Искуство Општине Палилула у примени обновњивих извора енергије и енергетској ефикасности

1. Искуство Општине Палилула у примени обновњивих извора енергије и енергетској ефикасности Привредна комора Београда, 27.март 2012.

2. Определење Општине за примену • обновљивих извора енергије • и енергетску ефикасност • кроз стратешка документа • 1. Локални еколошки акциони план • 2. Стратегија локалног одрживог развоја • Сагледавање сопствених капацитета • Дефинисање приоритета и активности

3. Тренутно стање у општини Палилула • 55% укупне електричне енергије се троши у домаћинствима за грејање • Мали део општине је гасификован • Застареле, неефикасне котларнице, које у великој мери доприносе степену загађености • Јавна расвета је неефикасна и прескупа • Термо изолација објеката је незадовољавајућа • За загревање објеката се не користе Обновљиви извори енергије • Приватни и привредни објекти су енергетски неефикасни са великим енергетским губитцима • Остаци из пољопривредне производње се не користе ни као био маса нити за производњу био гаса • Не постоје засади брзорастућих пољопривредних култура за потребе производње пелета

4. Потенцијали за коришћење обновљивих извора енергије у oпштини Палилула • Већи део општине је руралног типа са пољопривредном производњом као примарном делатношћу, чији остаци из производње могу бити искоришћени као биомаса погодна за производњу пелета и брикета • Могућност организовања производње био гаса од остатака сточарске производње • Преорганизацијом плана сетве могу се обезбедити сировине за производњу био дизела и био етанола • Могућност узгајања брзо растућих пољопривредних култура у циљу производње био масе • Општина Палилула има велике потенцијале за коришћење енергије амбијента • Потенцијали за коришћење соларне енергије су велики • Потенцијал ветра у приобаљу Дунава је толики да се може изградити ветро парк од 10 Mw

5. Вода као извор енергије на левој обали Дунава • шљункови и пескови (дебљина ових седимената је око 5-6 m, а у појединим случајевима и до 10 m. Водопропусност ових седимента је великог реда и износи око 5x10-2cm/s). • сиви, сивкасти и сивоплави ситнозрни, средњезрни и крупнозрни пескови (коефицијент филтрације се креће од 1,4 x 10-2cm/s у дубљим деловима терена па до 4,5 x 10-4cm/s у плићим деловима терена). • мрко-жути, жути и жућкасти прашинасти, ситнозрни пескови (дебљина ових седимената је различита и креће се од 2-10 м. Вредност коефицијента филтрације је од 2 x 10-5cm/s до 4 x 10-5cm/s). • муљевити пескови, муљ, песковите глине и њима слични седименти (водопропусност ових седимената је мала и вредности коефицијента филтрације су величине реда 10-5 и 10-6cm/s). Вода као извор енергијена десној обали Дунава • Дубине експлоатационих бунара на десној обали се крећу од 100 m до 150 m, којима су захваћене воде температуре од око 17°C до око 22°C. • Издашности експлоатационих бунара се крећу од око 3 l/s до око 7 l/s

6. Годишњи просек дневне енергије глобалног зрачења на хоризонталну површину Годишњи просек дневне количине глобалног сунчевог зрачења на општини Палилула је између 3,79 kWh/m2 и 3,83 kWh/m2

7. ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН

8. СТРАТЕГИЈА ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

9. Активности Општине Палилула у примени ОИЕ И ЕЕ се спроводе паралелно у ДВА правца Грађани Јавни објекти Смањење сопствених трошкова Побољшање квалитета живота грађана Заштита животне средине

10. Јавни објекти Јачање сопствених капацитета Сарадња са институцијама Израда пројеката за примену ОИЕ и повећање ЕЕ Аплицирање код фондова

11. Реконструкција система грејања на објекту вртића „Мимоза“ у Крњачи Постојеће стање • Објекат „Вртић Мимоза“ налази се у Крњачи, и спратности је П+1. • Омотач објекта сачињен је од двоструке цигле и малтера, дебљине 43cm, без изолације. • Систем грејања је топловодно радијаторско грејање водом из котла на лож уље, капацитета 160kW. • Радна запремина бојлера износи 1,2m3. • Вртић се климатизује „сплит“ системима који су инсталисани у свим просторијама у којима бораве деца, у канцеларијама и у кухињи • Прегледом постојећег стања дошло се до закључка да су укупни • губици топлоте око 84 kW. • Реконструкцијом објекта и одговарајућим изоловањем, губици топлоте би се смањили на отприлике 35 kW. • Закључак је да ће се, након реконструкције система, укупни губици топлоте објекта смањити приближно 2,4 пута

13. Преглед губитака топлоте по просторијама, за пројектне услове

14. Преглед топлотног оптерећења по просторијама, за пројектне услове

15. Предлог решења Губитци топлоте у зимском периоду, за пројектне услове, износе 35,414kW Топлотно оптерећење у летњем режиму, за пројектне услове износи 48,304 kW Анализом неколико варијантних решења, као оптимално је изабрано оно код којег се одржава постојећа цевна мрежа и чланкасти челични радијатори. Спољна фасада се изолује стиропором дебљине 10цм, док се кровна конструкција изолује стакленом вуном дебљине 10цм. Котао на лож уље за припрему топле воде мења се топлотном пумпом вода-вода, која се користи само у режиму грејања. За снабдевање топлом санитарном водом се уводи систем са соларним колекторима и соларним бојлером запремине 500 l. За климатизацију се користе постојећи „сплит“ системи.

16. Упоредни приказ трошкова инвестиције и експлоатације топлотне пумпе у зимском режиму рада у односу на котао са лож уљем и приказ годишње уштеде у новцу

17. Анализа експлоатационих трошкова Потрошња горива пре реконструкције система је била 100 l/дан, односно за специфичну густину лаког лож уља 0,86 kg/l добија се дневна потрошња лож уља 86 kg/дан. Ако грејна сезона има просечно 150 грејних дана, добија се годишња потрошња горива од 15000 l/година, односно за цену лож уља од 0,885 €/l, добија се да је цена годишње потрошње горива за грејну сезону: 13275 €/година.

18. Закључак • Исплативост инвестиције је 3 год. • Избацивањем старог котла на нафту се загађење ваздуха своди на нулу. • Опасност од хаварије услед старе опреме или загађење природне средине услед цурења нафте више не постоји. • Загревање санитарне воде није више оптерећено захтевима за штедњом ел. енергије и смањењем рачуна за ел.енергију

19. Активности усмерене ка грађанима и инвеститорима • Саветник за ОИЕ И ЕЕ у услужном центру • Линк на општинском сајту • Општински “Call” центар • Зелени пут за зелену градњу • Јавне презентације и трибине • Промовисање примера добре праксе у медијима

20. За успешност пројеката је битна сарадња ХВАЛА НА ПАЖЊИ