1 / 27

INTELEKTUALNO VASPITANJE

INTELEKTUALNO VASPITANJE. POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA DRUŠTVENA USLOVLJENOST – STARE I NOVE KONCEPCIJE ; SADRŽAJI INTELEKTUALNOG VASPITANJA- TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUPI NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG VASPITANJA

trenton
Télécharger la présentation

INTELEKTUALNO VASPITANJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. INTELEKTUALNO VASPITANJE • POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • DRUŠTVENA USLOVLJENOST – STARE I NOVE KONCEPCIJE ; SADRŽAJI INTELEKTUALNOG VASPITANJA- TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUPI • NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • OBLICI I METODE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • FAZE INTELEKTUALNOG RAZVOJA

  2. POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • jedna od komponenti vaspitanja →proces: • formiranja čoveka kao razumnog ljudskog bića • njegovih intelektualnih mogućnosti • stvaralačkih snaga i sposobnosti

  3. Elementi koji ga čine : • Sticanje znanja ( o prirodi, društvu, čoveku ) • Razvijanje umenja (spretnost, umešnost ) • Sticanje navika (sa malo snage brzo i tačno se obavlja neka radnja ) • Intelektualne sposobnosti ( saznanje istine, kritičko i stvaralačko mišljenje ) • Kultura intelektualnog rada (naučiti kakao se uči ) • Saznanje istine (otkrivanje istine i njeno primenjivanje ) • Ljubav prema istini

  4. ZADACI • Usvajanje znanja , umenja i formiranje pogleda na svet • sticati osnovna znanja o prirodi, društvu, čoveku • znanja treba da su selektivna a proces sticanja usmeren ka osnovnim zakonitostima razvoja prirode, društva i čoveka • znanja koja predstavljaju “čvorne tačke “ i koja omogućuju izgrađivanje vlastitog pogleda na svet

  5. 2. Razvijanje intelektualnih sposobnosti • imaju naslednu ( urođenu ) osnovu • razvijaju se postepeno u skladu sa uzrastom i procesom rastenja • u osnovi int.sposobnosti nalazi se mišljenje • najviši oblik mišljenja- apstraktno (kritičko i stvaralačko mišljenje )→ složeni intelektualni postupci : analiza , sinteza, upoređivanje, uopštavanje, klasifikacija, razlikovanje bitnog od nebitnog, sličnost u razlikama, razlike u sličnostima i sl.

  6. 3. Osposobljavanje za samostalno sticanje znanja, razvijanje kulture i tehnike intelektualnog rada • učenje “kako se uči “→ upoznavanje sa različitim tehnikama intelektualnog rada • razvijanje kulture intelektualnih aktivnosti

  7. FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • Porodica – pitanja koja dete postavlja izraz su njegove intelektualne radoznalosti • Dečji vrtić – program rada u vrtiću predviđa prvenstveno određeni kvantum znanja • Škola – zadaci nastave :materijalni ( uvek u službi intelektualnog vaspitanja→znanja→opšte i stručno obrazovanje ), funkcionalni (psihofizičke sposobnosti ) i vaspitni (razvijanje ličnosti )

  8. 4. Ustanove za vaspitanje i obrazovanje odraslih ( narodni univerzitet, tečajevi, seminari, tribine, izložbe, predavanja, filmske i pozorišne predstave ) 5. Sredstva informisanja 6. Kulturne institucije

  9. DRUŠTVENA USLOVLJENOST – STARE I NOVE KONCEPCIJE • staro koliko i čovek→razum izdvojio čoveka→pojavom govora i komunikacije javlja se potreba za prenošenjem iskustava • robovlasništvo i feudalizam: pripada deci vladajuće klase→posebne škole; deca siromašnih klasa rastu u porodici, do saznanja o stvarnosti dolaze u neposrednom životu→intelektualno nerazdvojivo od radnog vaspitanja • Sparta : formiranje ratničkih osobina • Atina : fizičko, umetničko i intelektualno→odvojenost od rada→suštinsko obeležje sistema klasnog društva

  10. feudalizam : crkva nosilac obrazovanja→usvajanje autoritativnih gledišta i stavova religije→dominira pamćenje činjenica , stavova i reprodukcija • humanizam i renesansa : novi sistem vrednosti,novi vaspitni ideali→prihvata se antički model harmoničnog razvitka duha i tela→intelektualno vaspitanje dobija najveću afirmaciju: Vitorio da Feltre( klasični jezici, antička književnost, algebra, prirodopis ), Rable (posmatranje prirode, razgovor, čitanje, poseta radionicama ), Montenj (svako da misli svojom glavom, znati napamet ne znači znati )

