Vesti

1. Vesti Uprkos manifestacijama poput Evrovizije, Guče, Egzita, Siti brejka, broj stranih turista u Srbiji opada i za sada se procenjuje da je poseta oko dva odsto manja nego prošle godine. Oko 2.000 Britanaca otkazalo je zimovanje na Kopaoniku, gde je turistička poseta opala čak za 15 odsto. Situacija u prestonici je još alarmantnija. Iako je za vreme Evrosonga doputovalo 15.000 gostiju iz inostranstva, turistička poseta Beogradu je manja za 10 odsto nego prošle godine, a u Novom Sadu za 11. Iako se o turizmu poslednjih godina govorilo kao razvojnoj šansi Srbije, očigledno da je ova privredna grana zapala u krizu. Loša infrastruktura, nekonkurentne cene, loša reklama - samo su neki od faktora zbog kojih Srbija nikada neće postati kontinentalna turistička sila iako joj broj banja, kulturnih znamenitosti i manifestacija to omogućava. Možda ne da budemo u prvih 10 evropskih destinacija među zemljama bez izlaza na more, ali bar da ne zaostajemo drastično za onima u okruženju.

2. Samo Kopaonik, najatraktivnija planinska destinacija, beleži ovogodišnji pad od šest odsto, pa je tako 10. septembra 2007. tamo boravilo 308, a ove godine 176 gostiju. Drastično manje turista posetilo je Soko Banju, gde je istog datuma prošle i ove godine razlika čak 1.500. Nivo je uspela da održi Vrnjačka Banja, gde se dogodio čak blagi porast. Ipak, u sveukupnom zbiru, minus ove godine zabeležili su glavni administrativni centri, i to za šest odsto, kao i banjska mesta, dok se blagi porast osetio na planinama, koje je ove godine posetilo tri odsto turista više nego prošle godine, a među njima najbolju statistiku ima Zlatibor. Domaći turisti bili su zainteresovaniji za gradove ove godine za jedan odsto, ali ih je čak sedam odsto bilo manje u banjama. Kada je reč o strancima, njih je ove godine u srpskim gradovima bilo manje za čak 12 odsto, u banjama za pet. Interesovanje za posetu Srbiji naročito je opalo među Slovencima, kojih je bilo za trećinu manje nego prošle godine, Britanaca za petinu, a Hrvata za šestinu.

3. WTM Turizam se već puno puta izvukao iz raznih kriza, ljudi jednostavno moraju putovati iz različitih razloga, to će nastaviti i sada, ali verojatno ređe, bliže, kraće i jeftinije, pokazalo je i zajedničko istraživanje WTM-a i međunarodne istraživačke kuće Euromonitor International objavljeno na WTM-u. U tom se istraživanju spominje i mogućnost uvođenja nekih 'free' ili besplatnih usluga u turizmu kojima bi se mogla prevladati kriza poput besplatnog smeštaja uz plaćanje samo hrane, ili pak bez dodatnih troškova za više usluga i druge. „Turizam odnosno industrija putovanja neće moći izbeći posledice privredne krize i suočit će se s recesijom u nadolazećoj godini„ sažetak je govora jednog od vodećih ljudi ABTA najvažnijeg britanskog udruženja turoperatora i agenata na upravo održanoj godišnjoj skupštini. 30 avio kompanija je otišlo u stečaj tokom ove godine, a predviđa se nestanak još toliko do kraja godine. Najjači poput Lufthanse, Air France-KLM, British Airways Easyjet, Ryanair će preživeti.

4. Masovna potrošnja više nije  dominirajući model i pojedinac se nastoji udaljiti od koncepta potrošačkog društva. Moderan turista želi dati smisao svojim putovanjima i traži kvalitet. Valorizacija ekoloških očuvanih destinacija, porast interesa za kulturnom ponudom i veća zahtevnost za kvalitetom, trendovi su koji u velikoj meri određuju ponašanje potrošača. Svest o očuvanju okoline sve je više u središtu kriterija izbora. Jak trend je kod seoskog i kontinentalnog turizma. Sve više turista želi putovati u skladu s poštivanjem okoline i planete, živeti u harmoniji sa prirodom, vratiti se korenima, miru i izvornosti.  Zeleni turizam...  3. Ravnoteža ekosistema i ljudske delatnosti. Glavne tematike su pešačenje  i putovanje u prirodi i na otvorenom. Sve više osoba se opredjeljuje za odmor putem chartera – brodova u najmu, i tako uživaju u onom najboljem, obala i otoci. (Pešački i nautički turizam , što mislite, imamo li sve predispozicije za razvoj ovakve vrste turizma?)  4. Više od 53% turista odabire kulturnu baštinu, a samo 26% koncept more/sunce. (Kulturne baštine nam ne nedostaje, o moru i suncu da i ne govorimo). 

