1. UVOD

1. SEMINARSKI RAD PREDMET: Operativni sistemi i mreže TEMA: OSNOVNE KOMPONENTE RAČUNARAPredmetni nastavnik: Student: Doc.dr. Samir LemešSemir Taletović Univerzitetu Zenici 2011

2. 1. UVOD Ne možemo početi priču o hardveru, a da se prvo ne osvrnemo na pitanje šta je u stvari PC. Iako je PC skraćenica od Personal Computer ( lični računar, osobno računalo ), ovaj izraz uopšte ne opisuje PC. Lični računari su Apple Macintosh računari, ali definitivno nisu PC. Zbog toga ćemo u nastavku zadržati ovaj izraz kao izvorni, bez prevoda, usvojivši ga kao standard i naziv platforme o kojoj će biti riječ. Dugo se PC definisao kao „lični računar IBM – kompatabilan“, međutim danas se najčešće koristi izraz „ lični računar Windows – kompatabilan“. PC je razvijen od strane firme IBM i zvanično je predstavljen 12. Avgusta 1981. godine. Ono što se prije toga događalo i što je prethodilo njegovom razvoju nije neophodno za razumijevanje teme koju obrađujemo, pa se stoga nećemo osvrtati na ovaj period.

3. 2. OSNOVNE KOMPONENTE RAČUNARA ( PC – ija) Matična ploča  Procesor Memorija (RAM)    Monitor  Napajanje  Tastatura   Tvrdi disk CD ili DVD uređaj      Disketna jedinica  Miš Kućište Video karta     Zvučna karta   Modem

4. Matična ploča je baza sistema. Sve se komponente spajaju na nju i ona ih sve kontroliše. • Za procesor se često kaže da je „srce“ ili „motor/mašina“ kompjutera. Naziva se i CPU, od Central Processing Unit ( centralna procesorska jedinica ). • Sistemska memorija se često naziva RAM, od Random Access Memory (memorija sa slučajnim pristupom). Ovo je primarna memorija koja čuva programe i podatke koje procesor koristi u datom vremenu. •  Primarni i izlazni uređaj putem kojeg se prate rezultati rada korisnika, te često i rad samog sistema. • Napajanje snadbijeva električnom energijom svaki pojedini dio PC – ija. •  Tastatura je primarni ulazni uređaj preko kojeg korisnik upravlja sistemom. • Tvrdi disk (HDD; Hard Disk Drive) je primarna eksterna memorija koja se koristi za instalaciju operativnog sistema i za arhiviranje podataka.

5. CD (Compact Disc) i DVD (Digital Versatile Disc) su optički uređaji koji koriste prenosive medije relativno visokog kapaciteta. U posljednje vrijeme snimači obje vrste medija su sve jeftiniji i sve su češća komponenta u novijim konfiguracijama. • FDD – Floppy Disk Drive – je jednostavan i relativno jeftin uređaj sa prenosivim magnetnim medijima (disketama) malog kapaciteta (1,44 MB, formatirana disketa). U posljednje vrijeme ovaj uređaj se sve češće napušta i zamijenjuju ga drugi tipovi prenosivih medija. • Iako danas na tržištu postoji mnogo vrsta pokazivačkih uređaja, prvi i najpopularniji je miš. Također spada u ulazne uređaje. •  Kućište je okvir u koji se smještaju fizičke komponente sistema. • Video karta (video adapter) kontroliše informacije koje su vidljive na monitoru. • Zvučna karta (adapter) omogućava PC – iju da generiše kompleksne zvukove i nezaobilazan je multimedijski dodatak. • Smatra se osnovnim dijelom PC – ija i koristi se kao uređaj za spajanje na Internet.

