RUŽA KAO VOĆNA VRSTA

1. RUŽA KAO VOĆNA VRSTA DIPLOMSKI RAD Student: Ivana Ćulibrk Mentor: Vladislav Ognjanov

3. UVOD • Ruža je drvenasta žbunasta biljka iz familije Rosaceae. • Njena lekovita svojstva su nam poznata od davnina, to nam dokazuju nalazi u švajcarskim sojenicama, da je šipak još u kameno doba bio omiljen kao pekmez. • Veliki etno-botanički značaj u tradiciji i kulturi našeg naroda tako i u kulturama drugih naroda ( Grka, Rimljana, Vedama...) • Cilj- izučiti i približiti etno-botanički značaj vegetativnih i generativnih delova ruže, da bi se ukazalo na visoku vrednost ove samonikle voćne vrste.

4. Poreklo divljih ruža i njihova uloga u stvaranju kulturnih ruža • Divlje ruže su se širile iz dva pravca, iz Centralne Azije i Srednje Evrope • Iz Azije potiču:Rosa chinensis, R. multiflora, R. Odorata, R. foetida • Iz Srednje Evrope: R. canina, R. galica, R. centifolia • Njihovim ukrštanjem počelo je stvaranje današnjih kulturnih ruža • Značajna vrsta današnjice R. damascena- nastala ukrštanjem vrsta sr. Evrope 1780. • R. Chinensis- uloga u stvaranju čajevki

5. Sistematsko mesto roda Rosa sp. • CARSTVO: Plantae • RAZDEO: Magnoliophyta • KLASA: Magnoliopsida • RED: Rosales • FAM: Rosaceae • PODF: Rosoideae • ROD: Rosa • SINONIMI: Šipurak, Šipak, Divlja ruža, Pasja ruža

6. MATERIJAL I METODE RADA • Biljni materijal za istraživanje sakupljen je u proizvodnom zasadu ruže, namenjenom proizvodnji svežih plodova za preradu u mestu Salaš Noćajski, vlasnika Dostanić Dragana • Divlje vrste R.laxa, R. rugosa, R. pollmeriana i R. Pimpinellifolia su proučavane na sejancima istih dobijenih iz semena sakupljenog u kolekcionom zasadu rasadnika Bek Antal, Borjad, Mađarska • Pomološki opis je rađen na uzorku od 5 plodova iz cvasti

7. REZULTATI RADA I DISKUSIJA • Ruža je drvenasta žbunasta bljka, ima širok areal rasprostiranja u različitim klimatskim uslovima • Rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20cm-3m • Prilagodljivost različitim tipovima zemljišta • Ne podnosi jako zasenjena mesta i mrazne doline

8. Morfološke karakteristike vegetativnih organa • Izbojici vitki, savijeni u obliku lukova, smeđi, goli • Kukasto savijeni trnovi • Listovi naizmenični, neparno perasti,sastavljeni od 5,7 ili 9 jajastih nazubljenih listova, mrežaste nervature • Lisna peteljka bodljikava sa zaliskom

9. Morfološke karakteristike generativnih organa • Cvet velik, bele, ružičaste boje, nežnog mirisa, 5 latica • Čašični listići zeleni, cvetna loža u obliku pehara

10. Genetski polimorfizam Divljevrste Sorte • Rosa pimpinellifolia • Rosa rubiginosa • Rosa canina • Rosa multiflora • Rosa laxa • Rosa polmeriana • Rosa rugosa • Čajevke: Alain Sauchon, William Shakespeare • Penjačice: Rosarium Vetersen, Rosendorf S.

11. ETNO-BOTANIČKI ZNAČAJ RUŽE • Plod- šipurak,seme i cvet ruže imaju velik etno- botanički značaj • U domaćinstvu za spravljanje čajeva, pekmeza, sokova, kompota, likera, sušenih plodova i dr. • U industriji prerada za pekmeze, marmelade, nameštaj, parkete od ružinog drveta • Upotreba u farmaciji, medicini kao vitaminska droga sa osobinama diuretika,antiskorbutika, tonika... • Sirovina za ekstrakciju vitamina C • Seme bogato masnim uljima- protiv opekotina, ekcema...

