html5-img
1 / 21

ФИЗИКА

ФИЗИКА. Предраг Савић psavic.wikispaces.com. Мало математике ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА. “ Квадрат над хипотенузом, то зна свако дете, једнак је збиру квадрата над обе катете.” c 2 = a 2 + b 2 a 2 = c 2 - b 2 b 2 = c 2 - a 2. Једнакостранични троугао (углови од 30 O и 60 O ). 3 0 O.

mikasi
Télécharger la présentation

ФИЗИКА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ФИЗИКА Предраг Савић psavic.wikispaces.com

  2. Мало математикеПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА “Квадрат над хипотенузом, то зна свако дете, једнак је збиру квадрата над обе катете.” c2= a2 + b2 a2 = c2-b2 b2 = c2-a2

  3. Једнакостранични троугао(углови од 30O и 60O) 30O 60O 60O

  4. Једнакокраки правоугли троугао(угао од 45О) c a a

  5. ПРАВОУГЛИ ТРОУГАО  + =90О хипотенуза катета катета

  6. ОСНОВНИ ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНИ ЗАКОНИ a0=1 a1=a a10x b10y=ab10x+y 10-x 10x-y y=ay 10xy 10x=10 10x-1=100 10x-2=0,1 10x+1=0,01 10x+2… 4108+2 109= =4108+2 10108= 4108+20108=24108

  7. Децимални префикси

  8. ФИЗИКА У облику у којем је данас изучавамо починје да се развија у XVI и XVIIвеку: Галилео Галилеј (1546-1642) Исак Њутн (1643-1727) Предмет физике Материја је све што постоји. Она постоји објективно, независно од наше свести, а опажамо је путем чула. Супстанца је градивна материја природе. Физичко поље је посебно стање око тела које се карактерише силама. Физика изучава: Најопштије особине и структуру материје Најопштије облике промене материје, односно кретање; Правила по којим се поједина кретања одвијају и по којима су природне појаве међусобно повезане. Задатак физике је да проучи и објасни све природне појаве.

  9. ЕКСПЕРИМЕНТ И ТЕОРИЈА Проучавањепојава у посебноприпремљеним и контролисанимусловима, називасефизичкиексперимент(оглед). Скупсистематизованихсазнања о одређенојгруписроднихпојава, њиховојповезаности и узајамнојусловљеностиназивасефизичкатеорија. Физикаје, дакле, експериментална и теоријсканаука. ФИЗИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ Запроучавање и описивањесвојставатела и појава у физицикористесефизичкевеличине. Физичкавеличинасеизражавакаопроизводбројчане вредности(чистиброј) и одговарајућејединицемере: а = {a}[a], са {a} означенабројчанавредност, са [a] представљамернујединицуза физичку величинуa.

  10. Основне физичке величине

  11. Изведене физичке величине Осталефизичкевеличинесуизведенепомоћуседамосновнихвеличина и зовусензведеневеличине. Њиховејединицесеизражавајупомоћуосновнихјединица.

  12. СКАЛАРНЕ И ВЕКТОРСКЕ ФИЗИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ Физичкевеличинекојесупотпуноодређенебројномвредношћу и одговарајућоммерномјединицомназивајусескаларневеличинеили, скалари. У групутаквихвеличинаспадају, например: дужина, површина, запремпна, температура, маса, време, рад, енергијаитд. Физичкeвеличинeкојe супотпуноодређена правацем,смером,бројном вредношћу (интензитетом) и одговарајућом мерном јединицом, називасевекторскевеличинеиливектори. Таквевеличинесу, например: брзина, убрзање, сила, импулситд.

  13. Векторисенајчешћеозначавајумалим писаним латиничнимсловимасахоризонталномстрелицомизнадслова. Например: (брзина), (убрзање), (сила) итд. Векторисемогуозначавати и надругеначине. Вредност (интензитет) вектораозначавасеистимсловимабезстрелица, например: v (интензитетбрзине), а (интензитетубрзања), F (интензитетсиле) итд., илистављањемсимболаодговарајућегвекторамеђудвепаралелнецрте, например: ||, ||, || и слично. Једнаки вектори Упоређивање вектора Супротни вектори Вектори који су једнаки по интензитету, али и не по правцу и смеру Колинеарни вектори Пројекција вектора

  14. ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА Сабирање вектора 1. Правилопаралелограма.Векторе сводимо на заједнички почета, над њима конструишемо паралелограм и резултујући вектор је дијагонала паралелограма из заједничког почетка. 2.Правилополпгона (надовезивање вектора). На крај првог вектора надовезујемо почетак другог, на крај другог почетак трећег, .... Резултујући вектор добијамо спајањем почетка првог и краја последњег вектора.

  15. задаци

  16. ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА Одузимање вектора 1. Правилопаралелограма.Векторе сводимо на заједнички почета, спајамо њихове крајеве и резулујући вектор је усмерен ка вектору од којег одузимамо. 2.Правилополпгона (надовезивање вектора). Сводисенасабирањеакосеима у видудефиницијасупротногвектора.

  17. ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА Множење вектора скаларом Производскалара k и вектора, симболично k,дајерезултаткојизависиодвредности k: 1) Акоје k = 0, тадаје k= (нултивекторчијијеинтензитетједнакнули, а правац и смернеодређени). 2) Заk ≠0, имамо: а)kимаистиправацкаовектор; б)смерkјеистикаосмервектораза k > 0, а супротанодсмеравекторазаk < 0. 3) Интензитетвектора kједнак јепроизводуинтензитетавектора и модула (апсолутневредности) скалара k.

  18. ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА РАЗЛАГАЊЕ ВЕКТОРА Разлагањевекторасводисенаконструкцијупаралелограмачијаједијагоналапозната (дативекторкојисеразлаже). Будућидаможемоконструисативеомамногопаралелограмасаједнакомдијагоналом, тајзадатакимабесконачномногорешења. Дабизадатак о разлагањусилабиоодређен, тојестдабиимаосамоједнорешење, осимсилекојасеразлажепотребнојезнати и правцекомпоненатанакојесеонаразлаже. Обичносеузимајуправцикојизаклапајуугаоод 90°.

  19. ХВАЛА НА ПАЖЊИ !!!

More Related