6. 3. MATIČNA PLOČA (mainboard) • Matična ploča je osnova svake konfiguracije. Zbog toga što se sve komponente spajaju na nju, potrebno je znati sve njene karakteristike. • 3.1. STANDARDNI OBLICI PLOČE (FORM FACTOR) • Form factor (faktor oblika) je standardni oblik ploče koji određuje fizičke dimenzije (veličinu i oblik), položaj rupica za šarafe, raspored nekih konektora i slotova, što sve zajedno određuje za kakvo je kućište ploča namijenjena. • Zastarjeli standardni oblici ploče koji se više ne proizvode, ali ih danas susrećemo u PC – iju su: • Baby – AT; • Full – Size AT; • LPX i • WTX. • Standardni oblici ploča koji su danas u upotrebi su: • ATX; • Mini – ATX; • Micro – ATX; • Flex – ATX; • Mini – ITX i • NLX

7. Dijelovi matične ploče

8. 3.2. KOMPONENTE MATIČNE PLOČE • Savremene matične ploče imaju nekoliko ugrađenih standardnih komponenti, uključujući različite sokete, slotove, konektore, čipove itd. Minimum koji svaka ploča zahtijeva čine: • soket/slot za procesor; • čipset (North Bridge / South Bridge); • super I/O čip; • ROM BIOS (Flash ROM); • SIMM / DIMM / RIMM sokete za RAM memoriju; • ISA / PCI / AGP bus slotove; • regulator napona na procesoru; • baterija. 3.2.1. SOKETI / SLOTOVI ZA PROCESORE • Procesor se postavlja (instalira) ili u soket ili u slot, u zavisnosti od njegove vrste. • Počevši od 486 procesora, Intel dizajnira zamjenjive procesore koje korisnik može zamijeniti nezavisno od drugih komponenti PC – ija. Pri tom je jedino važno imati na ploči odgovarajući konektor za dati procesor. Konektori na matičnoj ploči na koje se postavlja procesor nazivaju se, u zavisnosti od izvedbe, soketi ili slotovi. Pri tom soketom nazivamo pravougaone konektore na koje se procesori postavljaju horizontalno, dok u slučaju da se radi o linijskom konektoru (sličnom slotovima za ugradnju memorije ili kartica) govorimo o slotu za procesor.

9. 3.2.2 ČIPSET • Ne može se govoriti o modernim matičnim pločama, a da se ne spomene čipset (chipset). Ako je matična ploča temelj sistema, onda je čipset temelj matične ploče. Dvije naizgled različite ploče sa istim čipsetom funkcionalno su identične. Osim toga, sistem sa boljim čipsetom i lošijim procesorom lako može imati bolje performanse od sistema sa lošijim čipsetom i boljim procesorom. • Čipset predstavlja vezu između procesora i svih ostalih komponenti sistema, te diktira tip procesora koji može biti ugrađen u sistem (odnosno instaliran na matičnu ploču) i koliko brzo će taj procesor raditi. Čipset, također, određuje brzinu sabirnice, brzinu, tip i količinu memorije itd. • Čipseti su obično podijeljeni u komponente, poznate pod imenom North Bridge i South Bridge, te Super I/O chip. • North Bridge se ponekad naziva i PAC (PCI/AGP Controller). To je u suštini glavna komponenta matične ploče i jedino kolo koje osim procesora radi na punoj brzini matične ploče. Po ovoj komponenti cijeli čipset i dobiva ime. • South Bridge je sporija komponenta. Djelimično je izmjenjiva, pa se često isti South Bridge koristi u kombinaciji sa različitim North Bridge – evima. Ovakav modularni dizajn čipseta omogućava veću fleksibilnost i jeftiniju proizvodnju matičnih ploča. South Bridge povezuje PCI sabirnicu (33 MHz) i sadrži interfejs prema ISA sabirnici (8 MHz). Obično sadrži i dvostruki intrfejs IDE kontroler, jedan ili dva USB interfejsa, te u posljednje vrijeme i CMOS RAM i real – time clock funkcije. • Treća komponenta, Super I/O chip, spojena je na ISA sabirnicu i sadrži sve standardne periferale koji su ugrađeni u matičnu ploču (serijske portove, paralelne portove, kontroler disketnih jedinica i interfejs za tastaturu i miš, opcionalno „i“: CMOS RAM/Clock, IDE kontrolore i game port interfejs). • Većina današnjih matičnih ploča ima Super – South Bridge, koji objedinjava funkcije South Bridge – a i Super I/O – a u samo jedan čip.

