Rentabilnost

1. Rentabilnost Značenje i značaj rentabilnosti Maksimiranje profita Minimiziranje gubitaka Prag rentabilnosti Merenje rentabilnosti Sprovođenje i unapređenje rentabilnosti

2. Značenje i značaj rentabilnosti • Rentabilnost je sposobnost preduzeća da sa uloženim sredstvima ostvari maksimalni profit • Rentabilnost je: • preduslov rasta i razvoja preduzeća • izraz ekonomske i društvene odgovornosti preduzeća • izraz zarađivačke sposobnosti preduzeća

3. Analiza rentabilnosti • Maksimiranje profita • Minimiziranje gubitaka • Prelomna tačka poslovanja

4. Maksimiranje profita • Najrentabilniji ili profit-maksimirajući obim određuje se na osnovu sledeća dva pristupa: • Ukupni troškovi-ukupan prihod • Prosečni troškovi-prosečan prihod

5. Pristup ukupni troškovi-ukupni prihod • Profit – maksimirajući obim kada je cena data, tj. na savršeno-konkurentskom tržištu • Profit – maksimirajući obim kada cena nije data, tj. na nesavršeno-konkurentskom tržištu

6. Profit – maksimirajući obim kada je cena data

7. Profit – maksimirajući obim kada cena nije data

8. Pristup ukupni troškovi-ukupni prihod • Pravilo: Preduzeće maksimira ukupan profit na nivou obima, gde je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova najveća

9. Ukupni profit prema pristupu ukupni troškovi-ukupni prihod: Primer

10. Pristup prosečni troškovi-prosečni prihod • Profit-maksimirajući obim prema pristupu prosečni troškovi-prosečni prihod kada je cena datai kada cena nije data

11. Profit – maksimirajući obim kada je cena data

12. Profit – maksimirajući obim kada cena nije data

13. Pristup prosečni troškovi-prosečni prihod • Ako je MPd > MT ukupan profit može da se poveća, ako se poveća obim • Ako je MPd < MT ukupan profit može da se poveća, ako je smanji obim • Ako je MPd = MT ukupan profit je maksimalan

14. Pristup prosečni troškovi-prosečni prihod • Pravilo: Preduzeće maksimira ukupan profit na nivou obima, gde su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu (MPd = MT)

15. Ukupni profit prema pristupu prosečni troškovi-prosečni prihod: Primer

16. Maksimalni profit po jedinici • Profit po jedinici je najveći na nivou obima, gde je razlika između cene proizvoda i prosečnih ukupnih troškova najveća • Razlika između cene proizvoda i prosečnih ukupnih troškova najveća je u preseku krive prosečnih ukupnih troškova (PUT) i marginalnih troškova (MT)

17. Minimiziranje gubitaka • Preduzeće posluje sa gubitkom, ako jeukupan prihod manji od ukupnih troškova, odnosno ako je tržišna cena ispod prosečnih ukupnih troškova • Cilj poslovanja postaje minimiziranje gubitka • Gubitak se minimizira na osnovu kontribucionog profita

18. Kontribucioni profit • Razlikuju se: • Kontribucioni profit po jedinici • Ukupni kontribucioni profit

19. Kontribucioni profit po jedinici • Kontribucioni profit po jedinici je razlika između cene proizvoda (C) i prosečnih varijabilnih troškova (PVT), odnosno Kontribucioni profit po jedinici = C – PVT • Kontribucioni profit po jedinici je doprinos fiksnim troškovima po jedinici proizvoda

20. Kontribucioni profit po jedinici • Pravilo: Ako je kontribucioni profit po jedinici pozitivan, tj. ako je tržišna cena veća od prosečnih varijabilnih troškova (C > PVT), preduzeće treba da posluje sa gubitkom, jer može da pokrije deo fiksnih troškova po jedinici

21. Ukupni kontribucioni profit • Ukupni kontribucioni profit je doprinos ukupnim fiksnim troškovima • Ukupni kontribucioni profit je razlika između ukupnog prihoda (UPd) i ukupnih varijabilnih troškova (UVT), odnosno Ukupan kontribucioni profit = UPd – UVT

