510 likes | 792 Vues
АТМОСФЕРА. - V разред основне школе -. Припремио: проф. Радосав Седларевић. АТМОСФЕРА. АТМОСФЕРА И ЊЕН САСТАВ Састав ваздуха Загревање ваздуха Климатски елементи ПОЈАМ ВРЕМЕНА И КЛИМЕ Време Прогноза времена Клима Заштита Атмосфере од загађености. АТМОСФЕРА.
E N D
АТМОСФЕРА - V разред основне школе - Припремио: проф. Радосав Седларевић
АТМОСФЕРА • АТМОСФЕРА И ЊЕН САСТАВ • Састав ваздуха • Загревање ваздуха • Климатски елементи • ПОЈАМ ВРЕМЕНА И КЛИМЕ • Време • Прогноза времена • Клима • Заштита Атмосфере од загађености
АТМОСФЕРА • Атмосфера је танки омотач ваздуха око Земље који гравитација држи уз њу. • Атмос – пара ( гас) + Сфера – лопта ( омотач)
СЛОЈЕВИТОСТ АТМОСФЕРЕ • ТРОПОСФЕРА- од 9 до 18 км. најнижи и најгушћи слој атмосфере ( 80% масе целе атмосфере) у коме се одвијају сви најважнији процеси који одређују временске прилике на Земљи. • СТРАТОСФЕРА – до 50 км. Озонски омотачизмеђу 22 – 30 км. • МЕЗОСФЕРА – до 80 км. • ТЕРМОСФЕРА – између 80 – 800 км. • ЕГЗОСФЕРА – од 800 – 3000 км.
ШЕМАсЛОЈЕВИТОСТИ АТМОСФЕРЕ
САСТАВ ВАЗДУХА • Ваздух је смеша гасова коју чине претежно азот ( 78%), кисеоник( 21%), и сви остали чине 1%( аргон, угњен-диоксид, водоник, озон, неон, криптон...). • Ваздух се у атмосфери не сусреће сув и чист, већ садржи различите примесе као што су: водена пара, аеросоли ( честице прашине, вулкански пепео, чађ, честице соли, бактерије), фитонциди (испарења етеричних уља биљака).
ЗАГРЕВАЊЕ АТМОСФЕРЕ • Температура ваздуха зависи од загревања Земљине површине • Јачина загревања појединих области Земљине површине и ваздуха изнад њих зависе од: • Упадног угла Сунчевог зрачења • Подлоге која се загрева • Вегетације • Надморске висине • Температура ваздуха је највећа при површини Земље, а са висином температура опада на сваких 100м. за 0,6°C.
ПРОУЧАВАЊЕ АТМОСФЕРЕ • Науке које проучавају Атмосферу су: климатологија и метеорологија. • Климатологија – проучава климу на Земљи и њен утицај на живи свет. • Метеорологија – проучава време и стање временских елемената.
ПОЈАМ ВРЕМЕНА • Време је тренутно стање климаских елемената у атмосфери изнад неког места. • Какво ће време бити у некој области зависиће од стања ваздушних маса изнад ње. • Ваздушне масе се крећу и са собом носе своје карактеристично време. • На основу синоптичких карата прати се кретање ваздишнох маса и предвиђање временских промена, тј. прогноза времена.
Синоптичка карта Карта прогнозе вренена
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА се исказује степеном загрејаности ваздуха, мери се термометрима, а изражава у степенима целзијусове скале. • Температура ваздуха се мења у ритму смене дана и ноћи и годишњих доба. • ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК је тежина ваздуха која притискује подлогу копнене или водене површине. • Нормалан ваздушни притисак износи 1013 мб ( милибара), а може да буде већи или мањи. • Са променом температуре мења се и ваздушни притисак ( веће загревање, нижи притисак – циклон, мање загревање, већи притисак – антициклон).
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА– Атмосфера сваког тренутка садржи извесну количину водене паре,која се изражава у процентима (до 80%).Испаравањеје претварање воде из течног у гасовито стање. • ОБЛАЧНОСТ-Кондезацијаје претварање воде из гасовитог у течно стање ( облаци). Према облику издвајамо 3 основне врсте облака: 1. праменасти ( цируси) 2. слојевити ( стратуси) 3. гомиласти ( кумулуси) Сублимацијајепретварање воде из гасовитог у чврсто стање.
