ВИША ПОСЛОВНА ШКОЛА Блаце

1. ВИША ПОСЛОВНА ШКОЛАБлаце МОНЕТАРНЕ ФИНАНСИЈЕ Професор: Сретко Рибаћ

2. Уводна разматрања Финансије се јављају у средњем веку. Појам финансије потиче од латинске речи финатио што значи плаћање уопште. Финансије се могу дефинисати у : ширем смислу, ужем смислу. Финансије у ширем смислу : Подразумева се наука о новцу и кредиту, као и банкарство .

3. Финансије у ужем смислу : • Односе се само на један део који изучава систем формирања, прикупљања и трошења новчаних средстава јавноправних тела-државе у задовољавању потреба у вршењу њених све бројнијих функција. • Финансије у ужем смислу данас се углавном односе на јавне финансије.

4. Шта финансије проучавају? • Новац, кредитну политику и кредитни систем, • Банке и банкарски систем, • Међународне финансије, • Проблем прикупљања јавних средстава за покриће јавних расхода, • Проблем расподеле и прерасподеле пореског терета на пореске субјекте и принципе опорезивања, • Јавне приходе и расходе у целини, • Буџет и буџетску политику.

5. Шта финансије обухватају? • Монетарне финансије – на којима почива највећи део науке о финансијама, • Јавне финансије, • Међународне финансије. • Сва три дела интегрисана су у јединствену научну дисциплину – НАУКУ О ФИНАНСИЈАМА.

6. Каква је природа финансија? • Финансије настају појавом и развојем робне производње и деловања закона вредности, односно развојем друштва у целини. • Финансије су везане за новац па им је природа новчана, односно монетарна. • Финансије као научна дисциплина постојаће све дотле док буду постојали робна производња, закон вредности и новац. • Новац је први предуслов за финансијско деловање друштва, односно сваког његовог субјекта.

7. Шта је задатак финансија? Некада: • Осигурати довољно средстава за покриће јавних расхода државе, јер је стална равнотежа буџета (равнотежа јавних расхода и прихода) сматрана највишим циљем добро вођене финансијске политике и финансија државе. Данас: • Задатак финансија јесте да проучава облике, инструменте, мере и њихово деловање итд. Дакле, све оно што је везано за новчану привреду и њено укупно функционисање.

8. Појава новца • Првобитна размена у науци о новцу назива се натурална размена или трампа. Р - Р (роба за робу) • По Марксу – једноставни, појединачни или случајни облик вредности (тада се ценила само корисност појединих добара за подмирење елементарних људских потреба ). • Општи облик вредности – Један производ преузима улогу свих осталих производа и све остале производе истискује из њихове улоге мерења вредности. Сви производи морају исказивати своју вредност у том производу. • Да ли је новац природна или културна појава?

9. РАЗВОЈ НОВЦА • Назив новац потиче од латинске речи ”пекуниа”- богатство, а касније и новац, мада корен речи потиче од речи “пекус”-стока. • Примитивне форме новца настају спонтано: - Сточарски народи користе као средство размене стоку, - Номадски народи користе као средство размене кожу, • Ратнички народи користе као средство размене оружје.

10. Метални новац • Метали имају разноврсна природна својства која су им омогућила да се кроз историју дуго одрже у функцији новца: -Ковност, - Дељивост, - Заменљивост, • Трајност, • Корисност, • Реткост. • Када су метали служили као новац, та новчана јединица је морала да садржи одређену количину метала (злата или сребра). • Називи фунта, марка, рубља су били изрази за одређене количине метала. • Плаћање се вршило вагањем метала. ( Такав начин плаћања се у литератури назива пенсаторним плаћањем ).