10. 3.3. KONEKTORI NA MATIČNOJ PLOČI Tastatura i miš, PS/2 • PS/2 portovi su 6 – pinski mini – DIN konektori, preko kojih se na matičnu ploču spajaju tastatura i miš. Konektor za tastaturu je obočno označen ljubičastom bojom ili odgovarajućim simbolom, dok je konektor za miš zelene boje ili označen odgovarajućim simbolom. Serijski (COM) port • Serijski (COM) port je 9 – pinski D – Submini konektor koji služi za priključivanje eksternih uređaja sa odgovarajućim interfejsom; npr. modema, uređaja za neprekidno napajanje (UPS) i slično. Obično je označen oker bojom ili odgovarajućim simbolom. Paralelni (LPT) port • Paralelni (LPT) port je 25 – pinski D – Submini konektor, prvenstveno namijenjen spajanju štampača na PC. Vremenom se njegova primjena i proširila na druge uređaje, kao što su npr. skener ili ZIP – drive. Danas se ovaj port češće zamjenjuje bržim USB 2.0 i IEEE – 1394 (FireWire) portovima. Lako je uočljiv na panelu jer se ističe svojom veličinom, a označen je ružičastom bojom ili odgovarajućom simbolom.

11. USB port USB (Universal Serial Bus) je sabirnica za eksterne uređaje (periferale), stvorena da omogući Plug and Play kompatabilnost. USB omogućava priključenje do 127 uređaja po jednom portu. Kablovi, konektori, hub – ovi i uređaji koji koriste ovaj standard označeni su simbolima kao na slici Game port (MIDI port) Game ili MIDI (Musical Instrument Digital Interface) port je 15 – pinski D – Submini konektor, namijenjen spajanju dodataka koji služe za igranje na PC – iju (gamepad, joystick itd.) i muzičkih instrumenata. Obično je označen žutom bojom. VGA port VGA port je 15 – pinski HD D – Submini konektor namijenjen prvenstveno spajanju monitora na PC. Označen je tamno plavom bojom ili odgovarajućim simbolom. Audio konektori Audio konektori predviđeni su za spajanje audio izlaznih i ulaznih uređaja, kao što su npr. zvučnici i mikrofon. Osim ovih standardnih (3,5 mm) konektora, postoje i digitalni i optički audio konektori.

12. LAN konektor LAN konektor služi za spajanje PC – ija u mrežu, odnosno za umetanje mrežnog kabla. Ovaj konektor podsjeća na telefonsku utičnicu, samo je širi. IEEE (FireWire) Ovaj standard se pjavio u drugoj polovini 1995. godine, kao rezultat potrebe brzog prenosa velikog broja podataka kod korištenja modernih multimedijalnih uređaja. Podržava prenos do 400 Mbps. Iako je do sada postojao samo u PCI izvedbi, sve češće je integrisan na samoj matičnoj ploči. PCI slotovi Namijenjeni su kartama (adapterima) za nadogradnju sistema. Nalaze se s lijeve strane stražnjeg panela matične ploče i okomito su postavljeni u odnosu na spomenuti panel. Ploča obično sadrži 3 – 7 PCI slotova i obočno su bijele boje. AGP slot Namijenjen je isključivo grafičkim kartama. Na ploči se nalazi samo jedan ovakav slot i postavljen je paralelno PCI slotovima, bliže soketu za procesor. Postoji AGP, AGP x 2, AGP x 4 i AGP x 8. Veoma je važno razlikovati ove slotove i njima pripadajuće karte. AGP i AGP x 2 rade na naponu od 3,3 V, dok AGP x 4 i AGP x 8 rade na nižem naponu (1,5 V).

13. FDD konektor FDD konektor (34 – pinski konektor za disketnu jedinicu) je namijenjen spajanju disketnog drajva. Na matičnoj ploči je obično označen crnom bojom. IDE konektor Interfejs koji se koristi za spajanje hard – diskova na PC obično se naziva IDE (Integrated Drive Electronics) ili ATA (AT Attachment) Međutim, danas se IDE konektori koriste i za spajanje CD i DVD uređaja, kao i drugih drajvova (pogona) za medije eksterne memorije. Slotovi za DDR SDRAM memorijske module Iako u postojećim kućnim i poslovnim konfiguracijama često susrećemo SDR RAM i RIMM memorijske module, u novije vrijeme proizvođači su koncentrisani na DDR iz dva osnovna razloga: brzina i cijena. Slotovi su postavljeni do soketa za procesor, okomito na PCI i AGP slotove. Konektor za napajanje Preko ovog konektora obezbjeđuju se naponi neophodni za rad komponenti sistema. Osim standardnog konektora, u posljednje vrijeme se često koristi i dodatni konektor za napajanje.