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ПАДАВИНЕ– су сви облици кондезоване или сублимиране водене паре које из атмосфере доспевају на Земљину површину. Могу бити: 1. високе падавине( киша, снег, град...) 2. ниске падавине( роса, иње, слана ...) • Падавине се мере помоћу кишомера или плувиографа. • ТРАЈАЊЕ СУНЧЕВОГ СЈАЈА( инсолација)- је дужина сијања Сунцатоком дана, месеца, године. Изражава се у часовима, а мери хелиографом.
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ВЕТАР– Због неравномерног загревања Земљине површине ваздух је у сталном кретању. Његово, претежно хоризонтално струјање из области високог ваздушног притиска (антициклона) ка ниском (циклону) зовемоветром. • Правац ветра одређује се ветроказом, док се његова брзина мери анемометром и изражава се м/сек. • Према трајању ветрове делимо на: • Сталне ветрове ( пасати, западни ветрови и источни ветрови), • Периодични ветрови ( монсуни), • Локални ветрови ( кошава, бура, југо...).
Шематски приказ сталних ветрова поларни ветрови западни ветрови пасати пасати западни ветрови поларни( (источни) ветрови
ШЕМА ПЕРИОДИЧНИХ И ЛОКАЛНИХ ВЕТРОВА
ПОЈАМ КЛИМЕ • Просечан вишегодишњи режим времена у некој области на Земљи зове се клима. • Најважнији климатски елементи који дају основне одлике климе су температура ваздуха и падавине. • Климу својим међудејством одређују климатски чиниоци (фактори), а најважнији су: • Географска ширина; • Распоред копна и мора; • Рељеф ( правац пружања и надморска висина); • Ветрови и морске струје.
Климатски фактори • Географска ширина – (удањеност од екватора)-узрокује нејднако загревање Земљине површине, а последица је појава топлотних појасева и различитих клима. Са удаљавањем од екватора загревање Земље је мање, зато што Сунчеви зраци падају под мањим углом. • Распоред копна и мора– копно се брже загрева од мора али се брже и хлади, зато су климатске промене на копну израженије од клима поред мора (температуре у већем распону, мање падавина, годишња доба израженија...).
Климатски фактори • Рељеф и надморска висинаТемпература ваздуха са надморском висином опада за 0,6ºC на 100 м. • Рељеф својим правцем пружања спречава продоре ваздушних маса условљавајући различитост клима ( Хималаји, Анди, Кољдиљери, Кавказ, Алпи...). • Морске струје и ветрови-Морске струје утичу на загревање, односно хлаћење приобалног дела копна, као и на повећању и смањењу влажности. • Ветрови са собом носе влажне и суве ваздушне масе које утичу на поједине типове клима. Највећи утицај имају стални ветрови ( пасати, западни и поларни ветрови) и периодични ветрови ( монсуни).
ЗАШТИТА АТМОСФЕРЕ ОД ЗАГАЂЕНОСТИ • Ваздух се најчешће загађује гасовима и честицама дима, гари и издувним гасовима који се најчешће враћају у виду “ киселих киша”. • Пораст количине угљен-диоксида у атмосфери задржава више топлотног зрачења, што доводи до загревања Земље у целини (“ефекат стакленебаште”). • Посебан проблем је уништавање озонског омотача, стварајући у атмосфери “ озонске рупе” кроз које продиру ултравиолетни зраци који погубно делују на живи свет.
ПИТАЊА • Шта је то ваздих, а шта атмосфера? • Како се назива најгушћи слој атмосфере и чиме се све одликује? • Како се загрева ваздух? • Набројте временске елементе. • Како ваздушни притисак зависи од температуре? • Каква је веза између ветрова и ваздушног притиска? • На основу чега се прави прогноза времена? • Шта називамо ефектом “стаклене баште”? • Који су узрочници загађивања ваздуха у твом месту?
- V РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ- ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ Припремио: проф. Радосав Садларевић
Садржај Основни типови клима Тропски ( жарки) појас • Екваторијална клима • Тропска клима • Пустињска клима • Монсунска клима Умерени појас • Средоземна клима • Океанска клима • Континентална клима Хладни (поларни) појас • Субполарна клима • Поларна клима Остали типови клима Загађивање и заштита атмосфере
ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ • Клима се на Земљиној површини мења у два правца: • с порастом географске ширине и • с порастом надморске висине. • Климатски типови су одређене комбинације временских типова. • Идући од екватора ка половима издвајају се 5 пространих климатских појасева: тропски( жарки), два умерена и дваполарна. • Унутар сваког појаса има више климатских типова.
