1 / 28

ЕВРОПА – економско-географске одлике

Проф. Мирослав Маркићевић. ЕВРОПА – економско-географске одлике. Водећа економска позиција Европе у свету Удео у глобалном БДП-у опада Недостатак сировина и енергената. Увод. Добро искоришћено природно богатство

oliver-nichols
Télécharger la présentation

ЕВРОПА – економско-географске одлике

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Проф. Мирослав Маркићевић ЕВРОПА – економско-географске одлике

  2. Водећа економска позиција Европе у свету Удео у глобалном БДП-у опада Недостатак сировина и енергената Увод

  3. Добро искоришћено природно богатство Највећи ХЕ потенцијал: реке Скандинавије, Алпа, Динарида и на Дунаву у Ђердапу Највећи пловидбени значај: систем Дунав – Мајна – Рајна, Рајна, доњи токови атланских река Вода

  4. СИСТЕМ ДУНАВ – МАЈНА – РАЈНА

  5. Највећа језера – ледничка (Ладога, Оњега), Највећи број језера у Скандинавији – Финска (преко 50000 језера) Економски најзначајнија алпска и вештачка језера Вода

  6. Поглед на Кујбишевско језеро, НАЈВЕЋЕ У еВРОПИ Детаљ са језера комо на северу италије Воде

  7. Највише заступљено у Ломбардији, Панонској, Влашкој Западноевропској и јужном појасу Источноевропске низије, приморским зонама и долинама великих река Земљиште Северноевропске равнице садржи доста песка Степске површине су претворене у обрадиво земљиште У Холандији већ вековима траје процес „отимања земљишта од мора“ полдерима Плодно земљиште

  8. Полдер у Холандији Систем канала, холандија Плодно земљиште

  9. ПољопривредаЕвропе – веома развијена, механизована и научно-технолошки унапређена, тржишно оријентисана, али је одглобалне конкуренције и заштићена различитим економско-административним мерама (квалитет, количине, цене, финансијска подршка производњи...). Европа је највећи светски извозник хране (махом финалних, агроиндустријских производа), али и највећи светски увозник пољопривредних производа (меса, тропског воћа, кафе, чаја). Пољопривреда

  10. Пшеница – друга у свету, иза Азије • Примарни рејони гајења: Париски басен и велике европске низије • Кукуруз – у влажнијим равницама и поред река • Остале житарице – сточна исхрана и „здрава храна“ Пољопривреда

  11. Повртарство • Кромпир - Северноевропска низија и у брдско-планинским крајевима широм Европе • Воћарство– развијено у централној и јужној Европи: јабуке, крушке, трешње, вишње, кајсије, јагодичасто воће, а на Медитерану агруми, смокве, маслине, винова лоза • Сточарство • Стајско: фарме у Великој Британији, Француској Холандији, Данској...) • Пашњачко: у планинским пределима (Швајцарска, Аустрија...). пољопривреда

  12. Говече Лимузин, Велика британија Сточарство на алпима Пољопривреда

  13. Скромно и исцрпљено дугом експлоатцијом Гвоздена руда: Скандинавско полуострво (Кируна, Еливара у Шведској), североисток Француске (Лорен), северозападна Шпанија (Билбао) Оплемењивачи челика: у Португалији, Финској, Грчкој, Албанији, косовско-метохијском делу Србије. Рудно богатство

  14. Рудник у Кируни, Шведска РТБ Бор, Рудник Церово, детаљ Рудно богатство

  15. Боксит:Медитеранска област – Прованса у Француској, полуострво Монти Гаргано у Италији, Далмација, Црна Гора, Грчка, источни део Републике Српске, Бакоњска шума у Мађарској Лежишта бакра: у Пољској, Немачкој, на Пиринејском, Скандинавском (Шведска, Финска) и Балканском полуострву (јужна Бугарска, источна Србија) Олово-цинкана: у Шљонском басену (Пољска, Чешка), у Финској, Шведској, Шпанији, Грчкој и косовско-метохијском делу Србије (Трепча је једно од највећих лежишта у Европи) Рудно богатство

