Download
preferencije izbor potro a a i rizici n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
PREFERENCIJE, IZBOR POTROŠAČA I RIZICI PowerPoint Presentation
Download Presentation
PREFERENCIJE, IZBOR POTROŠAČA I RIZICI

PREFERENCIJE, IZBOR POTROŠAČA I RIZICI

278 Views Download Presentation
Download Presentation

PREFERENCIJE, IZBOR POTROŠAČA I RIZICI

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. PREFERENCIJE, IZBOR POTROŠAČA I RIZICI PREDAVANJE 6 Prof. dr Zoran Milenković 325 slajda

  2. Tema današnjih izlaganja biće preferencije, teorija izbora i korisnosti i rizici. Pitanje je, kojoj potrošačkoj korpi dati prednost, odnosno danas treba da odgovorimo na pitanje: kako se mere koristi koje svako dobija od učešća u tržišnoj ekonomiji. Osnovi Ekonomije

  3. Preference (sklonosti) potrošača - ukusi kao preduslov za izbor potrošača Korisnost je osećanje zadovoljstva zbog podmirivanja potreba. Svaka moguća srazmera ili kombinacija roba se razlikuje i potrošač ih rangira u skladu sa svojim željama. Osnovi Ekonomije

  4. Po ekonomistima, uzimaju se četiri prosta svojstva poređenja preferenci, koja nam omogućavaju podelu budžeta. To su: a) kompletnost, koja omogućava potrošaču da rangira sve moguće kombinacije roba i usluga. Osnovi Ekonomije

  5. b) „što više, to bolje“ pretpostavlja da su dobra poželjna, i da su u pitanju dve robe ili usluge iste, bolja je ona koje ima više. Dakle, potrošači uvek imaju više sklonosti prema većem broju dobara nego prema manjem. Osnovi Ekonomije

  6. U našoj analizi možemo uzeti dve srazmere (kombinacija): A, koja ima 12 m platna i 10 kg hrane, i B, koja ima 12 m platna i 11 kg hrane. Pretpostavka nam govori da je B više preferirano od A, zato što ima više hrane, a isto platna. Osnovi Ekonomije

  7. c) tranzitivnost(prolazan)podrazumeva preferirati A u odnosu na C da ako više volite jabuku nego krušku, a krušku više nego breskvu, onda verovatno više volite jabuku nego breskvu. Osnovi Ekonomije

  8. U našoj analizi, potrošačevo poređenje preferenci je tranzitivno, ako imamo tri kombinacije A, B, C, i ako preferira A od B, B od C, onda će uvek preferirati A u odnosu na C. Osnovi Ekonomije

  9. Na primer, A, ima kombinaciju 4 m platna i 2 kg hrane, B, ima 3m platna i 3 kg hrane i C, ima 2 m platna i 4 kg hrane. Osnovi Ekonomije

  10. d) konveksnost (ispupčenost) podrazumeva mešavine roba koje se više preferiraju od ekstrema . • Drugim rečima, krivaindiferentnosti je konveksna ako se MRS (granična stopa supstitucije) smanjuje niz krivu. • Konveksnost znači da nagib krive raste (tj. postaje manje negativan) kako se pomeramo niz krivu prema dole. Osnovi Ekonomije

  11. Na primer, neodlučni ste između kombinacija, A, koja ima 4 m platna i 0 kg hrane i B, koja ima 0 m platna i 4 kg hrane. Ako su vaše preferencije konveksne, preferiraćete kombinaciju 2 m olatna i 2 kg hrane u odnosu na obe ekstremne kombinacije. Osnovi Ekonomije

  12. Osnovi Ekonomije

  13. Opis individualnih sklonosti ili preferencija. Budući da se svakog dobra preferira više nego manje, možemo uporediti kombinacije dobara u zatamnjenim područjima. Y prednjači u odnosu na A, zato što ima više od svakog dobra nego što ima A.. Osnovi Ekonomije

  14. lz istog razloga, A preferira u odnosu na W. Sledi da na liniji koja spaja W i Y, mora postojati kombinacija A. U istom trendu možemo naći kombinaciju C koja je jednako privlačna kao B ali to zavisi od ukusa potrošača Osnovi Ekonomije

  15. Krive i mape indiferentnosti 1. Kriva indiferentnosti. Ona pokazuje sve moguće grupe (kombinacije) roba i usluga koje pružaju isti nivo korisnosti. Kada spojimo mnoštvo tih tačaka koje predstavljaju podjednako privlačne kombinacije za potrošače, dobićemokrivu indiferentnosti. Osnovi Ekonomije

  16. Kriva indiferentnosti Kriva indiferentnosti je opadajuća prema dole udesno Nagib krive indiferentnosti jednak je odnosu graničnih korisnosti dva proizvoda. Osnovi Ekonomije

  17. Kombinacije B, A i D pružaju Potrošaču isti nivo zadovoljstva B H E A D U1 G Preferencije potrošača Knjige (kom) 50 40 30 20 10 CD (kom) 10 20 30 40 Osnovi Ekonomije

