SEEDI КОНФЕРЕНЦИЈА НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И СТАНДАРДИ Јован Крстић

4. КРИМИНАЛИТЕТ МРЖЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРЕ(СЛОБОДА ОКУПЉАЊА И УДРУЖИВАЊА ПО ЕВРОПСКОЈКОНВЕНЦИЈИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА) SEEDI КОНФЕРЕНЦИЈА НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И СТАНДАРДИ Јован Крстић South East European Prosecutor Advisory Group

5. HATE CRIME & PROTECION OF CULTURE(FREEDOM of PEACEFUL ASSEMBLY and FREEDOM OF ASSOCIATION by the PRINCIPLES of EUCHR) SEEDI CONFERENCE NEW TECHNOLOGIES AND STANFDARDS DIGITALIZATION OF NATIONAL HERITAGE Jovan Krstic South East European Prosecutor Advisory Group

6. УставРепублике Србије забрањује она удружења чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка и кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивања расне, националне и верске мржње (одредба члана 55. ст. 4. Устава).

7. ИНЦИДЕНТИ ПОВРЕДЕ ЉУДСКИХ ПРАВА Увези чл. 11. Европске конвенције о људским правима и основним слободама гарантована је слобода мирног и неометаног окупљања (по одредби чл. 54. Устава) ова права су повређивана бројним инцидентима

8. Дефиниција појам „инцидент“ који се разликује од термина „кривично дело“ јер не обухвата само радње извршења неког евентуално извршеног кривичног дела (у току инцидента) од стране припадника било које организације или појединца, већ означава сваки догађај који се може оценити од стране жртава или дугих грађана као хомофобичан или трансфобичан.

9. Појавни облици инциденатаподсећају на време идеолошке нетрпељивостисанкције према колективитетимаИЗАЗОВ ЗА ПРЕВОСУЂЕ

10. Теоријско разматрање законодавних решења да се сада нађу још боља законодавна решења посебно за кривична дела која у садашњим условима немају етичку подлогу јер нису у складу са стандарима Европске конвенције о људским правим

11. ТЕОРИЈСКИ ОСНОВ РЕФОРМЕ МАТЕРИЈАЛНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА Обликовање садашњег типа кривично правног система је резултат већег утицаја политичких прилика које су постојале у једнопартијској држави, а мање резултат стваралачке примене правне теорије, а што се пропорционално пренело и у вишепартијску државу тзв. дезидеологизација кривичног права након 1953. године, није била тако велика или је идеологизација била све више и више прикривана све до нашег времена

12. ЗНАЧАЈ ИЗМЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ВОЉЕ ЗАКОНОДАВЦА У области материјалног кривичног права, политичка воља законодавца се споро мењала, нарочито за кривична дела против уставом гарантованих права и слобода, против службене дужности, као да се ради о непроменљивим и незаменљивим кривичним делима, као да се њихова примњна никада неће довести у питање У оваквој, својеврсној идеолошкој побожности, у теорији кривичног права и у судској пракси, протекао је читав крај 20. века. У ВРЕМЕНУ ДОГМАТСКЕ НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ испољавања снажне политичке воље законодавца да мења процесно и материјално кривично право када то заиста жели, политичка воља није необуздана у систему владавине права и да правна наука треба даоцени да нека одредба Кривичног законика ЈОШ УВЕК ТРЕБА ДА СЕ УСКЛАДЕ са Европском конвенцијом о људским правима

13. Негативна искуства У ВРЕМЕНУ ДОГМАТСКЕ НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ, Длазило је до компромитацијама јавне тужбе по основу политичке, економске и сваке друге секташке мржње или дискриминације у прошлости ЗАКЉУЧАК да законодавцу помгнемо да дефинисањем кривичних дела омогући потпунија заштита људска права гарантована Уставом Републике Србије пре свега у животно најважнијој сфери - у привреди

14. Људска права и слобода тржишта Од неслобода у економском животу генеришу се неслободе, ауторитарност и насиље у политичком и друштвеном животу. У том и таквом привредном животу обични грађани, мали и средњи предузетници, тешко добијају слободу развоја и банкарске кредите, плаћају мито и рекет, принуђени су да раде под монополом великих компанија, итд. Зато поједине државе које се сусрећу са сличним проблемима врше законодавне интервенције ради ослобађања тржишта. Људска права и тжишна економија као речи немају много везе, али се кроз смисао снажно повезују. Прави изазов законодаваца је да да учине да тржиште ради за сиромашне. То значи да се у свакодневном животу убирају плодови добро обликованих и непристрасно примењених прописа и закона. Ово је тај циљ о коме сво време брину браниоци људских права и алтернативна адвокатура

15. ПОМЕРАЊЕ ЗОНЕ ИНКРИМИНАЦИЈЕ у овој области материјалног кривичног права тенденција је да се зона инкриминације сужава на корпус људских права и слобода грађана гарантованих Уставом злоупотребе дражавних службеника у односу на душтво и државу и на саму службу све више препушта дисциплинском (прекршајном) кажњавању курс модерног законодавства које настоји да смањи репресију у друштву, а да повећа обавезе субјеката на пољу превенције криминалитета.