12. Plod - Šipurak • Plod je orašica, nastaje nakon cvetanja • R. Laxa plod je prosečne visine 1-3cm, širine 1,5cm, izduženog oblika i narandžaste boje • R. Pimpinellifolia plod okrugao, visine 1,8-2,3cm, širine 1,9-2,3cm, plavo-crn • R. Pollmeriana plod, eliptičan, visine 2-2,4cm, širine 1,2-1,5cm, svetlo crven • R. Rugosa okruglo-eliptičan, vis 2,1-2,3cm, šir 1,7-2,2cm, svetlo crven • Plod se sastoji od mesnatog dela,semena, dlačica

13. Tab. 1. Morfološkekarakteristike ploda selekcija divlje vrste Rosa laxa, R. rugosa i R. pimpinellifolia

14. Tab. 2. Morfološke karakteristike ploda selekcija divlje vrste Rosa polmeriana

15. Rosa laxa

16. Rosa pollmeriana • Otporna na bolesti, jak korenov sistem

17. Rosa pollmeriana

18. Karakteristike kaše Kiselkasto – sladak Rosa laxa Kiselkasto – sladak Rosa pollmeriana

19. Džemnemapremca u ishraniiovo je jedanodnajboljihproizvodakojimamožemosebedapočastimo. Plodovišipurkasadržeminerale: kalijum, kalcijum, fosforivitamine, beta karoteni vitamin C. Šipurakmožedapomognekodklimakteričnihtegoba, problemasaprostatom, hormonskeneravnoteže, srčanihsmetnji, umora, upale, crevnihparazita, nedostatkaapetita, želudačnihtegoba, poremećajaradažučnekeseiurinarnogtrakta, dijarejeiraka prostate.

20. Rosa pimpinellifolia • Iz Centralne i Severne Evrope • Uspravnog stabla 20-140 cm visine

21. Rosa pimpinellifolia

22. Rosa pimpinellifolia

23. Koncentrat • Koncentrat R. pimpinellifolia(levo) i koncentrat R. laxa(desno) • Velika razlika u boji i ukusu koncentrata

24. Rosa rugosa • Poreklom iz Istočne Azije • Raste dobro na peščanim terenima

25. Rosa multiflora • Poreklo vodi iz Kine i Japana • Penjačica, uspeva i na kiselim zemljištima • Dobra podloga, dekorativna

26. Namena u aranžiranju • Grančice sa plodovoma –šipurcima od Rosa multiflora, najčešće korišćene u aranžmanima

27. Prerada u sok od latica Selekcioni ciljevi • Veliki broj latica • Intenzivno crveno obojene latice • Izraženi miris cveta • Otpornost na parazite

28. Tab.3. Izborsortiružazaproizvodnjusoka od laticanaosnovubojelatica, mirisacveta i otpornostibiljkenaparazite

29. Prerada u sok od latica Čajevke William Shakespeare

30. Prerada u sok od latica Penjačice • Rosarium Vetersen • Rosendorf S.

31. HEMIJSKI SASTAV PLODA • Plod sadrži vitamin C, voćne kiseline 3% (jabučnu i limunsku), 2,5% tanina, 12-15% šećera (fruktoze i glukoze) • U 100g svežeg šiurka ima 73g vode, 1,3g belančevina, 1,7g masti, 22g ugljenih hidrata, 4g celuloze • Semenke sadrže vitamin E, vitamin C, eterična i masna ulja, nezasićene i zasićene masne kiseline

32. Tab.4Sadržajvitaminskogsastava, pektina i šećera u šipurku i u našimnajčešćimvoćnimvrstama

34. Značaj u kulinarastvu • Ružin cvet je taninska droga, antiseptik • Sadrži galusov tanin, galusovu kiselinu,glikozid kvercetin, etarsko ulje, vosak, šećer, mineralne soli • Koristi se za spravljanje čajeva od latica, sokova, sirupa, slatkog od latica, ratluka i želea

36. Značaj u drvnoj industriji

37. Značaj u kozmetici • Ružino etarsko ulje je vrlo skupoceno i sastavni je deo parfema, krema i šampona • Ružina vodica- nus produkt u složenom procesu proizvodnje etarskog ulja • Najcenjenija ružina vodica se pravi od Damask ruže- Rosa damascena

