1 / 124

EK ОНОМСКЕ ДОКТРИНЕ

EK ОНОМСКЕ ДОКТРИНЕ. Проф. др Ђоко Слијепчевић Асистент: Тајана Сердар. Развој економске мисли као научна дисциплина. Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске мисли: 1) Предмет економске анализе; 2) Метод економске анализе; 3) Теорија вриједности;

nia
Télécharger la présentation

EK ОНОМСКЕ ДОКТРИНЕ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EKОНОМСКЕ ДОКТРИНЕ Проф. др Ђоко Слијепчевић Асистент: Тајана Сердар

  2. Развој економске мисли као научна дисциплина • Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске мисли: 1) Предмет економске анализе; 2) Метод економске анализе; 3) Теорија вриједности; 4) Детерминанте вриједности;

  3. Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске мисли: 5) Принципи економске политике; 6) Историјски период; 7) Систем економске теорије; 8) Међусобне везе појединих писаца, праваца или школа.

  4. Метод развоја економске мисли, тј приступ развоју економске мисли: 1) Инкрементални приступ; 2) Револуционарни; 3) Релативистички (везан за социо-економски концепт у ком настаје).

  5. Развој економске мисли полази од: • Економски проблеми су тијесно међусобно испреплетени; • Успјех теоријског система зависи од два предуслова: 1) Интерни (логичка чврстина и аналитичка ригорозност); 2) Екстерни ( објашњавајућа снага и способност да се одговори на друштвене потребе).

  6. Развој економске мисли полази од: • Улазак у кризу доминантне теорије; • Напредак знања: 1) Базна орјентација – прогресивно усавршавање компоненти; 2) Теоријска орјентација – усавршавање укупне организације теорије.

  7. Путеви ширења економских идеја: • Од економиста ка економистима; • Од економиста ка јавности; • Од економиста ка креаторима економске политике. Образци ширења економских идеја: • Модел зараза – болест; • Модел тржишта идеја; • Информациони модел.

  8. У процесу дифузије знања важни су односи између: • Економске теорије и професионалног виђења економске политике; • Економске теорије и непрофесионалног мишљења; • Јавног мнијења и професионалних интереса и активности.

  9. Економска мисао антике МЕНЦИЈЕ • Сљедбеник Конфучија, бавио се проблемима друштва и подјелом рада; • Сматрао је да постоји превага високородних људи над простим народом; • Залагао се за хумано управљање државом, ниже порезе, развој просвете и трговине.

  10. Изумио је аграрни систем Cin – tjan (по принципу квадратних или кружних поља); • Здрав систем постиже се васпитањем, легитимитетом и континуитетом власти; • Периодичне смјене владара (у Кини geming, у Јапану išin) су пожељне ако владари не слиједе “вољу неба”. • Воља народа најпотпунији је израз “воље неба”.

  11. Ове концепције касније су биле предмет интересовања Маркса и дискусије Лењин – Плеханов. ХОМЕР (Илијада и Одисеја) • Залагао се за родовско уређење друштва; • Производња је натурална, у трговини се користи злато; • Аристократија влада друштвом. КСЕНОФОН (Економикус) • Сократов ученик – натурална привреда.

  12. ГРЧКА ПЛАТОН (Република, Закони) • Био је филозоф идеалиста, привреда је и код њега натурална; • Подјела рада код Платона је на раднике, војнике и владаре филозофе на челу државе; • Трговина је за странце, а не за Грке; • Противник је трговине, приватне својине и богатства.

  13. АРИСТОТЕЛ (Политика, Никомахова Етика) • Први је мислилац који помиње робну производњу; • Говори о роби, новцу, вриједности; • Утемељивач је модерног схватања о вриједности, размјени, новцу и богатству. • Разликује економију (натурално богаћење унутар домаћинства) и хрематистику (робно богаћење изван домаћинства).

  14. Тржиште је бесконачно велико; • Осуђује зеленаштво и камату, за које сматра да су противни природи. • Вјештина стицања је трговина и вођење домаћинства; • Хрематистика не ставља границе обогаћивању, њен циљ је прибављање богатстав за власника. • Ток размјене: новац – роба – новац 1.

  15. Економија је природна активност прибављања употребних вриједности; • Ток размјене: роба – новац – роба. • Први облик газдинства: лов, риболов, земљорадња, сточарство. • Други облик газдинства: трговина и робна привреда. • Осуђује прве облике крупне робне привреде (крупна робовласничка, трговачка и занатска газдинства).

  16. Уводи новац у разматрање: новац има вриједност као и свака друга роба; • Новац је средство размјене; • Први је разграничио два својства рибе: 1. Употребну вриједност; 2. Прометну вриједност.

  17. РИМ • У средишту су конкретна питања пољопривредне производње (режим приватне својине, општинско земљиште). • Ager publicus (друштвено поље) је државни земљишни фонд који се додјељује колонима, распоређује грађанима и продаје на аукцијама.