  18. Krive indiferentnosti Kriva indiferentnosti je skup kombinacija koje potrošač smatra jednako privlačnim (A, B, C, D). Drugim rečima, potrošač je potpuno indiferentan izmedju svih kombinacija A, B, C, D. Potrošač preferira bilo koju kombinaciju kao što je L, koja leži iznad krive indiferencije (In0), više nego A, ali A preferira više nego K, koja leži ispod krive indiferencije (In0). Krive i mape indiferentnosti Osnovi Ekonomije

  19. Krive i mape indiferentnosti 2. Mape indiferentnosti. Sve kombinacije platna i hrane daju istu korisnost potrošaču, tj. ako se smanji količina platna - povećava se količina hrane, i obrnuto. Osnovi Ekonomije

  20. Ako je, pak, nivo korisnosti viši od prethodnog, onda se formira nova kriva indifernosti In1, In2, In3 koje su udesno i naviše, što stvara "mapu krivih indiferencije", na kojoj svaka kriva za sebe podrazumeva odgovarajući nivo korisnosti. Osnovi Ekonomije

  21. Na primer, na krivoj indiferentnosti In1, to je tačka E = 16 m platna i 11,5kg hrane; na krivoj In2 to je tačka F = 27 m platna i 9 kg hrane i na krivoj In3, to je tačka G = 21,5m platna i 13 kg hrane. Osnovi Ekonomije

  22. Što su krive dalje od ishodišta koordinatnog sistema, to je njihova korisnost viša. Istovremeno, ne mogu se međusobno ukrštati, jer tada ne bi ispoljavale različite nivoe korisnosti. Osnovi Ekonomije

  23. Zaključujemo,sve kombinacije koje leže iznad linije indiferencije preferiraju ka kombinacijama koje leže na krivoj indiferencije, a sve kombinacije koje leže ne krivoj indiferencije prefereiraju ka onima koje su ispod nje. Osnovi Ekonomije

  24. Krive i mape indiferentnosti Preferencije potrošača sa različitim ukusim Na panou a, potrošač više preferira hranu, tačke: A, B i C, dok na panou b, potrošač više preferira modne odevne predmete, tačke: D, F, G. Osnovi Ekonomije

  25. Marginalna - granična stopa supstitucije MRS ili granična stopa supstitucije platna za hranu jeste količina hrane koju je pojedinac voljan žrtovovati da bi dobio jednu dodatnu jedinicu platana, bez promene korisnosti. Osnovi Ekonomije

  26. Marginalna - granična stopa supstitucije Važna osobina potrošačevih sklonosti je cena na osnovu koje je on voljan da menja ili ne menja jedno dobro za drugo. Osnovi Ekonomije

  27. Taj iznos je predstavljen na svakoj tački krive indiferentnosti, preko tzv. "granične (marginalne) stope supstitucije", koja je definisana kao apsolutna vrednost nagiba krive indiferentnosti u toj tački,prikazano na sledećoj slici. Osnovi Ekonomije

  28. Marginalna - granična stopa supstitucije Marginalna - granična stopa supstitucije (MRS) MRS u svakoj tački krive indiferencije je definisana kao apsolutna vrednost nagiba (kosine) krive indiferencije u toj tački. To je iznos hrane (kg) koji se potrošaču mora dati kao kompenzacija za gubitak jedne jedinice (m) platna. Budući da se MRS smanjuje niz krivu indiferenstonsti, kriva je konveksna. Osnovi Ekonomije

  29. Marginalna - granična stopa supstitucije Generalno govoreći marginalna stopa supstitucije u svakoj tački na krivoj indiferentnosti je srazmera po kojoj je potrošač spreman da razmeni dobro ili uslugu, i to kao: • izmerena duž vertikalne ose (apcise), za dobro izmereno duž horizontalne ose (ordinate) i jednaka je apsolutnoj vrednosti nagiba krive indiferentnosti. Osnovi Ekonomije

  30. Granična stopa supstitucije ima opadajući (silazni) trend, kako se pomera nadole i desno duž krive indiferentnosti. Može se zapaziti da u tački A hrane ima u izobilju i potrošač će biti voljan da žrtvuje 2 kg hrane za dodatnu jedinicu platna (u m). Osnovi Ekonomije

  31. U tački C marginalna stopa supstitucije je 1, ista srazmera, dok se u tački D potrošač odriče 1/4 kg hrane sa 1 m platna. To znači da je marginalna stopa supstitucije 1/4. Osnovi Ekonomije

  32. Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti - najbolja moguća kombinacija izbora dobara Mapa indiferentnostinam govori kako su različite kombinacije dobara rangirane u redosledu sklonosti. Osnovi Ekonomije

  33. Budžetsko ograničenjenam govori koje su kombinacije pristupačne (dostupne). • Zadatak potrošača je da uporedi dva dobra i da izabere ono kojem je najskloniji, Osnovi Ekonomije

  34. ili da se odluči za najpristupačniju kombinaciju dobara, odnosno da biraju dobra s ciljem maksimilizacije svog zadovoljstva, uz ograničen budžet koji im je na raspolaganju. Osnovi Ekonomije

