Mehanizmi odbrane Ega

1. Mehanizmi odbrane Ega Petar Nastasic

2. U spoljašnjem okruženju...... .....ljudski organizam biološklim reakcijama formira odbranu protiv opasnosti koje se pojavljuju i koje direktno prete da ugroze fizički identitet osobe • osećanje straha zbog opasnosti izaziva određenu fiziološku reakciju u organizmu, osoba je obazrivija, njeni mišiči postaju napeti, a čula izoštrena, pa osoba u celini postaje spremnija da se suoči sa potencijalnim izvorom opasnosti

3. U unutrašnjem, psihičkom svetu.... • ...koji je sazdan od misli, emocija, ideja nije moguće jednostavno se skloniti od izvora tih unutrašnjih opasnosti, i biti siguran da se neće uskoro ponovo pojaviti • nečije misli i osećanja mogu postati realna opasnost gotovo na isti način kao što divlja životinja ili prirodna nepogoda predstavljaju opasnost u spoljašnjem svetu.

4. Od rođenja pa tokom detinjstva i adolescencije i tokom perioda odraslosti i starenja svaka osoba stvara sliku o sebi • sve ono što znamo o sebi, sve čega se sećamo, ili što smo o sebi saznali iz reakcija drugih ljudi, svi oni događaji koji govore o našim osobinama, sistemima vrednosti, svaka uspomena na nešto što je dovelo do promene u nama • Ego, Self ,

5. Ova struktura • predstavlja osnovu našeg svakodnevnog funkcionisanja, filter kroz koji se prelamaju emocije i informacije koje dobijamo iz spoljašnjeg sveta. • Ukoliko se na neki način stvori osećanje ugroženosti ove strukture, onda nastaje problem.

6. podsećanje • Zadatak Ega je da zadovolji impulse Ida ne povredjujuci moralne principe Superega, - ostajuci pritom u okvirima realiteta – odn.realnosti situacije • To je posao koji uopšte nije lak…..

7. Naime, ------ • Neko novo osećanje ili neka nova misao može da ugrožava delove postojeće strukture Ega, jer je nemoguće da ta misao (zbog nekih razloga koje zna Ego) egzistira u sklopu njega.

8. Kao što u fizičkom svetu pretnja narušavanja fizičkog integriteta predstavlja osnovu straha, • Tako u unutrašnjem svetu • pretnja narušavanja strukture Ega • i psihičkog osećanja jedinstvenosti i kontinuiteta selfa • postaje osnova za aktiviranje prirodnih psiholoških mehanizama odbrane.

9. Tada, je neophodno uložiti napor da se postojeća struktura promeni i prilagodi • ukoliko se ne uloži veći napor da se ta struktura Ega u izvesnoj meri izmeni, prilagodi, adaptira • da bi se mogla prihvatiti ta nova činjenica, ili ta nova misao kao sastvani deo ličnosti i • Da se tako dopuni i promeni sopstvena slika o sebi tim novim i do tada nepoznatim aspektima

10. onda, • To novo osećanje ili ta nova misao jednostavno moraju biti odstranjeni iz svesnog dela ličnosti. • Medjutim, oni nastavljaju da postoje, jer su se jednom pojavili u unurašnjem svetu, • ali su na neki način manje ili više izolovani od strukture Ega i slike i svesti o sebi • da se ne bi opasano narušila ili izmenila slika o sebi

11. Pojam nesvesnog, primarno je bio odredjen je na bazi saznanja o potiskivanju kao mehanizmu odbrane Ega • Sadržaji (misli, osećanja, želje...) koji su ostali neprihvaćeni od strane svesnog dela ličnosti i neintegrisani u sliku o sebi postepeno grade strukturu koja postoji u svakoj ličnosti. • To je nesvesni deo ličnosti, koji,  - iako je van domašaja svesnog promišljanja i prihvatanja njenih uticaja, • - u velikoj meri deluje na ponašanje, na izbore, i na postupke, i na svesno razmišljanje