  18. МАРКО ПОРЦИЈЕ КАТОН • Дјела :О пољопривреди; • Објашњава предности искоришћавања робовског рада, по принципу: завади, па владај; • Претеча је меркантилистичких идеја. ТИБЕРИЈЕ И ГАЈ ГРАСИ • Били су народни трибуни; • Разрадили су систем аграрне реформе – подјела земље грађанима.

  19. МАРКО ТЕРЕНЦИЈЕ ВАРОН • Дјело: О пољопривреди; • Подјелио је оруђа на три групе: нијема оруђа (алати), оруђа која мучу (стока) и оруђа која говоре (робови). ТИТ ЛУКРЕЦИЈЕ КАР • Дјело: О природи ствари; • Развитак друштва непрекидан је и златни вијек тек треба да дође.

  20. МАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОН • Познат по својим говорима против Каталине; • Представник оптимата (крупних земљопосједника); • Одобрава крупну трговину, али не и ситну; • Истакнути непријатељ плебејаца; • Био је противник заната, сматрајући да претварају човјека у роба.

  21. ЛУЦИЈЕ МОДЕРАТ КОЛУМЕЛА • Дјело: О пољопривреди; • Говорио је о организацији рада на крупним земљишним посједима у вријеме када је прилив робовске радне снаге био готово пресахнуо.

  22. Економска мисао средњег вијека • Јавља се раскол Западне и Источне цркве; • Трговина је подржавана у Византији, а поготово у арапском свијету; • С друге стране, католичка црква је осуђивала сваки вид трговине. • Најпознатији представници су Тома Аквински, Мартин Лутер, Макијавели, Жан Калвин.

  23. ТОМА АКВИНСКИ • Најпознатије дјело: Summa Theologica; • Најпознатији представник канониста, оснивач филозофије хришћанства; • Разматрао је питање богатства, подјеле рада, праведне цијене; • У “Гријеху узуре” осуђује камату; • Трговину оцјењује негативно, али је не одбацује у потпуности;

  24. Његово учење је постало званична филозофија католичке цркве; • Концепција праведне цијене први је облик трошкова производње. • Позитивна или негативна оцјена појаве условљена је тиме да ли су ове појаве угодне Богу или не. • Праведна цијена је она која је угодна Богу, а не она која настаје сучељавањем понуде и тражње;

  25. Праведна цијена настаје заједничком процјеном животног нормалног стандарда. • Истина се сазнаје кроз три методе које су шпекулативне и три су реда истине: 1) Божански закони; 2) Природни закони (универзалије које Бог даје људима); 3) Позитивни закони (сами људи их стварају).

  26. Економски ставови спадају у позитивне законе (jus gentium); • Профит треба да буде умјерен; • Новац има конвенционалну вриједност (позитивно право). • Када Аквински разматра праведну цијену полази од тога да је она прирођено (интристично) својство добра и није јасно да ли је вриједност интристично својство или је продукт заједничке оцјене;

  27. Ово учење је послужило и одражавало настојања цркве да задржи нарастајуће економске процесе и онемогући осамостаљивање трговине и успон трговачког капитала. МАРТИН ЛУТЕР • Дао је превод Библије, који је довео до формирања њемачког језика; • Заступао је натуралну привреду и просту робну производњу;

  28. Био је против трговачког капитала; • Истиче ауторитет кнежева и власти; • Цеховска и еснафска правила ограничавју даљи развој привреде и настанак мануфактуре. • Колективни индивидуализам у овом периоду више не задовољава потребе развоја привреде, иако га реформација подржава.

  29. Оснивач је протестантизма и вођа реформације; • У овом периоду јавио се сукоб цеховске етике колективног индивидуализма и етике новог привредног система (меркантилизам). • Осуђивао је камату и зеленаштво, схватања су му слична као и код канониста.

  30. МАКИЈАВЕЛИ • Најважније дјело: Владар; • Заступа буржоазију која се бори против феудалаца; • Заговара уједињење Италије; • Интерес је покретачка снага историје; • Приватна својина је најмоћнији од свих интереса човјека, а људи више цијене богатство, него поштовање.

  31. Макијавели не осуђује класне сукобе (борба великаша и ситног народа), јер они доприносе развитку друштва. • Заговара апсолутну грађанску монархију и напада цркву.

  32. ЖАН КАЛВИН • Најважније дјело: Установе хришћанске вјере; • Био је вјерски реформатор, пришао је протестантизму. • Заступа интересе револуционарне буржоазије. • Одрицање од непотребне потрошње важно је ради акумулисања богатства (то су коријени развоја капитализма).

  33. ИБН ХАЛДУН • Дјело: Мукадима; • На њега је јак утицај извршио Аристотел; • Бавио се питањима радне вриједности; • Припадао је чувеној школи аристотеловаца на Универзитету Зејтун у Тунису. • Сматра да се друштвени проблеми не проучавају помоћу легенди, као у исламу.

