290 likes | 522 Vues
АФРИКА – одлике и политичко-географска подела. Проф. Мирослав Маркићевић. Порекло назива Африка. Берберско племе Афри Име Африке проистекло је из првог утиска који је њен сахарски део остављао на блиске азијске и европске суседе од феничанског афар (прашина),
E N D
АФРИКА – одлике и политичко-географска подела Проф. Мирослав Маркићевић
Порекло назива Африка • Берберско племе Афри • Име Африке проистекло је из првог утиска који је њен сахарски део остављао на блиске азијске и европске суседе • од феничанског афар (прашина), • грчког апхрике (без хлада) или • латинског априца (сунчано).
Величина и географски положај Африке • Површина: 30,3 милиона km2 (20% светског копна); • Број становника: 1,1 милијарда (15% светског становништва) • Пресеца га екватор – по средини у правцу географске ширине • Најсевернија тачка – Бели рт, Рас бен Сака (Тунис) - 37°N • Најјужнија тачка –Иглени рт (ЈАР) - 35°S • Најзападнија тачка – Поант дез Алмади (Сенегал) - 17°W • Најисточнија тачка – рт Хафун (Сомалија) - 16°Е
Најсевернија и најјужнија тачка Африке Бели рт (Тунис) Иглени рт (ЈАР)
Најзападнија и најисточнија тачка Африке Поант дез Алмади (Сенегал) Рт Хафун (Сомалија)
Контрасти Африке Басен Конга Пустиња Сахара
Контрасти Африке Депресија Катара Килиманџаро, 5895 m н.в.
Најстарије државе у Африци – Стари век Египат Картагина
Најстарије државе у Африци – Стари и Средњи век • Експанзије: • Римског царства, • Византије, • Арапа, • Отоманске империје.
Средњевековне државе у Африци • У старом веку постојала су царства у данашњем Судану и северном делу Етиопије. • Од обале Индијског океана до средишњег Зимбабвеа више хиљада монументалних камених рушевина непознатог порекла сведочи о старој цивилизацији и државности. • У западној и централној Африци постојало је више великих средњовековних држава и градова-држава на океанској обали или на раскрсницама караванских путева.
Колонизација Африке • Освајање Африке прво су почеле Португалија и Шпанија, али су дугорочнију колонијалну поделу учиниле углавном Француска и Велика Британија. • Последице колонијализма биле су огромне и највише се огледају у масовном уништвању становништва, одвођењу милиона робова и експлоаацији ресурса. • Једине две слободне државе у 19. веку биле су Либерија (основали је ослобођени робови из Америке) и Етиопија, а средином 20. века још Египат и ЈАР. • Распад колонијализма и стварање нових држава од 1960-их година донело је још једну важну и далекосежну последицу – наслеђене су колонијалне границе, међу којима су многе биле праволинијске.
Савремена политичка карта Африке • Острва Мајот и Реинион у западном делу Индијског океана су тзв. прекоморски поседи Француске; • Атлантска острва Асенсион, Света Јелена и Тристан да Куња припадају Великој Британији; • архипелаг Мадеира је у поседу Португалије; • Канарска острва, Сеута и Мелиља на северноафричкој обали Медитерана припадају Шпанији. • Постоје бројне спорне територије и међународно непризнате творевине: • Западна Сахара, која се бори за самосталност, а Мароко је сматра својом територијом; • Сомалиленд, на северу Сомалије, од 1991. године је самопроглашена република; • нерешено је питање дуж египатско-суданске границе кроз Нубијску пустињу...
Савремена политичка карта Африке Настанак Јужног Судана и друге спорне територије у Судану „Афричко пролеће“, демонстранти на Тргу Тахрир, Каиро
Савремена политичка карта Африке • Последња велика колонија која је стекла независност била је Намибија (1991.). • Еритреја се отцепила од Етиопије и стекла међународно признање 1993. године, а после дугог грађанско-верског рата Јужни Судан од Судана (чланица УН од 2011. године). • Читава Африка је и данас политички нестабилна, изложена државним ударима, међуетничким сукобима и интервенцијама ранијих колонијалних метропола. • Упоследњој деценији 20. века у Руанди је беснео рат између народа Хуту и Тутси, са више стотина хиљада убијених цивила; • У Тунису, Либији и Египту 2011. године покренут је талас револуционарних политичких промена и конфликата (тзв. Арапско пролеће), укључујући и војну интервенцију европских сила (у Либији); • УМалију се 2013. године у унутрашњи конфликт умешала Француска, некадашњи колонијални господар; • У земљама Гвинејског залива постоје стални сукоби међу многобројним народима, муслиманима и хришћанима, различитим политичким групама... Позадина те нестабилности често су природна богатства и настојања ванафричких сила да их контролишу. • НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ
Савремена политичка карта Африке • У Африци постоји 54 међународно признате државе. • Оне могу да се групишу у пет политичко-географских региона: • Северну или медитеранску Африку (арапске земље), • Западну Африку (углавном бивше француске колоније), • Централну Африку (од континенталног Чада, до приатлантске Анголе), • Источну Африку (махом бивше британске колоније) и • Јужну Африку (ЈАР, Намибија, Боцвана, Свази и Лесото). Ова подела је условна јер у неким случајевима не уважава физичко-географске, етно-верске и економско-географске принципе.
Савремена политичка карта Африке
Подела држава Африке према величини територије
Подела држава Африке према броју становника
Подела држава Африке према обалику владавине и државном уређењу • У Африци постоји три парламентарне монархије (Мароко, Лесото и Свазиленд), а у осталим државама облик владавине је републикански. • Неке републике у називу имају верску одредницу (Исламска Република Мауританија) или арапски етнички предзнак (Арапска Република Египат). • Државно уређење је углавном унитарно, али постоји и неколико федерација – Нигерија, ЈАР, Танзанија, Етиопија и Комори.