22. Ukupni kontribucioni profit • Pravilo: Ako je ukupni kontribucioni profit pozitivan, tj. ako je ukupan prihod veći od ukupnih varijabilnih troškova (UPd > UVT), preduzeće treba da posluje sa gubitkom, jer može da pokrije deo ukupnih fiksnih troškova

23. Nastavak poslovanja • Poslovanje sa gubitkom, kada je kontribucioni profit pozitivan • Pravilo: Preduzeće minimizira gubitke na onom nivou obima, gde je ukupni kontibucioni profit najveći • Ukupni kontribucioni profit je najveći na nivou obima, gde je razlika između ukupnih troškova i ukupnog prihoda najmanja i gde su marginalni prihod i marginalni troškovi jednaki

24. Nastavak poslovanja • Poslovanje sa gubitkom, kada je kontribucioni profit jednak nuli • Iz prihoda mogu da se pokriju samo varijabilni troškovi, a gubitak preduzeća jednak je fiksnim troškovima • Preduzeće je indiferentno u pogledu toga da li da nastavi da posluje sa gubitkom, ili da privremeno zatvori fabriku • U oba slučaja, kratkoročni gubitak jednak je fiksnim troškovima, što znači da nezavisno od toga da li će nastaviti ili prekinuti poslovanje, preduzeće ne može da pokrije fiksne troškove

25. Prestanak poslovanja • Poslovanje sa gubitkom, kada je kontribucioni profit negativan • Kada je cena manja od prosečnih varijabilnih troškova (C < PVT), odnosno kada je ukupni prihod manji od ukupnih varijabilnih troškova (UPd < UVT), preduzeće treba da donese odluku o prestanku poslovanja

26. Prestanak poslovanja • Pravilo: Ako je ukupan prihod manji od ukupnih varijabilnih troškova, a cena proizvoda manja od prosečnih varijabilnih troškova, gubici se minimiziraju, kada se donese odluka o prestanku poslovanja, zato što je, u ovom slučaju, gubitak jednak fiksnim troškovima

27. Prag rentabilnosti • Prag rentabilnosti, ili donja i gornja tačka apsolutne rentabilnosti ili prelomna tačka poslovanja određuje se na osnovu pristupa: • Ukupni troškovi-ukupni prihod (UT-UPd) • Prosečni troškovi-prosečni prihod (PT-PPd)

28. Prag rentabilnosti: Pristup UT-UPd

29. Prag rentabilnosti: UT-UPd • Pravilo: Ako je ukupan prihod veći od ukupnih troškova, preduzeće ostvaruje profit, a ako je ukupan prihod manji od ukupnih troškova, preduzeće pravi gubitak

30. Prag rentabilnosti: Pristup PUT-PPd

31. Prag rentabilnosti: PT-PPd • Pravilo: Ako je tržišna cena veća od prosečnih ukupnih troškova, preduzeće ostvaruje profit, a ako je cena manja od prosečnih ukupnih troškova, preduzeće pravi gubitak

32. Merenje rentabilnosti • Dva pristupa merenja rentabilnosti – računovodstveni i ekonomski pristup • Računovodstveni pristup bazira se na računovodstvenom konceptu profita i naziva se prinosni metod • Ekonomski pristup merenja rentabilnosti bazira se na konceptu ekonomskog profita i naziva se pristup dodate ekonomske vrednosti

33. Računovodstveni pristup merenja rentabilnosti • Računovodstveni pristup merenja rentabilnosti zasniva se na konceptu računovodstvenog profita, a rentabilnost se meri poređenjem ostvarenog profita, ili prihoda sa uloženim sredstvima, u zavisnosti od pokazatelja rentabilnosti, koji se izračunava • Podaci o ostvarenom profitu, prihodu i uloženim sredstvima obezbeđuju se iz računovodstvenih izveštaja preduzeća, odnosno iz bilansa stanja i bilansa uspeha

34. Računovodstveni pristup merenja rentabilnosti • Koristi se veliki broj pokazatelja rentabilnosti, jer ne postoji jedan pokazatelj koji može da izrazi rentabilnost svih segmenata poslovanja • U praksi se najčešće koriste pokazatelji rentabilnosti preduzeća i pokazatelji rentabilnosti pojedinih poslovnih aktivnosti

