koja su otvorena zahvaljujući međunarodnoj razmeni”.

  22. Stopa efektivne zaštite • nominalnacarinskastopavažnazapotrošače • (jeronaukazujekolikoje cenafinalnogproizvodaporaslausledcarine), • efektivnacarinskastopa je važnazaproizvođače • jeronaukazujekolika je stvarnazaštitakoja se pružazadomaćuobraduproizvodakomekonkurišeuvoz.

  23. PRIMER • vunaod 80$ • cenaodela u uslovimaslobodnetrgovine 100$ • Državanamećeuvoznucarinuod 10 % • Cenaodelazadomaćepotrošačetadaćebiti 110$. • Od toga, 80$ predstavljauvezenuvunu, • 20$ je domaćadodatavrednost, • a 10$ je carina • aliodgovaraefektivnoj • carinskojstopiod 50 procenatajersuefektivnecarineobračunatenadomaćunovododatuvrednostodela (tj., 10$/20$ = 50 procenata).

  24. Uopštavanje i ocena teorije efektivne zaštite • Naravno, nominalna carinska stopa može biti veoma varljiva i ne daje čak ni okvirnuideju o stepenu stvarne zaštite

  25. „kaskadna” struktura carina • većina industrijskih zemlja ima sa veoma niske ili nulte carinena sirovine sve više i višestope što je stepen obrade veći • Ova „carinska eskalacija”čini da je stopa efektivne zaštite finalnog proizvoda sa uvezenim inputima mnogo veća od nominalne

  26. Kaskadna struktura

  27. kodprocenestepenazaštite • stopaefektivnezaštite je definitivnosuperiorna u odnosunanominalnucarinskustopu • iigrala je ključnuulogutokomUrugvajskerundepregovora o trgovini

  28. Analiza carine u maloj zemlji pomoću opšte ravnoteže • Potrošačićemoratida plate 2$ zajedinicuproizvoda X, bezobziradali je proizvodizuvozailije proizveden u zemlji

  29. Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu X, bez obzira da li je iz uvoza ilije domaća proizvodnja • domaćiproizvođačimogudakonkurišuuvozusvedoksu u stanjudaproizvode X pocenikojanijevećaod 2$. • cena robe X ostaje 1$ svedok se posmatrazemljakaocelina.

  30. Jošćemopretpostavitida • vlada male zemljekoristicarinskeprihodeda bi subvencionisalajavnupotrošnju (kaošto je školstvo, policija, itd • Zašto – puna preraspodela – građani ništa ne gube

  31. Sa proizvodnjom u tački F i potrošnjom u tački H’, zemlja izvozi 30Y za 30X posle uvođenja carine (nasuprot 60Y za 60X pre uvođenja carine). Slobodna trgovina Slobodna trgovina • Uz uvoznu carinu od 300 procenata za proizvod X, PX/PY = 4 • pa će se zemlja vratiti sa proizvodnjom i potrošnjom u tačku A, tj. • u autarkiju

  32. StoperSamuelson • porastrelativneceneproizvoda (na primer,usledcarine) • Dovodi do rastaceneonog faktora • koji se intenzivnokoristi u proizvodnji • tog proizvoda.

  33. Carine dovode do seljenja u tačku F Ekspanzijaproizvodnje X (R – intenzivnogproizvoda) zahtevavećuproporcijuR/K Kao posledica toga w/r raste, Prema tome, carinanaproizvod X u Zemlji 2 povećavazaraduR (oskudnogfaktora u zemlji). Mehanizam u zemlji 2

  34. nacionalni dohodak je smanjen usled carine

  35. smanjenje zarada vlasnika kapitala premašuje dobitke rada pa zemlja kao celinagubi. Postoji deadweight loss - A smanjen je zato što---

  36. Zemlja gubi, ali - • kada mala zemlja u kojoj je K obilanfaktor, poputŠvajcarske,nametnecarinunauvozR - intenzivnogproizvoda • To je razlogzaštosindikati u industrijskimzemljama u opštemslučajupreferirajuuvođenje carina. W raste!!!!

  37. Velika zemlja Kada zemlja nameće carinu, njena kriva relativne ponude se, za iznos carine, pomera i rotira ka osi na kojoj se meri uvozni proizvod. Promena blagostanja Zemlje 2 zavisi od neto efekta boljih odnosa razmene, ali manjeg obima razmene

  38. Meclerov paradoks • U neobičnomslučajukada carina smanjuje, a ne povećava, relativnucenuuvezenogproizvoda • dohodakoskudnogfaktoratakođeopada

  39. Optimalna carina i odmazda • Optimalna carina je onacarinskastopakojamaksimiziranetokorist • razlikeizmeđupoboljšanjaodnosarazmenezemljei • Pogoršanja usled smanjenjaobimarazmene

  40. Međutim, odnosirazmene trgovinskog partnera se pogoršavaju blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje. Kao rezultat toga trgovinski partner će najverovatnije pribeći odmazdi i sam će nametnuti optimalnu carinu.

  41. Grafički prikaz StolperSamjuelsonove teoreme za zemlju 2 Uvodi se carina na x Proizvodi se više x A manje y Sada se upotrebljava više kapitala po jedinici rada Produktivnost rada raste Dohodak raste

  42. Pretpostavimo da je zemlja smanjila uvoznu carinunasirovinskematerijaleipoluproizvode,ali ne i na gotove proizvode. Kakav će to efekat imati na stopu efektivne zaštite u zemlji?

  43. Dali je zaIndijuverovatnijedaograničiuvozR– intenzivnihiliK – intenzivnihproizvoda? Zašto? • Koji je verovatan uticaj ovoga na raspodelu dohotka između rada i kapitala u Indiji?

More Related