12. Podsećanje ...... • Frojd je smatrao da svi psihički problemi savremenog čoveka proizilaze iz njegovog nesvesnog dela ličnosti, koji je sačinjen prvenstveno od neprihvaćenih ličnih seklsualnih težnji, želja i impulsa

13. Dakle, po Frojdu,..šta čini nesvesni deo ličnosti? • Ideje, želje, sećanja i podsticaji uglavnom seksualne i agresivne prirode koji iz nekih razloga nisu prihvatljivi za Ego i zbog toga bivaju potisnuti • Medjutim, oni ostaju u sećanju van svesnog nivoa i dalje su aktivni i pod odredjenim okolnostima mogu ponovo da se pojave u svesti sa istom onom energijom i neprihvatanjem

14. Po Frojdu ……………. …..potiskivanje predominantni mehanizam odbrane i ….. • ..ono je glavni instrument dostupan Egu da odbrani sebe od konflikta sa okruzenjem i od konfliktinih impulsa iz Ida. • Kljucna tendencija analize je je da otkrije i razume sadrzaj potisnutog materijala

15. Savremeni psihoanalitičari idu mnogo dalje .... • Oni osim potisnutih sadržaja nalaze brojne,raznovrsne i često veoma drugačije sadržaje(ne samo seksualnog i agresivnog sadržaja)koji su iz različitih razloga bili neprihvaćeni od strane osobe i samim tim sklonjeni „po strani“ svesnog razmišljanja i svesti o sebi.

16. Na taj način, iskristalisalo se saznanje • da mehanizmi odbrane, kao procesi koje koristi svesni deo ličnosti (najčešće Ego) kako bi odstranili neprijatne sadržaje, • predstavljaju prirodni način rasterećenja psihe čoveka, koje po pravilu nije patološko niti nepoželjno • Kao što priprema organizma u fizičkom svetu ima za cilj odbranu od opanosti iz okruženja, tako ovi mehanizmi služe odbrani integriteta ličnosti i učuvanju psihičke ravnoteže.

17. ************** • Postoji priličan broj mehanizama koji  ljudi koriste. • Neke, naravno, koriste češće i više, neke ređe i manje. • Takođe, svaki čovek ima svoje “favorite” – mehanizme koje koristi najčešće.  • Pod uticajem ovih uhodanih mehanizama, postepeno se formiraju izvesne obrasci mišljenja i osećanja koji se automatski uključuju i ponavljaju u svakoj situaciji koja kod osobe izaziva neprijatnost, ili koja se doživljava kao potencijalno opasna po održanje slike i svesti o sebi.

18. osnovne funkcije mehanizama odbrane su: • Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja zabrinutosti, straha, neprijatnosti • Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i neprijatnim sadržajima • Da omoguće i podrže zadržavanje neprijatnih sadržaja van svesti

19. Psihološki mehanizmi odbrane omogućuju ekonomično funkcionisanje osobe Kako? • Kada se delovanjem mehanizama odbrane iskoristi deo energije da se odstrane ili potisnu određeni sadržaji, • .....ipak,- ostaje nekad veća nekad maanja količina energije za funkcionisanje u svakodnevnom životu i eventualno, kasniju proradu potisnutog  materijala.

20. zajedničko za sve mehanizme odbrane je • pored toga što su korisni za čoveka, oni u određenim situacijama • mogu predstavljati ne samo smetnju, već i nešto što deluje unazađujući čovekovu mogućnost adaptacije na okruženje

21. Preterano korišćenje psihoških mehanizama odbrane.... • naročito kada su u pitanju uhodani obrasci koji se stalno ponavljaju vode dosledno istim oblicima ponašanja i emocionalnog reagovanja, stvaraju postepeno • izrazitu stereotipnost u načinu suočavanja sa različitom situacijama i • rigidnostu načinu na koji osoba promišlja i prihvata svet oko sebe.

