260 likes | 953 Vues
Zelene alge. Radili: Nikoleta Andrašević i Đorđe Karagača . Osobine:. Najsloženija grupa algi. Nevaskularne niže biljke, telo nazvano TALUS . Autotrofni metabolizam – fotosinteza Ćelijski zid: celuloza i pektin Raznolik broj i oblik hromatofora – hloroplasta , koji sadrže:
E N D
Zelene alge Radili:Nikoleta Andrašević i Đorđe Karagača
Osobine: • Najsloženija grupa algi. • Nevaskularne niže biljke, telo nazvano TALUS. • Autotrofni metabolizam – fotosinteza • Ćelijski zid: celuloza i pektin • Raznolik broj i oblik hromatofora – hloroplasta, koji sadrže: • hlorofil a i b • karotenoide (narandžasti pigment) • pirenoide – telašca oko kojih se nagomilava skrob
Zelene alge nisu evoluciono slepa grana-od njih su nastale kopnene biljke. Postoji oko 7500-10000 vrsta, 500 rodova i 36 porodica zelenih algi. Stanište i način života Većina živi kao plankton ili bentos u slatkim vodama (oko 90% vrsta), ostale u najrazličitijim staništima (u tlu, kao morski bentos, na ledu i snegu, u vazduhu, u solanama, kao simbionti sa gljivama i životinjama, kao paraziti na biljkama).
Deobom ćelija Raskidanjem kolonije ili cenobije Raskidanjem konca Delovima talusa Vegetativno Sporulativno Bespolno Planosporama Aplanosporama Razmnožavanje Hologamija Izogamija Heterogamija Konjugacija Polno Kod nekih zelenih algi se javlja smena “generacija”: • Sporofitna “generacija” • Gametofitna “generacija” Izomorfna Heteromorfna
Pokretne jednoćelijske (Chlamidomonas) • jedan od najprimitivijih rodova • dva biča jednake dužine • kontraktivne vakuole • dominira potkovičasti hloroplast • pirenoid • skrob (u stromi i pirenoidu) • haploidna jezgra • stigma (rodopsin – fotoreceptorni pigment) – organela osetljiva na svetlost, kod flagelata, u obliku crvene mrlje koja služi za orijentaciju ka odgovarajućoj svetlosti. • u stresnim uslovima odbacuje bičeve i prelazi u mirovanje
Nepokretne jednoćelijske alge (Tetracystis) • Evoluciono naprednije od pokretnih • Oformljen ćelijski zid • Bez bičeva • Oblik ćelije raznolik
Pokretne kolonije(Gonium,Pandorina,Volvox,Eudorina) Koloniju Volvox-a gradi veoma veliki (do 50000) ali i promenljiv broj pokretnih ćelija raspoređenih u jednom sloju na površini loptaste kolonije. Veličina kolonije: 2 mm. Pločastu cenobiju Gonium-a čini uvek 16 pokretnih ćelija.
Nepokretne kolonije - Hydrodictyon • mrežaste • od nekoliko ćelija do 3D struktura • bez posebne diferencijacije • bespolno razmnožavanje planosporama • polno razmnožavanje na principu zigotne mejoze, izogamija Nepokretnu, mrežastu cenobiju Hydrodictyon-a čini i do 20 000 ćelija (jedinki). Monomorfna cenobija dostiže dužinu i do 0,5m.
Palmeloidne)kolonije(Pseudosphaerocystis, Coccomyxa, Sphaerocystis) • Kokoidni oblici(Chlorococcum, Oocystis, Chodatella)
Končasti oblik(Ulotrix, Spirogyra, Oedogonium, Stigeoclonium) • cilindrične haploidne ćelije • plivajuća u mirnim slatkim vodama • dugi spiralni hloroplast (1 do 16 kom) • velika vakuola • jezgra u središtu s citoplazmatskim nitima • pirenoidi na pravilnim razmacima Bespolno razmnožavanje: • fragmentacija (podela na delove) • nema planospora Polno razmnožavanje: • vrlo specificna konjugacija • zigotna mejoza • potiče je niska koncentracija azota Spirogyra Stigeoclonium
Laminarni oblici (Ulva- morska salata) • - pretežno morske • - rast počinje iz niti • do 1 m veličine • krupan kormoidni talus sa razvijenim filoidom. • - izomorfna smena “generacija”
Parenhimski oblici (Chara, Coleochaetae) Chara Preplitanjem končastih talusa → prividno parenhimatičan talus. Deobom svih ćelija talusa u različitim pravcima → prividno parenhimatičan talus.
Sifonalni oblici(Derbesia, Codium, Caulerpa, Acetabularia) • cevaste zelene alge • posebno brojne u tropskim morima • veliki broj različitih oblika • građa vrlo varijabilna • heteromorfna izmena generacija • gametofiti i sporofiti iste biljke opisani i kao zasebne vrste (Debresia (2n), Halocystis (n))
Značaj zelenih algi • - OBOGAĆUJU VODU KISEONIKOM • - PROIZVODE VELIKE KOLIČINE ORGANSKIH MATERIJA • FORMIRAJU FITOPLANKTON KOJI JE IZVORHRANE PRIMARNIH POTROŠAČA • Krupnije alge sakupljene sa obala mora, koriste se u: • LJUDSKOJ ISHRANI • ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA • ĐUBRENJU ZEMLJIŠTA • U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI • U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI • U RAZLIČITIM NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA
ZANIMLJIVOSTI • Nekevrstezelenihalgisucrveneboje(hematokrom), npr. • Chlamydomonasnivalis – "crvenisneg" ili • Haematococcuspluvialis– crvenekišnelokve.
Fenomen "zelene vode" u akvarijumu posledica je brzog razmnožavanja ("cvetanja") jednoćelijskih zelenih algi (kao što su Chlorella, Chlamydomonas, Closterium, Cosmarium) i nekih višećelijskih slobodno lebdećih kolonijalnih oblika zelenih algi (Volvox, Scenedesmus, Pandorina, Pediastrium). Ove alge su bezopasne i obično nestaju kad se u akvarijumu uspostavi biološka ravnoteža.
Jednoćelijske zelene alge iz roda Desmidiaceae nalazimo naročito u kiselim vodama (močvarama). Pokazuju veliko bogatstvo oblika: Closterium – polumesečaste, Cosmarium – kolačić, Micrasterias – zvezdice
Vodenbuhe (Daphnia) i praživotinje (ameba, papučica), poput pravih vegetarijanaca, obožavaju "zelenu vodu". • Jednoćelijska zelena alga Closterium i deo končaste zelene alge u papučici (Paramecium).