1 / 54

Pažnja mišljenje metakognicija

Pažnja mišljenje metakognicija. Zašto je bitno da upoznamo onoga ko uči? Šta bi trebalo da znamo o njemu? Kako da ga upoznamo?. Kad je spreman za učenje? Učenje ili razvoj? Gotovost za u čenje . Kako se razvija, sazreva – norme Kakve su mu sposobnosti? Kako ga motivisati?

lixue
Télécharger la présentation

Pažnja mišljenje metakognicija

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Pažnja mišljenje metakognicija

  2. Zašto je bitno da upoznamo onoga ko uči? Šta bi trebalo da znamo o njemu?Kako da ga upoznamo? • Kad je spreman za učenje? Učenje ili razvoj? Gotovost za učenje. • Kako se razvija, sazreva – norme • Kakve su mu sposobnosti? • Kako ga motivisati? • Kakvo mu je predznanje? • Kakva su njegova uverenja kako se uči? • Kakve su druge važne pretpostavke učenja: pažnja, pamćenje, zaboravljanje

  3. Pronađite T

  4. Pronađite T

  5. L L L L L L L L Pronađite tamno plavo slovo

  6. L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L L Pronađite tamno plavo slovo

  7. Pronađite vertikalno T

  8. Pronađite vertikalno T

  9. Pronađite vertikalno T

  10. Pronađite vertikalno T

  11. T L T T T T L L L L Pronađite tamno plavo slovo L

  12. T L T T L L L L L L T L L T L L T T T T L L T T L L L T T L L L T L L T L L L L T L L T L T L T L L L L L T T Pronađite tamno plavo slovo L

  13. Šta se dešava? • Koje sve promenljive ste uočili? • Kakve pravilnosti ste uočili?

  14. Šta je pažnja? • Definicija • Pažnja je proces kojim um bira među mnogim stimulusima koji napadaju čula • Mentalna usmerenost i usredsređenost na određeni mali broj bitnih elemenata koji imaju središnje mesto u svesti • Dopušta samo nekim info da dodju do svesti • Slični pojmovi koji su povezani: • Budnost • Koncentracija • Selektivnost • Kontrola

  15. Pažnja nas usmerava • Mi nismo sazdani tako da pasivno slušamo i gledamo već AKTIVNO. • Na različite načine se orijentišemo ka stimulusu (celim telom, “pustimo uvo”). • Možemo da usmerimo pažnju na određenu lokaciju bez obzira da li naše oči gledaju ili su uši okrenute ka tom mestu.

  16. Kako se prepoznaje pažnja kod druge osobe? • Okretanje tela i upravljenost čulnih organa prema objektu pažnje • Povećana napetost mišića • Ubrzano disanje • Povećana cirkulacija krvi u mozgu • Širenje zenica

  17. Osobine pažnje • Selektivnost – filter koji pušta samo neke informacije • Raspoređivanje pažnje – više stvari istovremeno, jedno je u fokusu a ostalo u fonu (Julije Cezar) • Prebacivanje, fleksibilnost – po volji je premeštamo (teško/lako, brzo/sporo, opasnost) • Postojanost /nepostojanost - fluktuacija(prelako/preteško, dosadno, besmisleno, zavisi od uzrasta) • Stepen pažnje – koncentracija • Obim pažnje – broj prostih utisaka i stimulusa (max 4 figure, 6 slova, 8 brojeva ili tačaka. Ukoliko su elementi organizovani, povećava se njihov broj) • Namerna (voljna) i nenamerna - “efekat koktel zabave”

  18. Koktel parti efekat

  19. Koktel parti efekat

  20. Zadatak 1

  21. Pažnja- činioci: • Veličina draži • Intenzitet draži (jak zvuk, jaka boja) • Kontrast, neočekivana promena (stari auto na ulici, crveni kaput) • Ponavljanje draži • Prestanak i početak neke stimulacije (pauza u govoru, rotaciono svetlo) • Kretanje draži (zato se neke životinje ukoče) • Fizičko i psihičko stanje subjekta (neprijatelji pažnje) • Emocije, potrebe, vrednosti, stavovi, želje, očekivanja