16. При образлагању наших захтева пред Уставним судом користимо појмом инцидента повреде људских права, а не кривичним делима или другим ужим појмом, да би описали неуставно деловање ових криминалних група ова врста криминалитета споро увршћује у домаће законодавство одређени инцидената треба да буду уврштени у зону инкриминације, јер се већ увелико налазе у зони недозвољених радњи према Европској конвенцији о људским правима и одредбама Устава Републике Србије које штите та људска и грађанска права и слободе

17. ПЕРСПЕКТИВЕ • Случајеви ксенофобијехомофобије итрансфобијесе тек са реформом материјалног кривичног права уврштавају у зону инкриминације, али се већ увелико налазе у зони недозвољених радњи према Европској конвенцији о људским правима и одредбама Устава Републике Србије • Kривично сегони оно што у европском праву представља агравантне факторе (расна, верска или национална мржња и нетрпељивост. насиље према малолетницима и немоћним лицима), али исекташка мржња на основу сваке друге разлике међу људима. • Инциденти према LGBT популацији су раније ретко пријављивани, а још ређе кривично прогоњени јер су претходно уподобљавани класичним кривичним делима насиља у Кривичном закону,

18. HATE CRIME

19. Криминалитет мржње Први пут употребљен у службеним документима ОЕБС-а на састанку Министарском Савета у Мастрихту 2003. године, а по концепту који је усвојен од земаља чланица ЕУ на састанку посвећеном хуманитарним димензијама безбедности у Женеви од 19. 07. 1991. године (Report of the OSCE Meeting of Experts on National Minorities). Данас у свету само у Канади и САД је јасно дефинисан (Hate Crime) У неким земљама још увек се овај криминал законски дефинише и плански сузбија (Crime and Disorder Act 1998, Football Offences Act 1999, Велика Британија), док остале државе земље, попут наше, немају кривично-правни концепт криминала мржње, али ипак, различито реагују на изазове ове врсте криминала и инциденте који се само делимично налазе у зони инкриминације (СР Немачка, Словачка и др.).

20. Радна дефиниција ове врсте криминала према документима Канцеларије за демократске институције и људска права - Office of the Democratic Institutions and Human Rights – ODIHR

21. Два елемента а) Свако кажњиво дело, укључујући и дела против личности или својине, код којих су жртве, предуслови и циљеви извршења дела бирани због њихове стварне или претпостављене (уображене) везе, прикључења, сродности, подршке или чланства у некој групи. б) Група може бити заснована на заједничким карактеристикама својственим њеним члановима, а које су стварне или уображене као такве по основу припадању раси, групацији народа, националности или етничком пореклу, као и језика, боје коже, религије, пола, доба старости, физичког или менталног хендикепа, полне орјентације, политичког и било ког другог опредељења.

22. А ИМОВИНА И КУЛТУРНА ДОБРА? в)Повређује се уставно право на имовину гарантовано у чл. 58. Устава, јер кажњива дела против имовине не подразумевају само својину на материјалним добрима, већ својину на цивилизацијским добрима једног народа (интелектуалном својином, културном баштином и др.), а све под привидом да се та добра штите. нарочито значајно да се као продукт криминала мржње јавља културни геноцид, у историји познат као пратећи у освајачким походима, а који се криминал практикује од стране припадника организација врше насиље над нашим друштвом у свом његовом богатству различитих цивилизацијских вредности (на пример, оријенталних или византијских итд) и културних вредности (на пример, језик, писмо, књижевност, однос према сакралним вредностима и др).

23. Дискриминисане групе LGBT популације је само једна карактеристика индивидуалности, тако да се грађани могу суочити и са другим облицима предрасуда, дискриминације и мржње према њима. Ова групација људи је своја људска права почела јавно да штити од демонстрација организованих у бару “Stoonwall Inn“ у Њу Јорку од 27-28. 06. 1969. њихова права гарантована међународним конвенцијама, посебно Европском конвенцијом о људским правима и Пактовима о људским правима, као једнака другим истоврсним основним правима човека и грађанина

24. Говор мржње је посебан елемент дискриминације, јер постоји морална и законска обавеза у комуникацији која прописује да је свако обавезана на пристојно обраћање и да пази на језик који употребљава у односу на потенцијалне жртве повреда људских права.

25. Изгон је појам који означава субтилан појавни облик повређивања Уставом гарантованих права и за који сматрамо да је неопходно да суд има у виду када је реч о специфичном виктимолошком приступу у разматрању уставности и законитости поступања оних који јавно изражавају мржњу према LGBT популацији. Изгон или издвајање (eng. “outing”) припадника ове популације из других конвенционалних друштвених колективитета

26. НОВЕ НОРМЕ КАЗНЕНОГ ПРАВА треба да се прилагоди цивилизацијској потреби смањења репресије у друштву. Тако да са једне стране, у биће кривичних дела не би улазиле повреде неких законом заштићених права у делу у коме се радњама насилника не повређује дати јавни интерс дефинисан као „Corpus iuris“, односно није могло доћи до угрожавања тих високих вредности у већем обиму (како би се то инкорпорирало у прекршајно право и растеретило кривични прогон од багателних дела у овој области, ради растерећења кривичног прогона), док би се са друге стране, увели нови облици и агравантни фактори који би насилнике у јавном и политичком животу државе и организација које врше јавна овлашћења извргли много строжијој осуди него што је то случај по садашње

27. Примена агравантних фактотора мржње трансформација главе кривичних дела против уставног уређења и безбедности државе и утицајна остала кривична дела, па и дела против службене дужности посебно би се тешко кажњавао мотив мржње (не само верске, националне и расне) у виду секташтва, политичке мржње, ксенофобије, хомофобије, трансфобије, мржње према социјално неинтегрисаним или хендикепираним скупинама. и ако се ради о повреди Уставом и законом заштићених интереса грађана и њихових организација, а која повреда подразумева постојање мржње, јавно испољавање мржње при извршењу ових кривичних дела треба да буде најтеже санкционисано

28. Хвала на пажњи jovankrstic80@gmail.com