АНИМИРАНИ ПРИКАЗ РАЗЛИЧИТОГ ЗАГРЕВАЊА ЗЕМЉЕ ( ТОПЛОТНИ ПОЈАСЕВИ) • “Кретање” загрејаности Земље, ваздушни притисак и падавине по меридијану у току године. 23,5ºСГШ 23,5ºЈГШ
КЛИМА- ДИЈАГРАМИ • Клима – дијаграм показије средње месечне вредности температуре ваздуха и количине падавина изнад неког подручја у току године. • Дијаграм температура – дају средње месечне температуре изнад неког подручја. • Дијаграм падавина - су средње месечне количине падавина изнад неког подручја. • Помоћу клима – дијаграна различитих подручја уочава се разлика климе на Земљи. Континентална Субполарна Медитеранска Тропска Океанска
ТИПОВИ КЛИМЕ ТРОПСКОГ ПОЈАСА • Екваторијална климазаступљена је у уском појасу од 5° - 10° северно и јужно од екватора. Високе температуре (од 25 –28 °C) и обилне свакодневне падавине у току целе године ( преко 3 000 mm). • Тропска клима ( клима савана) – распрострањена је до 20° северно и јужно. Разликују се два годишња периода, сушни ( зимски) и кишни ( летњи). То је област високих трава- савана.
ТИПОВИ КЛИМЕ ТРОПСКОГ ПОЈАСА • Монсунска клима – заступљена је на просторима где дувају монсуни. Одликује се оскудним падавинама у зимском периоду ( 100mm) и великом количином падавина у летњем периоду ( преко 5000 mm). Температуре високе у току целе године. • Пустињска клима – заступљена је у пустињама око повратника. То је жарка и сува клима ( испод 100 мм падавина ), уз велике дневне температурне амплитуде ( најчешће преко 40°C).
ТИПОВИ КЛИМЕ УМЕРЕНИХ ПОЈАСЕВА • Суптропска или средоземна клима – заступљена је у појасевима између 30°- 40° северне и јужне ГШ. Одликује се топлим, дугим и сувим летом , благим, кратким и кишовитим зимама. • Океанска ( приморска) клима – лета свежа, а зиме благе, са температуром изнад 0°. Падавине су распоређене равномерно током целе године (2 000 мм). Заступљена је у приморју умереног појаса (Атлантског и Тихог океана).
ТИПОВИ КЛИМА УМЕРЕНИХ ПОЈАСЕВА • Континентална клима – заступљена је између 40° - 60° северне и јужне ГШ. Одликује се жарким летом и хладним зимама. Висина падавина од 500 – 1 000 mm и са изражена сва четири годишња доба. • Идући ка вишим географским ширинама и ка унутрашности континента клима је све оштрија, а количина падавина мања. • У оквиру овог типа разликују се: умерено континентална клима, континентална и оштро континентална клима.
ТИПОВИ КЛИМА ПОЛАРНИХ ПОЈАСЕВА • Субполарна клима – влада у северном ободу Азије и С. Америке. Зиме дуге и сурове (9 – 10 месеци), а лета кратка и свежа. Падавина има мало (300 мм) у облику снега. • Поларна клима ( Антарктичка и Арктичка ) – најсуровија клима на Земљи ( ледене пустиње). Температуре падају од - 40°до - 70°, са малом количином падавина у облику снега ( 100mm).
ОСТАЛИ ТИПОВИ КЛИМА • Планинска клима – заступљена је на планинама изнад 1 000 метара. Зиме су дуге, снежне и оштре, а лета кратка и свежа. Дању температура брзо расте, а ноћу још брже опада. • Градска клима – посебна клима у великим градовима настала због промена природе. Одликује се повишеном температуром, смањеном влажношћу, обилнијим падавинама, честом појавом магле (смога) и већом загађеношћу ваздуха.
ПИТАЊА • Шта је то клима? • Набројте основне киматске типове. • Које су одлике екваторијалне климе? • Гре је заступљена монсунска клима? • Где влада средоземна клима? • Наведи разлике између континенталне и океанске климе умереног појаса. • Који су типови климе неповољни за живот људи?
Дали ће издржати?