Download
1 / 15
160 likes | 492 Vues
MAGLA. Uvod. Magla predstavlja kondenzovanu vodenu paru u atmosferi u blizini zemljine površine Pod maglom se obično podrazumevaju kapljice vode ili kristali leda u vazduhu koji smanjuju vidljivost na rastojanju manjem od 1 km.
E N D
Uvod • Magla predstavlja kondenzovanu vodenu paru u atmosferi u blizini zemljine površine • Pod maglom se obično podrazumevaju kapljice vode ili kristali leda u vazduhu koji smanjuju vidljivost na rastojanju manjem od 1 km. • Ako je vidljivost, pak, smanjena u intervalu od 1 do 10 km onda se govori o sumaglici
Vidljivost u magli • Vidljivost u magli zavisi od dimenzija kapljica i kristala koji je sačinjavaju kao i od vodenog sadržaja magle • Pod vodenim sadržajem magle se podrazumeva količina vode, u tečnom iličvrstom stanju, sadržana u 1 m³ vazduha
Postanak magle • Magla obično nastaje u slučajevima kada parcijalni pritisak vodene pare u sloju vazduha koji je neposredno u zemljinu površinu, veći od maksimalnog pritiska vodene pare.
Na osnovu fizičkih uslova obrazovanja, magle mogu da budu: • Magle hlađenja • Magle koje nisu nastale hlađenjem • Magle koje su nastale delatnošću čoveka
Magle hlađenja • Magle hlađenja nastaju usled sniženja temperature vazduha uz zemljinu površinu pri čemu se ona spusti ispod tačke rose. • Ovakva sutuacija može da nastane kao posledica: • a) zemljinog izračivanja, • b) advekcije toplog vazduha na hladniju podlogu • c) uzdizanja vazduha uz orografske prepreke. • Otuda i podela na: radijacione, advektivne i magle padina.
Radijacione magle nastaju usled intenzivnog zemljinog izračivanja zbog čega se u znatnoj meri ohladi tle, a potom i vazduh koji neposredno naleže na njega. Ovaj mehanizam hlađenja se potom postepeno prenosi na više slojeve. • Advektivne magle nastaju prilikom kretanja toplog vazduha iznad hladne podloge. U vertikalnom pravcu prostiru se i po nekoliko stotina metara obuhvatajući velika prostranstva. • Magle padina se obrazuju pri adijabatskom hlađenju vazduha usled njegovog uzdizanja uz planiske padine. Međutim, ukoliko je to uzdizanje intenzivnije onda se ne obrazuje magla već gomilasti oblaci - kumulusi.
Magle koje nisu nastale hlađenjem: • Magle isparavanja: Magle isparavanja je moguće osmotriti kada je temperatura vode viša od temperature vazduha. One se obrazuju hlađenjem i kondenzacijom vodene pare koja dolazi sa vodene površine u sloj vazduha iznad nje. • Magle mešanja:Magle mešanja se obrazuju pri mešanju dve vazdušne mase, koje imaju različitu temperaturu i sadržaj vodene pare ali su obe bliske stanju zasićenja. Ove magle se često obrazuju na obalama mora i jezera pri velikom kontrastu temperature vazduha iznad kopna i vodene površine i pri slabom vetru.
Magle nastale delatnošću čoveka • Gradske magle: Javljaju se u gradovima i u industrijskim centrima. One se obrazuju usled prisustva velikog broja aktivnih jezgara kondenzacije. Stvara se pri tihom i stabilnom vremenu, obično u centralnom delu anticiklona, kada postoji prizemna inverzija temperature vazduha. U industrijskim centrima, dolazi do pojave gustih i opasnih magli koje su pomešane sa dimom i izduvanim gasovima automobila. Takve magle se nazivaju smogom. • Magle mrazeva: Javljaju se zimi prilikom niskih temperatura vazduha i u prisustvu niske inverzije, obično zahvatajući male naseljene površine u gradu.
Rasturanje magli • Tople (T > 0°C), • Prehlađene (0°C>T>-30°C, sa kapljicama prehlađene vode) i • Ledene (T<-30 °C, sastavljene isključivo od čestica leda).
Tople magle • Većina magli se može podvesti pod tople magle. Tri su osnovna metoda za njihovo rasturanje: • Mehaničko mešanje • Rasejavanje higroskopnih čestica • Zagrevanje
Prehlađene magle • Prehlađene magle su najpogodnije za dejstvo koje dovodi do njihovog rasturanja. Razlog je da pri jednakim temperaturama leda i vode, maksimalan pritisak vodene pare iznad leda je nešto niži nego iznad vode. Kapljice vode će se smanjivati zbog isparavanja dok će se kristali leda uvećavati zbog dodatne količine vodene pare.Otuda se u maglu ubacuju materije koje dejstvuju kao kristali leda(tečni propan). Posle ubacivanja u sloj magle, tečni propan počinje naglo da se isparava pri čemu dolazi do obrazovanja jezgara kristalizacije. Jezgrase uvećavaju da bi potom u vidu pahuljica dospeli na zemlju.
Ledene magle • Ledene magle po pravilu nastaju kao posledica čovekove delatnosti. Do sada nisu razrađeni ekonomski opravdani metodi za njihovo rasturanje.
Dnevni i godišnji hod magli • Magla se najčešće pojavljuje u noćnim časovima kada su najpovoljniji uslovi za obrazovanje radijacionih magli. Minimum hod je uočen u poslepodnevnim časovima kada je i najmanja relativna vlažnost vazduha. • Godišnji hod magli znatno zavisi od geografskih uslova. Iznad kontinenta magle se češće javljaju u jesen, a iznad mora i okeana u proleće, kada je vodena površina najhladnija.
Uticaj magle • Uticaj na zdravlje:Maglajeopasna za pacijente sa disajnim problemima, naročito astmatičare. Može izazvati astmatični napad i gušenje. Naročito u gradovima gde u kombinaciji sa drugim štetnim aerozagađenjima čini smog. • Uticaj na saobraćaj: Vozitipo magli, znači kretati se pri smanjenoj vidljivosti. Vozači koriste srednja svetla, nikako dugačka, bez obzira na doba dana. Poželjno je otvoriti prozore pri vožnji i osluškivati jer se u magli zvuci intenzivnije čuju. • Uticaj na biljke: Magle smanjuju efektivno izračivanje aktivne apsorpcione površine pa otuda i njihov pozitivan uticaj na razvoj biljnih kultura. Naime, one mogu da spreče prekomerno opadanje temperature biljaka tokom noći.