14. 4. PROCESOR • Procesor se još naziva se još naziva i mikroprocesor ili CPU (Central Processing Unit – centralna jedinica za obradu). Često se definiše kao mozak PC – ija. Procesor obavlja dva osnovna zadatka: obradu podataka, te nadzor i usklađivanje dijelova cjelokupnog sistema (drugim riječima, upravlja svim ostalim uređajima). 4.1. KARAKTERISTIKE PROCESORA Performanse procesora zavise od mnogih faktora. Prvi i najčešće korišten pri opisu samog procesora je njegova frekvencija ili brzina (Clock, eng.). Ona predstavlja broj koraka pri obradi podataka u jednoj sekundi i mjeri u megahercima (MHz), a danas već i u gigahercima (GHz). Pri tome treba imati na umu da različite operacije (instrukcije) koje obavlja procesor obično imaju različit broj koraka. Druga važna karakteristika procesora je njegova širina, odnosno broj bitova koju procesor može istovremeno obraditi. Širina procesora je kompleksna karakteristika, jer zavisi od od tri faktora: data I/O sabirnice (podatkovne ulazno – izlazne sabirnice), Adresne sabirnice, Registara. Podatkovna (Data I/O) sabirnica naziva se još i FSB (Front Side sabirnica), procesorska sabirnica ili CPU sabirnica. Svi ovi termini odnose se na sabirnicu kojom procesor komunicira sa glavnom komponentom čipseta (North Bridge – om ili MCH – om). Treća važna karakteristika procesora je njegova arhitektura, odnosno građa procesora. Procesori iste brzine i širine mogu imati različite performanse, tako npr. AMD – ovi procesori na nižim frekvencijama imaju iste performanse kao Intelovi na višim. Povećanje brzine procesora nije mogla pratiti i brzina memorije, pa bi mnogo veća brzina procesora od brzine memorije mogla drastično umanjiti performanse sistema. Zbog toga su u sam procesor ugrađeni brzi memorijski međuspremnici, koji se nazivaju Cache – memorijom. Upravo količina ove memorije je sljedeća bitna karakteristika procesora, tj. više Cache – memorije gotovo uvijek znači i bolje performanse. Ova memorija podijeljena je po nivoima: L1 i L2, a u novije vrijeme neki procesori sadrže i L3 Cache.

15. 4.2. SOKETI ZA PROCESORE Svaki procesor ima odgovarajući soket ili slot u koji se postavlja. Slotovi su kao rješenje već duži period napušteni i sada na tržištu postoje isključivo soketi. Spomenućemo i ukratko opisati danas najznačajnije. 4.2.1 SOKET 370 (PGA – 370) U januaru 1999. godine Intel je predstavio novi soket za P6 klasu procesora. Soket je nazvan Soket 370 ili PGA – 370 zbog odgovarajućih 370 – pinskih procesora (Celeron i Pentium III). Ovaj soket, mada nije mijenjao izgled, doživio je dvije revizije. Prva se dogodila već sa predstavljanjem Pentiuma III, kada je došlo do promjene jednog pina i napona napajanja procesora. Sljedeća revizija dogodila se kada su procesori počeli da se izrađuju na Tualatin jezgri. Zbog toga je potrebno iz dokumentacije matične ploče provjeriti za koje procesore je predviđena, kako ne bi došlo do oštećenja procesora. 4.2.2 SOKET 423 Soket 423 predstavljen je u novembru 2000. godine i namijenjen je prvimPentium IV procesorima (FSB 400 MHz), a zaključno sa modelom koji je radio na 2 GHz. Svi brži pentium IV procesori zahtijevaju soket 478. Soket 423 koristi jedinstven način odvođenja toplote, koji zahtijevaju postolje spojeno na kućište ili na specijelnu ploču koja se smiješta ispod matične ploče. Ono je dizajnirano da podrži veće i teže hladnjake za Pentium IV. Zbog toga mnoge ploče sa ovim soketom zahtijevaju specijalna kućišta. Procesor koji se smiješta na ovaj soket koristi 5 pinova za identifikaciju napona (VID – Voltage ID) koji signaliziraju ploči da obezbijedi ispravno napajanje procesora, čime je čitav proces izbora napona sasvim automatizovan i siguran.