  22. Zadatak 2

  23. Mišljenje Homo sapiens- misleći čovek

  24. Određenje • U širem smislu: svaka mentalna aktivnost (sećanje, predstavljanje, maštanje): • “Mislim na naše letovanje u Budvi” • “Mislim da je vreme za ručak” • “Mislim kako bi sada bilo lepo sedeti na Adi i pijuckati kafu”. • U užem smislu: Mišljenje je cilju usmereno operisanje simbolima (predstavama, pojmovima, rečima). Omogućava prevazilaženje perceptivno datog i uviđanje opštih svojstava pojava i suštinskih veza među njima. • Oblasti u kojima se ispoljava mišljenje: • Rešavanje problema, cilj: nalaženje rešenja • Suđenje i donošenje odluka, cilj: od niza mogućih alternativa odabrati najbolju moguću • Zaključivanje, cilj: na osnovu činjenica doneti odgovarajući zaključak • Stvaralaštvo, cilj: svoriti nešto novo, originalno i vredno

  25. Kako se prepoznaje da druga osoba misli? • Koji su spoljni znaci mišljenja?

  26. Mišljenje i govor • Govor je ne samo sredstvo komunikacije nego i sredstvo mišljenja, razvijen u funkciji sporazumevanja u zajednici • Pojam je glavni instrument uopštavanja i mišljenja • Kulturne razlike u iskustvima vode razlikama u jeziku, a one dalje uobličavaju način opažanja i konstruisanja sveta i subjektivne stvarnosti • Primer Helen Keler

  27. Faze rešavanja problema • Identifikacija problema • Sposobnost za otkrivanje problema zavisi od više činilaca: od bogatstva starog iskustva, intelektualnih sposobnosti i navike da se pitamo »zašto« i »kako«. • Primer: deca • Primer: Gaus • Sužavanje problema: definisanje teškoće • Direkcija (model traganja, mentalni set): implicitne ili eksplicitne pretpostavke i način pristupa problemu. U skladu s pretpostavkama definišemo teškoću problema i u tim okvirima tragamo za rešenjem. • Direkcija nas ograničava u traganju za rešenjem i može dovesti do fiksacije za neuspešnu strategiju • Primer: Dunkerov eksperiment (funkcionalna fiksacija) – poluotvorena kutija za igle, nekoliko šibica i sveća • Javljanje hipoteze • “Aha doživljaj” • Proveravanje hipoteze

  28. Gausovo uočavanje problema • Gaus (Karl Fridrih Gaus) je rano pokazao svoju matematičku darovitost. Poznata je anegdota koja kaže da je jednom prilikom Gausov učitelj zadao da se saberu svi brojevi od 1 do 100, verovatno da bi "zaposlio učenike". Na njegovo veliko iznenađenje, Gaus (koji je tada imao 7 godina) odmah je doneo svoj rezultat: 5050. Evo kako je mladi matematičar to rešio: Posmatrajući niz 1,2,3,4,...,97,98,99,100, čije je članove trebalo sabrati, uočio je izvesnu zakonitost: kada spari 1 i 100, 2 i 99, 3 i 98, i tako dalje, uvek dobije zbir 101. Takvih parova ima tačno 50. Otuda je traženi zbir jednak 50×101 = 5050. Ovaj postupak nazvan je „Gausov postupak“.

  29. Veštine rešavanja problema u matematici i prirodnim naukama • Razumevanje matematičkog rečnika (npr.šta je polje) • Razumevanje tablica i grafikona (npr. da rečima opišu problem prikazan grafički) • Prepoznavanje obrazaca u osnovi pojedine vrste zadataka, npr. obrazac zadatka i poznavanje postupka rešavanja • Treba poučavati rešavanje problema u konkretnim životnim situacijama, a tek potom simbolički prikazati problem i izvesti matematičku operaciju

  30. Faze stvaralačkog mišljenja • Priprema (preparacija) • Prikupljanje informacija o problemu, definisanje, prvi pokušaji rešavanja problema, skiciranja umetničkog dela • Inkubacija • Mirovanje, nebavljenje problemom. Suština: slabljenje prvobitne direkcije što omogućava da se na neki često beznačajan povod uoči mogućnost sagledavanja problema na nov, originalan način • Iluminacija (inspiracija/nadahnuće) • Proveravanje (verifikacija )