  16. Рудници каменог угља у централној Енглеској, немачком Руру и Сару, француском Лорену и пољском Шљонску Лежишта мрко-лигнитнихугљева у Немачкој су најбогатија на свету, а у косовско-метохијском басену Србије пета у свету. Једине веће резерве нафте и гаса су у Северном мору, те је Европа дефицитарна и високо увозно зависна од Русије и земаља северне Африке и Персијског залива. енергетика

  17. Највеће европске нуклеарне електране Најпространијим и најразвијенијим државама Европе нуклеарне електране дају велики део електричне струје (у Француској 3/4, Украјини и Шведској 1/2, Немачкој 1/4)

  18. Зачела се крајем 18. века у Великој Британији („фабрика света“) и брзо се проширила на Француску, Немачку, Шведску, Русију Током 20. века примат преузимају САД Западна и централна Европа су индустријски знатно развијеније од источне и јужне индустрија

  19. Црна металургија смештена у рејонима богатим гвозденом рудом и каменим угљем Сада се лоцира у лукама У европској производњи челика водеће су Немачка, Украјина и Италија, тј. велике компаније British Steel, Thyssen... Обојена металургија – производња алуминијума близу извора јефтине хидроенергије (водећа Норвешка, а за њом следе Немачка, Француска и Шпанија) Црна металургија

  20. Немачка је водећи произвођач аутомобила: Опел, Мерцедес, БМВ, Фолксваген, а центри су Келн, Волфсбург, Минхен. Следе Француска (Рено, Пежо, Ситроен), Италија (Фиат, Алфа Ромео), Шпанија (Сеат), Велика Британија (Ролс Ројс, Морис, Лејланд). Аутомобилска индустрија

  21. ½ укупне светске производње Дисперзно је распоређена– од петрохемијске, махом уз рафинерије у увозним лукама, до фармацеутике и козметике уз урбано-научне центре. Светски познате су компаније са веома разноврсном производњом – BASF, Bayer, Hoechst (Немaчка), Royal Dutch/Shell(ВеликаБританија/Холандија), ICI (Велика Британија)... Хемијска индустрија

  22. Електро-индустрија: производња беле технике, аудио-визуелне и телекомуникационе опреме (Siemens, Philips...) Прехрамбена индустрија Текстилна, дуванска и индустрија обуће сада се углавном измештају у ваневропске земље са јефтином сировином и радном снагом Остале гране индустрије

  23. Ауто-путеви су квалитетни, а на пругама се развијају све веће брзине - на раздаљинама од неколико стотина километара укупно време путовања возом је краће од путовања авионом (брзи возови TGV у Француској, EC и IR у Немачкој...). Највећи аеродроми: Франкфурт, Хитроу у Лондону, Шарл де Гол у Паризу, Леонардо да Винчи Фијумићино у Риму, Елефтериос Венизелос у Атини. Саобраћај

  24. Мост Риу-Антириу преко коринтског канала Тунел испод ла манша, детаљ саобраћај

  25. Трговина и остале услуге имају далеко веће учешће у БДП-у и запослености од пољопривреде и индустрије заједно. Главни трговински партнери Европе су САД, Кина и Русија. Европа са других континента увози сировине, нафту и гас, аутомобиле, електро-индустријске и пољопривредне производе, а извози аутомобиле, хемијску, агро-индустријску, електро-индустријску робу. Трговина

  26. Светски утицај Европе је велики, али слаби под утицајем динамичнијих земаља и регија Велика економска снага није праћена војном моћи – утицај САД и НАТО Ривалитет великих држава (Немачка, Француска, Велика Британија) отежава брже интегрисање Закључак

  27. Крај предавања! Хвала на пажњи

More Related