Јелена Филиповић Филолошки факултет Универзитета у Београду Језик, род, моћ

1. Јелена ФилиповићФилолошки факултет Универзитета у БеоградуЈезик, род, моћ

2. позитивистички приступ науци и језику афирмације концепта друштвене неједнакости: „чист језик“ у функцији описа „чисте и апсолутне науке“ доводи до

3. Нове хуманистичке дисциплине теже да се критички одреде према друштвеном устројству које се формира, утемељује и трансгенерацијски преноси или мења уз и кроз употребу језика. Корелација друштвеног контекста, друштвених односа моћи, равноправности или хегемоније и језичких форми, односно са дискурса и интеракције, разоткривају макро-социолингвисичке односе и процесе чији су носиоци представници одређене говорне заједнице.

4. Анализа дискурса • Појам друштвене моћи се доводи у директну везу са језичким изборима и идеологијама које их условљавају Разоткривање психо-социо-културолошких разлога за изборе Разумевање социјалних фактора који су проузроковали изборе

5. Дакле, претпостављамо да је Свака употреба језика условљена и регулисана конвенцијама (друштвеним, дакле, социолингвистичким конвенцијама) Социолингвистичке конвенције имају двоструки однос са концептом моћи: са једне стране, оне укључују разлике у моћи, а са друге стране оне успостављају – и производе – специфичне односе моћи.“ (Феркло, 2001: 1).

6. На који начин лингвистички корелати културних модела утичу на одржавање и репродуковање друштвених односа родне неравноправности? Која је улога институција, медија, и других друштвених структура у формирању и очувању родних идеологија у говору? Језик и род Критичка перспектива

7. Критичка перспектива такође претпоставља да се род у творби наших друштвених идентитета провлачи на један много комплекснији начин него што то имплицира једноставна дихотомија “мушких” и “женских” светова

8. Језик и род Језичке идеологије (групни ставови и веровања о језику, његовој структури, форми и начинима употребе) Свака комуникативна делатност зависи од друштвено-политичко-економских претпоставки и односа моћи и друштвене (не)једнакости Језичка форма је увек у вези са друштвеним и/или политичко-економским статусом и моћи говорника

9. Три су основна аспекта анализе родних идеологија у језичкој пракси: • (Бергвал, 1999: 282) Оно што се ПОСТИЖЕ Оно што нам је НАМЕТНУТО Оно што је УРОЂЕНО

10. За јавни дискурс и језичку идеологију од кључног значаја је кроз језички стандард и прескриптивна правила употребе језика кроз друштвена очекивања базирана на претпостављеним родним улогама које представљају део наших културних модела Оно што нам је НАМЕТНУТО

11. У српском језику, традиционалне језичко-родне праксе одржавају се и у 21. веку захваљујући присутности одређене родне идеологије која своје рефлексе има у свим доменима друштвеног живота: у образовању, професионалној сфери, личној комуникацији, итд.

12. Српски језички стандард научне и стратешке активности које су у сржи српске језичке политике и планирања у опште, то јест језичке стандардизације конкретно, разумеју се као специфична језичка идеологија која се на нивоу шире друштвене заједнице доживљава као здраворазумска универзална истина

13. У тако дефинисаном стандардном језичком варијетету нема места за било какву когнитивно-социјалну варијацију у морфолошком (структуралном) смислу Та варијација се не сматра значењском варијацијом. Напори језичких планера се у том смислу стратешки и директно усмеравају на креирање и рекреирање академског окружења у коме се однос између језичке праксе, друштвених идентитета и погледа на свет замагљује, те га је немогуће или веома тешко идентификовати и разумети.

14. ЈЕЗИК мора да се анализира као независтан систем без обраћања пажње на друштвене аспекте његове употребе СТРУКТУРА ЈЕЗИКА & ЈЕЗИЧКА ЕКОНОМИЈА су кључни елементи у одлучивању о томе како језик треба користити Основна претпоставка такве оријентације је да:

15. МОРФОЛОШКИ СИСТЕМ(флективни наставци за род пре свега имена професија, титула и сл.), Језик је неутралани апстрактан систем - облици за мушки род свеобухватни (односно двородни) - не корелирају са природним родом носиоца занимања полазна тачка је

16. критичка (социо)лингвистика овакво виђење језика сагледава као својеврсну хегемонију базирану на одређеној визури света, на одређеном патријархалном културном моделу који вековну мушку доминацију у јавној сфери једноставно пресликава у српски језички стандард

17. дакле... граматички род именица никако не може бити схваћен као искључиво структурална, апстрактна категорија језичког система, већ као социјална категорија значајна за изградњу професионалног идентитета сваке и свакога од нас

18. УПРКОС ТОМЕ... У нашој академској јавности (и међу женама са академским титулама) опстаје традиционално образовно окружење којим доминирају лингвисти (мушкарци), као и професионално окружење у коме је мушка доминација још увек неприкосновена Због тога велики број жена још увек несвесно или свесно заговара језичку идеологију према којој се формира и описује стандардни српски језик.

19. Чак и жене са највишим академским титулама и обимним лингвистичким знањем често нису у стању да препознају тај однос, и настављају да користе језик на конвенционалан начин који наглашава и подвлачи неједнакост како језичких тако и социјалних односа и који носи јасну идеолошку асоцијацију мушки род – немаркиран, неутралан, генерички женски род – маркиран, ограничен мушкарац = субјекат, активан жена = објекат, пасивна

20. Нови културни модел, који би се заснивао на родној равноправности у српском друштву, морао би да укључи свест о потреби да се одбаце вештачка металингвистичка тумачења употребе „чистог“ језика у српској језичкој политици и стандардизацији На тај начин, језичка варијација у српском би могла да крене својим „природним током“, који би у обзир узео и (често) интуитивна тумачења говорника о односу између језичке употребе и друштвене структуре, без превеликог освртања на прескриптивне, идеолошке предрасуде садашњих језичких планера.