  31. Vrste mišljenja • Konkretno (realističko) operiše simbolima, predstavama stvarno postojećih objekata, bića, događaja, uvažava zakone stvarnosti i logike, usmereno otkrivanju objektivno postojećih veza, pojava – apstraktno operiše apstraktnim pojmovima, idejama koje nisu zasnovane na perceptivno datom • Imaginativnooperiše predstavama pojava i događaja stvorenih imaginacijom, relativno nezavisno od stvarnosti, pod uticajem subjektivnih činioca • Deduktivno – induktivno • Konvergentnoje dosledno, sistematično i logično u traganju za jednim valjanim rešenjem problema – divergentno (stvaralačko) se odlikuje produkcijom velikog broja hipotetičkih odgovora, rešenja • Diskurzivno (verbalno) je zasnovano na pojmovima i postupnim misaonim operacijama – intuitivno je skokovito, zasnovano na malom i nedovoljnom uzorku podataka • Slikovno – verbalno – simboličko

  32. Koje vrste mišljenja se angažuju u toku učenja biologije?

  33. Metakognicija mišljenje o mišljenju

  34. Sada ćemo se upoznati se sa uverenjima, znanjima, doživljajima vezanim za mišljenje i učenje. • Za efikasno učenje veoma su važna UVERENJA (Rozentalov eksperiment, samopotvrđujuće loše proročanstvo, – nizak akademski self-koncept)

  35. Prvo vežba Kako se zove? • Autor knjige Roman o Londonu • Glavni glumac u filmu Kum 1 • Tri severne države nastale raspadom Sovjetskog Saveza

  36. Lumpovanje neženja • Jednenedelje se pet neženjadogovorilodazajednovečeraju pet puta, odponedeljka do petka. Dogovorilisu se daće Era propustitivečeru u petak, zbogodlaskanavenčanje u drugomgradu, nakome se nadaodaćeuhvatitimladinupodvezicu. Jedan neženja se zove Aca.Svakineženja je jednoveče bio domaćin u restoranuposvomizboru. Upotrebitesledećečinjenicedabisteutvrdilikoji je neženjakada bio domaćinikojuhranusujeli:Kosta je bio domaćin u sredu.Momcisujeli u tajlandskomrestoranu u petak.Bora, kojiprezireribu je pristaodabudeprvidomaćin.Dejanih je vodionaroštilj, veče pre negoštoih je jedanodmomakaugostiopicom.

  37. Dan Domaćin Hrana Ponedeljak meksička Utorak Sreda Četvrtak Petak Aca Rešenje (opis puta dolaska do rešenja)

  38. Popuni kvadrat 5x5 sa preostalim brojevima od 1 do 25, tako da suma svakog reda, kolone i obe dijagonale bude 65. Svaki broj može se iskoristiti samo jednom. 11 7 1 25 21 Magični kvadrat

  39. Definicija metakognicije (MC) • Bukvalan prevod je kognicija o kogniciji ili znanje o znanju. • Metakognicija je svest o sopstvenom kognitivnom aparatu i načinu na koji on deluje (Meichenbaum). MC je mišljenje višeg reda koje podrazumeva aktivnu kontrolu nad kognitivnim procesima kao što su: mišljenje, shvatanje, rešavanje problema, učenje itd.

  40. Metakognitivna znanjaFlavel (Flavell, 1979), 3 vrste MC znanja • Znanje o opštim strategijama za učenje i mišljenje • Znanje o zadatku koje uključuje kontekstualno i kondicionalno znanje: znanje o uslovima pod kojima ove strategije mogu biti korišćene; znanje o potencijalima i granicama do kojih ove strategije mogu biti efikasne • Znanje o sebi (svojim jakim i slabim stranama)

  41. Metakognitivna znanja, na primer: • O različitim strategijama čitanja udžbenika • O strategijama za praćenje i proveru razumevanja pročitanog. • Kako se pamti najbolje neki materijal • Kako se rešava neki problem, šta je cilj- šta je sredstvo. • Kako se zaključuje, izvodi zaključak • SADA VI NAPIŠITE NEKOLIKO SVOJIH OPŠTIH STRATEGIJA u učenju ili mišljenju ili rešavanju problema

  42. Znanja o zadatku i uslovima • Kako se razvijaju ovi samouvidi i samoregulacija otvara se pitanje uslova i vremena kad koju strategiju valja primeniti • Na primer, situaciona znanja za rešavanje problema u pojedinim kontekstima (na času, određenom tipu testa ili tipu životnih situacija i sl). • Znanje o “What” i “How” se širi i na znanja “When” i Why” • SADA VI NAPIŠITE NEKOLIKO SVOJIH ZNANJA O ZADATKU ILI O USLOVIMA OD KOJIH ZAVISI KOJU STRATEGIJU ĆETE PRIMENITI

