МОТИВИСАТИ АКТИВНОСТ ученика

1. МОТИВИСАТИ АКТИВНОСТ ученика ...наставник би требао бити само навигатор и мотиватор а ученик агилни експериментални пилот у лету ка знању...

2. У складу са емпиријским налазима, указано је на извесне препоруке за рад са неуспешним ученицима (Dunn, 1995). • Честе могућности за покретљивошћу. Када уче градиво и усваjају нове вештине ученици имају потребу да се осећају комфорно. Степен удобности (комфора) зависи од опажања средине у којој уче. У том смислу, могућност кретања на часу, насупрот пасивног седења, може бити подстицајна за даљи рад и учење.

3. У складу са емпиријским налазима, указано је на извесне препоруке за рад са неуспешним ученицима (Dunn, 1995). • • Могућност избора. Наставници би требало заједно са ученицимада идентификују најбоље начине за усвајање новог и сложеног градива. Неки ученици боље памте када нешто видеили чују (аудио и визуелни типови), док код неких других манипулсањепредметима поспешује памћење (тактилни или кинестетски типови). Неуспешни ученици имају тенденцију слабог аудио памћења, па би давањекратких објашњења могло бити корисно у усвајању новог градива. Неуспешни ученици који имају визуелних проблема радије уче уз помоћ слика, графикона, симбола, него из уџбеника или других писаних извора.

4. У складу са емпиријским налазима, указано је на извесне препоруке за рад са неуспешним ученицима (Dunn, 1995). • Примена разноврсних извора подучавања. Када је заступљенфронтални облик рада неуспешни ученици остварују значајно боље постигнуће уколико је наставников стил предавања комплементаран сањиховим преферираним стиловима учења. Узраст и постигнуће утичуна оријентацију ученика за рад у пару или групи. Неуспешни ученици, који раде у пару са вршњацима који имајувисок мотив постигнућа, остварују боље резултате него када раде самиили са наставником.

5. У складу са емпиријским налазима, указано је на извесне препоруке за рад са неуспешним ученицима (Dunn, 1995). • Време учења. На настави у преподневним сатима, већина децејош није у потпуности будна, само је физички присутна начасу, што представља ометајући фактор учења. Утврђеноједа мање од 30% ученика основних школа (у Америци) спада у групуоних који могу да уче ујутро, док се за велику већину може рећи да су»ноћне птице«. Значајан је податак да већина деце има највећи приливенергије током касног преподнева или у раним поподневним сатима(између 10:30 и 14:30).Наставницима се препоручује да организују испитивања и оцењивања ученикау овом интервалу. На бази ових сазнања, родитељима се саветује даподстичу децу да уче у оно доба дана када имају највећи приливенергије.

6. У складу са емпиријским налазима, указано је на извесне препоруке за рад са неуспешним ученицима (Dunn, 1995). • Коришћење глобалног или аналитичког когнитивног стила. Какосе појединац концентрише и памти зависи од његовог когнитивног стила. Неки ученици лакше уче када им се информације презентују парцијално, корак по корак. За друге, учење је олакшано ако им се првоизложи концепт у целини а потом се концентришу на детаље. Постоје иони којима је учење лакше када се градиво презентује уз употребу хумора или анегдота блиских њиховом искуству.

7. Bleuer (Bleuer & Walz, 2002) је идентификовала факторе који су повезани с ученичким жељама и способностима за учење. направила је саветодавни модел у који јеукључила: • очекиване вредности, • самоефикасност, • научена беспомоћност, • интерни и екстерни локус контроле • и елементе атрибуционе теорије

8. Модел почиње упознавањемса улазним(INPUT) варијаблама које су организоване у три целине: • (1) екстерневаријабле (породица, заједница, вршњаци, школа и наставници, методеучења, тежина задатака); • (2) когнитивне варијабле (менталне способности и ставови, ученичко предзнање, искуство после учења, вештине, стилови учења) и • (3) афективне варијабле (диспозиције, психолошки развој, вредности и циљеви, покретљивост)

9. основне ПРЕПОРУКЕ Наставницима се препоручује да • имају реално висока очекивања од ученика; • прилагоде захтеве ученичким потребама; • буду одговорни и развијајупозитивне ставове према ученицима; • укажу на вредности наставнихпредмета; • прослеђују непосредне задатке и дају повратне информације о раду; • користе модел континуираног прогреса: • организујуфлексибилне групе базиране на ученичким потребама, а оцењивање ирегруписање базирају на ученичком напретку (Bethani et al., 1995).

10. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Jigsaw Grupni Projekti – od svakog člana grupe se traži da završi neki deo zadatka, kad svaki član ima završen svoj dodeljeni zadatak delovi se mogu spojiti da bi se formirao završeni projekat. Na primer, na času geografije se mogu grupisati i svakoj grupi dodeliti zemlja pa se pojedincima u grupi dodeliti da razmatraju ekonomiju, političku strukturu, etničku strukturu, zemljište ili klimu ili folklor dodeljene zemlje. Kad svaki učenik završi istraživanje grupa se ponovo formira da bi završila svestrani izveštaj. Na času ekologije svaka grupa može da istražuje različite oblike stvaranja električneenergije (nuklearna, na fosilno gorivo, hidroelektrična itd) Potom se grupa ponovo formira tako da ima eksperta u jednom obliku stvaranja električne energije. Tada prionu na odbranu i zastupanje svojihzaključaka.

11. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Igranje uloga – Ovde se od studenta traže da "odigraju" ulogu. Time bolje razumeju koncepte i teorije o kojima se diskutuje. Verzije igranja uloga mogu ići od od jednostavnih (npr, "Šta bi radili ako nacista dođe na vaša vrataa vi krijete jevejsku porodicu na tavanu?") pa do kompleksnih. Kompleksno igranje uloga može uzeti oblik predstave (u zavisnosti od vremena i resursa) na primer učenici koji proučavaju antičku filozofiju mogu da rekonstruiraju suđenje Sokratu. Korišćenje različitih izvora (npr, Platonovih dijaloga, Sokratovog suđenja od Stonea i Aristofaneovog), timovi studenata mogu pripremiti tužbu i odbranu Sokrata po pitanju kvarenja omladine i izdaje, svaki tim može predstaviti svedoke (na primer ograničen brojem učesnika u dijalozima) da bi uzgradili slučaj i pripremiti pitanja za unakrsno ispitivanje.

12. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Panel Diskusije -Panel diskusije su naročito korisne kad se od učenika traži da predstave ili daju izveštaj kao način uključivanja celog odeljenja u prezentaciju. Grupama učenika je dodeljena tema za istraživanje i od njih se traži da pripreme prezentaciju (ovo se može kombinovati sa metodom jigsaw). Od svakog učenika se očekuje da pruži kratku prezentaciju pre nego što se "publici" omoguće pitanja. Ključ uspeha je pažljivo biranje tema i davanje dovoljno uputstava da bi bili sigurni da su spremni za prezentacije. Takođe pripremite "publiku" davanjem različitih uloga. Na primer, ako učenici predstavljaju rezultate svojih istraživanja o nekoliko oblika energije možete nekim studentima dati ulogu zabrinutog za okolinu, transportnih službenika, zamenika itd.

13. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Debate -Zapravo varijacija prethodne metode, formalne debate obezbeđuju efikasnu strukturu za prezentaciju na času kada se predmet lako deli u suprotna gledišta ili Za/Protiv. Učenici su podeljeni u debatne timove, date su im pozicije da brane pa su upitani da predstave argumente za podršku svoje pozicije na dan prezentacije. Suprotnom timu treba dati mogućnost da opovrgnu argument(e) i odobri se vreme da originalni predstavljači odgovore na pobijanje. Ovaj format je naročito koristan u razvijanju veština argumentovanja (pored podučavanja sadržaja).

14. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Preteoretski intuitivni kviz -Učenici često po zadatku zapisuju sve što je instruktor rekao i na kraju dana ili kursa piaju "zašta ovo služi?" Da bi izbegli ovakva pitanja i da bi se učenici zainteresovali za temu pre početka lekcije instruktor može dati kviz kojem je cilj da identifikuju i procene sopstvene poglede/znanje. Primer ovog je dug "tačno Netačno" upitnik dizajniran da bi učenici počeli da misle o teoriji morala koji uključuje izjave poput "Zapravo nema tačnih odgovora na pitanja o moralu" i "Šta god društvo misli da je moralno ispravno je zapravo moralno ispravno". Nakon što su studenti pojedinačno odgovorili na pitanja dajte im da uporede odgovore u parovima ili u malim grupama i diskutuju o onim odgovorima o kojima se ne slažu. Ova tehnika se takođe može koristiti za procenu znanja studenta o predmetu pre ili posle poređenja lekcije. Poznat "Popis koncepta sile" koji je razvio Hestenes za merenje razumevanja sile i pokreta je drugi dobar primer ovoga.

15. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Pazli/Paradoksi -Jedan od najkorisnijih načina da ulovite intuicije učenika na zadatu temu je da je predstavite sa paradoksom ili pazlom koji uključuje koncept(e) teme i da sami tragajuza rešenjem. Primoravanjem učenika da sami razrade stvar bez rešenja autoriteta uvećavate mogućnost da oni mogu kritički da procene teorije kad budu kasnije predstavljene. U naučnim poljima možete predstaviti eksperimentalne podatke koji izgledaju kao kontradiktorni delovi teorije koja je upravo predstavljena ili koristiti primere koji izgledaju kao da imaju svojstva koja podržavaju dve suprotne teorije. Grupisanje učenika u parove omogućuje mnoge prednosti grupnog rada a oni imaju priliku da navedu sopstvena mišljenja, da čuju druge, da razviju argumetativne veštine itd bez administrativnih "troškova" grupnog rada (vremena provedenog u raspoređivanju ljudi u grupe, vreme časa koje se koristi za "grupisanje" itd). Takođe parovi onemogućuju da studenti izbegnu učestvovanje čime svaka osoba učestvuje.

16. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Upoređivanje/deljenje beleški -Jedan od razloga što su neki učenici slabi je što nemaju dobru veštinu hvatanja beleški. Odnosno možda pažljivo slušaju ali ne znaju uvek šta da zapišu ili imaju rupe u beleškama zbog kojih će biti zbunjeni kad se vrate na beleške da bi učili ili pisali zadatak. Jedan od načina da se izbegnu neke od ovih zamki i da bi učenici dobro ovladali hvatanjem beleški je da ponekad uporede beleške. Instruktor može da prekine predavanje odmah nakon prelaženja preko bitnog koncepta i da raži da učenici uporede beleške popunjavajući rupe u sopstvenim beleškama. Ovo je naročito korisno u uvodnim predavanjima dizajniranim za predmete koji nisu glavni ili za učenike sa posebnim potrebama. Kad jednom učenik uvidi važnost dopunjavanja sopstvenih beleški sa beleškama drugih verovatno će nastaviti sa tom praksom i van časa.

17. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ • Kooperativne Grupe u učionici -Postavite pitanje na kojem će se raditi u svakoj kooperativnoj grupi pa se krećite po učionici odgovarajući na pitanja i postavljajući dalja pitanja ostavljajući grupama zadatak itd. Nakon odgovarajućeg vremena za diskusiju grupe tražite da učenici dele tačke diskusije sa ostatkom odeljenja.. • Aktivne sesije obnavljanja -U traditionalnim sesijama obnavljanja na času učenici bi trebalo da postavljaju pitanja a instruktor da odgovara na njih. Učenici tada provode vreme u kopiranju odgovora umesto da misle o gradivu. U aktivnoj sesiji obnavljanja instruktor postavlja pitanja a učenici ihobrađuju u grupama. Od učenika se traži da pokažu svoja rešenja celoj grupi i diskutuju o razlikama između predloženim rešenjima.

18. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Rad na tabli-Na mnogim časovimanastavnici/instruktori imaju tendenciju da pregledaju domaće ili podučavaju tehnike rešavanja problema tako što ih sami rešavaju. Zbog toga što učenici nauče više tako što sami rade umesto da samo gledaju - ovo verovatno nije optimistički scenario. Umesto ilustrovanja rešavanja problema dajte učenicima da sami reše probleme tako što ih zamolite da izađu na tablu u malim grupama da bi rešili problem. Ako nema dovoljno prostora na tabli oni ipak mogu rešavati probleme u grupi koristeći papir i olovku ili računare ako je dostupan odgovarajući softver.

19. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ Sve prethodne metode treba učestalo kombinovati međusobno (da bi nastavni proces bio zanimljiviji) ali i sa metodom Procena rada drugog učenika-Od učenika se traži da završe individualni domaći zadatak ili kratak rad. Na dan kada treba da predaju rad studenti predaju kopiju instruktoru na procenu i jednu kopiju svom partneru. Partner se može odrediti tog dana ili se učeniku dodeljuje partner za rad tokom određenog perioda. Svaki učenik potom uzima rad partnera i u zavisnosti od prirode zadatka da kritičke povratne informacije, standardizuje ili procenjuje argumente, ispravlja greške u rešavanju problema ili u gramatici itd. Ovo je naročito efikasan način poboljšanja pisanja učenika.

20. неке ИНТЕРЕСАНТНЕ МЕТОДЕ lanac znanja - treba pripremiti kartice, po jednu za svakog učenika. Na kartici je sa jedne strane odgovor a sa druge strane pitanje, ali to pitanje i taj odgovor nisu povezani (tj. taj odgovor nije odgovor na pitanje sa poleđine). Postoji jedna kartica samo sa pitanjem (ona započinje lanac) i jedna kartica samo sa odgovorom (ona završava lanac). Pri osmišljavanju kartica važno je voditi računa o tome da su svi odgovori pripremljeni, na pitanja koja izaberete za sistematizaciju gradiva,  različiti kako se ne bi javilo više učenika na jedno pitanje. Ovde je moguće uneti i poene, negativne za pogrešan odgovor a pozitivne za tačan, pa recimo podeliti odeljenje u dve grupe i proglasiti i pobednika na kraju. Dobro je i nagraditi pobednika nekom adekvatnom nagradom.

21. ХВАЛА НА ПАЖЊИ... УКОЛИКО ИМАТЕ ПИТАЊА – НЕ ОКЛЕВАЈТЕ ДА ИХ ПОСТАВИТЕ... ову презентацију и остале корисне материјале можете преузети са рачунара (фолдер МОТИВАЦИЈА АКТИВАЦИЈЕ УЧЕНИКА)

22. ПОЈМОВИ • ОДРЖИВИ РАЗВОЈ • ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ • ЕКОНОМСКА КРИЗА • ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ • ГЕОМЕТРИЈА • ПОЕЗИЈА • СИСТЕМ ХЕМИЈСКИХ ЕЛЕМЕНАТА • АЛАТИ – ОРУЂА • ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ • ЗДРАВА ИСХРАНА

23. КОРИСНИЦИ УСЛУГЕ • Бројно одељење, неколико напредних остали средњи, нема посебних потреба, бучни, недисциплиновани, постоје звезде... • Бројно одељење, група ученика (скоро трећина) који показују проблеме у учењу, тихо и мирно одељење без истакнутих чланова... • Мало одељење, већина напредних, пар са посебним потребама, не држи их место... • Мало одељење, већина средњих, нема изразито напредних, дисциплиновани, неколико истакнутих чланова • Одељење нормалне дистрибуције, већи део ученика дисциплинован, група ученика (махом напредних) бучни остали невидљиви...

24. опште КАРАКТЕРИСТИКЕ група • немотивисани • незаинтересовани • уморни • ненавикли на самосталан рад • ненавикли на групни рад • не поседују довољно предзнања • не разумеју значај теме • сиромашан речник • мали фонд функционалних знања

25. ТО је било све... ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ВАША ЕВЕНТУАЛНА ПИТАЊА ГРУПЕ ИМАЈУ 20 МИНУТА ЗА РАД...