5. 5. Grupna putovanja ostvaruju se 50% na proleće a 30% u jesen. (Savršeno rešenje za produženje turističke sezone).  6. Krstarenja su u svetu segment u porastu  cca. 16%. (Stari grad, vinske ture su IN). 7. Zdravstveni turizam je također u porastu, wellness centri su nezaobilazni te  postaju dostupni svim slojevima stanovništva. (Šta je sa našim Wellness centrom?).  8. Novi tip zahtevne klijentele su mladenci u potrazi za  idealnim medenim mesecom. (Svedoci smo sve većeg porasta mladih stranih parova koji žele svoje sudbonosno DA. Na ministarskom skupu usvojen je prijedlog da se istraživanje o uticaju globalne stagnacije na turističkom tržištu, koje je u toku u Francuskoj, u novembru 2009. godine provede u celoj Europi kao svojevrsni europski barometar turističkih kretanja u HORECA sektoru. Informirao je učesnike skupa da ostali planovi EK na području turizma uključuju potporu i promociju širenju mreže na području održivog razvoja turizma koju su započele regije Toscana, Provence i Côte d'Azur i Catalonia, pilot projekt razvoja socijalnog turizma u Europi, višegodišnji program razvoja turizma od 2011. godine nadalje, te promocija Memoranduma o saglasnosti o povećanju turističkog prometa s NR Kinom, u oba smera

6. UNWTO UNWTO je naveo kako očekuje da turizam može biti još jače pogođen do kraja ove godine i u prvoj polovini 2009., kako se usporavanje bude prenosilo kroz globalno PRIVREĐIVANJE.Izvršno veće UNWTO-a odlučilo je osnovati "Odbor za elastičnost",kako bi poduprlo javni i privatni turistički sektor s tačnim ekonomskim analizama i mehanizmima za odgovor.

7. Sociološke determinante ponašanja potrošača

8. Osnovne sociološke determinante KULTURA PODKULTURA DRUŠTVENA KLASA SLOJ RELEVANTNE GRUPE REFERENTNE GRUPE POTROŠAČ/ korisnik DRUŠTVENA ULOGA I STATUS PORODICA STIL ŽIVOTA

9. KULTURA

10. Definicija kulture

11. Stavovi i ponašanja potrošača koji su pod uticajem kulture

12. MARKETING I KULTURA KREIRA PROIZVODE/USLUGE I SIMBOLE KOJI NAGLAŠAVAJU KULTURNE IDEALE

13. Planiranje marketing programa

14. Da li znate? Prosečni Francuz koristi dvostruko više kozmetike i proizvoda za lepotu od partnerke; Nemci i Francuzi jedu više pakovanih špageta od Italijana; U Francuskoj, veletrgovci ne promovišu proizvod, i ako strana kompanije razvije strategiju koja se temelji na propagandi sa maloprodajom, verovatno će propasti; Kada engleski menadžeri razmenjuju vizit karte, obično ih letimice pogledaju i sklone. Japanski menadžeri ih pomno proučavaju i pažljivo čitaju poreklo i status kompanije;

15. Poslovni sastanci u restoranu su uobičajeni u SAD i Engleskoj; Nemci retko pozivaju strance na večeru; U Italiji je zabava neizbežan deo poslovnog života(gosti bi trebalo da ponude da plate, ali na kraju prepuštaju domaćinu); U Francuskoj morate biti oprezni. Postoje dve vrste odnosa- jedan služi za razvoj odnosa, bez recipročnih očekivanja, a drugi, da se raspravlja o poslu ili slavi njihovo sklapanje. Poslovi se sklapaju u kancelariji; Rukovanje je uobičajeno tokom dolazaka i odlazaka u Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj i Italiji. Ako to posebno ne uradite u Francuskoj, možete nekog uvrediti ako to ne učinite sa svakim u prostoriji.

16. Uticaj marketing strategija na svetske kulture Globalizacija= amerikanizacija Briga zbog izloženosti američkoj kulturi i načinu života preko hrane, tv emisija (MTV), filmova, muzike, odeće, itd. Da li je to gubitak individualnog kulturnog identiteta? DA ili NE?