16. 4.2.3 SOKET 478 Soket 478 predstavljen je u oktobru 2001. godine i namijenjen je Pentijum IV i Celeron procesorima. Specijalno je dizajniran da podrži dodatne pinove za buduće pentium IV procesore i brzine preko 2 GHz. Način smještanja hladnjaka omogućava većim hladnjacima da budu čvrsto pričvršćeni uz sam procesor. Soket 478 podržava procesorske sabirnice na brzinama od 400 MHz, 533 MHz i 800 MHz. Pentium IV u soket 478 izvedbi također koriste 5 pinova za identifikaciju napona (VID – Voltage ID). 4.2.4 SOKET A (SOKET 462) AMD je predstavio Socket A (Soket 462) u junu 2000. godine, kao podršku za PGA verzije Athlon i Duron procesora. Soket A ima 462 pina i 11 utikača orjentisanih u SPGA oblik, te ima iste dimenzije i oblik kao i Soket 370, ali položaj utikača onemogućava postavljanje Soket 370 procesora. Soket A podržava 32 nivoa napona, od 1,100 V do 1,850 V sa inkrementom od 0,025 V, kontrolisan sa 5 pinova za identifikaciju napona (VID0 – VID4). Modul za automatsku regulaciju napona obično je integrisan na matičnoj ploči. Osim spomenutih danas su prisutni i Soket 603 za Intelove Xeon procesore, koji se koriste u sistemima sa dva i više procesora, te Soket 754 za AMD Athlon 64 procesore.

17. SOKETI Soket 370 Soket 423 Soket 462 Soket 478

18. 4.3. HLAĐENJE PROCESORA Moderni procesori imaju relativno veliku snagu i troše više energije, pa samim tim generišu i više toplote. Pasivni hladnjaci (hladnjaci bez ventilatora) i hladnjaci na kućištu već odavno nisu dovoljni za odvođenje toplote sa procesora. Da bi se osigurao konstantan protok zraka i stabilnije performanse procesora danas se koriste aktivni hladnjaci, odnosno hladnjaci sa ventilatorom. Aktivni hladnjaci zahtijevaju napajanje i imaju odgovarajući 3 – pinski konektor na matičnoj ploči, obično označen sa „CPU FAN“. Širokom spektru procesora različitih brzina i konstrukcija koji danas postoje na tržištu potrbno je obavezno obezbijediti i hladnjak odgovarajućih karakteristika. Brži procesori zahtijevaju veću površinu hladnjaka. Materijal od kojeg je hladnjak napravljen također značajno utiče na njegove performanse, te su hladnjaci izrađeni od bakra kvalitetniji od onih izrađenih od aluminija i sa manjom površinom imaju iste performanse kao aluminijski hladnjaci sa većom površinom.

19. 5. MEMORIJA Kada govorimo o memoriji, obično se podrazumijevaju memorijski moduli u sistemu, odnosno misli se na RAM memoriju (Random Access Memory – memorija sa slučajnim pristupom). U današnjim konfiguracijama susrećemo SDR SDRAM (SDRAM), DDR SDRAM (DDR), DDR2 SDRAM (DDR2) i Rambus Dram (RDRAM ili Rambus) memorijske modele. 5.1. DRAM DRAM (Dynamic Random Access Memory – dinamična memorija sa slučajnim pristupom) je postala standard u savremenim PC – ijima, prvenstveno zbog značajno jeftinije proizvodnje u odnosu na druge tipove memorije. Čipovi su mali i jeftini jer standardno zahtijevaju samo jedan tranzistor i kondenzator za predstavljanje jednog bita. 5.2. SDR SDRAM SDRAM je skraćenica za sinhroni DRAM, odnosno DRAM koji radi sinhronizovano sa memorijskom sabirnicom. SDR (Single Data Rate) je skraćenica za jednostruki prenos podataka po taktu sabirnice, što znači da se svakim taktom sabirnice prenosi po jedan podatak. SDRAM je sposoban podržati brzine sabirnice do 133 MHz, pa skoro svi sistemi između 1998. i 2000. uključuju ovaj tip memorije.