22. podsećanje, Hartmanmehanizme odbrane razmatra kroz dinamiku procesaadaptacij ešto obuhvata reciprocne relacije izmedju pojedinca i njegovog okruženja, čime se samo stvara doživljaj konflikta Ali,- ishod uspesne adaptacije je “medjusobno podešavanje” pojedinca i okruženja

23. ….. • Na taj nacin,konflikt se ne shvata niti kao uzrok niti kao posledica, već kao normalan i nužan deo uslova u kojima ljudi žive.

24. pošto Hartman smatra,…. …..da su konflikti deo ljudskog zivota u procesu razvoja, • - proističe… da - Ego razvija odredjene funkcije, koje cesto postaju suprotstavljene i konfliktne u odnosu na agresivne i libidinalne impulse Ida

25. *****jos jednom…… • Ego,- razvijajuci se polako i postepeno biva ukljucen u medijaciju izmedju upornih teznji/naleta Id-a i realiteta spoljnog sveta; • …..

26. slikovito rečeno….. - Id je “djavo na našem ramenu” - Superego je “andjeo na našem ramenu” • MEDJUTIM, Ego ne moze da se izjasni da li je neki od njih prejak, pa oboma daje iste šanse, osluškuju se njihove snage i stavovi i tako se donose odluke • To donosenje odluka je posao Ega koji treba da razmotri sve aspekte zdrave ravnoteže

27. ……….. ..da bi razumeli razvoj mehanizama odbrane vratimo se sada na pocetak……

28. Po Hartmann-ovom modelu Ego psihologije • sastojci Ega i Ida su prisutni na rodjenju u vidu jednog nediferenciranog matriksa i • Normativni konflikti sa okruzenjem u ranoj fazi razvoja razdvajaju Ego od Ida.

29. Dakle, …. bebu očekuje doživljavanje izvesnog stepena frustracije kada njena/njegova majka ne obezbedi potpuno i brzo zadovoljenje. ……time se dobijaju impulsi za diferencranje sebe

30. Hartman,(1958)naglasava da se unutar Eganalaze urodjeni kapaciteti …. za percepciju, …..za paznju, …..za pamcenje, …..za koncentraciju, …..za motornu koordinaciju, …..za govor

31. Pod normalnim/povoljnim uslovima – uz tzv.“očekivano okruŽenje” ovi se kapaciteti autonomne Ego funkcije , koje su slobodne od libidinalnih i agresivnih impulsa; - Što je više “neočekivanih”/nepovoljnihuslovasve je manje autonomnih Ego funkcija slobodnih od “unutrasnjih” (libidinalnih i agresivnih) impulsa

32. Dakle, …nezreli Ego je donekle diferenciran I razdvojen od Ida kroz postojane svojih autonomnih funkcija, Mdjt.- Ego ostaje u interakciji i sa spoljnim svetom, • ....a isto tako on reaguje i na unutrasnje impulse

33. …… • Ove autonomne Ego funkcije često postaju suprotstavljene u odnosu na unutrasnje(agresivne i libidinalne) impulse, • ... tako ove autonomne Ego funkcije obezbedjuju, pre svega, autonomno funkcionisanje pojedinca

34. …………….Dakle, • Kad mladi Ego, dozivi neprijatne senzacije,nelagode I anksioznost kao signal da je nekakva nevolja može biti moguca u bliskoj buducnosti • To pokrece prve oblike mehanizama odbranepri cemu Ego koristi do tada razvijene autonomne Ego funkcije, koje jos uvek nemaju znacajne kapacitete

35. Uskoro se pojavljuju ,-Inicijalni mehanizmi odbrane su • Spliting,(razdvoj) • projekcija • idealizacija razvijaju se u ranom detinjstvu I obuhvataju odbranu granice izmedju Ega i spoljnog sveta

36. one se smatraju primitivnim i samim time nedovoljnim i teško održivim odbranama • ....jer-anksioznostnastala u procesu (ne)uskladjivanja dozivljaja i misljenjau Egu se i dalje pojavljuje kao pretnja primitivnoj prirodi nezrelog Ega • Kao posledica projekcije kljucna anksioznost postaje paranoidna.- a preokupacija je strah i borba za opstanak selfa. • - paranoidno shizofrena pozicija

37. Tokom procesa dalje diferencijacije licnosti... …..Id, Ego i SuperEgonastavljaju da se medjusobno razdvajaju, • U sled toga Unutar Egaprimitivni regulatorni i odbrambeni mehanizmi i pozicije se povlace i zamenjuju se ili dopunjuju mnogo efikasnijim.