11. Ковани новац • Због компликованости пенсаторног плаћања дошло се на идеју да би плаћање било ефикасније ако би се поједини метали или полуге обележавали одређеним жиговима, знаковима, или натписима који би указивали на садржину метала (чистоћа и финоћа). • Стављање жига на метал – почетак кованог новца. • Новац који је искован у пуној вредности тј. чија садржина племенитог метала вреди онолико новчаних јединица колико на њему пише, дакле чија се материјална и номинална вредност поклапају, назива се курантним, валутним или кованим новцем. • Постоје два типа степена финоће злата: • -Француски (900/1000) који употребљава већина земаља • -Енглески (916/1000) који употребљавају Енглеска и Турска • Свакодневна употреба овог новца доводила је до фактичког смањења количине племенитог метала (хабањем новца)

12. Новчанице • Новчанице су настале из техничких разлога. • У почетку новчанице нису биле новац, већ потврде преко којих се са новцем располагало. • Странке су полагале код златара готов новац, а од њих добијале признанице на положени новац. • Потврде о депонованом новцу – сертификати. • Издавањем потврде и преко положеног износа новца настаје банкнота. • Банкнота се дефинише као новчаница којом се нека банка обавезује да ће доносиоцу на његов захтев исплатити износ валутног новца означеног на самој банкноти. • Укидањем конвертибилности – заменљивости банкнота за валутни новац ( златнике ) оне постају папирни новац. • Папирни новац се дефинише као новчаница која има присилни курс, не може се заменити за новац пуне материјалне вредности, а која је законско средство плаћања за свакога , па и за издаваоца, чиме постаје дефинитиван новац.

13. Депозитни (жирални новац) • Жирални новац је сурогат новчаница. • Жирални новац се дефинише као новчана потраживања по виђењу код банака, којима корисници кредита слободно располажу и врше разна плаћања. • Шта је покриће жиралном новцу? • За разлику од покрића у злату које је било законом одређено, овде нема чврстих прописа. • Колико ће се жиралног новца издати зависило је од самих банака тј. од њихове политике ликвидности.

14. ФУНКЦИЈЕ НОВЦА • Новац као мера вредности; - Новац служи као мера за изражавање вредности свих осталих роба. - Вредност робе изражена у новцу је цена, или како се често истиче, цена је новчани израз вредности робе. • Новац као прометно средство; - Овде се новац јавља као посредник у процесу размене • Процес размене се раздваја на два самостална чина: Чин продаје (Р-Н) и чин куповине (Н-Р) – који се сада могу раздвојити по времену, месту и количини. Новац као средство за згртање блага; • Ову функцију новац може обављати само ако је у питању новац пуне материјалне вредности – златни новац. • Повлачење златног овца из оптицаја – његово гомилање значи згртање блага.

15. Новац као платежно средство; • Новац служи као средство за измирење разних обавеза дужника по било ком основу. • Светски новац; - Злато као светски новац функционише као опште платежно средство, као опште куповно средство, као апсолутно друштвено оваплоћење богатства уопште.

16. Кредитни новац • Кредитни новац игра огромну улогу у савременим новчаним системима (робни промет се захваљујући њему одвија без великих проблема и потреса). • Да ли савремени кредитни новац врши све функције које је вршио и златни новац ? • Вредност савременог новца састоји се у његовој куповној снази, односно у његовој способности да се њиме могу купити разне врсте роба и услуга.

17. Структура новчаних средстава • Новчани оптицај представља износ различитих прометних и платежних средстава који има способност да се пренесе без одлагања и губитака и која се примају у платном промету за измирење разних новчаних обавеза. • Монетарни потенцијал представља укупна новчана средства у једној националној економији и она су сврстана у четири категорије: 1.Новчана маса, 2. Квази новац, • Остала ликвидна средства, • Неликвидна средства. • Монетарни волумен обухвата сва средства плаћања у једној националној економији, као и монетарни потенцијал сем неликвидних средстава. • Новчана маса представља потраживања небанкарског сектора према банкарском сектору, или обавеза банкарског сектора према небанкарском сектору (предузећа, држава, становништво) • Квази новац означава она новчана средства која не функционишу као средство плаћања, али која се могу лако и брзо претворити у средство плаћања (штедни депозити грађана и орочени депозити до једне године).