17. Globalizacija u turizmu

19. Da li postoji globalni turistički proizvod za sva tržišta?

20. STRATEGIJA PROMOCIJE

21. Slogani koji su izgubili na međunarodnom tržištu!

22. Masovni mediji prilagođeni međunarodnom tržištu Austrija i Italija regulišu tv oglašavanje namenjeno deci; U Saudijskoj Arabiji oglašivači ne smeju koristiti žene u oglasima; Vreme oglašavanja: od 4 sata u Francuskoj do nula u skandivaskim zemljama, gde su više skloni štampanom oglašavanju; Časopisi su popularniji u Italiji, a malu ulogu u Austriji; Novine se izdaju na nacionalnom nivou u Engleskoj, dok se u Španiji izdaju na lokalnom nivou.

23. Kultura i marketing strategije u turizmu Poznavanje kulturnih uticaja omogućuje turističkom preduzeću da objasne reakciju potrošača na alternativne marketing strategije;

24. Podkultura Sistemi vrednosti zasnovani na zajedničkim životnim iskustvima; Obuhvata: nacionalnost, religiju, rasne grupe i geografske regione; Važni segmenti prema kojima se dizajniraju markentiški programi.

25. Podkultura (etnički uticaji) Etno uticaji- vrednosti, običaji, rituali, navike, hrana, muzika, manifestacije, kulturna baština… Organizacija kulturnih događanja, veličina i atraktivnost kulturnih resursa, svest lokalne populacije o važnosti vlastite kulture, odnosno identiteta je osnova za prezentaciju u turizmu. UNESCO je razvio tematske itinerare za kulturni turizam na Karibima i u Rumuniji i to sa vrlo neobičnim temama šećerne trske, arhitekture i toplica.

26. Institucija itinerara Prvi su osmislili u Veću Evrope, a neformalni početak ideje datira još iz 1964. godine dok se formalni početak kulturnih puteva beleži 1980. s hodočasničkim itinerarom u Santiagu de Compostela. Tako danas postoji dvadesetak tema prema kojima se kreiraju kulturni putevi, kao npr. Ciganski putevi, Putevi gradova otkrića, Putevi Vikinga, Mozart-ov put, Putevi Kelta, Putevi baroka, Put svile i tekstila, itd. Kako bi se uključili u sustav kulturnih itinerara, projekti moraju zadovoljiti određene kriterijume.

27. Popularna (masovna) kultura Široko prihvaćena; Kulturni transmitori-odgovorni za filtraciju informacija; Pod uticajem marketing stimulanasa; Asocira sa stilom života; ALI ? • Popularne (masovne) obmanekorisnika! • Neprimereno ponašanje korisnika!

28. Društvena klasa i sloj Hijerarhijska podela društva na različite i homogene grupe u zavisnosti od stavova, vrednosti i stila života; Najvidljivije se ispoljava u preferencijama različitih proizvoda i usluga; Društveni sloj se definiše kao deo klase, ili socijalna grupa/stratifikacija/;

29. Faktorikoji utiču na formiranje društvenih klasa nivo obrazovanja, ekonomski status i standardi ponašanja …Turisti mladje zivotne dobi, uglavnom studenti i dvadesetogodisnjaci koji su vec zavrsili skolovanje, takodje rado posecuju gradove i oni pripadaju grupi posetilaca gradova nesto nizih licnih primanja; …Posetioci skloni vecoj potrosnji, bez ikakvih ogranicenja, jer im se nudi znatno vise mogucnosti trosenja, jer ne zele nista propustiti ("ne mogu odoleti") i jer su spremni da trose vise.

30. Život modernog i urbanog čoveka

32. Društvena uloga i status Zanimanje-stepen obrazovanja, plata, uslovi rada, prestižnosti,privilegije… Imovina i prihod Lične sposobnosti- talenat, kreativnost, aktivnost…=REPUTACIJA

33. Socijalna psihologija i istraŽivanje grupa

34. Relevantne grupe

35. Porodica i turizam! Studije u Nemačkoj ukazuju da su nastupile manje promene u segmentu porodičnog turizma: broj i učešće putovanja tokom odmora sa decom (do 13 godina) se pokazao stabilnim u Nemačkoj više od jedne decenije sa nekih 22% od svih putovanja tokom odmora. U 2003- oj godini ovo učešće je imalo za rezultat 14,4 miliona putovanja tokom odmora. Opadanje broja dece od 8% za 10 godina će dovesti do broja od 13,2 miliona putovanja, što će još uvek biti važan segment. Može se očekivati čak i veći broj kada se uzme u razmatranje činjenica da će opadanje broja porodica biti sporije od opadanja broja dece. Na taj način, postoji potreba za potpunom reorijentacijom turističke industrije prema novim ciljnim grupama koje će zameniti porodični turizam. Ali naravno uzimajući u obzir ne samo demografske promene, već takođe i jaku konkurenciju među destinacijama preporučuje se značajno fokusiranje na potrebe i očekivanja ovog segmenta.