  11. Erazmo Roterdamski (kritikuje skolastiku,učenje napamet ),Komenski (izučavanje gradiva prirodnih i društvenih nauka, maternjeg i stranih jezika ), Lok (važno je mišljenje )Ruso (samostalno usvajanje znanja ) Pestaloci (buđenje duhovnih snaga i sposobnosti mišljenja ) • buržoasko društveno uređenje : dualizam→opšte i stručno obrazovanje→akademski ideal “puna glava “ i praktični ideal “ zlatne ruke “ • razredno- časovni sistem, kruta organizacija nastave, učenik u objekatskoj poziciji, knjiška znanja, enciklopedizam- stare koncepcije

  12. U odnosu na sadržaje intelektualnog vaspitanja nastale su dve grupe teorijskih shvatanja o izboru sadržaja : tradicionalne i savremene teorije • Tradicionalne: • Didaktički formalizam ( nisu bitni sadržaji već razvijanje sposobnosti- na manjem obimu sadržaja razvijati forme mišljenja:gramatika, logika, matematika i klasični jezici ) • Didaktički materijalizam (usvajanje što više znanja- enciklopedizam ) • Didaktički utilitarizam (praktične veštine )

  13. Savremene • Teorija egzemplarizma - izbor samo najbitinijih sadržaja koje omogućava učenje po“skokovima “ • Problemsko – kompleksna teorija- sadržaji se grupišu po kompleksnim problemima bez obzira na nastavne predmete • Teorija strukturalizma - birati one sadržaje koji omogućuju saznanje strukturnih- uzročno – posledičnih veza i odnosa • Funkcionalni materijalizam- birati one sadržaje koji omogućuju harmonijsku povezanost sadržaja sa nihovom funkcijom- veza znanja sa delatnošću • Teorija svestranog obrazovanja- široka znanja

  14. NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • u okviru “pokreta za novu školu “ javili se razni nastavni sistemi i metode koje se zasnivaju na principu života i rada, principu individualizacije i socijalizacije nastave • Kompleksna nastava • Manhajmski sistem • Projekt metoda • Dalton – plan • Jena – plan • Vinetka - plan

  15. Kompleksna nastava • polazi od većih celina, tj.kompleksa ,sve teme koje se obrađuju u okviru jednog kompleksa moraju da teže istoj ideji i cilju • izbor glavnih kompleksa vrši najviša prosvetna vlast • kompleks može biti uži (sadrži samo jedan konkretan objekat ili pojavu, obrađuje se u nižim razredima i obrada može da traje od 1-3 nedelje ) i složeniji ( obuhvataju sasvim nove teme, uključen veliki broj predmeta ) • osnovni oblik rada je kolektivni rad

  16. Manhajmski sistem →Sikinger • svako dete obuhvaćeno adekvatnim nastavnim radom koji odgovara njegovim individualnim sposobnostima i potrebama • svu decu podelio prema obdarenosti i sposobnostima u više grupa • u odnosu na individualne razlike osnovao paralelna odeljenja ili naročite razrede :glavnirazredi ( 8 stupnjeva, deca redovnih sposobnosti ), razredi za potpomaganje ( 6 ili 7 stupnjeva, deca slabijih sposobnosti ),pomoćni razredi (4 stupnja , deca koja nisu bila za redovnu nastavu )

  17. Projekt metoda → Kilpatrik • rad po projektima , tj. problemima→učenici po sklonostima i sposobnostima odabiraju jedan problemiz društvenog života koji proučavaju po grupama→svaka grupa dobija određen zadatak i teži da obavi svoj deo posla na različite načine • 4 tipa projekata- projekat konstruktivnog tipa(uređivanje dvorišta, pravljenje kaveza ),projekat tipa usvajanja i procenjivanja (slušati predavanje, uživati u muzici ), projekat problemskog tipa (angažovanje int.sposobnosti ) i projekat tipa učenja (savladati određene računske operacije i sl. )

  18. Dalton – plan • 1920. Helen Parherst • radikalniji oblik individualizacije nastave • primenjivan od 3. razreda osnovne škole • umesto frontalnog rada sa celim razredom i po utvđenom rasporedu časova radilo se individualno i bez rasporeda • učenici su mogli da biraju minimalni, srednji i maksimalni program • svako je napredovao svojim tempom, raspolagao svojim vremenom • nastavni program se delio na mesečne radne zadatke →oni na nedeljne