  34. Наше земље Позната дјела: • Душанов законик (1349. год.); • Хиландарски типик; • Номоканон (Законоправило) Саве Немањића познат као Крмчија књига; • Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића.

  35. МЕРКАНТИЛИЗАМ • Прва школа економске мисли с тврдим језгром, која обухвата период XV-XVI вијек; • Трговачки капитализам користи трговачки и зеленашки капитал, будући да је трговачки капитал једини слободан облик капитала у додиру натуралне (феудалне) и градске (капиталистичке) привреде.

  36. Предмет анализе је промет, долази до ослобађања од религиозних стега; • Богатство се увећава само спољном трговином, робе се продају по цијенама вишим од њихове вриједности; • Добија се вишак из отуђења; • Богатство земље је у племенитим металима (злато и сребро); • Спољна трговина је једини извор богатства.

  37. Три су средишње идеје меркантилизма: 1) Богатство земље је новац; 2) До новца се долази кроз спољњу трговину; 3) У спољњој трговини извоз мора бити већи од увоза. • Постоји златни стандард: горња и доња златна тачка.

  38. Примарни су новац и трговинско богатство, а производња је само преносни механизам; • Интересује их прометна, а не употребна вриједност; • Камата је допуштена и оправдана; • Први пут се јавља квантитативна теорија Бодена и Хјума по којој количина новца утиче на висину цијена.

  39. Два су периода меркантилизма: IРани меркантилизам – XVI вијек. • Новчани биланс земље се регулише, забрањен је одлив злата, а само промет увећава богатство. IIПозни меркантилизам - период XVI - XVII вијек. • Тежи се позитивном коначном, трговинском билансу, а производња такође увећава богатство.

  40. ТОМАС МАН • Најважније дјело: Благо Енглеске од спољне трговине. • Један је од оснивача познате Источно-индијске компаније; • Сматра да је трговина са иностранством уносна (нпр. трговина са Индијом); • Треба више продавати него увозити од странаца.

  41. Акумулирани капитал шири трговину, а ова подстиче акумулацију капитала. • Упоришна тачка је занатство; • Што је више заната, више људи, што је гушћи саобраћај – земља је развијенија. • Меркантилисти интервенционистички предност дају домаћој флоти; • Извозна и посредничка трговина је у центру пажње.

  42. Томас Ман спада у позне меркантилисте; • Акумулација богатства је пресудна; • Сваки прилив злата изазива раст цијена због веће тражње, те се дефицит или суфицит у размјени роба мора финансирати приливом или одливом злата; • Претеча је квантитативне теорије новца.

  43. АНТОНИО СЕРА • Дјело: Кратка расправа о узроцима који могу довести до обиља злата и сребра у краљевинама које немају руднике, с примјеном на краљевину Напуљ. • Кључна је веза: занати (основа за стицање блага) – трговина; • Напуљ има оскудицу у новцу и треба да се новац уноси у Напуљ.

  44. Прилив и одлив новца регулишу се трговинским билансом; • Више извоза, а мање увоза доводе до развијеније привреде. • Противи се интервенцији државе у монетрану сферу.

  45. АНТОАН МОНКРЕТЈЕН • Први је употријебио термин политичка економија; • Дјело: Трактат о политичкој економији. ЖАН БОДЕН • Дјело: Шест књига о републици; • Подржава слободну трговину, квантитативну теорију новца и централизацију државне управе.

  46. ЈУРИЈ КРИЖАНИЋ • Дјело: Политика или разговори о владалаштву; • Био је идеолог уједињења Словена, сматрао је да треба да се постигне ослобођење као у Русији (био је у служби руског цара); • Разматра реформу у Русији, која подразумијева снажну државу, добро законодавство, развијено занатство, флоту и трговину.

  47. МАТИЈА ВЛАЧИЋ • Дјело: О преносу римског царства на Германе; • Био је један од блиских сарадника Мартина Лутера; • Противник је феудализма, заговара апсолутну монархију.

  48. ИВАН ТИХОНОВИЋ ПОСОШКОВ • Најважније дјело: Књига о сиромаштву и богатству; • Радио је пројекат побољшања живота у Русији за вријеме Петра Великог; • Заговарао је развијене занате, јаку пољопривреду, контролу квалитета и цијена.

  49. РАЗВОЈ МЕРКАНТИЛИЗМА • Oxford English Dictionary: “Meркантилизам је прихватање система економских доктрина по принципу да новац сам по себи представља богатство.” Принципи меркантилизма: • Промет и трговина су најнапреднија привредна грана; • Прометна вриједност новца и увећање богатства.

  50. UNESCO: “Појам меркантилизма означава основни принцип меркантилног система схваћеног као идентификација богатства са новцем, а много чешће вјеровање да се економско благостање државе може осигурати једино помоћу државне регулације привреде националног карактера.” • Меркантилизам је довео до развоја мануфактуре и интервенционистичке економске политике (јака држава).

More Related