  35. Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti - najbolja moguća kombinacija izbora dobara Najpristupačnija kombinacija dobara - maksimilizacija zadovoljstva potrošača Najbolje što potrošač može da učini je da izabere kombinaciju na budžetskom ograničenju koja leži na najostvarljivijoj krivoj indiferencije. Na ovoj slici, to je kombinacija F koja leži na tangenti između krive indiferencije i budžetskog ograničenja - maksimilizacija zadvoljstva. U tački maksimilizacije F, MRS dvaju dobara jednaka je odnosu njihovih cena. Osnovi Ekonomije

  36. Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti - najbolja moguća kombinacija izbora dobara Za mape indiferencije, za koje postoje tačke tangencije, kao na najdostupnija kombinacija će uvek ležati u tački tangencije (dodira), Osnovi Ekonomije

  37. Drugim rečima, u tački F nagib linije budžetskog ograničenja (L, K) mora biti jednak nagibu krive indiferentnosti (In2). • u našem primeru to je tačka F, koja izjednačava korisnost poslednjeg evra potrošenog na platno sa korisnošću poslednjeg evra potrošenog na hranu. Osnovi Ekonomije

  38. Zbog toga je: - nagib budžetske prave (L, K) = nagibu krive indiferantnosti (In2). Osnovi Ekonomije

  39. odnosno: odnosno: Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti - najbolja moguća kombinacija izbora dobara Iz ovog proističe uslov koji mora biti zadovoljen, a to je: MRS - marginalna stopa supstitucije, Ppl - cena platna; Phr - cena hrane. U ekonomiji se to naziva marginalno načelo potrošačke ravnoteže. Osnovi Ekonomije

  40. Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Teorija korisnosti. • korisnost označava zadovoljenje potreba Funkcija korisnosti. • Funkcija korisnosti je obrazac koji svakoj tržišnoj korpi predodređuje određeni nivo korisnosti. • Tržišna korpa je popis određenih količina različitih životnih namirnica, odeće, stanova koje potrošač kupuje svaki mesec Osnovi Ekonomije

  41. Ukupna i granična korisnost Radi poznavanja korisnosti dodatne jedinice istog dobra važno je razlikovati ukupnu i graničnu (marginalnu) korisnost. Ukupna korisnost (TU) -Total utility • predstavlja celokupno zadovoljstvo koje potrošač ostvari konzumiranjem određene količine nekog dobra ili usluge Osnovi Ekonomije

  42. Granična korisnost (MU) - Marginal utility • nekog dobra predstavlja povećanje ukupne korisnosti koja se ostvaruje potrošnjom dodatne jedinice tog dobra pri datoj potrošnji ostalih dobara. Osnovi Ekonomije

  43. 16 70 14 60 12 50 10 40 8 6 30 4 20 2 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 -2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Količina proizvoda (Q) Količina proizvoda (Q) Ukupna i granična korisnost Ukupna korisnost Granična (marginalna)korisnost MU TU Osnovi Ekonomije

  44. Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost 2.5 2.5 Funkcija korisnosti i kriva indifrentnosti Funkcija korisnosti može se prikazati mapom krivih indifrentnosti, od kojih svaka ima brojčani pokazatelj. Na slici su prikazane tri krive indifrentnosti, čiji nivoi korisnosti (25, 50 i 100) proizilazeiz funkcije korisnosti plhr. Osnovi Ekonomije

  45. Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Granična korisnost i zakon opadajuće granične korisnosti • Primer:Čokolada • - granična ili marginalna korisnost (MU).Dakle, kad pojedete drugu čokoladu (sami ili sa drugim), vi dolazite do dodatnog zadovoljstva ili koristi. (elementi kardinalne korisnosti) Osnovi Ekonomije

  46. Porast vaše koristi ekonomisti nazivaju granična korisnost. Dakle, ona odražava dodatno zadovoljstvo ostvareno potrošnjom jedne dodatne jedinice dobra. • Izraz granični je ključni pojam ekonomije i uvek se koristi u smislu dodatni. Osnovi Ekonomije

  47. Opadajuća granična korisnost - proizilazi iz činjenice da se naše ukupno uživanje u potrošnji nekog dobra smanjuje u meri u kojoj ga sve više konzumiramo. Zakon opadajuće granične korisnosti podrazumeva da kada količina utrošenog dobra raste, granična korisnost tog dobra ima tendenciju smanjivanja. Osnovi Ekonomije

  48. Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Marginalna korisnost (MU) MU prikazuje marginalnu korisnost, iznos kojim se ukupna količina korisnosti zadovoljstva povećava kada se konzumira još jedna dodatna čokolada. Opadajuća marginalna korisnost znači da MU opada kako količina konzumirane čokolade raste. Osnovi Ekonomije

  49. Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Maksimalnu korisnost potrošač postiže ukoliko ceo dohodak potroši "na liniji budžeta" (ne ispod linije budžeta), dok ne podesi svoju potrošnju između hrane i platna, u odnosu: MUhr / Phr = MUpl / Ppl. marginalna korisnost Osnovi Ekonomije

  50. Kada se ovaj uslov ostvari, potrošač ne može da vrši preraspodelu svoje ukupne potrošnje, da bi povećao korisnost. Osnovi Ekonomije