20. 5.3. DDR SDRAM DDR (Double Data Rate) SDRAM memory je evolutivno poboljšanje standardne SDRAM memorije, gdje se transfer podataka vrši dva puta po jednom taktu sabirnice. Na taj način udvostručile su se performanse memorije na istoj brzini sabirnice. Transfer podataka vrši se jednom po uzlazećoj i jednom po silazećoj ivici takta. 5.4. DDR – II SDRAMOvo je unaprijeđena DDR memorija čija je specifikacija objavljena krajem 2003.god., a podrška za ovaj standard, te prvi čipseti i matične ploče najavljeni su od svih većih proizvođača. Ova memorija postiže veću propusnost koristeći diferencijalne parove signalnih vodova 8žica) kako bi se omogućilo brže signaliziranje bez šuma i efekata interferencije. Po specifikaciji DDR2 moduli imaju brzine od 400 MHz do 800 MHz i preko. DDR2 koristi niži radni napon (1,8 V) u odnosu na DDR module (2,5 V), te je na taj način reducirana potrošnja energije, a samim tim i grijanje modula. Moduli liče na DDR, ali imaju 240 pinova i urezi na rubu ploče su različiti, kako bi se onemogućilo njihovo instaliranje u postojeće DDR memorijske slotove.

21. 5.5. RAMBUS DRAM Rambus DRAM (RDRAM) je prilično radikalno dizajnirana memorija, a može se pronaći u PC konfiguracijama visokih performansi koje datiraju od kraja 1999. Do kraja 2002. godine. RDRAM standard je bio predložen kao podrška budućim brzim procesorima. Međutim, ova vrsta memorije nije naišla na dovoljnu podršku od strane proizvođača PC komponenti.

22. 6. HARD DISK Hard disk (tvrdi disk, HDD, Hard Disk Drive) je uređaj koji se koristi za instalaciju operativnog sistema, te trajno čuvanje podataka i programa. 6.1. DIJELOVI HARD DISKA Hard disk se sastoji od 5 glavnih dijelova, a to su: • Magnetna ploča; • Glava za čitanje/pisanje; • Pobuđivačka kazaljka (aktuatorska ruka); • Pobuđivač (aktuator); • Osovina Obično kad govorimo o hard diskovima razlikujemo elektronički i mehanički dio diska, a pošto je hard disk zatvoren, vidi se samo jedan dio elektronike. Oni se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama (tracks).

23. 6.2. KAKO RADI HARD DISK? Stvar je – principijalno – jednostavna, elektronički dio kontroliše čitanje i pisanje podataka, dok motor pokreće ploče, naravno sve je to napravljeno jako precizno. Magnetna ploča je skoro najbitniji dio, i taj dio se okreća, danas najčešće brzine su 5400, 7200 i više RPM (rotacija po minuti), dok se kazaljka (ili ruka aktuatora) kreće po ploči koja je izuzetno precizna i lagana, a uz to i brza. 6.3. ATA / IDE INTERFEJS Interfejs (međusklop) koji se koristi za spajanje hard disk uređaja na PC (odnosno na matičnu ploču) naziva se IDE (Integrated Drive Electronics; integrisana pogonska elektronika, integrisana elektronika uređaja) ili ATA (AT Attachment; AT pričvršćenja). IDE ukazuje na činjenicu da je elektronika koja upravlja uređajem, odnosno kontroler ugrađen na samom uređaju, a ne na posebnoj ploči kao što je bilo kod najranijih hard disk interfejsa. Danas se ATA interfejs koristi za napajanje ne samo hard diskova, već i CD i DVD uređaja, iOmega uređaja, optičkih diskova, te mnogih drugih uređaja vanjske 8eksterne) memorije. Danas postoje dva ATA interfejsa: standardni ili paralelni ATA i serijski ATA (SATA) interfejs. Serijski ATA (SATA) zvanično je predstavljen krajem 2000. godine, a od 2003. god. je usvojen kao standard na skoro svim sistemima. Standardni (paralelni) ATA je 16 – bitni paralelni interfejs, što znači da se 16 bita simultano prenose kablom. SATA šalje 1 bit kroz kabl, pa su kablovi tanji, odnosno smanjen je broj žica u kablu, što omogućava bolje performanse i veće brzine prenosa podataka