18. Структура новчаних средстава • Остала ликвидна средства чине ограничени депозити (резервни фондови предузећа, средства заједничке потрошње, обавезне резерве) и депозити са роком краћим од једне године. • Монетарни агрегати су монетарни индикатори који служе за одређивање квалитета и функција новца у привреди, али и за вођење монетарне политике и политике ликвидности привреде. • Мотиви држања новца, а тиме и њихове функције у привреди, могу бити: 1. Трансакциони, 2. Спекулативни, 3. Предострожност.

19. Новчана маса • Постоје теоријски и емпиријски приступи дефинисању новчане масе • Теоријска дефиниција новца истиче у први план функције новца • Емпиријска дефиниција се усредсређује на циљеве на подручју реалних привредних кретања које је могуће остварити коришћењем различитих функција новца • Према Фридману и Меиселману, изрази појединих агрегата новчане масе су: М1=готовина+депозити по виђењу М2=М1+штедни депозити код банака М3=М2+штедни депозити код осталих кредитних институција

20. Креирање новчане масе • Подаци о новчаној маси и токовима њеног формирања налазе се у консолидованом билансу свих банака. • Консолидовани биланс обухвата збир биланса пословних банака и биланса централне банке уз искључење финансијских обавеза и потраживања између пословних банака и централне банке. • Висину новчане масе могуће је наћи у пасиви биланса свих банака • АКТИВА 1. Кредитни пласмани небанкарском сектору (К) 2. Нетодевизне трансакције са иносттранством (ДТ) • ПАСИВА 1. Новчана маса (М) 2. Немонетарни депозити и остале обавезе банака (НД) • К+ДТ=М+НД • М=К+ДТ-НД • Ове једначине показују формирање новчане масе односно факторе који утичу на њено креирање.

21. Креирање новчане масе • Основни токови који утичу на повећање и смањење новчане масе су: 1. експанзија домаћих кредита (повећава новчану масу) 2. пораст немонетарне пасиве банака(смањује новчану масу) • Немонетарну пасиву чине они депозити који се не сматрају новцем, не спадају у новчану масу (штедни депозити, ограничени депозити до једне године и остале краткорочне обавезе) • Девизне трансакције са иностранством: - Откуп девиза повећава новчану масу, продаја девиза смањује новчану масу; • Суфицит у билансу плаћања са иностранством доводи до пораста девизних резерви али и новчане масе; • Дефицит у билансу плаћања са иностранством доводи до смањења девизних резерви али и новчане масе;

22. Новчана маса и ликвидност привреде • Новчана маса је индикатор ликвидности националне привреде. • Ликвидност националне привреде подразумева способност привредних субјеката да одговоре својим обавезама плаћања у одређеном року. • Који индикатори најреалније показују степен ликвидности једне националне привреде? 1. Кредитна концепција (најважнија је укупна експанзија свих кредита и међукредитирање) 2. Монетарна концепција (главни индикатор ликвидности националне привреде је новчана маса)

23. Новчана маса и ликвидностпривреде • На ликвидност сектора привреде утичу и следећи фактори: 1. Брзина оптицаја новца (степен ефикасности коришћења новца као средства плаћања, средства размене и средства акумулације) 2. Организација платног промета. • За регулисање новчане масе највећи значај имају кредити банака комитентима; • Од чега зависи кредитни потенцијал једне банке? • Механизми путем којих централна банка регулише кредитну активност пословних банака а преко тога и величину новчане масе су примарни новац и процес мултипликације.

24. Примарни новац • Под примарним новцем подразумева се укупан износ ликвидних обавеза централне банке према сектору пословних банака, сектору становништва и осталим небанкарским секторима уколико располажу депозитима по виђењу код централне банке. • У пасиви биланса централне банке налазе се подаци о пласману примарног новца који је креирала централна банка. • У активи биланса централне банке налазе се токови креирања примарног новца • Основни токови креирања примарног новца су: 1. Кредити централне банке пословним банкама; • Кредити централне банке непосредним комитентима; • Ефекти који произилазе из девизног биланса земље. • На које токове централна банка може деловати односно контролисати, а који су аутономни токови?