  43. Znanje o vlastitim slabim i jakim stranama • Uvid da već zna neki deo gradiva koje bi trebalo naučiti iz udžbenika. Ovaj uvid ih može voditi ka tome da promene svoj pristup zadatku tako da prilagode način ili vremenski interval za čitanje. • Uvid u svoju zainteresovanost su za tu temu . • Uvid (znanje) da zadaci sa multiplim izborom traže samo rekogniciju, prepoznavanje tačnog odgovora, ne pravo prisećanje informacija kao što se zahteva na esejskim zadacima, Ova vrsta metakognitivnog znanja može uticati kako će se spremati za ispit • SADA VI NAPIŠITE NEKOLIKO ZNANJA O SVOJIM JAKIM STRANAMA KAD UČITE ILI REŠAVATE PROBLEM

  44. Još neki aspekti metakognicije, mimo znanja • Do sada smo govorili o : svesti (ZNANJIMA) o sopstvenom kognitivnom funkcionisanju, njegovim karakteristikama, moćima i ograničenjima; • Ima još: SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJI (metakognitivna iskustva) koja proizlaze iz promena ili privremenih teškoća u kognitivnom funkcionisanju; • I još: STRATEGIJE (VEŠTINE) PRAĆENJA I UPRAVLJANJA sopstvenom kognicijom i ponašanjem.

  45. Metakognitivne strategije za uspešno učenje

  46. Efikasno učenje - strategije 1) Postaviti konkretan cilj bolje više manjih ciljeva, manji ciljevi bi trebalo da vode ka većem cilju 2) Postaviti konkretan vremenski rok za ostvarenje podciljeva i cilja. (napravite popis i precrtavajte) 3) Osigurajte sebi nagrade iza svake faze

  47. Metakognitivni doživljaji • Odgovor je na vrh jezika • Doživljaj lakoće učenja • Doživljaj toka učenja • Doživljaj blizine cilja • Osećanje da znam • Uverenosti u ispravnost odgovora • Zbunjenost • Kolebanje • Strepnje od verovatnog neuspeha • Zadovoljstva dobro obavljenim poslom • Doživljaj da je nešto skoro zapamćeno • Aha-doživljaj

  48. Metakognitivne veštine • planiranje podrazumeva donošenje odluka o vremenu koje će se posvetiti određenom zadatku, koje strategije će se koristiti, kako započeti, koje izvore iskoristiti, kojim redosledom ići, šta preskočiti, a čemu se detaljno posvetiti... • praćenje predstavlja stalnu svest o tome kako napredujemo. Ono podrazumeva postavljanje pitanja kao što su: Da li sve ovo ima smisla?, Da li prelazim suviše brzo?, Da li sam dovoljno učio? • evaluacija podrazumeva donošenje procena o procesima i ishodima razmišljanja i učenja. Da li treba da promenim strategiju?, Da li treba da potražim pomoć?, Da li za sada treba da odustanem?, Da li je ovaj rad završen?

  49. Svest o: Doživljaji: Strategije: • ograničenosti ljudskih kapaciteta (u pogledu pažnje, pamćenja, učenja) • tome šta utiče na naše rešavanje problema (npr. lakše je zapamtiti uređen, nego neuređen niz) • karakteristikama zadataka (npr. šta je mogući izvor teškoća) • mentalnim stanjima sebe i drugih • (suviše sam umoran/na da bih sada mogla ovo da rešim) • odgovor na vrh jezika • lakoće učenja • toka učenja • blizine cilja • osećanja da znam • uverenosti u ispravnost odgovora • trenutne zbunjenosti • kolebanja • strepnje od verovatnog neuspeha • zadovoljstva dobro obavljenim poslom • da je nešto skoro zapamćeno • aha-doživljaji • prepozn. problema • def. prirode problema • “kako da...” • izbor koraka u rešavanju problema • Prvo ću da... • izbor strategije ...pa ću tako sve dok... • raspoređ. resursa Sad je trenutak da se malo više potrudim. • nadgledanje toka rešavanja • evaluacija rešenja Ovo nije baš najbolje...

More Related