СРБИЈА И БЕОГРАД У 19. ВЕКУ

1. СРБИЈА И БЕОГРАД У 19. ВЕКУ М.ИВИЋ

2. Почетком 19. века Србија је била под влашћу Турског царства. У њој је живело око 400 000људи.Већинастановника је живела у селима и била неписмена.

4. Године 1839. у Србији има 17 округа а сваки од њих је био подељен на неколико срезова а они на више општина.Сељаци су постали власници земље и нису више морали плаћати порез спахијама.

5. Села су била претежно разбијеног типа далеко од путева и градова. У планинској области становништво се бавило сточарством.Кнез Милош је 1827. год наредио да се села ушоравају у равницама где се становништво бавило земљорадњом.

6. У планинским областима села су имала два насеља:зимовник и салаш(појата или летњиковац). Зимовник се налазио у долини а салаш на планини где се летовало.

8. Становници Србије бавили су се сточарством и земљорадњом.Најважнији производи су били свиње и суве шљиве.

9. Током већег дела године свиње су пуштане да се хране жиром у храстовим шумама .

10. Од свих усева на њивама се највише гајио кукуруз, као главна намирница у исхрани људи и стоке.

11. Пшеница, раж, овас и јечам су се углавном продавали варошком становништву. раж пшеница овас Јечам

12. Од поврћа највише су гајени, кромпир, пасуљ, лук, паприка и купус а од воћа шљиве, крушке и јабуке.

13. Стицањем аутономије и владавином кнеза Милоша, повећава се број становника. У вароши се досељавају становници из Турске и Аустрије. Сеоско становништво долази у варош где се бави занатством и трговином.

16. Накит прави кујунџија

17. Терзија- кројач сеоских одела

18. У Крагујевцу је почела са радом прва гимназија.Београдска гимназија је имала два разреда, 70 ученика и 2 професора.

19. У Београду је основан Лицеј, прва високошколска установа. Због недостатка професора није могла образовати стручњаке као што су лекари и инжењери. Зато је држава слала младе људе на школовање у иностранство.

20. Пасош из 1865.

21. Ученице Више женске школе 1887.

22. Сведочанство из 1878. године

23. Педагошки музеј у Београду Конак Кнегиње Љубице

24. Мушка мода у варошима 19. века

25. Женска мода у варошима 19. века

26. Најстарија основна школа у Београду је била Мала српско-словенска или Варошка школа из 1718. године. Данас је њен назив Краљ Петар I.

27. Користи се прва домаћа валута – динар.У другој половини 19. века оснива се прва банка. • Творац првог српског динара био је • др Војислав Вељковић, политичар и финансијер.Докторирао је права на Сорбони.

28. У Београду је изграђена зграда Народног позоришта, основана Народна библиотека и почело прикупљање предмета за будући Народни музеј.

29. У 20. век Србија улази са 2,5 милиона становника • Површина територије је удвостручена на 48 300км2 • 85% становништва живи у селима • У градовима је половина становника била писмена док их је на селу било само 12% Филип Вишњић

30. У Србији се реч град употребљавао за утврђења у којима су боравили турски војници.Поред утврђења налазиле су се вароши-насеља у којима су већином живели занатлије и трговци. Мање вароши су називане-варошицама. На слици је Зерек (Дорћол) Душанова улица у Београду 19. век

31. Почетак Балканске улице у београдској вароши

32. Ниш је био међу пет највећих вароши у Србији (Шабац, Пожаревац, Смедерево и Београд)

33. Трговци су били најимућнији друштвени слој у Србији и носиоци њеног привредног развоја. Капетан Миша Анастасијевић и истоимено здање у Београду

34. Чиновници су били државни службеници. Уживали су највећи углед у чаршији и само су они сматрани господом.Радници су били најбројнији становници вароши и били су запослени у индустријским предузећима. Ђорђе Вајферт је био власник Прве српске парне пиваре , један од оснивача Народне банке Србије 1883. и њен први вицегувернер

35. Београдска породица државног чиновника крајем 19. века

37. У калемегданској тврђави је била турска војска док је у вароши цивилно становништво насељавало данашњи Дорћол. Теразије су биле периферија под барама и густим шеваром где су варошани ишли у лов на патке. Булевар краља Александра и око Славије је био под пшеницом и кукурузом док је Врачар био прекривен виноградима. На периферији су се налазила два села Савамала и Палилула.

38. Београдска тврђава у 19. веку

39. Поглед на Саборну цркву

40. Народно позориште Први трамвај

41. Средином 19. века Београд је имао за осветљавање улица 2 општинска фењера а крајем столећа 300 комада. Први трамвај од Славије до Калемегдана вукли су коњи а већ следеће године уведена је струја и прорадио је и електрични трамвај. Крајем 19. века уводи се канализација и водовод што је побољшало санитарне услове у вароши.Први телефон се појавио 1883. само седам година после открића Бела. До краја 19. века у вароши је било 40 телефонских апарата.

42. Телефонска централа

43. Прва железничка пруга изграђена је од Београда до Ниша 80.-тих година 19. века . Железничка станица у Београду изграђена је 1884.

44. Развијао се и поштански саобраћај. Крајем 19. века било је 83 поштанске станице. Пошту и превоз путника обављала су поштанска кола.

45. На крају 19. века Београд је имао више од 70 000 житеља а две трећине њих је било писмено.О “јевропском начину живота” сведочи и М.Милићевић 70-тих година:“Поред одела ушла су и улазе сваки дан у обичаје странска јела и пића, забаве, весеља и сви други облици живота варошкога.”

46. Хвала на пажњи! Београд, 2013.