38. Depresivna pozicija • reprezentuje jedan vazan razvojni napredak • u kojem se zapocinje sa prepoznavanjem celog objekta i • primitivni ambivalentni impulsi sada pocinju da se usmeravaju prema celovitom primarnom objektu.(nema idealizacije) • Ovaj napredak nastaje zbog povecanja kapaciteta EGA da integrise dozivljaj, sto vodi ka pomeranju primarne zainteresovanosti

39. …………….. • od narcisticke preokupacije za opstanak selfa – • prema interesovanju za objekat od kojeg osoba zavisi - ljubav

40. Jedan deo snaga Ega….. ……koji se stvarao putem postepenog diferenciranja početnog matrixa i koji je sluzioda zadovolji zelje Ida, takodje sluzi i sada da zadovolji zelje • ali se sada se to zadovoljenje odvija odloženo - ne odmah i ne neobuzdanokao što je to bilo nekada tj u skladu sa primitivnim procesima

41. Dalji razvoj autonomnih Ego funkcija u kontekstu normativnog rasta mozga I tela …dopustaju Egu koji se razvija i raste da pamti dozivljaj frustracije • da bi pomogao da se odloži zadovoljenje i predvidi buducnost

42. …ali pamti se i postignuto zadovoljenje dopustajuci Egu da se zadovolji i da se angažuje na odlaganju zadovoljenja.

43. ……….!!!!!!!! • Ovi procesi stvarajuunutrasnji svet reprezentacije objekta i taj unutrasnji svet olaksava uvežbavanje i usavršavanje buduceg odlaganja zadovoljenja.

44. Spitz • 1. Reakcija smehom 3 mes. • 2. Anksioznost u prisustvu stranca…8 meseci • 3. Semanticka komunikacija 1g.

45. Organizacioni principi u razvoju Ega • Ukazuju da dete u tom uzrastu moze da specifikuje afektivne veze prema bliskim osobama i razlikuje ih od veze sa strancima

46. Dalji razvoj i diferencijacija tela I mozga dovode do daljeg.. • …..razvoja i sazrevanja strukture Ega i Superegačime se potrebe za spoljašnjim ispunjenjnem smanjuju, • TJ.: smanjuje se oslanjanje na spoljasnjost radi ispunjenja potreba • autonomija se povecava.

47. ……… • Zbog toga sto su razvijene i sazrele psihicke strukture i tako osposobile pojedinca da bude manje zavisan od okruzenja • sada te formacije I stvorene strukture sluze za još kompletniju i bolju adaptaciju

48. …nastajanje Superega • Superego je konstrukt koji nastaje kao ishod adaptacije na socijalno okruzenje. • (dakle,dok razvoj Egazavisi od sazrevanja tela i mozga, da bi obezbedio motornu i kognitivnu kontrolu, • razvoj Superega je socijalno uslovljen i abstraktan

49. U formiranju superega Hartman, mnogo vise naglasava procese - identifikacije i - idealizacije. • (mada,nije sasvim odbacio kastracionu anksioznost kao kljucnu u razvoju Superega)

50. ……Dakle,- • malo dete se najpre identifikuje sa svojim roditeljima kao idealizovanim figurama koje obezbedjuju zastitu i zadovoljstvo • potom on/ona otkriva da se zahtevi roditelja odn. spoljnog sveta za „zajednicko podesavanje”/usaglašavanje i adaptacijamnogo bolje obebezbedjuju kroz uzdržavanje od poriva Ida