35. Pokazatelji rentabilnosti preduzeća • Cilj merenja rentabilnosti preduzeća je da se kvantifikuje efikasnost upravljanja ukupnom imovinom preduzeća • Pokazatelji rentabilnosti preduzeća su indikatori njegove zarađivačke sposobnosti i pokazuju da li se uložena sredstava efikasno koriste • Pokazatelji rentabilnosti preduzeća su: • Neto rentabilnost • Prinos na ukupna sredstva • Prinos na vlasnički kapital • Prihod po akciji

36. Neto rentabilnost • Neto rentabilnost izračunava se deljenjem profita posle oporezivanja sa prodajom • Neto rentabilnost se izražava u procentima i pokazuje prinos od prodaje, odnosno koliko se profita ostvari na svaki dinar od prodaje • Neto rentabilnost je instrument politike prodaje, zato što pokazuje sposobnost preduzeća da proizvodi i prodaje rentabilne proizvode • Neto rentabilnost je indikator da li su proizvodi prihvaćeni na tržištu, ili ih treba zameniti proizvodima, koji će omogućiti veći prinos od prodaje i rast neto renabiliteta

37. Prinos na ukupna sredstva • Prinos na ukupna sredstva izračunava se deljenjem profita, posle oporezivanja, sa ukupnim sredstvima preduzeća • Prinos na ukupna sredstva izražava se u procentima, i predstavlja najšire merilo rentabililiteta preduzeća, zato što pokazuje prinos i vlasnika i kreditora na ukupno uložena sredstava, tj. na sredstva, koja su obezbedili i vlasnici i kreditori • Prinos na ukupna sredstva dovodi u odnos profit, koji stoji na raspolaganju za raspodelu vlasnicima i kreditorima, sa ukupnim sredstvima i izražava prinos na knjigovodstvenu vrednost ukupnih sredstava

38. Prinos na vlasnički kapital • Prinos na vlasnički kapital je odnos između profita, posle oporezivanja, i vlasničkog, ili akcionarskog, kapitala i izražava prinos na knjigovodstvenu vrednost vlasničkog kapitala preduzeća (vlasnički kapital sastoji se od običnih akcija, dodatno uplaćenog kapitala i zadržanog profita) • Prinos na vlasnički kapital pokazuje prinos koji su ostvarili vlasnici na uloženi kapital • Prinos na vlasnički kapital je jedan od osnovnih merila rentabiliteta i efikasnosti upotrebe uloženog kapitala, iz ugla vlasnika preduzeća

39. Prihod po akciji • Prihod po akciji je, za vlasnike, najznačajniji pokazatelj rentabilnosti preduzeća • Prihod po akciji izračunava se, kada se profit, posle oporezivanja, podeli sa prosečnim brojem emitovanih akcija preduzeća • Prihod po akciji se izražava kao novčani, odnosno dinarski iznos po akciji i razlikuje se od preduzeća do preduzeća, tj. zavisi od njihove zarađivačke sposobnosti • Zarađivačku sposobnost preduzeća vlasnici ocenjuju na osnovu ovog pokazatelja, čija je vrednost široko dostupna informacija (objavljuje se u finansijskoj štampi)

40. Pokazatelji rentabilnosti poslovnih aktivnosti • Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti treba da pokaže da li se angažovana sredstavaefikasno koriste • Rentabilnost poslovnih aktivnosti izračunava se poređenjem prodaje sa pojedinim vrstama angažovanih sredstava • Poređenje prodaje sa sredstvima treba da pokaže da li su angažovana sredstava dovoljna i da li mogu da podrže dati nivo poslovanja

41. Pokazatelji rentabilnosti poslovnih aktivnosti • Najvažniji pokazatelji rentabilnosti poslovnih aktivnosti su: • Koeficijent obrta ukupnih sredstava • Koeficijent obrta osnovnih sredstava • Koeficijent obrta naplativih potraživanja • Prosečan period naplate potraživanja • Koeficijent obrta zaliha • Prosečno vreme obrta zaliha

42. Koeficijent obrta ukupnih sredstava • Koeficijent obrta ukupnih sredstava je odnos između prodaje i ukupno angažovanih sredstava i izračunava se deljenjem prodaje sa ukupnim, tj. osnovnim i obrtnim sredstvima • Koeficijent obrta ukupnih sredstava izražava se kao decimalni broj i pokazuje koliki se prihod ostvari na svaki dinar uložen u ukupna sredstava • Koeficijent obrta ukupnih sredstava pokazuje da li se ukupna angažovana sredstva efikasno koriste i da li su angažovana sredstva dovoljna za dati za nivo prodaje