24. Izgled SATA i ATA konektora na atičnoj ploči SATA kabl za prenos podataka SATA kabl za napajanje ATA kabl za prenos podataka ATA kabl za napajanje SATA konektori

25. ). 7. NAPAJANJE I KUĆIŠTE Ovo su možda najzapostavljenije komponente prilikom izbora sistema. Međutim, kako su danas komponente sve zahtijevnije po pitanju snage i stabilnosti napona, vrlo je važno odabrati odgovarajuće napajanje (napojnu jedinicu). Što se kućišta tiče, treba uzeti u obzir veličini (format) matične ploče, te broj i veličinu ostalih komponenti, kako bi imale dovoljno prostora za ugradnju i eventualnu nadogradnju. Drugi faktor pri izboru kućišta je buka koju sistem stvara, a koja je uzrokovana sad već brojnim i velikim hladnjacima, odnosno ventilatorima, zatim radom IDE uređaja itd. Dimenzije kućišta su standardizovane i na tržištu se mogu naći sljedeći oblici: Slimline Desktop, Desktop, Mini – tower, Mid(i) – Tower (najrasprostranjenije), Full Tower (Server), Large Server i Rockmount. 7.1. NAPAJANJE Kod AT standarda ploča i napajanja lako je moglo doći do pogrešnog spajanja i eventualnog oštećenja ploče. Konektori su bili naizgled jednaki, bez jasno označenog ključa za spajanje. AT konektori se spajaju tako da crne žice budu jedne pored drugih. Danas je praktično nemoguće naći na tržištu ATX napajanje sa snagom manjom od 300W što je ujedno i minimalni zahtjev modernih PC konfiguracija), a kako komponente sve češće imaju zahtjeve za relativno visokim snagama, to su na tržištu sve prisutnije napojne jedinice od 400 i više vati (W). Da bi se zaštito sistem od posljedica nestanka električne energije, koriste se UPS (Uninterruptible Power Supplies) uređaji (uređaji za besprekidna napajanja Napojna jedinica

26. 8. RAČUNARI NEKAD I DANAS RAČUNAR 1980-ih GODINA RAČUNAR SAVREMENOG DOBA LENOVO 3000 H Series Franklin ACE 100

27. 9. ZAKLJUČAK Kroz ovaj rad pokušali smo objasniti, kako i sam naslov govori, funkciju, značaj i osobine osnovnih komponenti računara. Znamo da je današnji svijet nezamisliv bez računara, a samim tim i elektronike. Zato možemo zaključiti koliko je elektronika doprinijela u razvoju modernog svijeta i tehnologije, ne samo u informatici nego i medicini, astronomiji, arhitekturi i mnogim drugim disciplinama. Znači, primjena elektronike kao nauke je sveobuhvatna i pripada joj ogroman značaj u današnjem modernom svijetu. U ovom radu objasnili smo osnovne komponente računara, a prvenstveni cilj nam je bio da ukažemo na činjenicu kako je svaka od komponenti, ustvari elektronički sklop sastavljen od brojnih elektroničkih elemenata. Znači da je primjena i razvoj elektronike zaslužna za stvaranje uređaja odnosno računara koji je našao primjenu u svim ljudskim djelatnostima. Elektronika kao nauka je imala ogroman značaj u prošlosti, danas je bez nje život nezamisliv, a u budućnosti možemo očekivati još veći razvoj i napredak tehnologije čime će elektronika još više dobiti na značaju.

28. Hvala na pažnji !!