25. Монетарни мултипликатор • Монетарни мултипликатор се добија када се подели величина прираста новчане масе (М1) и пораст примарног новца централне банке (Б) у току године. • Монетарни мултипликатор показује способност банкарског система да на бази одређене додатне масе примарног новца формира већу или мању масу депозитног новца односно новчане масе. • Понуда новца представља производ примарног новца (Б) и монетарног мултипликатора (м)

26. Nov~ana masa i likvidnost makrosistema • Definisawe nov~ane mase po Fridmanu i Majzelmanu - M1 = gotovina + depoziti po vi|ewu - M2 = M1 + {tedni depoziti kod banaka • M3 = M2 + {tedni depoziti kod nebankarskih posrednika ( Po wima je M2 najboqa definicija novca) • Prema koncepciji MMF- а nov~anu masu ~ine: • NOVAC = gotov novac + `iralni novac + obaveze po vi|ewu • KVAZI NOVAC = investicioni depoziti + {tedni depoziti • OGRANI^ENI DEPOZITI = blokirana sredstva za investicije + rezervni fondovi preduze}a • DR@AVNI DEPOZITI : kontraparatfondovi + sredstva u obra~unu

27. Struktura nov~ane mase • Namenska strutura nov~ane mase kod nas: 1. @iro ra~uni - osnova za teku}e poslovawe, 2. Devizni ra~uni - osnova za teku}e poslovawe po deviznom kursu i osnovaza poslovawe sa inostranstvom, 3. Amortizacija koja u principu slu`i za nabavku osnovnih sredstava, 4. Rezervni fond koji je predvi|en za pokri}e gubitaka. • Nov~ana masa se naj~e{}e mewa na osnovu: - ja~e ili slabije kreditne aktivnosti banaka; - zna~ajnijim ili slabijim odnosima sa inostranstvom; - intezitetom nov~anih transakcija komitenata banaka; - na osnovu zakonskih propisa koji ograni~avaju ili olak{avaju tro{ewe finansijskih sredstava.

28. Kreirawe novca i kredita od stranePoslovnih banaka • Kreditna multiplikacija ( predstavqa lan~ano stvarawe kredita i depozita ) mo`e biti: • Mikrokredinta ( na nivou jedne poslovne banke) multiplikacija • Почетно стање тзв.стање равнотеже је да банка има кредитне пласмане тачно у висини кредитних потенцијала ( Kpl = Kpo ).U takvoj ravnote`noj situaciji banka ne mo`e daqe da odobrava kredite niti da vr{i bilo kakvu ekspanziju. Samo novi priliv sredstava mo`e banci da omogu}i novo pove}awe plasmana. • Makrokreditna ( na nivou sistemaposlovnih banaka ) multiplikacija • Makromultiplikacija se u principu odvija kao i mikrokreditna multiplikacija. • Ovde je u pitawu ~itav sistem banaka tj. sve banke. Sve banke te`e da do|u do jedne solidarne ravnote`e ( Kpl = Kpo ).

29. Pojam primarnog novca kao instrumenta regulisawa nov~ane mase • Ciqevi monetarne politike: - optimalna stopa privrednog rasta, - puna zaposlenost, - uravnote`ewe platnog bilansa. • Najslo`eniji zadatak monetarne politike jeste snabdevawe privrede potrebnim koli~inama novca. • Snabdevawe privrede novcem vr{i Centralna banka. • Primarni novac ( rezervni novac, monetarna baza) predstavqa obavezu Centralne banke prema sistemu poslovnih banaka, sektoru stanovni{tva i prema neposrednim komitentima.

30. Zbirni bilans Centralne banke AKTIVAPASIVA - Kred. CB Pos. bankama - Depoziti PB kod CB - Kred. CB nep. komitent. - Dep.nep. kom. kod CB - Devizne rezerve i - Gotov novacu opticajudrugi oblici me|unarodne likvidnosti • Pasiva bilansa CB predstavqa strukturu primarnog novca. • Zbir pasive bilansa CB daje koli~inu primarnog novca B = R + G • gde je: B - primarni novac ( monetarna baza ) R - depoziti PB i neposrednih komitenata kod CB ( rezerve) G - gotov novac u opticaju

31. За разлику од примарног новца, нov~ana masa u u`oj definiciji је: M = D + G gde je: M - nov~ana masa D - depoziti po vi|ewu nebankarskih transaktora G - gotov novac u opticaju • Zajedni~ka komponenta primarnognovca i nov~ane mase je samo gotov novac u opticaju.

