1 / 14

Platni promet sa inostranstvom

Platni promet sa inostranstvom. JS. Pojam platnog prometa sa inostranstvom. Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju. Obavljaju ga banke koje su ovlašćene za ove poslove.

merry
Télécharger la présentation

Platni promet sa inostranstvom

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Platniprometsainostranstvom JS

  2. Pojam platnog prometa sa inostranstvom • Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju. • Obavljaju ga banke koje su ovlašćene za ove poslove. • Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zaključujuposebne sporazume o međusobnoj saradnji. • Takvim sporazumomizmeđu banaka se uspostavlja poslovni korespodentski odnos a takvebanke se nazivaju korespodentske banke.

  3. 0 • U domaćem platnom prometu – zakonsko sredstvo plaćanja je nacionalna valuta. • U međunarodnom platnom prometu – ne postoji zakonsko sredstvo plaćanja (osim ako nije reč o određenoj uniji). • Koja se valuta koristi u međunarodom plaćanju? • U međunarodnom platom prometu potrebna je saglasnost učesnika u platnom prometu o tome koje će se sredstvo plaćanja koristiti. • Do II svetskog rata – doba zlatnog standarda. • Od II svetsko rata – konvertibilnost valuta.

  4. Pojam konvertibilnosti • Konvertibilnosti- sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu . • Postoje dva koncepta konvertibilnosti: • Klasičan – javlja se u novčanim sistemima zlatnog standarda. Predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za zlato, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni zlata (zlatno doba). • Savremeni – javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu. • Postoje dve vrste valuta: konvertibilne (čvrste) i nekonvertibilne. • Konvertibilnevalute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće svetske valute (npr. USD, EUR, GBP, CHF, ). • Nekonvertibilne su one koje gube na vrednosti u odnosu na robu i usluge kao i one iz zemalja sa inflacijom većom od 50% mesečno.

  5. Kratka istorija konvertibilnosti

  6. Kao sredstva plaćanja u međunarodnom prometu koriste se:

  7. Plaćanje konvertibilnom valutom(EUR, USD, CHF, GBP) • Plaćanja se obavljaju: • Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj) • Prenosom sredstava preko deviznih računa. • Preduzeća i banke treba da na svojim računima imaju dovoljan iznos i povoljnu strukturu konvertibilnih sredstava za svoje poslovanje. • Preko deviznog tržišta obavljaju zamenu domaće valute (RSD) za stranu valutu. • Važno pitanje: u kojoj valuti će biti ugovoreno plaćanje? • Izvoznik nastoji da se obaveza iskaže u valuti za koju misli da će JAČATI, a uvoznik bi više voleo da to bude valuta koja će GUBITI na vrednosti. • Javlja se RIZIK deviznog kursa. • Rizik je veći kod dugoročnih deviznih poslova, a manji je kod kratkoročnih i deviznih poslova koji se odmah realizuju.

  8. Podela deviznih poslova: • Promtni ili spot poslovi – devizni poslovi koji se obavljaju odmah po ugovaranju. • Terminski poslovi – devizni poslovi kod kojih se kupoprodja deviza unapred ugovara i vrši po unapred utvrđenom deviznom kursu, bez obzira na to kakav će kurs biti u momentu stvarne kupoprodaje.

  9. Primer nekih konvertibilnih valuta http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/ondate.html

  10. Plaćanja u sintetičkim ili kompozitnim valutama: • Specijalna prava vučenja (SDR) nisuvalutanegoobračunskajedinica. • To je obračunskavrednostkoja se dobijanaosnovuvrednostikorpa valuta: evra, funte, jenaidolara. • Plaćanjase vrše u nacionalnimvalutamaali premanjihovomparitetu u odnosuna SDR. • Cilj: da se oscilacije pojedinih valuta ublaže u okviru korpe valuta, koja određuje vrednost SDR (kao kompozitne valute) • Koriste je zemlje članice MMF: • Za državna plaćanja • Sredstva obračuna kako bi se izbegao ili smanjio kursni rizik valuta

  11. EURO - € • Od 1. januara 1999. funkcioniše evropska Ekonomska i monetarna unija – EMU. • Uvodi se jedninstvena valuta za 11 zemalja – Evro : Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksenburg, Portugal, Španija, Irska, Austrija, Finska. • Evro počinje da se koristi u međunarodnim plaćanjima 1. januara 2002. • Pre evra, koristila se evropska novčana jednica- EKI (European currency unit ECU). • Danas EU ima 27 članica.

  12. 0

  13. Klirinški sporazum • Poseban oblik međunarodnih plaćanja. • Nastaju u vreme velike svetske ekonomske kroze ‘30tih godina XX veka. • Najširu primenu imala su u socijalističkim zemljama i u ZUR. • Vezana su za plaćanja koja se koriste između dve ili višezemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. • Zemlje ugovaraju obračunsku valutu u kojoj iskazuju međusobna dugovanja i potraživanja, a plaćanja vrše u nacionalnoj valuti. • Vrste: • 1. dvostrani (bileateralni) • 2 višestrani (multilateralni).

  14. Pitanja • Šta je rizik deviznog kursa? • Kakva je razlika između promtnih i terminskih deviznih poslova? • Kada počinje sa radom evropska Ekonomska i monetarna unija – EMU? • Kada je uveden jedinstven novac EVRO? • Šta su klirinški sporazumi? • Šta su specijalna prava vučenja?

More Related