36. Istraživanja sprovedena u SAD, takođe ukazuju da oko 62% američkih porodica voli da putuje zajedno sa svojom decom. Većina istraživanja o donošenju odluka u porodici a u vezi sa putovanjima, fokusiraju se na proučavanje koliko putovanja zbližavaju porodicu i na koji način da se orijentišu ka deci da bi privukli na svoje tržište porodice. Zaposleni u turizmu bi trebalo da shvate da deca danas imaju veliki uticaj u procesu donošenja odluka pri biranju destinacije, više nego ikada ranije. Zbog toga je jako važno proučavanje psiholoških motivatora dece, starijih ali i proučavanje karakteristika opšte populacije.

37. Prijatelji i putovanja Uticaj prijatelja i rođaka takođe može biti veoma jak u izboru odmora, jer spadaju u grupu onih kojima se veruje i čija se mišljenja vrednuju. Drugi, veoma važan razlog zbog kojeg se smatra uticaj prijatelja velikim u procesu donošenja odluka je da često zajedno putuju. Od 58% ljudi koji putuju koristeći paket aranžmane putuje sa svojim supružnikom ili partnerom, sledeća velika grupa su prijatelji koji putuju zajedno 30%, zatim oni koji putuju sa decom... Turistička preduzeća ne bi trebalo da se bave samo uticajima na kupca direktno, nego moraju da prevaziđu sve loše percepcije koje brojni prijatelji i članovi porodice imaju o određenim turističkim proizvodima. Bitno je identifikovati ove uticaje i uzeti ih u obzir kako bi se stekao bolji uvid u ponašanje potrošača pri kupovini i prevazilaženju nekih poteškoća.

38. Referentne grupe Grupa koju potrošac/korisnik koristi kao vodič za ponašanje u konkretnoj situaciji; Orijentacija potrošača da se identifikuje sa poželjnom referentnom osobom ili grupom;

39. Uticaji grupa u turizmu

40. Lideri mišljenja Osoba koja je često u mogućnosti da utiče na stavove i ponašanje drugih; Lider je osoba koja informiše, ubedjuje i ohrabruje druge potrošače/korisnike; Uticaj je zasnovan na procesu dvofazne komunikacije;

41. Višefazni model komuniciranja TURISTICKO PREDUZECE LIDER POTROSAC 1 POTROSAC 2 POTROSAC 3 POTROSAC 4 POTROSAC 5

42. Stil života –obrazac, portret Reflektuje vrednosti i stavove potrošaca u korišćenju vremena i kupovanju proizvoda i usluga; Pod uticajem externih i internih faktora; Vrednosti su postojane, a stil života se menja

43. Turistički potrošači „juče“ NEISKUSNI, NEUPUĆENI, HOMOGENI, ISPLANIRANI, PREDVIDIVI, ŽELJNI ODMORA, PUTUJU U GRUPI, BEŽE OD SVAKODNEVNICE

44. Turistički potrošači „danas“ ISKUSNI, UPUĆENI, HETEROGENI, SPONTANI, NEPREDVIDIVI, INDIVIDUALCI, TRAŽE DOŽIVLJAJ, SADRŽAJE, NEZAVISNI

45. Stil života potrošača Stil života potrošača podjednako formiraju eksterni (geografski, demografski, ekonomski, sociološki) i interni (psihološki) faktori. Stil života je neka vrsta portreta jedne ličnosti u njenoj interakciji sa okruženjem. Stil života neposredno i posredno utiče na motivaciju potrošača i time na njihovo ponašanje u konkretnoj marketing situaciji.

46. Psihografske tehnike za merenje stila života

47. Psihografska analiza Korišćenje kvantitativnih tehnika na velikom uzorku; Ispituju se stavovi, verovanja, mišljenja, interesovanja i aktivnosti potrošača/korisnika; Složena i relativno skupa istraživanja;

48. AIO (Activities, Interests, Opinion)

49. AIO tehnika Likertova šestostepena skala; Utvrdjuje se stepen slaganja ili neslaganja ispitanika po svim postavljenim pitanjima; Odgovori se krecu u rasponu od ,,definitvno se ne slazem,, do ,,definitivno se slazem,, Segmentacija trzista;

50. VALS/VALS 2 tehnika Vrednosti, stavovi i stil zivota; Klasifikacija tipova licnosti; Segmentacija trzista i efekat privredne propagande; Omogucava precizno odredjivanje aktivnosti, interesovanja i misljenja potrosaca na ciljnim trzistima;