32. Centralna banka preko primarnog novca reguli{e kreditnu aktivnost PB a preko toga i koli~inu novca u opticaju Nov~ana masa u opticaju ( M ) zavisi od koli~ine primarnog novca ( V ) i monetarnog multiplikatora( m )koji izra`ava odnos izme|u nov~ane mase u opticaju i primarnog novca m=M/Bsledi da je M=BX m Centralna banka posredno uti~e na koli~inu novca u opticaju preko primarnog novca i monetarnog multiplikatora Regulisawe kvantuma primarnog novca od strane CB mo`e se vr{iti kreditima CB na dva osnovna na~ina: 1. direktno, 2. indirektno ( operacijama na otvorenom tr`i{tu ). Примарни новац и инструмент регулисања новчане масе

33. Tokove kreirawa primarnog novca sa aspekta mogu}nosti wihovog regulisawa od strane CB mo`emo podeliti na : - regulisane tokove (koji su pod direktnom kontrolom CB), - autonomne tokove (koji nisu pod direktnom kontrolom CB). • Osnovni kanali emisije primarnog novca kod nas su slede}i: 1. Krediti Centralne banke poslovnim bankama 2. Krediti Centralne banke neposrednim komitentima ( dr`ava ) 3. Efekti deviznih transakcija Centralne banke.

34. Krediti CB neposrednim komitenrima • Pod neposrednim komitentima prema kojima se vr{i emisija primarnog novca, podrazumevamo: Federaciju, Republike, Fond za izvoz i Direkciju za robne rezerve. • Deficitno finansirawe se mo`e re{iti na dva osnovna na~ina: 1. direktnim zadu`ivawem dr`ave kod CB i 2. indirektno, preko tzv. politike otvorenog tr`i{ta, gde dr`avne hartije od vrednosti u velikom obimu postaju portfeq Centralne banke.

35. Koncept optimalne nov~ane mase • Optimalna nov~ana masa jeste ona koli~ina novca pomno`ena sa koeficijentom brzine opticaja koja je dovoqna da se omogu}i realizacija dru{tvenog bruto proizvoda uz odr`avawe potrebne stabilnosti tr`i{ta. N x V = Tgde je: N - stvarna nov~ana masa V - koeficijent brzine opticaja T - stvarna plate`no sposobna tra`wa • Optimalnu nov~anu masu obja{wavamo formulom: Np x V = Tp • Stvarna nov~ana masa ( N ) ne mora da se poklopi sa optimalnom ( Np ). Mogu}e su 3 varijante: 1. N = Np 2. N > Np 3. N <Np

36. Ciq svake monetarne politike jeste da se u krajwoj liniji reguli{e optimalna nov~ana masa. To regulisawe je poznato pod nazivom monetarno - kreditna politika za koju je zadu`ena CB. • Na nivo optimalne nov~ane mase deluju razni faktori : - Faktori koji deluju na obim: 1. Dru{tveni - bruto proizvod, 2. Stepen pro{irenosti robno - nov~anih odnosa, 3. Broj privrednih preduze}a, 4. Nivo cena. - Faktori koji deluju na koeficijent brzine opticaja : 1. Tehnika platnog prometa, 2. frekvencija u pla}awima, • Stepen sigurnosti nov~anih primawa nebankarskih transaktora. • Koeficijent brzine opticaja novcapokazuje koliko puta nov~ana jedinica u~estvuje u opslu`ivawu nov~anih transakcija.

37. Mawa koli~ina novca u opticaju u odnosu na optimalno potrebnu koli~inu novca izaziva efekte resrikcije. - Efekti restriktivne keditno - monetarne politike: 1. Porast brzine opticaja novca, 2. Porast me|ukreditirawa, 3. Porast robnih zaliha, 4. Usporavawe ukupne proizvodwe, 5. Sni`ewe cena, 6. Porast izvora i smawewe uvoza.