  19. učenik je dobijao pismeni radni zadatak , “ radnu doznaku” s detaljnim uputstvom za realizaciju • umesto učionica postojale laboratorije za svaki predmet→rad kontrolisali nastavnici iz pojedinih predmeta a samo napredovanje učenika trostruko je praćeno i kontrolisano putem kartica( jednu je vodio učenik, drugu nastavnik a treću upravitelj škole )

  20. Jena – plan → Peterzen • grupe nisu bile po razredima već različitog uzrasta i pola, različitih sposobnosti i nivoa znanja→roditelji aktivno učestvovali u životu i radu škole→pri polasku u školu svako dete je dobijalo po dva mentora iz redova starijih učenika koji su ih uvodili u školski život→nastava se realizovala prema temama koje su predlagale grupe učenika • nije bilo dnevnog rasporeda časova, postojali su samo petodnevni planovi rada tokom nedelje • veliki značaj pridavan igrama

  21. Vinetka – plan -Vošborn • dve grupe predmeta : osnovni ( aritmetika, ortografija, pismenost, čitanje, istorija, geografija, građansko i društveno vaspitanje ) i fakultativni (literatura, muzika, umetnost, ručni rad) • program svakog predmeta bio je podeljen na “JEDINICE RADA “, učenik kad ispuni zahteve pristupa proveri znanja putem testova, ukoliko pozitivno reši rezultati se registruju na njegovom individualnom kartonu

  22. OBLICI I METODE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • u istoriji pedagogije najpoznatiji putevi ostvarivanja intelektualnog vaspitanja: • projekt- metoda (tesna saradnja sa učenicima u izboru i formulisanju životnog problema, povećanjem zainteresovanosti učenika i osposobljavanjem za samostalno mišljenje i aktivnosti u svim fazama rada ) • egzemplarno proučavanje i učenje (putem egzemplara )

  23. genetički postupak (stvaralački se pronalaze u nauci i životu već otkrivene činjenice i zakonitosti ) • problemski put sticanja znanja (intelektualno vaspitanje pomoću formulisanja i rešavanja problema ) • postupak algoritmizacije učenja ( tok intelektualnog vaspitanja razlaže se na veliki broj algoritama→precizno formulisana uputstva koja treba primeniti da bi se rešio neki problem )

  24. FAZE INTELEKTUALNOG RAZVOJA • Pijaže →opis razvojnih faza osnova za kognitivnu teoriju učenja→intelektualni razvitak se deli na više stadijuma a svaki od njih na podetape • U Psihologiji inteligencije ( 1946 ) stupnjevi: • Senzomotorne inteligencije • Preoperativnog mišljenja • Konkretnih operacija • Formalnih operacija

  25. Stupanj senzomotorne inteligencije – do 2.godine;simbolička aktivnost je minimalna,dete inicijalno reaguje na svaki objekat, ponašanje je prevashodno motorno • Preoperativnog mišljenja- od 2. do 7.godine, predškolski uzrast,razvoj jezika i pojmova; shvataju se jezičke sheme, gramatička pravila, upotreba prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena, mogućnost apstrahovanja prostora i vremena, razvoj dečjeg stvaralaštva u jeziku i drugim vidovima ispoljavanja

  26. Stupanj konkretnih operacija – od 7. do 11.godine, razvoj sposobnosti za logičko mišljenje na osnovu konkretnih problema; prerastanje egocentrizma, znatan razvoj shvatanja kauzalnih odnosa, razvoj konzervacije kao i sposobnost shvatanja veličine • Stupanj formalnih operacija – od 11.do 15.godine, primenjuje logiku na sve vrste problema, konkretne operacije postaju apstrahovane i nezavisne od konkretnih slučajeva;mišljenje postaje hipotetično

  27. Pijaže mentalni razvoj deteta shvata kao karakteristiku prelaza od jednih psihičkih formi ka drugima • njihov sukcesivni redosled je stalan mada mogu postojati varijacije koje mogu dovesti do ubrzanja ili zastoja • za svaki stadiju karakteristična je neka celovita struktura • strukturne celine mogu se integrisati ali se ne zamenjuju jedne drugima, svaka proizilazi iz prethodne integrišući je kao zavisnu strukturu i priprema sledeću integrišući se pre ili kasnije u nju

More Related