38. Sorte ruža sa kombinovanom upotrebom • Neke od modernih sorti baštenskih ruža- poznatih po dekorativnoj primeni, zbog svojih cvetova, mogu da formiraju i plodove • Tu spadaju sorte: Ballerina, Robin Hood i PiRO 3 • Ballerina- mošusna hibridna ruža, visine 90-120cm, cvet beličasto-ružičast, intenzivnog mirisa, otporna na bolesti

39. Robin Hood- mošusna hibridna ruža, visine 120-150cm, cvet crvenkast

40. PiRO 3- naziva se još i vitaminskom ružom, zbog velikog sadržaja vitamina C u svojim sitnim plodovima • 1150 mg vitamina C na 100g ploda • Visine 100-150 • Cvet svetlo- ružičast

41. PODIZANJE ZASADA DIVLJE RUŽE • Prizvođač treba da odluči o sledećem: • Izboru vrste i sorte • Načinu podizanja zasada • Izbor uzgojnog oblika i gustine sadnje

42. Izbor vrste ili sorte • Na našim prostorima najčešće su u proizvodnji: Smit Ideal, Pollmeriana, Laxa, Pimpinellifolia i Rosa rugosa • Za preradu u pekmeze najpovoljnija je Rosa pollmeriana, za sokove od latica sorte Alan Sauchon- čajevka i penjačice Rosarium Vetersen i Rosendorf S. • Za namenu aranžiranja Rosa multiflora

43. Nabavka setvenog i sadnog materijala • Podizanje zasada je moguće: setvom semena i sadnjom jednogodišnjih sadnica • Setva- seme određene čistoće, 95% klijavosti, atest • Sadnja jednogodišnjih sadnica- sadnica mora da poseduje razvijen korenov sistem, visine 1m, debljine olovke, bez ozleda

44. Načini podizanja zasada • Podizanje zasada semenom • Na uzoranoj parceli na dubinu 30-40 cm, nađubrenu stajnjakom 20-50t/ha i mineralnim đubrivom 500kg/ha • Razmak biljaka u redu 3,5m-2m-2m • Seme se postavlja na dubinu 4-5cm i zagrće u visini nivoa zemljišta • Vreme setve u jesen

45. Podizanje zasada sadnicama • Sadne jame treba da su dubine i širine 40cm • Pre sadnje priprema sadnica: orezivanje jednogodišnjih sadnica odsecanjem izdanaka do glave korena i skraćivanjem korenovih žila na 15-20cm • Sadnja u jesen, oktobar- novembar • Berba prvog roda se obavlja odsecanjem izdanaka sa rodom do glave korena, ostavlja se 5,6 ne rodnih izdanaka, koji će doneti rod u sledećoj godini

46. Mere nege zasada • Mere nege obuhvataju: • Uništavanje korova Obavezna mera, izvodi se po potrebi više puta godišnje 2. Svođenje broja izniklih biljaka na jedan izdanak kod podizanja zasada setvom semena • Ostavlja se samo jedna najnaprednija biljka • Vreme uklanjanja je kad biljka dostigne visinu 15-20cm

47. 3. Zaštita od biljnih bolesti i štetočina • Obavezna mera naročito u prvoj godini • Njačešća oboljenja su rđa lista i ružina lisna vaš • 4. Prihranjivanje zasada • Izvodi se po potrebi azotnim đubrivom 250-300kg/ha • 5. Navodnjavanje • Po potrebi u uslovima većih suša • Najefikasniji način je kap po kap sistem

48. BERBA I PRERADA • Šipurak je za upotrebu u vreme punog zrenja, u području sa umerenom klimom- početak septembra • Berba može biti ručna i mašinska

49. Berba plodova

50. PRERADA • U naturalnom obliku plod je neupotrebljiv zbog iglica • U kućnim uslovima prerada šipka je ručno drobljenje i pasiranje • Industrijska prerada- pomoću specijalnih mašina • Rezultat prerade je kašasti deo pogodan za marmelade, sokove, džemove • Za korišćenje šipurka u sušenom obliku i za spravljanje čajeva, podvrgava se sušenju • U domaćinstvima sušenje je na promajnom mestu • U industriji u posebnim sušarama