SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 7 . oktobar 201 3 .

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 7. oktobar 2013. Osnovni pojmovi Medicinski model u određenju bolesti zavisnosti

2. ZAVISNOST je… Najšire definisano, ZAVISNOST je: • samovoljno p o n a š a nj e, • koje se regularno ponavlja i pored toga što dovodi do • štetnih, neprijatnih, paprogresivno čak i opasnih posledica po sebei druge. Zavisnici po pravilu imaju pogrešna uverenja o štetnosti i opasnostiodsvoje zavisnosti. Smatraju: • dašteta i opasnost ne postoji, ili • da se šteta i opasnost mogu kontrolisati, i/ili • da je šteta i opasnost cena koju vredi platiti, da nije prevelika za ono što dobijaju.

3. ZAVISNOST OD ČEGA? Zavisnost može biti: • Od psihoaktivnihsupstanci. Spisak supstanci od kojih se stvara zavisnost je ogroman: • u opticaju je preko 250 hemijskih jedinjenja, a spisak nije konačan • taj broj je još veći ako se tome doda mogućnost kombinovanja u “uličnim pakovanjima” • Od aktivnostiisituacija: • koje povećavaju uzbuđenje : zavisnost od situacija sa visokim rizikom (kockanje; po život opasne situacije) • koje omogućavaju isključenje iz realnog sveta: zavisnost od interneta, mobilnogtelefona, video-igrica, televizije…

4. Psihoaktivna svojstva supstanci/1 Najčešća je zavisnost od psihoaktivnihsupstanci, koja je fokus ovog predmeta. Ona spada u mentalne poremećaje (MKB-10: Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci, Sindrom zavisnosti – F1x.2). Psihoaktivne supstance - PAS su hemijske supstance, koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Droge: psihoaktivne supstance (PAS) koje izazivaju psihičku i fizičku zavisnost (nije naučni termin). Obično isključuju alkohol (da bi se obuhvatila zavisnost od psihoaktivnih supstanci obično se navode “alkohol i droge”)

5. Psihoaktivna svojstva supstanci/2 • Psihoaktivna i potkrepljujuća (pojačavajuća) svojstva raznih supstanci su zasnovana na vrlo različitim mehanizmima, vrlo kompleksnim i često nejasnim ili neuhvatljivim. • Delovanje psihoaktivnih hemijskih supstanci po formuli “jedna droga - jedno dejstvo” pouzdano se može odbaciti. • Postoji telesna reakcija na nedostatak psihoaktivnesupstance na koje se telo naviklo, tzv. apstinencijalni sindrom.

6. Dobici od zavisnosti Širok je repertoar nagrada i zadovoljstva, rasterećenja, olakšanja, oproštaja ili kazni koje izaziva unošenje supstanci i koje imaju visoku vrednost za zavisnika, • iz čega proističe ponavljanje doživljenog iskustva. Sam efekatdroge,bez obzira na opise čarobnosti ili blaženstva, nije najbitniji. • Iako na početku unošenje supstance ili praktikovanje odredjenog ponašanja donosi zadovoljstvo, sa dužim unošenjem supstance ovo zadovoljstvo izostaje • Tzv. nove zavisnosti – od objekata i radnji (kockanje, seksualna zavisnosti, internet, video igre, spenderi,): • Postoje gotovo svi elementi zavisničkog ponašanja, pa i psihijatrijska oštećenja • iako ih ne karakteriše ih unošenje hemijske supstance koja izaziva promene u psihičkom i telesnom funkcionisanju.

7. Šta je to zavisnost od psihoaktivnih supstanci? Prvo nastaje psihološka/psihička zavisnost: jaka želja ili osećanje prinude da se droga uzme zbog osećanja zadovoljstva, rasterećenja ili otklanjanja osećanja nelagodnosti. Zatim može doći do telesne zavisnosti: stanja nenormalne adaptacije celog organizma na drogu, a posebno neuroadaptacije. Dva najizrazitija simptoma: • Promena tolerancije na uzimanje supstance: promena reagovanja organizma na unetu drogu - iste doze droge stvaraju manji efekat, potreba za povećanjem doze da bi se postigao isti efekat. • Apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance prestala ili je smanjena: proces adaptiranja organizma na funkcionisanje bez droge – manje ili više neprijatan i bolan, do nivoa neizdržljivosti, kada je potrebna lekarska pomoć. Stoji u osnovi “potrebe” da se droga ponovo uzme da bi se izbegla neprijatnost.

8. Kako odrediti da neko ima bolest zavisnosti (BZ)? Osnovni simptom bolesti, psihološka zavisnost , se procenjuje na osnovu iskaza klijenta. Međutim, zavisnici po pravilu nisu spremni da uvide sopstvenu zavisnost . Objektivniji kriterijum je fiziološka zavisnost. Prepreke: • Iako je apstinencijalni sindromj pouzdan znak zavisnosti, za to je potrebno da osoba bude duže bez psihoak. supstance • Povećanje tolerancije je teže odrediti zbog velikih individualnih razlika; i toga što kod nekih droga (amfetamina, kokaina)apstinencijalni sindrommože postojati i bez povećanja tolerancije Neophodno je uvođenje drugih kriterijuma/simptoma vezanih za karakteristično ponašanje  Dijagnoza se vidi kao “m o z a i k”, kombinacija kognitivnih, telesnih i bihejvioralnihsimptoma.

9. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE BZ Psihička zavisnost: jaka žudnja ili osećanje prinude da se droga uzme Telesna zavisnost: a) Dokaz o povećanoj toleranciji (izuzetno visoka u odnosu na prosek); b) Fiziološki apstinencijalni sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja supstance Karakteristična ponašanja: • Otežanakontrola nad ponašanjem da se supstanca uzme u smislu početka, završetka i nivoa upotrebe • Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju ili pravljenju droge • Progresivno zanemarivanje drugih zadovoljstava i interesovanja • Nastavljanje uzimanja i pored jasnih činjenica o direktnom i indirektnim štetnim dejstvima i posledicama uzimanja supstance Trajanje: MKB-10: neki period u prethodnoj god.; DSM IV: min. 1 god.

10. BZ, osnovni kriterijumi mentalnog poremećaja po medicinskom modelu i motivi za lečenje Da bi se dala dijagnoza mentalnog poremećaja po DSM IV, potrebno je da klinički značajan bihejvioralni sindrom ili obrazac koji se pojavljuje u pojedincu bude povezan sa: aktuelnim distresom (bolni simptomi): uglavnom nije prisutan kodzavisnika dok uzimaju supstancu nesposobnošću (oštećenjem jedne ili više oblasti funkcionisanja): svaka kultura ima PAS čije se uzimanje smatra prihvatljivim (kod nas duvan i alkohol), pa dolazi do nejasnog razlikovanja između normalne i patološke nesposobnosti – posledica je kašnjenje u dijagnozi značajno povećanim rizikom od smrtnosti, bola, nesposobnosti ili značajnog gubitka slobode –prisutno kod zavisnika, ali oni sami nisu time alarmirani (uzimanje uprkos saznanju od štetnosti)

11. Motivi za lečenje BZ Interpersonalni aspekt bolesti je značajan za dijagnostiku i lečenje • Patnja i trpljenje okoline (članova porodice, tako i radnog kolektiva i lokalne zajednice) je čest razlog procene / dijagnostikovanja • Tretmani kojipodrazumevaju direktan rad sa interpersonalnim aspektom bolesti su tretmani izbora za ove pacijente.

12. Etiologija BZ Etiologija (uzrok i razvoj) bolesti zavisnosti nije jasna: • Samo uzimanje PAS nije direktno i obavezno povezan sa pojavom bolesti: najmasovnije bolesti zavisnosti su od onih PAS koje su društveno prihvaćene (nikotin, kofein, alkohol), ipak, samo manji deo društva postane zavisan • Genetika je činilac alkoholizma, pa i nekih drugih BZ, ali ne u svim slučajevima • Uticaj sredine: deca zavisnika imaju veću verovatnoću da budu zavisni, ali ne svi Možemo govoriti o “etiološkom četovorouglu”: među-odnos čoveka - nasleđa - sredine - PAS.

13. Etiološki četovorougao Možemo govoriti o “etiološkom četovorouglu”: među-odnos čoveka - nasleđa - sredine - PAS. Sredina Čovek PAS Nasleđe

14. Diskusija • Da li je zavisnost bolest? • Da li se može se smatrati uzrokomili simptomom bolestiono sto se smatra socijalno prihvatljivim oblikom ponašanja i praktikuje od strane većine ljudi (npr. uzimanje alkohola)? • Kako nedostatak veze uzrok – posledica otežava praktičnu primenu medicinskog modela? • Zašto je važan medicinski model bolesti?

15. Diskusija - odgovori • Adikcije ili zavisnosti jesu bolest. • U praktičnom smislu, bolesti zavisnosti se mogu lako verifikovati. Ali, usled u društvu nejasno određenih granica između adaptivnog ponašanja i zavisnosti, medicinskadijagnoza se daje vrlo kasno- tek u poodmakloj fazi bolesti. • Medicinski model omogućuje: • rano dijagnostikovanje • angažovanje društva u prevenciji i lečenju • svrstavanje u medicinske klasifikacije, • epidemiološka praćenja - stopa morbiditeta i mortaliteta • solidarnosti zdravih za pomoć bolesnima

16. Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja nastali zbog upotrebe PAS po MKB-10 /1 Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja nastali zbog upotrebe PAS po MKB-10 klasifikaciji (F1x.-) po vrsti PAS: F10.- Alkohol F11.- Opijati F12.- Kanaboidi F13.- Sedativi ili hipnotici F14.- Kokain F15.- Drugi stimulansi uključujući kofein F16.- Halucinogeni F17.- Duvan F18.- Isparljivi rastvarači F19.- Brojne droge i druge PAS

17. Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja nastali zbog upotrebe PAS -MKB-10 /2 Specifikacija kliničkog stanja – ključne kategorije: F1x.0 Akutna intoksikacija - prolazna, smetnje nivoa svesti, percepcije, afekta ,ponašanja… F1x.1 Štetna upotreba - oštećenje fizičkog ili mentalnog zdravlja, nema sindroma zavisnosti F1x.2 Sindrom zavisnosti (bolest zavisnosti) F1x.3, F1x.4 Apstinencijalni sindrom (po apsolutnom prekidu uzimanja PAS) F1x.5 Psihotični poremećaj (psihotični simptomi tokom ili nakon upotrebe PAS) F1x.6 Sindrom amnezije (hronično i upadljivo oštećenje pamćenja)