43. Koeficijent obrta osnovnih sredstava • Koeficijent obrta osnovnih sredstava je odnos između prodaje i osnovnih sredstava • Koeficijent obrta osnovnih sredstava pokazuje koliki se prihod ostvari na svaki dinar uložen u osnovna sredstava • Koeficijent obrta osnovnih sredstava izračunava se deljenjem prodaje sa osnovnim sredstvima, i izražava se kao decimalni broj • Koeficijent obrta osnovnih sredstava izražava efikasnost upotrebe osnovnih sredstava, tj. fabrike, zgrada, opreme, mašina i pokazuje stepen iskorišćenosti osnovnih sredstava

44. Koeficijent obrta osnovnih sredstava • Vrednost koeficijenta obrta osnovnih sredstava zavisi od karakteristika procesa proizvodnje, odnosno od radno-kapitalne intenzivnosti procesa proizvodnje • Preduzeća, čiji je proces proizvodnje kapitalno-intenzivan imaju nižu vrednost ovog pokazatelja od preduzeća, čiji je proces proizvodnje radno-intenzivan

45. Koeficijent obrta naplativih potraživanja • Koeficijent obrta naplativih potraživanja naziva se i koeficijentom obrta kupaca i izražava se kao odnos prodaje i naplativih potraživanja • Koeficijent obrta naplativih potraživanja pokazuje efikasnost naplate potraživanja, koja nastaju kada preduzeće odobrava potrošačke kredite, tj. prodaje na kredit

46. Koeficijent obrta naplativih potraživanja • Visoka vrednost koeficijenta, koji se izražava kao decimalan broj, govori o efikasnoj politici kreditiranja i efikasnosti naplate, dok nizak koeficijent obrta govori o lošoj kreditnoj politici, i niskoj efikasnosti naplate • Izuzetno visok koeficijent naplate može da znači da su uslovi kreditiranja strogi, što može da dovede do pada prodaje i profita

47. Prosečan period naplate potraživanja • Prosečan period naplate potraživanja izračunava se kao odnos između broja dana u godini, tj. 360 i koeficijenta obrta naplativih potraživanja • Prosečan period naplate potraživanja pokazuje prosečno vreme naplate potraživanja • Prosečan period naplate potraživanja varira između preduzeća i grana, i zavisi od veličine prodaje na kredit (na primer, prosečan period naplate potraživanja u samostalnim trgovinskim radnjama je samo 3 dana, jer većina kupaca plaća u trenutku kupovine, dok kod velikih supermarketa, ili robnih kuća iznosi oko 30 dana)

48. Koeficijent obrta zaliha • Koeficijent obrta zaliha izračunava se deljenjem prodaje sa prosečnim zalihama • Koeficijent obrta zaliha može da se raščlani na parcijalne koeficijente obrta pojedinih vrsta zaliha: koeficijent obrta zaliha materijala, koeficijent obrta nedovršene proizvodnje, i koeficijent obrta zaliha gotovih proizvoda • Koeficijent obrta zaliha pokazuje efikasnost upravljanja zalihama

49. Koeficijent obrta zaliha • Koeficijent obrta zaliha konkretnog preduzeća može da bude veći ili manji, što zavisi od njegove prodaje • Ukoliko preduzeće prodaje male, jeftine proizvode imaće mnogo veći koeficijent obrta zaliha, nego ako prodaje velike i skupe proizvode

50. Prosečno vreme obrta zaliha • Prosečno vreme obrta zaliha pokazuje prosečan broj dana, za koji preduzeće obrne svoje zalihe • Prosečno vreme obrta zaliha izračunava se kada se broj dana u godini, tj. 360 podeli sa odgovarajućim koeficijentom obrta zaliha • Prosečno vreme obrta zaliha razlikuje se od preduzeća do preduzeća i zavisi od grane (u trgovini, na primer, iznosi 7-15 dana, supermarketi i trgovine automobilima obrću zalihe za 60-70 dana, dok prodavnice sezonske robe svoje zalihe obrću za 90-100 dana)