38. Ve}a koli~ina novca u opticaju u odnosu na optimalno potrebnu koli~inu novca izaziva ekspanzivne efekte: - Efekti ekspanzivne kreditno -monetarne politike: 1. Usporavawe brzine opticaja novca, 2. Smawewe obima me|ukreditirawa, 3. Ubrzaniji tempo realizacije roba, 4. Optimalni porast proizvodwe, 5. Porast cena, 6. Pogor{awe spoqno trgovinskog bilansa. • Te`wa ka optimalnosti je istovremeno te`wa ka stabilnosti svih kretawa u okviru jedne nacionalne ekonomije.

39. Teorija formirawa nov~ane mase • Moderne teorije tretiraju novac kao efikasan faktor u procesu stabilizacije privrede i ekonomsku aktivnost uop{te. • Monetaristi~ka teorija tretira koli~inu novca kao autonomno pravo Centralne banke ( egzogena varijabila ) • Koncepcija kenzijanskog tipa predstavqa novac kao endogenu varijablu. Po woj se visina novca formira zavisno od visine tra`we novca od strane nebankarskih transaktora, a prioritet se daje punoj zaposlenosti. • Teorija nov~ane baze - Promena stope rasta nov~ane mase obi~no prethodi odre|enim fluktuacijama u privredi, u pona{awu potro{a~a, u bankarskim kreditima.

40. Finansijska teorija - Nov~ana masa se ne formira samo u okviru monetarnog sektora nego {ire. Ona pravi razliku izme|u tra`we novca i tra`we kredita. - Tra`wa novca je ona koli~ina novca koju transaktori dr`e radi obezbe|ewa likvidnosti. - Tra`wa kredita sem obezbe|ewa likvidnosti treba da obezbedi i sredstva za investirawe.

41. Tra`wa novca i potrebna koli~ina novca • Tra`wa novca je jedna od centralnih kategorija u monetarnoj ekonomiji. • Motivi dr`awa novca od strane tr`i{nih transaktora su razli~iti u tradicionalnim ekonomijama: - transakcioni motiv, - opreznosni motiv, • {pekulativni motiv. • U razvijenim ekonomijama 3 su osnovna faktora tra`we novca i dr`awa rezervi i to: - obim poslovawa - kamatna stopa - stopa inflacije • Potrebna koli~ina novca je ona koli~ina novca koja treba da bude u skladu sa vrednosnim oblikom transakcija, imaju}i pri tome u vidu i koeficijent brzine opticaja novca.

42. Politika likvidnosti preduze}a • Su{tina likvidnosti preduze}a jeste sposobnost izvr{ewa svojih obaveza. • Faktori koji uti~u na visinu rezervi likvidnosti preduze}a: 1. Ekonomski - prodaja roba i usluga, - kupovina investicionih dobara i repromaterijala, - pla}awe poreza i doprinosa, - pla}awe kamata na kredite kod banaka. 2. Finansijski - kori{}ewe kredita od banaka, • otplata kredita, • promene u potro{a~kom kreditirawu.

43. Uzroci koji dovode preduze}e do likvidnosti: - nagomilane zalihe proizvedene robe, - zalihe reprodukcionog materijala, - preterano investirawe, - poja~ano fiskalno optere}ewe, - pove}awe plata iznad mogu}nosti preduze}a, - transakcije sa inostranstvom, - pove}awe ili smawewe kratkoro~nih bankarskih kredita.

44. Potencijal i rezerve likvidnosti banaka • Kreditni potencijal banke - podrazumeva se iznos kredita koji banka mo`e da odobri svojim klijentima a da pri tome odr`i odre|ene rezerve likvidnosti Kp = Dv (1- r) + Sd (1- r’) + Id + Kb gde je: Kp- kreditni potencijal, Dv - depoziti po vi|ewu, r - stopa obavezne rezerve, r’ - stopa rezerve likvidnosti, Sd- {tedni depoziti, Id - investicioni depoziti, Kb - krediti dobijeni od drugih banaka.

45. Bilasna jednakost aktive i pasive banke mo`e se zapisati slede}om relacijom: K + R = D + Kb sledi da je: K = D + Kb - R • Banka mo`e plasirati kredite samo u iznosu wenih kreditnih potencijala: Kp = Kpo • Najva`niji faktori koji uti~u na rezerve likvidnosti banaka su: - Nov~ane transakcije komitenata poslovne banke, - Monetarno - kreditna politika SV, - Politika likvidnosti poslovne banke.

46. Kreditna multiplikacija • Kreditna multiplikacija je lan~ani proces kreirawa kredita i depozita. • Kreditna multiplikacija se mo`e analizirati: - sa aspekta jedne banke ( mikrokreditna multiplikacija ) • sa aspekta ~itavog sistema banaka ( makrokreditna multiplikacija ) • Radi se o multiplicirawu depozita po vi|ewu iz kojih dolazi do odobravawa novih kratkoro~nih kredita.

47. Kretawe novca i nov~ane transakcije • Optimalna nov~ana masa je ona koli~ina novca u opticaju koja obezbe|uje optimalno funkcionisawe dru{tvene reprodukcije. • Izme|u stvarne i optimalne nov~ane mase mogu}e su 3 teorijske kombinacije: N = Np N > Np N < Np • Brzina opticaja novca je kvantitativni odnos izme|u nominalnog dru{tvenog proizvoda tj. obima ekonomije i prose~nog stawa nov~ane mase u tom periodu. • Brzinu opticaja novca mo`emo izra~unati slede}om formulom: BON = T/M gde je: T - obim nov~anih transakcija. M - koli~ina novca u opticaju.

48. Faktori koji deluju na obim nov~anih transakcija: - veli~ina dru{tvenog bruto proizvoda ( obim materijalne proizvodwe), - kretawe nivoa cena, • me|ukreditirawe. • Faktori koji deluju na brzinu nov~anog opticaja: - potreba svakog preduze}a da dr`i rezerve novca u ciqu obezbe|ewa sopstvene likvidnosti, - stepen oscilacija u dohotku, - kupovna snaga nov~ane jedinice, - likvidnost ili nelikvidnost preduze}a, - frekvencija u pla}awima, • tehnika platnog prometa. • Brzina nov~anog opticaja zavisi od: 1. cikli~nih oscilacija u privredi 2. varijacija u monetarno kreditnoj politici i 3. promenama u sistemu platnog prometa

49. Centralna banka • Centralna banka ima centralno mesto i ulogu u bankarskom i monetarno - kreditnom sistemu jedne dr`ave. • Centralna banka kao emisiona banka ima monopol i privilegiju izdavawa novca i vr{i slo`enu dru{tveno - ekonomsku funkciju koja se sastoji u regulisawu nov~anog i kreditnog opticaja ra~unaju}i tu i odgovornost za vrednost doma}e valute i uticaj monetarno - kreditne politike na privredni razvoj zemqe. • Razlike izme|u CB i PB : - CB vr{i emisiju nov~anica i nov~anog novca - CB reguli{e potencijal PB - U CB dr`ava ima odlu~uju}u ulogu - CB nema direktne odnose saprivredom - Izme|u CB i PB nema direktnih konkurentskih odnosa.

50. Funkcije CB : - regulisawe potrebne koli~ine novca, - predlagawe mera za kreditirawe privrede radi aktivirawa wenih proizvodnih mogu}nosti u granicama utvr|ene ekonomske politike zemqe, - preduzimawe mera za obezbe|ewe likvidnosti u pla}awima sa inostranstvom, - finansijski nadzor nad radom RV, - regulisawe platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom i izvr{ewe me|unarodnih ugovora i sporazuma, • pra}ewe i prou~avawe privrednih problema u vezi sa primenom kreditne i devizne politike. • U organizacionom pogledu, postoje dva tipa centralnih banaka: 1. Jedinstveni model CB 2. Slo`eni sistem CB (npr. SAD, Nema~ka ...)